Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, ja samo još jednom da podsetim da je ovaj osnovni zakon donet 2011. godine.
Dakle, te godine kada su, ovi koji sada zameraju delili bol za umrlim predsednicima, što danas nama zameraju na nekim koalicionim odnosima.
Taj zakon se istine radi više puta popravljao. Ja sam imao i ranije zamerke po pitanju ovog zakona i pratećih zakona.
Moja zamerka se odnosila, pre svega na visinu takse i javno - beležničke nagrade, posebno na prenos prava kada je u pitanju poljoprivredno zemljište i kada je u pitanju davanje hipoteke na poljoprivredno zemljište, radi obnove proizvodnje.
Ja ne zameram advokatima, dakle, oni su se izborili za svoja prava. Njih u parlamentu ima više od deset. Oni od ukupnog stanovništva čine 20.000 advokata, znači, ima ih negde 0,3 do 0,4% u stanovništvu, a zastupljeni su ovde sa preko 10 advokata koji predstavljaju ujedno i advokate i građane. Bez obzira mislim da je to njihovo pravo legitimno, recimo po pitanju nas zemljoradnika ostajemo samo ja i gospodin Živković, koji je bio doduše poljoprivrednik u pokušaju.
Dakle, nas ima dva miliona, imamo jednog, eventualno drugog predstavnika koji je seljak iz grada, koji po užoj profesiji vinogradar. Sada zamislite šta bi mi trebali da radimo po pitanju naših prava. Zamislite sada kada bi mi osnovali seljačku komoru.
Zamislite kada bi na isti način, a tvrdim da nam advokati nisu krivi, mi kao rukovodstvo te seljačke komore doneli odluku da nema više mesa, nema više mleka, nema više hleba, nema više voća, nema više povrća, ukoliko se ne ispoštuju odluke te seljačke poljoprivredne komore. Onaj ko iznese voće i povrće ili neku prehrambenu namirnicu, taj mora da bude kažnjen.
Šta hoću da kažem ovim? Bez obzira što dajem pravo advokatima da na ovakav način dođu do svog rezultata, ja se pitam šta bi bilo kada bi mi to uradili, s tim u vezi hoću da kažem da nečije pravo ne može da bude pravo da se ograniči pravo drugima na to isto pravo.
Dakle, moja zamerka se odnosi na to što je određenim advokatima njihovo rukovodstvo zabranilo da se bavi svojim poslom čime su kršena prava drugih, da bi se ostvarila prava onih prvih.
Takođe, moja zamerka i sada na to što se štrajk nije odnosio na nova punomoćja, nego recimo, mene kojeg su predstavljali advokati, zbog štrajka koji je proglasila Advokatska komora nisu više mogli da zastupaju advokati koji su mi punomoćjem garantovali zastupanje pred državnim organima, to nisu samo sudovi.
Dakle, moje pravo je bilo suspendovano time što je neko proglasio štrajk i čak i na retroaktivna punomoćja, dakle, proglasili su štrajk na zastupanje koje je garantovano punomoćjem koji su klijenti potpisali advokatima i advokati klijentima.
Dakle, pravo klijenata nije poštovano, pravo na odbranu, pravo na zastupanje i to je moja zamerka i dalje. Moja zamerka i dalje je na visinu takse.
Ja bih voleo da su one niže ukoliko je to moguće, ali takođe moram da kažem – ovi koji su 2011. godine doneli jedan zakon koji smo morali da popravljamo ne znam koliko puta, pa i sada u korist advokata koji su po meni legitimno isterali neke svoje interese.
Dakle, oni koji nam zameraju, zameraju ministru, moram da kažem bez obzira što ja nisam čovek koji rado brani ministre, da ako je ministar kriv onda je kriv što je poštovao zakonsku proceduru, što je poštovao nezavisno sudstvo, čak i onog koje je postavljeno 2009. godine, od strane stranaka bivšeg režima, što je to pravosuđe nezavisno od ove vlasti, a od prethodne nije.
On je poštovao to i to je po meni jedina njegova krivica je možda u tome što bi ja na njegovom mestu prekršio takvu vrstu zakona koje je donela bivša vlast, bivši režim.
Ja bih posmenjivao sve njihove tužioce i sudije, s obzirom na očiglednu destrukciju i nekažnjavanje dobitnika tranzicije koji su na razne načine obezbedili sebi zastupanje kroz izbor tužilaca i sudija 2009. godine, koliko se sećam.
Na takav način su se nekažnjeno izvukli svi dobitnici tranzicije i onaj udruženi delpokratski zločinački poduhvat prema civilnom stanovništvu nije kažnjen, gde je narod surovo opljačkan zahvaljujući tome što je ministar poštovao nezavisnost pravosuđa i to pravosuđe jeste nezavisno sadašnjoj vlasti, ali od bivše vlasti pod velikom sumnjom je ta nezavisnost, mislim da je i te kako zavisno od bivše vlasti i da iz toga miruju mnoge istrage, da tužioci ne žele da procesuiraju ono što policija uhvati i ponašaju se u stilu ribolovaca, što policija uhvati vajni tužioci izabrani 2009. godine poljube i puste.
Dakle, to moja zamerka može da bude ministru zašto je poštovao zakon, zašto ga čak nije i prekršio i na određen način reformisao deformisano pravosuđe i doveo ga ne neke prave osnove.
Ja ću glasati za sve, to sam i rekao kada se ministar dogovori sa advokatima, rekao sam i prošli put da ću glasati za sve izmene koje odgovaraju obema stranama, tako da ću glasati za ovo.
Ono za šta neću glasati, to je leks individualis koji je moj prethodni kolega zaboravio i koji se odnosi najverovatnije na Vojislav Vukčevića koga ja opravdano sumnjičim zbog sastanka sa diplomatama za krivično delo špijunaže.
Dotični tužilac je vršio kampanju u medijima govoreći da se kampanja vodila protiv njega. Kampanja se vodila za njega. Dakle, on je najverovatnije tom kampanjom sebi obezbedio da do kraja svog mandata vrši svoju dužnost. Rekao je da se prilikom izbora moralo voditi računa o njegovom broju godina, ali ja takođe njega pitam, ako nisu znali koji ga biraju koliko ima godina, valjda je on znao koliko je imao godina kada se kandidovao.
Za Vojislava Vukčevića ja neću glasati. Moj prst neće ići na dugme za tužioca za ratne zločine, bez obzira na sve, ja mislim da se on ponaša prema unutrašnjem pravosuđu. Pravosuđe se ponaša na način na koji se Haški sud ponaša prema SAD. Na isti način se Tužilaštvo za ratne zločine po mom mišljenju ponaša prema američkoj ambasadi, podanički, obavezalo da će jednom mesečno da im dostave izveštaj, održava sastanak sa stranim diplomatama. Za takvog čoveka neću da glasam po cenu da izgubim i prst i ruku, moj prst neće ići za glasanje Vojislava Vukčevića. Hvala. Vladimira Vukčevića, pardon.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, gospođo predsedavajuća, ja ću bez dvoumljenja glasati za ovaj zakon, bez obzira što neke moje kolege govore o načinu glasanja, gotovo nikad ne glasaju za svoje predloge. Dešavalo se da mi glasamo za njihove predloge, a da oni nisu na sednici. Toliko o načinu na koji ćemo glasati.
Što se tiče ugovora, moram reći da ću podržati da se napravi konačno jedna elektrana u Srbiji, Kostolac, ali takođe moram da se založim da napravimo još jednu. Dakle, govoriću o elektrani koju, takođe, treba napraviti, a koja neće biti iz državnog kredita, a za koju su kineski investitori, koliko znam, bili zainteresovani, a to je Kolubara A. Dakle, radi se o elektrani koja ima sve prenosne sisteme, koja u ovom trenutku proizvodi zanemarljive količine energije, a koja u svojoj okolini ima 180 miliona tona uglja, koji ne mogu da koriste postojeće elektrane, pa je kineski investitor ponudio da fluidnim kotlom prerađuje ugalj koji nema dovoljnu kaloričnu vrednost i da napravi novih 300 megavata. Dakle, da Kolubara A bude neka druga elektrana koju će ova vlast započeti i napraviti.
S obzirom da tamo već postoje svi uslovi za prenos električne energije koja bi se proizvodila, a tim pre, investicija je draža zato što se ne radi o zaduživanju zemlje, nego bi isti kineski investitor kupio toliko struje i toplotne energije za industrijsku zonu na Ubu, koju ima nameru da sagradi koliko ja znam, a ministri će me svakako ispratiti, ta investicija je negde u prvoj fazi oko 1,2 milijarde dolara i s obzirom da mi nemamo dovoljno količine energije za neki dinamičan razvoj, bilo bi neophodno da se pored ove elektrane u Kostolcu, napravi i elektrana, modernizuje Kolubara A i na takav način prvo zbrine životna sredina koristeći ugljenu prašinu i ugalj koji ne može da se koristi u elektranama, pa čak i komunalni otpad koji bude iz industrijske zone i eventualno iz Beograda i na takav način proizvedemo električnu energiju, napravimo industrijsku zonu koja će se odatle snabdevati i koja će otplaćivati tu električnu energiju i time država ništa neće dugovati.
S tim u vezi, ja podržavam naravno, ovaj prvi projekat, a biće mi još draže, ukoliko se po projektu iz 2012. godine, koji postoji za Kolubaru A, bude pristupilo realizaciji i Kolubare A, tako ćemo dobiti novih 300 MW električne energije, uvećati društveni proizvod ne samo proizvodnjom energije već i proizvodnjom u mašinskom delu u industrijskoj zoni, a kineski investitor je zainteresovan i za kupovinu IMT, DMB i Rakovice, gde bi takođe koristio tu električnu energiju i na takav način bi se otplatila investicija koja bi svakako bila produktivna u više vrsta.
