Zahvaljujem, predsedavajući.

Od ovih predloga zakona koji su danas pred nama, izabrala sam da nešto više kažem o Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora auto-put E-80 deonica Niš-Merdare, Faza 1, između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Zakonom o budžetu planirano je zaduživanje Republike Srbije kod Evropske investicione banke za finansiranje projekta izgradnje auto-puta Niš-Pločnik-Merdare, prva Faza, dakle, Niš-Pločnik u iznosu od 100 miliona evra.

Projekat obuhvata izgradnju 32 kilometra poluprofila auto-puta od petlje Merošina-Prokuplje na auto-putu E-75 do opštine Beloljin. Radi se o samo jednoj deonici koja će biti deo auto-puta E-80, a ukupna vrednost čitavog projekta je 255 miliona evra.

Dakle, Evropska investiciona banka u vidu kredita obezbediće 100 miliona evra, 80 miliona evra će se sufinansirati iz sredstava zajma Evropske banke za obnovu i razvoj i 40,6 miliona evra su bespovratna sredstva EU, i naravno, tu su sredstva iz budžeta Republike Srbije.

Želim da podsetim da je završena deonica istočnog kraka Koridora 10 i otvorena pre oko mesec dana, možda i nešto duže, tako da je auto-put od Niša do granice sa Bugarskom završen u ukupnoj dužini od 87 kilometara. Tu deonicu auto-puta E-80 od Proseka kod Niša do Bugarske karakteriše 87 mostova, pet najmodernijih tunela i pet saobraćajnih petlji.

Danas od Niša do Bugarske i Severne Makedonije više nema ni metra bez auto-puta. Bezbednost u saobraćaju je znatno veća i to znači, naravno, i napredak u privlačenju novih investitora.

Veliki značaj autoputeva je i za Grad Niša i za Nišavski okrug, a i za celu Srbiju, naravno. Mi sada možemo da kažemo da živimo u izgrađenoj, u mnogo modernijoj zemlji, i što je najvažnije, u finansijski stabilnoj zemlji.

Na Koridoru 10, recimo, pre šest godina bilo je 34 miliona vozila, danas je to oko 60 miliona vozila. Aerodrom u Beogradu je imao tri miliona putnika, sada ima šest miliona putnika.

Ono što je meni posebno zadovoljstvo da istaknem, jeste činjenica da je 2012. godine sa niškog aerodroma letelo 1500 putnika, a danas je to cifra od 400 hiljada putnika.

Imamo i danas priliku da najavimo brojne nove projekte, nove infrastrukturne projekte. Naravno, imaćemo priliku i da otvaramo nove deonice, kada ti projekti budu realizovani, i to su rezultati, pre svega, politike SNS.

Dok su demokratama, kao što je moja koleginica Ana Čarapić, naša ovlašćena predstavnica za ovu tačku dnevnog reda rekla, dok su demokratama bila puna usta ravnomernog regionalnog razvoja, a od realizacije takvih projekata nismo videli ništa, SNS je pokazala kako su svi delovi Srbije važni i kako svi delovi Srbije mogu ravnomerno da se razvijaju.

Aleksandar Vučić je dao obećanje da će poseban akcenat staviti na jug, odnosno jugoistok Srbije, što smo i videli da je učinjeno. Uz veliki rad cela Srbija može da se ravnomerno razvija i da se menja na bolje.

Upravo iz tih razloga, ja ću, zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS, podržati ove predloge u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas govorimo o Predlogu zakona čija bi primena povećala efikasnost i ekonomičnost postupaka javnih nabavki.

Takođe, važan segment je i doprinos borbi protiv korupcije u smislu jasnih procedura, u smislu jačanja nadzora i sistema kažnjavanja, kao i jačanja kapaciteta nadležnih institucija. I evo pošto smo već mogli da čujemo u dosadašnjoj raspravi da se zapravo kršenje Zakona o javnim nabavkama vezuje za Marka Bastaća, on je jedan od aktuelnih funkcionera koji je u izvršnoj vlasti, koji je predsednik jedne gradske opštine u Beogradu, predsednik opštine Stari grad.

Pa da podsetimo da je Služba za budžetsku inspekciju zatekla velike brljotine u njihovoj dokumentaciji

(Aleksandar Šešelj: Čiji je Stari grad?)

Doći ćemo i do toga čiji je.

Tačnije skoro milion dinara, rukovodstvo te gradske opštine potrošilo je na raskošne restorane, na skupa čašćavanja i to bez sprovedenog postupka javne nabavke.