Moram da kažem i nešto o Fondu za razvoj. Dakle, ono što sam ja pročitao i podatke koje sam ja dobio, žao mi je što je moj prethodni kolega izašao, jer ovde ima podatke za vreme vladavine mog kolege poljoprivrednika, kada je on bio premijer. Interesantno, ja ne mogu da budem ispred poljoprivrednika u Fondu za zdravstvo, ali je moj kolega poljoprivrednik koji ima istu stručnu spremu je bio premijer. Za vreme njegove vladavine, Sartid je ostao dužan Fondu za razvoj 2.615.845.527 dinara.
Dakle, prilikom privatizacije za bud zašto i stečaja, ovaj dug Fondu za razvoj je ostao u ovoj visini. To je tada bilo preko 100 miliona maraka. Kada bi danas to pretvorili u evre, ja verujem da bi taj dug, ono što se nekad moglo kupiti za 100 miliona maraka, sad nama treba 200 miliona eura. Dakle, to je ostalo iza te slavne pogodbe koju je predvodio moj kolega poljoprivrednik u vreme kada je imao tu sreću, a mi nesreću, da on bude premijer ove države.
O Fondu za razvoj ću još reći to da od 13.145 kredita u vrednosti od 217 milijardi zatečeno stanje je takvo da 60% tih kredita neće biti vraćeno. To nije bio Fond za razvoj, to je bila mašina za rasipanje para, to je bio fond za razvoj tajkuna, fond za kupovinu tajkunskih jahti sa stranom zastavom i domaćih pevačica. Od prilike ja tako vidim Fond za razvoj koji je funkcionisao do 2012. godine.
To što fali Fondu za razvoj naravno, biće nadoknađeno iz budžeta. Sredstva su često bila namenjena početnicima iz tzv. nerazvijenih područja. Moj kolega Miletić je o tome govorio. Ja kao predsednik Narodne seljačke stranke takođe moram reći da su mi čudna neka imena dobitnika kredita za početnike iz nerazvijenih područja, pa ću pročitati ukratko ko su bili srećni dobitnici. Kao na lutriji, obično podigneš kredit, pa firma ode u stečaj, ili nađeš neku drugu firmu pa to više nikad ne vratiš, pa su srećni dobitnici recimo bili: Mišković, Bogićević, Vojin Lazarević, Miodrag Kostić, Drakulić, Perčević, Vukadinović, Toplica Spasojević, Borovica. Dakle, niti mi oni liče na početnike, niti mi Beograd liči na nerazvijeno područje, tako da nam pripadnici bivšeg režima duguju odgovor – po kom osnovu su oni tretirali firme ovih ljudi kao početnike, njih kao početnike, „start ap“ kredite za nerazvijena područja, jer to apsolutno nije jasno? Ja mislim da se u najmanju ruku radi o zloupotrebama.
Što se tiče fondova, tu takođe treba videti da, sem ovih fondova, postoje i drugi fondovi. Razvojni plan Vojvodine, Fond za kapitalna ulaganja i neki nam duguju odgovore kako su tako po nekim rođačkim linijama trošili sredstva iz fondova koja su pripadala, delu fondova koji su pripadali Vojvodini, pa su recimo za izgradnju nekih čudnih medijskih centara, umesto 10 miliona trošili 20 miliona eura, da su tim parama upravljali rođaci predsednika, stranke bivšeg režima, dakle, ovi što su formirali vladu u senci, vladu u hladu, dakle oni koji kažu da ćemo svoje mesto pod suncem naći sedeći ispod senke, u hladovini, ja u to ne verujem.
Oni nam duguju, s obzirom da sam dobio te podatke, oni nam duguju objašnjenje zašto je neki doradni objekat kod Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici, umesto 10 miliona sa opremom, još nezavršena izgradnja 5.000 kvadrata koštala 20 miliona, zašto tim parama upravlja recimo kum potpredsednika DS, odnosno stranke bivšeg režima? Zašto u izgradnji Urgentnog centra u Novom Sadu, kojim upravlja supruga lidera stranke bivšeg režima, zašto su potrošeni dva puta veći novci od onih neophodnih? Zašto je recimo 100.000 za porođaj koji košta 7.000 evra plaćeno 28.000 evra? Mnogo odgovora nam duguju ovi iz stranke bivšeg režima koji su formirali vladu iz senke iako vladaju jednom četvrtinom teritorije itekako troše pare iz fondova.
Dakle, ja ću reći da od 2000. do 2012. godine iz Fonda za razvoj je izašlo preko dve milijarde eura. Za te pare se moglo kupiti milion krava. Evo gospodin Miletić će se složiti. Moglo se kupiti negde 14 miliona ovaca, moglo se kupiti negde oko 10 miliona svinja i recimo da su to dali zemljoradnicima koji da su kupili od tog novca oko miliona krava, svake godine bi ova država mogla da ima, da su taj novac tako uložili, od mesa i mleka mogla je da ima dve milijarde bez prerade.
Međutim, pare iz Fonda za razvoj su otišle za ove seljake iz grada, za ove velike početnike i umetnike koji znaju bolje da potroše novac nego seljaci, da ga mudro sakriju u inostranstvu, da ga zavuku i na takav način ispumpaju iz države za 10 godina preko 50 milijardi dolara i dok se naša dijaspora jadna trudila da unese što više novca, seljaci da što više zarade, oni su ispumpavali sredstava iz Fonda za razvoj, prenosili to napolje i na takav način su opljačkali zemlju.
Za taj novac da smo kupili te krave, svake godine bi imali dve milijarde, to da smo prerađivali imali bi još dve milijarde. Ukoliko uzmete 10 do 12 godina samo u primarnoj proizvodnji, odnosno samo u uzgoju stoke i proizvodnji mleka mogli ste da imate negde 20 milijardi za 10 godina. To znači da dug ove zemlje više ne bi postojao, a da smo to prerađivali, svakako ne bi ostali bez 400.000 radih mesta, da je novac iz Fonda završio kod miliona a ne kod milionera, ne bi sada imali dugove, a umesto 400.000 nezaposlenih, ja verujem, oni koji su ostali bez posla za vreme vladavine stranke bivšeg režima, ja verujem da bi najmanje 200.000 ljudi sada ostalo u proizvodnji, bilo u privrednom lancu.
Ovako smo dobili osiromašene milione i bogate milionere i sad ovi osiromašeni milioneri moraju na razne načine iz budžeta da vraćaju dugove milionera. Kada tome dodamo Agrobanku, Razvojnu banku Vojvodine, kada dodamo da je u sadašnjim komercijalnim bankama ima nenaplativih 360 milijardi, doći ćemo do toga da je u prethodnom periodu, ja ću se usuditi reći, vladao jedan udruženi demokratsko-zločinački poduhvat prema civilnom stanovništvu i oni koji su formirali vladu u senci, ja im preporučujem da formiraju još jednu vladu u senci vrlo brzo, da se ta vlada u senci zove vlada u senci Vojvodine, pa neka onda idi i razgovaraju dve vlade u senci, pa nek tako budu i neka vladaju jedno tri, četiri mandata. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prihvatio bih ovaj amandman kada bi o govorio recimo o selu i o poljoprivredi.
Ono što želim da kažem jeste da Vlada mora da povede računa u skladu sa poslednjim stavom ovog člana za koji nije predložena izmena, da prilikom donošenja kriterijuma, odnosno najverovatnije uredbe o statusu ugroženih kupaca, vodi računa da poljoprivredna gazdinstva ne troše električnu energiju samo za grejanje, a najmanje troše za grejanje. Dakle, prilikom dodele određene kvote za recimo staračka domaćinstva za ugrožene kupce da vodi računa da se na selu električna energija najmanje koristi za grejanje, a da se najviše koristi za pripremanje hrane za stoku i za neke ekonomske delatnosti koje zahvaljujući tome što imamo preko 650.000 gazdinstava, gde i najsiromašnija gazdinstva na selu moraju da rade.
Dakle, u tim aktivnostima se troši električna energija i mislim da ministarstvo, odnosno Vlada Republike Srbije treba da povede računa o ugroženim kupcima u poljoprivredi na selu i ugroženim kupcima u gradu. Jedni koriste električnu energiju ne samo kao svetlost već i za grejanje, dok drugi isključivo koriste električnu energiju za gledanje televizije, za sijalice, ali i pored toga imaju ekonomski deo domaćinstva gde ma koliko bili stari, ma koliko bili nemoćni oni se staraju da ishrane životinje i pri tome koriste električnu energiju, a onda probiju određeni broj kilovata i više ne spadaju u ugrožene kupce iako su oni najugroženiji sloj stanovništva.
Zato apelujem na ministarstvo da u skladu sa ovim amandmanom gde predlagač traži da ugroženi kupci imaju odgovarajuće olakšice prilikom podnošenja zahteva, apelujem na ministarstvo da prilikom dodeljivanja statusa ugroženog kupca posebno obrati na pažnju na staračka domaćinstva na selu koja su em bez penzije, često bez ikakve socijalne pomoći, em su ugrožena po pitanju električne energije zato što je ne koriste samo za svrhe svog domaćinstva, nego i za ekonomski deo domaćinstva, za pripremanje hrane za životinje. Ti elektromotori koriste pozamašni broj kilovata električne energije i time ulaze u neku kvotu koja im ne garantuje status ugroženog kupca, iako su oni možda ugroženiji od nekih drugih.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da postoji čudan redosled, ali nisam protiv da prednost uvek ima opozicija. Dakle, bez obzira što sam već bio na redu, ali, gospodine Bečiću, ja ne zameram nikad kad favorizujete članove opozicionih stranaka i narodne poslanike, s obzirom da sam više bio opozicioni poslanik nego poslanik koji je podržavao Vladu.