Još jedan primer sumnjivih nabavki, jeste zloupotreba imovine Sportskog centra „Milan Gale Muškatirović“, kada je založena imovina bazena, koja zapravo nije opštinska svojina, radi dobijanja kredita od 50 miliona dinara, kojim je trebalo da se otplati dug. Umesto toga, novac je potrošen na nešto drugo, odnosno preusmeren je na javne nabavke koje su izuzetno bile sumnjivog karaktera.

Bastać očigledno nastavlja putem svog šefa, Dragana Đilasa, dođosmo i do toga čiji je Bastać, u vreme čije vlasti su takođe postojali ovi zakoni, ali je njemu bilo draže, mislim na Dragana Đilasa, njemu je bilo draže da ove zakone krši, nego da se njih pridržava.

Sećate se nabavke podzemnih kontejnera, nabavke koja je građane Beograda koštala šest miliona evra? Naravno, do realizaciji tog projekta nikada nije došlo, a tender je bio predmet malverzacija, zbog čega su privedeni i direktor Gradske čistoće i njegovi saradnici i pojedinci iz nekih privatnih firmi, koje su sa tim imale neke veze i tada je postojala osnovana sumnja da je država zapravo oštećena za 169 miliona dinara.

Dalje, imamo aferu „Bus Plus“ koju je upravo kršenjem Zakona o javnim nabavkama izbačeno 50 firmi iz konkursa. Beograd je u vreme Dragana Đilasa dobio i najskuplji, verovatno ne i najlepši, ali najskuplji most u Evropi, od 400 miliona evra, doduše u njihovo vreme bez završenih priključnih puteva, to se kasnije uradilo. Da ne govorimo o softverskom programu od 10 miliona evra koji nikada nije iskorišćen, da ne govorimo o njihovim samo promocijama o nekim self-marketinzima koje su zapravo plaćali građani Beograda i građani Srbije. Da ne govorim o aferama koje se tiču „Luke Beograd“ ili rekonstrukcije bulevara i tako dalje.

Zbog svega toga su privođeni i gradski menadžer i desetine tadašnjih gradskih funkcionera, tadašnjih Đilasovih saradnika.

Sve ovo su loši primeri, sve ovo što sam navela su primeri kršenja Zakona o javnim nabavkama kojih smo svi bili svedoci i dobro je što danas možemo da raspravljamo o ovom predlogu zakona koji će između ostalog značiti i precizniji i jači sistem kažnjavanja za ovakve postupke.

Srbija će donošenjem seta ekonomskih i antikorupcionih zakona koji su danas pred nama približiti zemljama koje su zapravo visoko postavile standarde u ovoj oblasti i u tom smislu ja ću sa poslaničkom grupom SNS podržati ove predloge u danu za glasanje. Hvala.

Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, predlozi koji su danas pred nama su rezultat, pre svega napora SNS, da se u Srbiji poboljšaju izborni uslovi.

Ministar Stefanović je na čelu Radne grupe koja se bavi izborima u smislu unapređenja izbornog procesa u smislu povećanja transparentnosti, ali i donošenja izmena koje će se konkretno odnositi na funkcionere koji učestvuju u izbornoj kampanji.

Vlada je usvojila zaključak kojim se jasno definišu pravila za članove Vlade, ali i druga imenovana i postavljena lica, direktore i druge javne funkcionere koja zabranjuju korišćenje javnih skupova u svojstvu funkcionera, ali u cilju promocije svoje partije, izbornog programa ili u smislu pozivanja ljudi da glasaju.

Dakle, funkcioneri ne smeju da zloupotrebljavaju svoju funkciju za prezentovanje izbornog programa niti da koriste javne resurse, kao što su na primer prostorije, službena vozila i drugi inventar državnih organa i institucija.

Takođe u radno vreme ne smeju da vrše promociju stranačkog karaktera i svojim sagovornicima, naravno moraju se predstaviti na određeni način, odnosno moraju da naglase u kom svojstvu sa njima razgovaraju.

Ono što je po meni dobro to je ta prekršajna odgovornost, odnosno da će se sva ovakva ponašanja tretirati kao povreda dužnosti iz radnog odnosa i dobro je da mogu da nastupe sankcije zbog nepridržavanja ovih pravila. Stranačka funkcija i državna funkcija moraju biti razdvojene, odnosno mora se razgraničiti šta je jedno, a šta drugo.

Predlog zakona sadrži aktivnosti, dakle, na jačanju odgovornosti političkih subjekata koji su učesnici izbora u smislu korišćenja i raspolaganja javnim resursima.

Na ovaj način mi smo ponovo podigli lestvicu odgovornosti, ta odgovornost naravno odnosi se i na SNS, a tu odgovornost i ozbiljnost SNS je pokazala i na sastancima, i na fakultetu Političkih nauka i u Skupštini, koji su organizovani kao razgovori između vlasti i opozicije koji se tiču upravo poboljšanja izbornih procesa, odnosno unapređenja izbornog procesa.

Ono što je najvažnije, jeste da smo pokazali spremnost da razgovaramo o izmenama izbornih zakona koji su upravo oni doneli.

Dakle, svi smo svesni o čemu se ovde radi. Ovde se radi o tome da su zakoni koji su doneti 2008. godine ili 2009. godine ili 2011. godine, a sada ne odgovaraju upravo onima koji su ih doneli. Tada je sve bilo savršeno, izborni proces je bio besprekoran, sve je bilo uređeno i transparentno i sada odjednom isti ti zakoni nisu dovoljno dobri da obezbede uslove pod kojima će se odvijati izbori i navodno to je razlog za bojkot izbora sa njihove strane.

Naravno, nama je razlog za bojkot izbora potpuno jasan. To je izborna volja građana koja je u najvećoj meri i pre svega usmerena na podršku SNS, ali i pored svega toga i pored svih tih stvari iza kojih se oni kriju, mi nemamo problem da budemo spremni da radimo na unapređenju izbornog procesa, da radimo na promenama o kojima sam upravo govorila i da nemamo problem i da proverimo izbornu volju građana na izborima, jer to je ono što daje legitimitet.

A iza SNS stoje rezultati, a iza ovih koji se plaše izbora i koji će bojkotovati izbore, bez obzira na sve ustupke ili na sve izmene i dopune zakona koje budemo uradili, iza njih ne stoji apsolutno ništa. Zahvaljujem.

Hvala vam predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o kome danas raspravljamo u pojedinostima se pre svega donosi u cilju unapređenja izbornog procesa i on na kompletan način definiše pojam izborne kampanje koja se odnosi na period kako se i u samom Predlogu zakona kaže, koji traje od dana raspisivanja izbora do dana proglašenja konačnih rezultata. Naravno, obuhvata aktivnosti političkih subjekata kao što su rad sa biračima i članstvom, organizovanje i održavanje skupova, podela reklamnog materijala, medijske i razne druge usluge, sprovođenje obuka i druge aktivnosti koje su povezane sa izbornom kampanjom.

Suština predloga koje je izradilo Ministarstvo finansija na inicijativu Radne grupe Vlade ogleda se u zabrani korišćenja sredstava iz budžeta, iz republičkog ili iz lokalnih budžeta za potrebe izborne kampanje. Važno je objasniti šta to znači na konkretnim primerima. Dakle, ne sme direktor javnog preduzeća ili neki drugi funkcioner na stranački miting službenim automobilom, ne sme da štampa reklamni izborni materijal o trošku države ili ukoliko jedna stranka može da koristi prostorije državnog organa to se na jednak način mora omogućiti svim drugim strankama, odnosno političkim partijama.

Mi ovde imamo još jedan primer. To je primer gradonačelnika Šapca Zelenovića, koji je ponovo u Briselu i ponovo blati svoju državu u Evropskom parlamentu i tu poziciju i tu situaciju koristi za promociju svoju ličnu ili svoje partije. Sada se ovde postavlja pitanje – da li je u redu da Srbija plaća put čoveku koji će pričati protiv nje, koji će blatiti i Srbiju i njene građane i da li je u redu da građani Srbije, recimo, snose te troškove?

Dakle, na jasan način je ovim predlogom zakona, uređeno korišćenje javnih resursa sa ciljem, naravno, veće transparentnosti koja će na kraju unaprediti izborni proces.

Srpska napredna stranka se zalaže za to da zaista izborni uslovi budu jednaki za sve, kako bi se na kraju na pravilan način utvrdila izborna volja građana i kako bi ona bila utvrđena na realan način. To će svim političkim subjektima omogućiti, pre svega, učestvovanje na izborima pod jednakim uslovima, za šta se i zalažemo. Hvala.

Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, borba protiv korupcije jeste strateški prioritet Vlade Srbije i svakako Ministarstva pravde koje je utvrdilo skup mera i plan donošenja zakona, kako bi se delovalo i preventivno i represivno.