Što se tiče ovog člana 65, ja sam rad da glasam za amandman koji su podneli poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine, zato što je, posebno Srem, od Inđije do Bogatića, veoma bogat termalnim vodama. One su i te kako izvor energije, posebno mogu dati korist, ukoliko proizvode toplotnu energiju, razvoju poljoprivrede, grejanju staklenika, ali, takođe, te termalne vode mogu da koriste i za hlađenje određenih objekata i da zamene velike količine električne energije, koje se u sličnim situacijama leti upotrebljavaju za hlađenje određene vrste objekata i mislim da se time može dopuniti električna energija.
Ono što ja nisam video iz ovog zakona, nisam video nigde u obnovljivim izvorima proizvodnju električne energije od otpada, ili nisam dovoljno pažljivo čitao zakon, pa stoga moram da idem na neko predavanje, ali nisam video proizvodnju električne energije od komunalnog otpada, što je praksa i u Evropi. Mislim da to spada u obnovljive izvore energije i da je to bivšim zakonom, koji će biti stavljen van snage, bilo upisano u zakon.
Takođe, u obnovljive izvore energije spada i proizvodnja električne energije od biomase, a to je veoma bitno za razvoj poljoprivrede, jer proizvodnjom energije od biomase možemo da pojeftinimo poljoprivrednu proizvodnju, posebno mleka i mesa, ukoliko budemo dovoljno pametni i iskoristimo 400 hiljada hektara zemljišta koje se ne obrađuje i ukoliko obnovimo stočni fond, recimo, dopunimo ga sa 200 hiljada krava. U takvim situacijama, svaka od tih farmi koja bi imala nekoliko stotina hektara i 200 krava mogla bi da proizvodi električne energije od biomase od jednog megavata.
Ja sam čak za to da Ministarstvo energetike, Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo građevine naprave jedan plan sa tipskim farmama koje bi bile građene po Srbiji i koje bi, pored proizvodnje mleka i mesa, obuhvatili proizvodnju električne energije i to na kombinovan način, ne samo biomasom, odnosno gasnim generatorima, već i panelima koji bi, pomoću energije sunca, pravili električnu energiju. Na takav način bi, uz proizvodnju energije, uz proizvodnju od sunca, od biomase, možda čak i od vetra, mi uspeli da pojeftinimo i da budemo konkurentni u proizvodnji mleka i mesa, s obzirom da nam preti velika opasnost zbog toga što su carine pale i što poljoprivredna proizvodnja, posebno u proizvodnji mesa i mleka, preti da strana proizvodnja u potpunosti preplavi naše tržište i da nam uništi stočni fond.
Ovo je jedan od načina da se ubuduće opremimo i da budemo konkurentni u poljoprivrednoj proizvodnji, da je pojeftinimo, zato što ćemo uporedo sa proizvodnjom mesa i mleka proizvoditi i električnu energiju koja će na takav način uspeti da tu proizvodnju pojeftini i da stvori konkurentnost naše poljoprivrede, pre svega na domaćim i okolnim tržištima.
S tim u vezi, napominjem da imamo 400 hiljada hektara neobrađenog zemljišta i da na takvom zemljištu možemo da gajimo uljarice i da proizvedemo najmanje 500 hiljada tona, od kojih možemo da dobijemo, recimo, 200 hiljada tona biodizela, ukoliko se za to opredelimo, pa možemo doći u situaciju da poljoprivreda obezbedi energente za obradu poljoprivrednog zemljišta u više od 50% i da obezbedi električnu energiju za preradu poljoprivrednih proizvoda, da ono što seljaci, zemljoradnici, farmeri proizvedu da radnici, koji su sada bez posla, preradom tih poljoprivrednih proizvoda prave jeftinije prehrambene proizvode i da u podsticaje u energetici, poljoprivrednoj proizvodnji budemo dovoljno konkurentni.
Spreman sam da primim lekcije od stranaka bivšeg režima. Jedan je govorio o vizijama, ali se bojim da stranke bivšeg režima nisu imale viziju, već da su više imale proviziju. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, dragi gosti, u jednom trenutku sam mislio da podržim ovaj amandman s obzirom da se radi na neki način o nekoj vrsti biljaka, tu se spominju alge. Ali, s obzirom da predlagač nije razdvojio da li misli na morske alge ili na ove što se nađu, recimo, u Užičkom jezeru, sad ne znam da li je ta stranka krenula da Srbija treba da izađe na more, promenila program i da od tih algi pravi obnovljivu energiju ili su mislili na rečne koje su toksične. Znači, to su cianopite koliko se razumem, a pokušao sam da se obavestim. One su izuzetno toksične, utiču na jetru i tako dalje. Poznato je da su sada nađene u Užičkom jezeru. Znate, ukoliko su mislili na tu vrstu algi, to ne mogu da podržim, ali ukoliko su mislili na onaj morski deo, ukoliko su mislili da izađemo na topla mora, možda i malo dalje, ja ću razmisliti da li da to podržim, ali da nam susedi na zamere. Bojim se da će nam susedi zameriti, posebno, mislim da bi Crna Gora bila osetljiva.
Po pitanju biljaka ja sam više za zelenu masu, za biomasu. Dakle, o tome sam već govorio, ali s obzirom da je amandman na član 66. on govori o izveštajima i o udelu energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije. Dakle, mi moramo da proizvedemo određeni procenat električne energije.
Sada ponovo pitam ministra i ljudi iz Ministarstva da li se tu računa i električna energija koja se može dobijati preradom komunalnog otpada? Da li se i ona računa u procenat obnovljive energije s obzirom da ćemo mi morati da imamo određeni procenat, a da ni izbliza to nismo dostigli. S tim, u vezi, pitam konkretno za Kolubaru A kako će ukoliko projekta iz 2012. godine bude realizovan, a on se oslanja na preradu 180 hiljada tona niskokaloričnog uglja i ugljane prašine koja tamo postoji. Na obnovi Kolubare A gde bi se u fluidnom kotlu pored toga koristio i komunalni otpad koji se do sada nije prerađivao ni u jednoj elektrani, kao ni taj niskokalorični ugalj. Ukoliko se prerađuje i jedno i drugo kako razdeliti šta je energija iz obnovljivih izvora, a šta nije, s obzirom da bi taj fluidni kotao električnu i toplotnu energiju pravio i od uglja koji sada ne koriste električne termoelektrane, od toga ne prave električnu energiju, a u budućnosti, posebno vezano za kineze koji su dolazili koji su zainteresovni za projekat Kolubara A.
Postoji velika mogućnost da se na tom lokalitetu proizvede 300 mega vati struje, što od nisko kaloričnog uglja, koji ne koristi nijedna elektrana, što od komunalnog otpada.
S tim u vezi, bih želeo da ministar objasni, na koji način bi se računao udeo iz takve elektrane koja je na neki način kombinovana, a šta je obnovljivi izvor energije, a šta ne.
Još na kraju da kažem, da ono što sam govorio o farmama, za koje Ministarstvo energetike, Ministarstvo građevine i Ministarstvo poljoprivrede, treba da se dogovori da se napravi tipski projekat jedne farme na osnovu kojeg bi se proizvodila električna energija, od zelene mase, od energije sunca i možda i od vetra, da takva kombinovana elektrana i ima svoje investitore. S tim u vezi moram da kažem da postoje investitori koji će, ako ne traže privilegovanu cenu, povlašćenu cenu električne energije, već jednostavno želeo da investiraju u takvu vrstu farmi i da se pravi energija po običnoj, a ne po povlašćenoj ceni.
S tim u vezi bih želeo da mi ministar, ili neko od prisutnih objasni u vezi projekta Kolubara A, i još nešto na kraju da kažem, da ja pozdravljam nameru Ministarstva da se izgrađuju novi energetski kapaciteti.
Posebno bih voleo da se to radi u poljoprivredi, jer su one zapuštene zemlje, kojih ima 400.000 hektara i sa oživljavanjem stočarstva mi možemo da napravimo negde oko 1.000 elektrana koje bi proizvodile po jedan megavat čas struje i sa tim bi, recimo, uspeli da napravimo struje koliko naprave tri elektrane „Kostolac“, koje su sad planirane.
Dugo u ovoj Srbiji niko ništa nije radio, a ako neko hoće da jede ukusan hleb, taj mora da poseje pšenicu. Ukoliko neko želi da proba slatku voćku, taj mora da posadi drvo. U proteklom periodu niko ništa nije sadio, niko ništa nije sejao. Svi su brali i žnjeli i kidali, zato i jesmo sada gde smo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, reklamiram član 107. stav 1. -  govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. To se nije desilo za vreme govora dva poslednja govornika, posebno govornika koji je govorio pre gospodina Babića.
Dakle, zašto smatram da je narušeno dostojanstvo? Zato što nam se obratio u grupi i govorio o nekom antievropejstvu, asocirao na radikale, na 90-te, itd. Ja nisam bio član SRS. U buduće kada to bude govorio, da poštuje dostojanstvo parlamenta, treba da me izuzme iz te grupe, a s tim u vezi, da kažem, ukoliko su toliko gadljivi na 90-te, ne treba da narušavaju dostojanstvo prebacivajući nekome drugome saradnju sa radikalima. Oni su, odnosno njihov predsednik partije je zajedno sa njihovim poslanicima u to vreme doneo Ustav, zakon svih zakona zajedno sa SRS. Pa, kada već nekome prebacuje saradnju sa SRS, neka krene od sebe i neka u buduće ne narušava dostojanstvo Narodne skupštine, na način na koji to pokušavaju u poslednje vreme asocirajući na 90-te, na zle radikale. Ako su toliko bili zli, zašto ste sa njima zajedno donosili Ustav? Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je izrečena jedna velika neistina od strane predlagača, uvaženih predlagača koja glasi otprilike – da je ovim rebalansom budžeta narušeno dostojanstvo građana.