Dakle, 1. septembra očekuje se početak primene Zakona o sprečavanju korupcije kojim su proširena ovlašćenja Agencije za borbu protiv korupcije, a pooštrene su odredbe koje se odnose na funkcionere. Proširen je krug podataka koje će javni funkcioneri morati da prijave. Precizirane su odredbe koje se odnose i na postupak u kome se odlučuje o povredi ovog Zakona, a Agencija za borbu protiv korupcije će imati i aktivnu ulogu u donošenju zakona.

Tokom primene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koji je donet 2008. godine, uočeni su određeni nedostaci i ukazalo se da postoji potreba da se odredbe preciziraju i da se detaljnije reše pitanja koja se odnose na sukob interesa, na akumulaciju funkcija ili na prijavljivanje imovine funkcionera.

Cilj donošenja ovog zakona jeste zaštita javnog interesa, smanjenje rizika od nastanka korupcije, kao i jačanje integriteta i odgovornosti javne vlasti, sa druge strane. Ovaj predlog znači uspostavljanje normativnog okvira, ali i ispunjavanje obaveza prema GREK-u, odnosno grupi država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije. Podsetila bih da su formirana četiri regionalna centra sa odeljenjima pri tužilaštvima i pri policiji. Oni se bave isključivo koruptivnim krivičnim delima. Informacija do koje sam mogla da dođem jeste da je rezultat njihovog rada 13.000 krivičnih prijava i 771 osuđujuća presuda. U velikoj meri u Srbiji se radilo i na unutrašnjoj saradnji, odnosno na saradnji između različitih državnih organa i institucija, odnosno uspostavljena je tzv. mreža oficira za vezu iz 13 relevantnih državnih organa, kao što su Agencija za borbu protiv korupcije, DRI, NBS, Poreska uprava itd.

Po prvi put kod nas je ustanovljena i služba finansijske forenzike, što je od značaja za suzbijanje finansijskog kriminala. Dakle, ovo su samo neki od primera kontinuirane borbe protiv korupcije. U smislu dalje borbe, poslanička grupa SNS će podržati i ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, govorimo još o jednom predlogu zakona koji će se odnositi, odnosno koji se odnosi na uređenje i unapređenje izbornog procesa.

Ovi predlozi sadrže sve ono o čemu se govorilo na sastancima predstavnika vlasti i opozicije. Taj deo opozicije je imao primedbe na kvalitet izbornog procesa, ali sada naravno za dogovoreno neće glasati, isto kao što nisu došli ni da o tome raspravljamo u plenumu.

Umesto toga, Boško Obradović lupa na vrata i prozore Skupštine i to zastavom Srbije. Ali, zato mu posle toga ne smeta takvo njegovo ponašanje da sasvim normalno sutradan ušeta u zgradu Skupštine i da drži konferenciju za novinare. To nije ništa drugo do omalovažavanja ove institucije i omalovažavanja građana Srbije. Ovi drugi, njegovi iz Saveza za Srbiju, kada ih pošalje Dragan Đilas, zakazuju konferencije za novinare u holu i bukvalno svakoga dana produkuju afere i lažima obasipaju građane.

Svi su imali priliku da učestvuju u kreiranju ovih zakonskih rešenja i videli smo ko se kako, koliko i na koji način u to uključio. Mi smo ponudili korektnu saradnju, učestvovali smo na pregovorima ili razgovorima između opozicije i vlasti, tu su bili i pripadnici civilnog sektora i na Fakultetu političkih nauka i u Skupštini. Isto tako, sa druge strane bili smo izričiti u tome da nećemo prihvatiti sve i po svaku cenu, da nećemo prihvatiti nešto što se u drugim zemljama ne dešava i što nije prihvaćeno u smislu načina na koji se reguliše izborni proces.

Podsetiću vas kako je DS, sećamo se svi, sprovodila funkcionersku kampanju. Oni su čak uvećavali funkcionerske aktivnosti u vreme izborne kampanje. To je jednostavno nemoguće uporediti sa bilo kojom kampanjom, pa ni sa kampanjom koju radi Aleksandar Vučić i SNS. U tome se upravo ogleda nedoslednost zakonima koje su oni sami doneli. Ni jedan zakon oni nisu poštovali.

S druge strane, mi poštujemo, poštovali smo i poštujemo zakone, ali ne samo to, već smo čak i spremni da ih menjamo zajedno sa njima, i ako sa njihove strane jako licemerno da kažu, da isti ti zakoni koji su oni doneli neće moći u Srbiji da obezbede dobar izborni proces.

Naravno i pored svih razgovora i pregovora, i pored toga što su ovi predlozi zakona danas pred nama, njima ništa nije dovoljno dobro, njima ništa nije kako treba, nije dovoljno da bi sproveo izborni proces onako kako su oni zamišljali. Ali, to je samo zbog toga što oni zapravo traže alibi za svoju nesposobnost i za to što nikada, apsolutno nikada nisu imali rezultate sa kojima mogu da stanu pred građane Srbije, naravno za razliku od SNS. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.

Gospodine Pašaliću sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, danas, govorimo o izboru zamenika Zaštitnika građana.

Na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo mi smo razmatrali predlog i spremnost gospodina Pašalića da govori detaljnije o biografijama kandidata ukazuje i na spremnost za saradnju sa narodnim poslanicima u smislu pružanja svih neophodnih informacija. To je mnogo važno, naročito članovima Odbora za ustavna pitanja, koji su mogli da znaju da mogu da imaju priliku da dobiju sve informacije.

Neću govoriti posebno o kandidatima, samo želim da kažem da će imati priliku da ih podržimo u Danu za glasanje. Svi smo svesni važnosti postojanja Zaštitnika građana i potrebe valjanog obavljanja posla i vršenja ovlašćenja koja su data zakonom. Radi efikasnijeg i kvalitetnijeg rada dobro je izabrati zamenike Zaštitnika građana, naročito ako uzmemo u obzir naše ranije iskustvo sa Sašom Jankovićem i sa svim zloupotrebama ove institucije.

Godine 2017, kada smo izabrali gospodina Pašalića ovde u parlamentu, smo akcenat stavili na vraćanje poverenja kod građana u ovu instituciju. Na taj način smo izborom novog Zaštitnika građana i formalno prekinuli zloupotrebe položaja Zaštitnika građana u političke svrhe.

Godine 2018. smo raspravljali o Izveštaju o radu iz koga smo videli koliko je važna nezavisnost u radu, ali i da se mogu poštovati odredbe zakona i drugih propisa u vršenju te funkcije.

Zaštitnik građana je tu da bi štitio prava svih građana, a ne kao u periodu pre gospodina Pašalića da bi određenim politički obojenim grupama bio privržen, da bi gradio svoju političku karijeru, jer je to upravo ponašanje koje je protivno zakonu.

Sa pravom se preispituje rad Zaštitnika građana kada se on kandiduje za predsednika države, kada sasvim vidljivo koristi svoju funkciju za propagiranje svoje politike i svoje kandidature, za zadovoljenje ličnih interesa i pribavljanja privilegija. Tako građani gube poverenje u jednu instituciju.

U zaštiti prava građana svi smo na zajedničkom zadatku i saradnja ove institucije i sa Narodnom skupštinom i sa Vladom Srbije i sa drugim državnim organima i ustanovama treba u tom smislu biti nastavljena.

Kao što sam rekla na početku, kandidati će imati podršku u Danu za glasanje. Želim im uspeh u radu, a, naravno, očekujem da pomažu građanima da apsolutno ostvare svoja prava. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da se nadovežem na svoje kolege iz poslaničke grupe.

Uvaženi ministre, kao što i sami znate, zaista za razliku od poslanika koji su pristupili tom Savezu za Srbiju i koju već godinu dana, a možda i duže jednostavno nisu deo ovog parlamenta i ne žele da dolaze ovde da rade, mi koji smo ovde konstantno i danas raspravljamo o važnim predlozima zakona. Ali izgleda, sa druge strane, da smo im mi krivi za to što su oni lenji i za to što su izneverili građane koji su za njih glasali na izborima i koji su ih praktično poslali u ovaj parlament da brane njihove interese.

Želim da prokomentarišem jedno saopštenje, jednu nebulozu koja je u vidu saopštenja došla iz DS. Njih je, sećate se, preuzeo pre nekog vremena da vodi čovek koji je više puta do sada pokazao da je potpuno politički nepismen. Tako je Lutovac kazao, ja ovde imam to saopštenje, kaže – Aleksandar Vučić je kriv za raspad DS i raspuštanje njihovih odbora koje se desilo pre neki dan.

Drage moje kolege iz poslaničke grupe, nema na „Tviteru“ samo Boška Obradovića, na „Tviteru“ ima i narodnog poslanika Balše Božovića koji je podržao ovakvo saopštenje. Koliko je to neozbiljno i šta se desilo sa ljudima koji su desetinama godina unazad u politici i kako ih nije sramota da daju ovakva saopštenja? Međutim, došli smo do toga da su sada oni zapravo potvrdili ono što smo mi svi znali, a to je da se bave isključivo sobom, uvek su se bavili samo sobom i sada su ponovo pokazali da se bave samo sobom. Da se bave ljudima koji su za njih glasali, oni bi radili svoj posao, oni bi dolazili u parlament i oni bi zastupali interese tih građana koji su za njih glasali i interese svoje političke partije, jer to je, ja bih rekla, sasvim legitimno.