Sada na stranu to što je jedan od predlagača amandmana bio bivši premijer, što sličan amandman su dali, odnosno u istovetnom tekstu dali neki drugi, koji su vršili vlast i zemlju zadužili toliko da imamo za tri godine da platimo 401 milijardu samo kamate, na dugove koje je ostavila bivša vlast.

Dakle, oni stalno govore kako se dug, ako ga vraćamo nominalno bi trebalo da umanjuje, ali zaboravljaju cenu kapitala - kamate koja u poslednje tri, četiri godine bila od 2012. godine, od promene vlasti, bila ukupno 401 milijarda 263 miliona i 065 hiljada. Dakle, toliko je nova vlast morala da izdvoji da bi vratila kamate na dugove koji su ostali za bivšeg režima. Dakle, dugovi su jedno, pozajmiš 100 evra i vratiš 100 evra, tako oni to predstavljaju javnosti. Ako ste se zadužili da vratite naš dug, ako ste se zadužili 100 evra, onda ste trebali da vratite 100 evra našeg duga, za toliko dug da se umanji.

Pri tome ste zaboravili cenu kapitala, s obzirom da oni ne znaju kako se novac zarađuje, već samo kako se troši, zaboravili su cenu kapitala koja se zove kamata i za koje je trebalo izdvojiti u prethodne tri godine od 2012. godine, sredine, ukupno zajedno sa ovom projekcijom budžeta za 2015. godinu trebalo je 401 milijarda dinara. To je 3,5 milijardi evra i naravno da postoje neke druge stavke koje se zovu dugovi. Ti dugovi, recimo dugovi JAT-a koji su dospeli za naplatu, dugovi prema poljoprivrednicima koji su bili u momentu 2012. godine neisplaćeni za 2011. godinu u visini od 8 milijardi. To su sve zaboravili i sada Skupština i Vlada, koje vraćaju dugove i kamate koje su dospele za plaćanje još za vreme bivšeg režima, oni koji vraćaju dugove JAT-a, oni koji vraćaju dugove poljoprivrednicima nisu dostojanstveni.