Ono što je žalosno u ovom trenutku jeste da mi znamo da postoje poslanici DS koji bi se vratili u parlament, ali nažalost ne smeju zbog Dragana Đilasa. Njima Dragan Đilas sada određuje kako će se oni ponašati. On je potpuno uspeo da uništi DS. Međutim, građani su prozreli razloge za to, građani su prozreli razloge za konstantno izmišljanje afera koje se tiču Aleksandra Vučića, koje se tiču naših ministara u Vladi. Sada sasvim sigurno možemo da kažemo da su i građani sigurni da je to zbog toga što oni nemaju nikakav politički program, da je zbog toga što nemaju čak nikakvu ideju kako politički da deluju iz tog ambisa u koji ih je konačno uveo Dragan Đilas i potpuno upropastio.

Prema tome, samo želim da kažem da osim toga što je ovo saopštenje DS i više nego smešno, želim da kažem da ćemo mi ovde nastaviti da radimo, da ćemo mi nastaviti da otvoreno razgovaramo i o svim predlozima zakona i o aktuelnim i dnevnopolitičkim temama, ako je to potrebno, a građani će to, naravno, moći da cene na sledećim izborima. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, iz podnetih amandmana koji, moram da kažem, uglavnom glase - briše se, kao i ovaj, uglavnom se vidi mišljenje da zapravo ovaj predlog zakona ne bi ni trebalo da postoji. Sasvim je legitimno pravo narodnih poslanika da podnose i takve amandmane.

Međutim, ono što ja želim da kažem, predstavnici predlagača, ministri, ukazali su nam i u načelnoj raspravi na važne razloge za donošenje Zakona o agencijskom zapošljavanju. Cilj je sprečiti nelojalnu konkurenciju i zaštititi zaposlene.

Ova oblast nije regulisana drugim zakonima i zato je potrebno doneti novi zakon, a mi ovde govorimo o predlogu za donošenje novog zakona. Ukoliko ga Skupština ne usvoji, neće moći zapravo da se uvede red među agencijama i drugim poslodavcima koji za ustupanje radne snage ostvaruju prihod i neće moći da se u punoj meri zaštite prava ustupljenih zaposlenih koja oni ostvaruju po osnovu rada.

Potreban je jednak tretman agencijskog zaposlenog i zaposlenog kod poslodavca u pogledu zarade, u pogledu radnog vremena, prava na odmor, zaštite na radu, itd.

Potreba za donošenjem ovog zakona vidi se i u broju registrovanih agencija, kojih je u ovom trenutku preko 120 u našoj zemlji. Zaposleni i agencije zaključuju ili ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ili ugovor o radu na određeno vreme, a za potrebe rada kod drugih pravnih lica. Oni su često diskriminisani u odnosu na lica koja su zaposlena kod tog poslodavca, kao što je na primer slučaj sa situacijom u kojoj nemaju pravo na bolovanje ili na odmor. Dešava se i da njihova zarad u više slučajeva bude niža od minimalne zarade.

Upravo da bi se ova pitanja regulisala, smatram da bi trebalo usvojiti ovaj zakon. Hvala.

Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o Zakonu o agencijskom zapošljavanju moramo da postavimo pitanje da li su zaposleni koji obavljaju privremene i povremene poslove zadovoljni, ako nemaju pravo na odmor, ako nemaju pravo na bolovanje ili na slobodan dan.

Stalo nam je do toga da zaposleni u punom kapacitetu mogu da ostvare svoja prava. Smatram da treba omogućiti da zaposleni kod poslodavca koji obavljanju posao kod tog poslodavca i zaposleni koji obavljaju posao po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima budu izjednačeni, jer zašto bi imali različiti tretman ako obavljaju isti posao. To bi onda bila diskriminacija među zaposlenima.

Što se tiče ovog konkretnog člana, pitanje je na koji način kolektivni ugovor kod poslodavca reguliše prava, obaveze i odgovornosti kada se radi o obavljanju poslova u inostranstvu. U tom smislu mislim da je dobro normiranje koje taksativno navodi koje još elemente treba da sadrži ugovor o zasnivanju radnog odnosa, kada se zaposleni ustupaju poslodavcu koji delatnost obavlja na teritoriji država članica EU. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući.