Mislim da bi predlagač amandmana trebao da razmisli nešto o svojim amandmanima, s obzirom da ukoliko bi bili usvojeni u rebalansu budžeta poljoprivrednici, odnosno svi drugi dugovi koji treba da se isplate član bi otprilike, glasi ovako – ukoliko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ukoliko usvojimo ovaj amandman od uštede koja će se plasirati, naravno, iz budžeta prema građanima, opet prema potrošnji, da bi oni opet kupovali zemljoradnici nešto i tako opet punili budžet…Dakle, poštovani građani od ove uštede koju je Vlada ostvarila, koju je namenila za isplatu dugova prema svojim građanima, od ove uštede bi usvajajući amandman uvaženih kolega poslanika, bi građani, odnosno dobili ovo i svi oni poverioci kojima država duguje bi dobili ništa.

Dakle, to je predlog uvaženih predlagača i mislim da su kvalifikacije koje su izrekli gospodin Babić i gospodin Arsić veoma blage, ja se u potpunosti slažem sa njima i mislim da što su roditelji rekli ranije - biraj društvo, nemoj da društvo bira tebe. To se odnosi na jedno od ova dva uvažena predlagača ovog amandmana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, dame i gospodo ministri, reklamiram član 107. stav 2, recimo - na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnom poslaniku ili drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život.

Prethodni govornik, gospodin Šutanovac, rekao sam – Šutanovac, mi se obratio i pokazao rukom da sam težak radikal. Gospodo iz SRS ovde vas ima, kada sam ja to bio član SRS? Možda sam ja u svojim govorima previše radikalan i nanosim previše štete rejtingu DS koja se još samo tako zove.

Dakle, možda iz tog razloga i gospodin Šutanovac procenio da sam ja radikal, jer sam po pitanju grehova i štete koju je DS napravila ovom narodu previše radikalan kad govorim o činjenicama koje ovde nikada nisu demantovane.

Ako je mislio da sam bio pripadnik SRS, nisam. Mada tvrdim da štetu koju je ovoj državi napravila Demokratska stranka, SRS u 90-im godinama zajedno sa SPS-om i sa JUL-om ni 10% takve štete nisu napravili koliko je napravila DS divljom predatorskom privatizacijom koja je gutala žive ljude, radna mesta, posao, hleb porodicama itd.

Ako će ga to obradovati, ja kao osnivač Narodne seljačke stranke sa jedinim članstvom u Narodnoj seljačkoj stranci ću vrlo rado preći i u Radikalnu stranku samo da budem protiv njih. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ja sam se bio prijavio po amandmanu pa sam jedno tri puta brisan. Opravdano sam bio da se restartuje sistem.

Na član 3. amandman moje cenjene kolege iz opozicije su podnele i on glasi ovako – briše se. Član 3. posle njihove intervencije ukoliko bi usvojili ovaj amandman glasio bi ovako… Znači, ukoliko bi bio usvojen taj član niko ne bi mogao da pročita šta u tom članu piše.

Pri tome se pozivaju na snagu argumenata. Ne razumem koja je snaga argumenata u čistom listu papira? Možda je to akademski čestito, možda doprinosi uštedi papira? Ta snaga argumenata, kako je rečeno, kao neka čestitost, kao etička odgovornost i šta je već nabrojano, je izrečena vrlo glasnim rečenicama. To što je neko govorio glasno, to ne znači da mu je argument jak, već naprotiv, to znači slabost argumenta i slabost predloga koji glasi – briše se.

Ovde smo takođe čuli od cenjenih kolega iz Niša, gospodina Bradića posebno, da je Niš mrtav grad. Vi, gospodine Bradiću, iz Niša, treba da znate da je 2012. godine Niš zatečen kao veoma razvijen i veseo grad u kome sve funkcioniše. Sve je štimalo. Privreda je bila toliko razvijena da građani Niša nisu 2012. godine znali šta će sa tim novcem. Gospodine Bradiću, ako je neko kriv, krivi su građani Niša. Ja se sećam jedne gromade, grad Niš je imao premijera, malo gradova u unutrašnjosti dobije priliku da ima, recimo, saveznog ministra, da ima posle toga premijera.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Vreme.)

Koristim vreme poslaničke grupe.

Gospodine predsedavajući, neću tražiti da mi vratite ovo vreme koje sam izgubio. Koristim vreme poslaničke grupe, nisam predlagač amandmana, ja komentarišem amandmane sa pravom da koristim vreme poslaničke grupe. Mislim da to nije sporno.

Rekao sam da je divlji predatorski kapitalizam ustanovljen privatizacijom, gutao žive ljude. Govorio sam o sistemu, a ne o tome da je neko ovde progutao žive ljude. Ljudi su izgubili poslove, nestalo je 400 hiljada radnih mesta, a vi, gospodo Nišlije, imali ste premijera, imali ste, a možda bolje da niste. Da je taj premijer dizao industriju u Nišu, da nije dizao vinograde na foru po Fruškoj Gori, već da je dizao grad Niš, grad Niš bi 2012. godine bio zatečen veoma razvijen, sa razvijenom industrijom. Umesto toga, vi ste razvijali vinarski posao na Fruškoj Gori. Vaš premijer je toliko obradovao građane Niša da je na kraju u ime te radosti pobegao iz Niša i naselio se u Vračar.

Nisam ja kriv što vaši premijeri iz grada Niša napune svoje džepove kroz subvencije za vinograde i potom se upute na Vračar, uzmu stanove od 200 kvadrata i zaborave grad Niš. Ako vam je neko kriv, gospodine Bradiću, onda vam je kriv bivši premijer, sugrađanin iz Niša koji je umesto da podiže Niš podizao vinograde po Fruškoj Gori, od tog novca kupio stan na Vračaru, zbrisao i sada piše amandmane – briše se, briše se, briše se, sve se briše dok on ne zbriše.

Takođe, moram da kažem, članom 3. je predviđeno da se seljacima isplate dugovanja od četiri milijarde. Brisanjem tog člana to glasi ovako – seljaci bi dobili ovo, znači, prazan list papira. Da li to znači da kolege iz opozicije su protiv toga da se dugovi koji se provlače još iz 2011. godine isplate seljacima? Znate li vi šta znače seljacima četiri milijarde dinara, koje treba da dobiju rebalansom budžeta? Znate li vi da su to ljudi koji ne znaju šta je letovanje, zimovanje, bolovanje? Znate li vi da su to ljudi koji u traktore koji su stari po 30 godina sipaju dizel, pune budžet, sedaju na traktore u starosti od 70, 80 godina, da bu poorali, da bi prehranili ovu državu? Znate li vi da oni zajedno sa radnicima mučenicima, braćom po muci, znoju i žuljevima, nose ovu državu?

Vi ste protiv da se njima nadoknadi šteta od četiri milijarde? Za mene je to ne razumljivo. Za mene je ne razumljiva svaka vrsta destrukcije i opstrukcije, ali biti protiv toga da se takvim mučenicima, sa žuljevitim rukama, sa oguljenom kožom sa leđa sto puta, da se njima ne isplati zaostala subvencija još iz 2010, 2011. godine, to za mene je malo više od destrukcije i opstrukcije. Neko želi da uništi sopstvene seljake, a ovde se poziva na narod. Nemam ništa protiv, autogol koji je opozicija dala sebi meni koristi.

Na kraju, molim vas da nam oprostite što ćemo vam vratiti vaše dugove, da nam oprostite sve naše greške, mislim da smo zaslužili. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, dame i gospodo ministri, ako prekoračim dva minuta, to mi odbijte od vremena poslaničke grupe.

Što se tiče mog amandmana, njega sam dobio od Kompenzacionog fonda. Kompenzacioni fond se stara o sistemu javnih skladišta i stara se o dva zakona, jedan je Zakon o javnim skladištima, a drugi je Zakon o predžetvenom finansiranju. Dakle, on je veoma bitan i predlogom mog amandmana se omogućava da se Kompenzacioni fond finansira sumom za ovu godinu od 10 miliona, a u sledećem budžetu 30 miliona dinara, što nije neka velika cifra s obzirom na posao koji oni obavljaju. Ovaj posao koji oni rade je veoma bitan za poljoprivrednike zato što se kroz javna skladišta postojećim rodom, ubranim rodom koji seljaci uskladište u javnim skladištima, može finansirati poljoprivredna proizvodnja, odnosno na osnovu robnih zapisa koje izdaju javna skladišta stiče se pravo da banke to uzmu kao kolateral i da dele kredite i da se time zasniva nova poljoprivredna proizvodnja, a ponekad da se unapređuje prerađivačka industrija.

Ukoliko Kompenzacioni fond ne bude funkcionisao, to može da uruši sistem javnih skladišta. Takođe, može da se desi i da se pod znak pitanja dovede zakon koji smo usvojili pre negde 20 dana, Zakon o predžetvenom finansiranju poljoprivredne proizvodnje, gde će se nekim budućim rodom kroz sistem javnih skladišta i Kompenzacioni fond nekim budućim rodom finansirati poljoprivrednu proizvodnju. Na takav način smo stekli uslovi da se finansira poljoprivredna proizvodnja iz prethodnog roda i iz budućeg roda i to je postalo kompatibilno. Nedostatkom sredstava za Kompenzacioni fond ta njegova uloga se gubi, a uveliko se ugrožava i bankarski sistem, s obzirom da su robni zapisi na osnovu prošlogodišnjeg roda već emitovani, ti krediti su povučeni i ukoliko se ovaj sistem uruši, onda to može da predstavlja problem.

Naše je da čak u budućnosti da razvijemo do poslednjeg mesta javna skladišta, da ih umnožimo i da svi zemljoradnici u Srbiji na konto svog roda koji zalažu kroz javna skladišta i robnim zapisima mogu da kreditiraju sami sopstvenu proizvodnju ili da na konto budućeg roda takođe finansiraju poljoprivrednu proizvodnju, da pred njima budu obe mogućnosti. Ukoliko ne obezbedimo sredstva za rad Kompenzacionog fonda, bojim se da će se to urušiti. Slažem se da mi Kompenzacioni fond nije dao potpuno tehnički ispravan amandman, pa molim ministra finansija da Vlada i Ministarstvo finansija nađu model da zaključkom Vlade iz nekih budžetskih rezervi isfinansiraju Kompenzacioni fond i da ne dopuste da se ovo uruši, s obzirom da će to ostaviti posledice i po same banke, po poslovanje, po kreditiranje itd.

Na kraju želim da kažem da su zemljoradnici zaslužili ovakvu pažnju, da im se omogući da na takav način finansiraju svoju proizvodnju, da oni nisu krivi za urušavanje ove države, da ovu državu nisu upropastili nepismeni, već oni pismeni, da ovu državu nisu upropastili ni radnici ni farmeri, nego razno-razni šarmeri. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri podržao bih ovaj amandman mog uvaženog kolege živahnog predavača na Fakultetu političkih nauka, toliko živahnog da igra po stolu, ali da se toga setio 2007. godine.