Evo, došli smo dokazanih odredbi gde je predložen veći raspon kako bi se u zavisnosti od težine izvršenog prekršaja i njegovih posledica mogla doneti odgovarajuće odluke o kažnjavanju od strane prekršajnih sudova.

Privredno društvo koje obavlja ustupanje zaposlenih podleže prekršajnom kažnjavanju u taksativnom navedenim slučajevima koji su navedeni u ovom Predlogu zakona i potpuno je logično da to i budu krajnje odredbe u jednom Predlogu zakona. Dakle, namera je da se prava zaposlenih izjednače da oni koji su zaposleni preko agencije mogu da ostvare svoja prava u punom obimu i u tom smislu treba predvideti i kažnjavanje za postupke koji to onemogućavaju.

Pošto se više neću javljati, želim ovo obraćanje da završim rečima Aleksandra Vučića koji je danas u jednom danu otvorio jedan, a potpisao izgradnju još jednog autoputa. „Napravili smo razliku između nišanjenja i povezivanja, između mržnje i prijateljstva i rada, između nasilja i elementarne pristojnosti. Naša politika i odgovorna nasilje, linč i crtanje mete su rad, znanje i briga o Srbiji i građanima. Trudićemo se da nastavimo da se menjamo na bolje i da napredujemo u svakom smislu i u svim oblastima.“ Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dok još govorimo o penzijskom i invalidskom osiguranju, trebalo bi možda da sumiramo dosadašnju raspravu i ja ću pokušati da to učinim u onom delu koji se odnosi na Predlog zakona.

Dakle, pre svega, uskladiće se sistem penzijskog i invalidskog osiguranja sa propisima o dobrovoljnim penzijskim fondovima na taj način što je utvrđeno da je penzijsko i invalidsko osiguranje obavezno.

Izjednačena je vanbračna zajednica sa brakom u pogledu ostvarivanja prava na porodičnu penziju. Takođe uređuje se isplata pogrebnih troškova u smislu obavezivanja Fonda PIO da te troškove refundira. Na kraju zbog javnost treba objasniti šta čeka penzionere od 1. januara i zašto govorimo o tzv. švajcarskom modelu, kako god da se zove taj model usklađivanja penzija biće dobar i za penzionere i za državu sa druge strane.

Dakle, penzija će se usklađivati u procentu koji predstavlja zbir polovine procenta rasta potrošačkih cena i polovine procenta rasta zarada. I pored različitih mišljenja o ovom Predlogu zakona smatram da ga treba usvojiti sa svim predloženim rešenjima i dati šansu njegovoj primeni.

Danas imamo PIO fond koji je sve samostalniji. Država sve manje dotira za isplatu penzija, a sa druge strane postoji mogućnost da penzije rastu. Mere fiskalne konsolidacije jesu bile teške i svakako ne popularne, ali su bile nužne i mi smo subjektivni. Ne kažemo da je u Srbiji sve najbolje na svetu, kažemo da ima još dosta posla za Vladu Srbije i za sve nas, ali isto tako želimo da kažemo i da smo svesni da smo postigli određene rezultate. U skladu sa tim smatram da treba podržati i ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući.

Pridružiću se želji nekih mojih narodnih poslanika da će uskoro javni servis moći sam da se finansira, ali do tada trebalo bi da podržimo njihovo funkcionisanje. U tom smislu ja ću glasati za ovaj predlog u danu za glasanje, jer nam daje određeno rešenje za ovo pitanje. Pored primedbi koje smo mogli da čujemo u dosadašnjim raspravama, zaista jeste apsolutno malo informacija o tome šta radimo u Narodnoj skupštini. Nekad mi se čini da na RTS-u možemo da dobijemo više informacija o tome šta se radi u nekim drugim skupštinama nekih drugih zemalja nego naše zemlje.

Želim da kažem da se sa svim slažem i u svemu onome što je rekla koleginica Aleksandra Tomić, pa se u tom smislu ne bih ponavljala. Moram da kažem i da imamo situaciju da, sa jedne strane, recimo, na RTS-u nema Skupštine ili je zastupljena u vrlo maloj minutaži, a sa druge strane imamo vrlo instruisane televizije i novinare koji otvoreno napadaju i SNS i u svojim emisijama vrlo otvoreno zastupaju opoziciju, tačnije Savez za Srbiju ili razne organizacije, kao što je „Jedan od pet miliona“. Na taj način, ja ne znam da li su oni svesni toga, upravo daju podršku pozivanju na linč njihovih političkih neistomišljenika.