Dakle, ja bih prihvatio da se ukinu subvencije, ali kako se nisu setili 2007. godine da ukinu subvencije bivšem premijeru i kandidatu za premijera sa liste na kojoj je predlagač izabran.

Da vas podsetim da je taj što nas je nazvao „stokom“ a kada neko kaže stoka tu misli na množinu, nije mislio samo na predsedavajućeg, već na sve nas koji smo bili sa ove strane u sali.

Kako se nije setio, kada je taj premijer eks premiejr kandidat za premijera na poslednjim izborima sa njihove stranačke liste, kako se nije setio da bude protiv subvencija kada je ovaj povukao 60 miliona dinara?

Za tih 60 miliona dinara mi možemo sada da isplatimo subvencije za 3.000 krava, koje će nam svake godine davati u mleku i mesu 60 miliona dinara, a od onih subvencija koje je dobio bivši premijer i kandidat za premijera sa njihove liste na poslednjim izborima, od tih subvencija, sem što on ima stan na Vračaru, ni jedan drugi seljak nema ništa. hvala.

Ja neću dugo, ja ću da zahvalim ministru unutrašnjih poslova zato što mi je pojasnio koja je razlika između seljaka i seljaka iz grada.

Ovi prvi su profesionalni seljaci, a ovi seljaci u pokušaju, zato ja molim ministra da povede računa, ta njegova služba u saradnji sa tužilaštvom, da se jasno razdefinišu ti koji su bili seljaci i ovi koji su bili seljaci iz grada u pokušaju na privremenom radu, dok nisu uzeli subvencije i od toga kupovali stanove po Vračaru od više stotina hiljada evra. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman se odnosi kao i na zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu. Radi se o Kompenzacionom fondu i o sredstvima koja su neophodna za rad tog fonda.

Ja shvatam, taj zakon je donet 2011. godine i neprecizno nije predvideo iz kog razdela ministarstva se odvajaju sredstva iz budžeta za rad tog Kompenzacionog fonda.

Ovo je veoma bitno i ja verujem da će Ministarstvo finansija morati da nađe ta sredstva na ovaj ili onaj način, s obzirom da je bitno i za bankarstvo da se na takav načine ne emituju robni zapisi na osnovu postojećeg roda kojim seljaci garantuju za kredite koje povlače za obnavljanje proizvodnje.

Mi smatramo, a čini mi se i predsednik Vlade, da će u budućnosti taj sistem javnih skladišta morati još da se proširi, da dođe do poslednjeg sela, da na takav način poljoprivreda može da se finansira.

Ja shvatam ministarstvo da u ovoj državi nije bilo države i da mi moramo da napravimo državu koju možemo da finansiramo prihodima. Međutim, uz naturalni povraćaj poljoprivrednog zemljišta, koji takođe preporučujem zbog uštede u budžetu, ovo je jedno od najvažnijih pitanja, pitanje poljoprivrede. Dakle, to se ne odnosi samo na razvoj poljoprivrede i prehrambene industrije, već je to i demografsko pitanje, s obzirom da se na selu prazne teritorije, da u mnogim selima nema više ni pas da zalaje, da mnoga sela izumiru i da je prosečna starost 59 godina i mi kao narod moramo biti svesni da je bela kuga najgore etničko čišćenje, a da smo svesni toga da se tuđim kolevkama naše teritorije mogu zauzeti i da to može da bude najuspešnija agresija.