Očigledno je da su danas u Srbiji neke stvari normalne koje ranije nisu bile ili ne bi trebalo da budu. To su svakodnevni pritisci na Aleksandra Vučića i na SNS. Mi tim pritiscima ne podležemo. Borimo se i borićemo se i dalje, bez obzira na to što oni crtaju mete koje stavljaju na naše grudi ili prave neke samo njima smešne karikature i fotomontaže. Zahvaljujem.

Hvala vam predsedavajući, gospodine Arsiću, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predlozi koji su pred nama ponovo nam ukazuju na to da Vlada nastavlja sa sistemskim reformama u javnom sektoru, kako bi se očuvala i finansijska stabilnost, a naravno ostaviće se i određeni period za prilagođavanje i poslodavaca i zaposlenih.

Sada postoje kod nas 23 različite osnovice za utvrđivanje plata u javnom sektoru i stremljenje ka primeni principa za isti posao, ista plata, treba podržati, jer ste nam ponudili utemeljenje i činjenično i pravno, kako bi na pravi način ove izmene u praksi zaživele u punom kapacitetu.

Još jedan Predlog zakona za koji možemo da kažemo da prati budžet, jer se odnosi na plate zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje osniva Republika Srbija, odnosno AP ili jedinica lokalne samouprave, odnosi se na izmenu roka u kome će važiti troškovi za plate kretaće se u okviru raspoložive mase sredstava za plate koje su utvrđene finansijskim planovima i naravno Zakonom o budžetu.

Govorili smo već o povećanju plata u javnom sektoru u rasponu od 8 do 15% i o tome kako će prosečna plata do kraja godine biti iznad 500 evra u dinarskoj protivvrednosti. Realni rast zarada u prvoj polovini godine bio je 7,3% i vođen je pre svega rastom zarada u privatnom sektoru.

Od 1. januara 2020. godine biće povećana i minimalna zarada za 11% i bez obzira na to što to mnogi kritikuju, to je ipak najveće povećanje minimalca ikada, a kritikuju oni koji su imali prilike da taj minimalac povećaju ranije kada su bili na vlasti.

Kada je SNS 2012. godine preuzela vlast mi nismo znali da li će uopšte biti para za plate, a sada ima para za redovno isplaćivanje plata, ali ima para i da se plate povećavaju. Upravo je u tome razlika između vlasti do i posle 2012. godine. Tada je sve bilo neizvesno. Nikakvu sigurnost nismo imali. Plate i penzije bile su pod velikim znakom pitanja.

Nezaposlenost je bila 26%, sada je 9,5% , fabrike su bile puste i upravo oni koji su tako i na taj način vodili državu danas kritikuju rešenja koja samo i jedino donose benefit građanima. Da smo zadovoljni rezultatima, jesmo, ali je tačno da mislimo da možemo bolje. Sasvim sigurno je da ćemo se truditi da tako i bude. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega želim da kažem da su razlozi za donošenje ovog zakona usmereni na stvaranje uslova za sprovođenje reforme poslovnog okruženja, na stvaranje uslova za nova zapošljavanja, za priliv investicija, ali i za rasterećenje privrednih subjekata, na taj način što će se odrediti kriterijumi za povoljnije privređivanje.

Uvode se nove olakšice po osnovu plaćanja doprinosa, podužuju se postojeće olakšice, takođe, predloženo je fiskalno rasterećenje prihoda po osnovu rada smanjenjem stope doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Konkretno, uvodi se nova olakšica sa ciljem zapošljavanja lica koja su novonastanjeni obveznici u Srbiji za kojima postoji potreba na tržištu rada, kao licima sa određenim stručnim znanjima. To znači da će osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce biti zarada koja je umanjena za 70%.

Kada smo kod novih olakšica u cilju podsticanja zapošljavanja predložene su, za novo osnovana privredna društva koja obavljaju inovacionu delatnost i to u vidu oslobađanja od plaćanja doprinosa po osnovu zarade osnivača koji su zaposleni u tim privrednim društvima. Takođe, postojaće olakšica za poslodavce koji zasnuju radni odnos sa kvalifikovanim nezaposlenim licima i to u vidu oslobođenja od plaćanja doprinosa za PIO po osnovu zarade tog kvalifikovanog nezaposlenog lica.

Dakle, zbog ovakvih rešenja koja će, pre svega, pomoći u zapošljavanju, koja će stimulisati i poslodavce, i zaposlene, i lica koja čekaju da se zaposle, smatram da treba podržati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.