S toga apelujem i na ministarstvo da, ako nije usvojio ovaj amandman, nađe rešenje za rad Kompenzacionog fonda, imajući razumevanje u potpunosti za težak položaj i nasleđene probleme. Verujem da svi zajedno možemo da se izborimo za neku budućnost. Budućnost nam niko neće pokloniti. Takva budućnost ne postoji. Zato se moramo ujediniti i izboriti sa mnogim problemima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodo ministri, na početku da kažem da sam kao poljoprivrednik sada oštećen, jer sam ostao samo ja. Dakle, tu ne krivim predsedavajućeg, naravno greška je do nas zemljoradnika. Nekad tako pogubimo glavu, pa i sami posle snosimo posledice.
Ono sa čime ću započeti govor o budžetu jeste poslovica koja kaže – kada se dobar čovek obogati to ti je kao kada ti svaka voćka rodi usred sela. Ona svima daje i svima deli. Kada se loš čovek ili loši ljudi obogate to je kao kada ti neko obere sve voćke u selu i sve oduzme.
Nas je snašla ova druga nesreća. Za vreme divljeg tutnjajućeg predatorskog kapitalizma, dok su jedni gubili sve drugi su sticali sve. U isto vreme zemlja se zaduživala geometrijskom progresijom i ovde su neki govorili o kamatama. Kamate za 2015. godinu na kredite koje je povukao bivši režim iznose 131 milijardu 62 miliona. Ministarka poljoprivrede zna, to je šest poljoprivrednih budžeta, odnosno šest suma koje se izdvajaju za podsticaj u poljoprivredi.
U 2014. godini to je bilo 112 milijardi 451 milion, bila je samo kamata. U 2013. godini je bilo 91 milijarda 749 miliona. Ukupno za tri godine za kamate smo dali 335 milijardi 263 miliona i 65.000 dinara. To je oko 15 poljoprivrednih budžeta, odnosno podsticaja koje će zemljoradnici dobiti u 2014. ili 2015. godini.
Ali, kada tome dodamo one koji nas optužuju da se zemlja zadužila za 7,5 milijardi od polovine 2012. godine do danas, da bi do kraja bili iskreni, dužan sam i da kažem da su dospele obaveze po osnovu vraćanja duga u 2013. godini bile 435 milijardi, u 2014. godini 459 milijardi, a u ovoj 2015. godini obaveze će biti 515 milijardi i 226 miliona. Samo ove godine za kamate i glavnicu daćemo 646 milijardi i malo više, što je negde oko 30 iznosa poljoprivrednog budžeta, odnosno trista puta veći budžet. Dakle, ukupno je za ove tri godine glavnica iznosila 1.411 milijardi i kamata je bila 335 milijardi, što ukupno daje 1.746 milijardi za tri godine. To je 15 milijardi evra. Ukoliko se neko pita zašto je dug porastao za 7,5 milijardi evra u zadnje tri godine, treba ovaj podatak da ima na umu.
Kada bi uzeli 2012. godinu, dug je bio 359 milijardi. Dakle, 2012. godine su izbori bili u maju, a kamate 65 milijardi i 896 miliona. Sve ukupno je 2.161 milijardu ili 100 podsticaja koje se izdvajaju za zemljoradnike u ovoj ili narednoj godini. Kada uzmemo da su 2008. godine obaveze, odnosno da su glavnici i kamata bile negde oko 200 milijardi, onda vidimo koliko je geometrijskom progresijom narastao dug. U to isto vreme, za nešto malo duži period od deset godina, iz zemlje je izneto 51 milijarda dolara.
Dakle, to je rezultat njihove vladavine, gde su zajedno oni sa tajkunima uživali na Maldivima, vozili se jahtama, grickali jastoga, dok su njihovi radnici ujutru praznih stomaka i praznih džepova tumarali do radnih mesta, a pri tome po deset i više meseci, nekad i više godina, nisu dobijali platu. Država Srbija je bila surovo istrgnuta iz ruku svojih građana i predata u ruke tajkuna, koji su zarad svojih ličnih bogatstava i imperija radili šta su hteli, sve što im je palo na pamet, a pri tome nikom u vlasti bivšeg režima nije palo na pamet da suzbija na takav način razne kriminale, a najčešće su to bili privredni kriminali.
Što se tiče rebalansa budžeta, ja pozdravljam takvu vrstu budžeta, jer po prvi put ćemo, posle ne znam koliko godina, prema zemljoradnicima na kraju godine izaći čisti i na nuli. Dakle, svi dugovi, a oni se provlače već tri ili četiri godine, suma je bila sedam i nešto milijardi, sada je pala na četiri milijarde, svi dugovi i obaveze prema zemljoradnicima, oni treba to da znaju, će biti očišćeni ovim rebalansom budžeta. Od ušteda koje smo napravili najviše koristi imaće oni koji će biti isplaćeni, a to će biti zemljoradnici i ovog puta će sva dugovanja biti isplaćena u potpunosti. Takvu odluku Vlade i takvu odluku Ministarstva finansija moram da pozdravim kao predsednik Narodne seljačke stranke. Ovo je jedinstven slučaj da seljaci nisu na začelju, da su nekada i među prvima. Ovo je po prvi put, koliko ja znam, da se njima isplaćuju zaostale štete iz prethodnih godina, na kraju ove godine od uštede koju je Vlada napravila na raznim stavkama. Dakle, ovog puta smo imali priliku da zemljoradnici dobiju ono što im država duguje i što se prenosilo iz godine u godinu.
Što se tiče budžeta za 2015. godinu, ja moram reći da je poljoprivreda dobila nešto manje, ali kada uzmemo ovaj iznos koji dobijamo kada se likvidiraju dugovi, mislim da smo negde otprilike dobili ono što smo dobijali prethodnih godina. Mi svi koji smo bili na odboru smatramo da na poljoprivredi ne treba štedeti. Međutim, vremena su takva da se negde moralo i uštedeti. S obzirom da se moralo štedeti, poljoprivredna gazdinstva koja su mala i srednja nisu na šteti. Dakle, ovog puta se favorizuju poljoprivredna gazdinstva ispod 20 hektara. Ako ima pravde i kada mora da se štedi, mislim da je to najbolja moguća stvar koja je u ovom trenutku mogla da se desi.
Mislim da sa to malo novca moramo da favorizujemo poljoprivredu tako što ćemo podržavati stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo. Premije i subvencije nisu samo nagrade zemljoradnicima, one su nagrade i potrošačima i prerađivačima, da budu sigurni u sirovinu i da je dobiju po jeftinijoj ceni. Poljoprivredne subvencije utiču na konkurentnost, ne samo poljoprivrede, već i prerađivačke industrije. U okolini su one znatno veće. Ukoliko vam kažem da Hrvatska sa 1,3 miliona evra i sa 800 hiljada hektara zemljišta koje obrađuje, četiri puta manje nego Srbija, za direktne podsticaje izdvaja otprilike u našem novcu za oko 42 milijarde, a da je taj iznos u Srbiji 21 milijardu, iako se u Srbiji obrađuje četiri puta više zemljišta, dobija se dva puta manje. Dakle, to je po jedinici mera. Ako uzmemo hektar, to je osam puta. Znači, preti nam opasnost da zbog niskih carina konkurentnost naše poljoprivrede i prerađivačke industrije bude niža.
Stoga, treba povesti računa i do dobijanja prava da učestvujemo u IPAR fondovima treba obratiti pažnju na član 41. SSP, po kome je moguće zaštiti našu poljoprivredu u ovakvim uslovima. Mislim da Ministarstvo poljoprivrede i Vlada rade na tome da se preduzmu mere zaštite, s obzirom da su naši podsticaji veoma niski, a da roba zbog sankcija između Rusije i Evrope dolazi na naše tržište po damping cenama i mislim da smo na dobrom putu da zajedno sa ministarstvima predočimo da je nužna primena 41. člana SSP, dakle, da se naša poljoprivredna proizvodnja na određen način zaštiti.
Mislim da treba promeniti i Zakon o poljoprivrednom zemljištu i da Ministarstvu treba dati pravo da 140.000 hektara centralno izda iz Ministarstva, za potrebe 100.000 stočarstvo, 30.000 voćarstvo i 10.000 povrtarstvo. Mislim da, ako podignu od 10.000 hektara tipskih plastenika, možemo da napravimo proizvodnju koja će vredeti milijarde evra, a da pri tome zaposlimo od 60 do 100 hiljada radnika u unutrašnjosti i na selu, gde pitanje poljoprivrede nije samo pitanje poljoprivrede, već i opstanka, pitanje demografije, s obzirom na veliku starost, prosečnu starost seoskog stanovništva.
Takođe, mislim da 30.000 hektara treba dati za tipske voćnjake, koji će biti najmoderniji, koji će donositi 30.000 evra po godini, posle pet godina, kada budu u punom rodu. Takođe i u stočarstvo 100.000 hektara. Na takav način ćemo doći do proizvodnje koja će bez prerade vredeti novih dve milijarde, a kroz preradu, pakovanje, sortiranje itd. napraviti dopunskih milijardu i po do dve. Na takav način će prihodi iz poljoprivrede i prehrambene industrije u narednih pet godina skočiti za četiri godine.
Dakle, u ovom trenutku podsticaji idu u tom pravcu, ali oni u budućnosti treba da budu značajniji. Kada suzbijemo sivu ekonomiju, verujem da će ti podsticaji biti iz godine u godinu veći. S obzirom da se približavamo EU, s obzirom da smo se najverovatnije kvalifikovali za IPAR fondove, verujem da će to u budućnosti biti značajna podrška poljoprivredi, s obzirom da će nam EU iz predpristupnih fondova, ukoliko obezbedimo predfinansiranje za svaki projekat iz oblasti poljoprivrede, vraćati 50%. Dakle, ukoliko izvedemo projekte svake godine od 100 miliona evra, od EU ćemo dobijati 50 miliona evra nazad i to će biti značajnija podrška poljoprivredi nego što u ovom trenutku naše subvencije i podsticaji mogu da tome doprinesu.
Ukoliko želimo da izvršimo neke reforme, moramo sići sa puta koji je bivši režim vodio, sa puta koji je vodio ni kuda, i zato smo stigli nikuda. Moramo preći na puta koji vodi nekuda, da bi stigli negde. Dakle, verujem da će Vlada zasukati, zavrnuti rukave, da neće kao neki bivši režimi, zavrtati građanima ruke. Verujem, da niko više u Srbiji ne misli danas da u bolje sutra mogu voditi oni koji su nas opljačkali juče. Mislim, da ko ide pravim putem, da će brzo dobiti saputnike. Hvala.