Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ću ja kao poslanik podržati oba ova zakona jer su oni humani i pravedni, posebno zakon koji omogućava slabovidima da koriste psa vodiča, a koja je to muka i nevolja mi koji sve slabije vidimo, kada nešto ne možemo samo da pročitamo, kada zaboravimo naočare, onda vidimo kolika to muka i nevolja.
Izraziću malo svoje nezadovoljstvo zato što ovaj zakon nije donet za vreme vladavine bivšeg režima, jer smo danas imali velike prigovore na ovaj predlog zakona od strane onih čija ljubav prema invalidima je trajala obično do glasačke kutije. Malo ću govoriti i o političkim okolnostima u kojima se zakon donosi. Sada nema izborne kampanje, nema nijednog razloga o kome se današnja vlast ulaguje na neki način i želi da stekne neke političke poene predizborne. Dakle, nikakvih izvora nema niti ima predizbornih poena koji žele kod invalida vlast ili neka politička stranka pridobije. Tim pre treba ceniti ovaj zakon više nego da se on donosio u neko predizborno vreme.
Navešću samo primer, da su recimo između dva kruga izbora, bivši režim, odnosno stranka bivšeg režima je u Vojvodini sklopila sa Udruženjem invalida Vojvodine sporazum da invalidi u drugom krugu glasaju za Borisa Tadića.
Takođe, su 16. aprila, koliko ja znam u Subotici razna udruženja invalida doneli odluku da se DS podrži na parlamentarnim izborima, a Boris Tadić i u prvom i u drugom predsedničkom krugu izborne trke, tako da ja smatram da njihova ljubav, njihova humanost prema invalidima koja se odjednom pojavila, otprilike kad su oni vladali svodila na ljubav do biračke kutije.
Oni nisu imali pse vodiče za slabovide, oni su otprilike imali svoje političke vodiče koji su invalide privodili do biračke kutije i glasali umesto njih, da bi na takav način zadobili određenu količinu i određeni broj glasova. S tim u vezi treba ceniti političke okolnosti u kome je ministarstvo predložilo ovaj zakon i zato ću ja glasati za ta oba zakona.
Kad već govorimo o kretanju uz pomoć psa vodiča, ovde je govoreno i o udruženju „Beli štap“ obično uz psa vodiča ide i beli štap, bojim se da oni koji danas pokazuju određenu dozu humanosti i nama prigovaraju danas na ovom zakonu, da umesto što invalidi treba da imaju psa vodiča i beli štap, oni su u svoje vreme, svojom ekonomskom politikom, svojim radnjama, svojom vlašću, svojim vršenjem vlasti celom narodu ostavili ne beli, već prosjački štap.
Na određen način svi smo postali socijalni invalidi, dakle, i treba nam mnogo ovih drugih zakona o socijalnoj sigurnosti, s obzirom, da su oni samo emitovali prava, a nikakvu ekonomiju nisu podizali da bi se ta socijalna prava mogla ispratiti.
Ostavili su 400.000 ljudi bez posla. Uništili su potpuno, devastirali nacionalnu ekonomiju Republike Srbije i sa punim pravom mogu da kažem da danas najvišu buku dižu oni koji su narodu ostavili prosjački štap, narodu su pričali bajke, a sebi sazidali dvorac, oni danas žive kao u bajci, a narod živi kao u basni i zahvaljujući njima, a ne nama. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja se pridružujem kolegi Mirkoviću da u vezi ovog zakona i u vezi ovog amandmana sve bude transparentno. Ali sam protiv toga da se ograničimo samo na Zaječar. Zašto ne bi govorili o uvozu 140 tona akumulatora i 1,1 milijardu dinara koliko je Dulić potrošio na uvoz polovnih akumulatora? Čini mi se da je tu bilo i 13 tona polovnih guma.
Takođe sam protiv toga da ispitujemo samo šta se dešavalo u Zaječaru, zato što su sem rukometa podržavani iz fonda za zaštitu životne sredine i tenis. Dakle, da se proveri na koji način je otišlo 500 hiljada evra za tenski turnir? Ako ćemo da ispitujemo, da ispitujemo sve.
Dalje, da ispitujemo kako su pare trošene od „TENT-a“, recimo, u Obrenovcu, da vidimo koliki je fond bio za zaštitu životne sredine u Obrenovcu, kolika su se to sredstva slila, ko je bio direktor, ko je bio zamenik i na koji način su trošena ta sredstva i da li je tačno da su se uglavnom trošena za održavanje šest hrastova lužnjaka?
Mislim da je u proteklom periodu mnogo toga zloupotrebljeno, ne samo u Zaječaru već širom Srbije i voleo bih neko da mi objasni kako se to na vodozahvatu u Inđiji vrši reciklaža polovnih akumulatora, ko je takvu dozvolu dao u Pokrajinskom sekretarijatu, na koji način, pod kojim uslovima i da li je to bio deo njihove vizije ili provizije? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih čak bio voljan da podržim ovakvu vrstu amandmana, jer i ja sam pristalica nekih skraćenih rokova, ali ne smatram da je protivustavno da se podzakonska akta donesu u roku od tri meseca.
Ja sam kao nekadašnji poslanik gledao kako se krši Ustav i odbijao da glasam kada se Ustav kršio. Na primer, dok je moj kolega poljoprivrednik bio premijer, predložen je zakon koji je bio protivustavan, koji je tako i proglašen, da uhapšeni nemaju pravo na branioca dva meseca. Ja sam prisustvovao i odluci i zakonu koji je donet za to vreme da tužioce bira Vlada. Dakle, toliko je bilo nezavisnosti, toliko je bilo ustavnosti, da je u to vreme donet zakon, koji je, naravno, kasnije je proglašen protivustavnim, po kome su ministri, odnosno Vlada Republike Srbije birala je tužioce i samim tim su oni bili u funkciji, ne građana, već političkoj funkciji Vlade i partija koje su sačinjavale Vladu.
Nemam ništa protiv da se ovaj rok skrati, ali mislim da samim tim što u zakonu piše da će se podzakonska akta doneti u roku od tri meseca, da je to sasvim dovoljno, da to može da znači da će biti doneti i u roku od nedelju dana, da mogu biti doneti u roku od mesec dana i dva meseca, ali je Vlada, odnosno Ministarstvo koje se bavi zaštitom životne sredine dobilo neki razuman rok od tri meseca. Ja im savetujem da taj rok ubrzaju i da se, ukoliko je to moguće, u proceduri uklope u ovih 30 dana, a ako treba i neki kraći rok da bude.
U svakom slučaju, ja sam za brzinu, ali da se ne izgubi na kvalitetu i voljan sam čak da podržim ovaj amandman, ali smatram da zakon nije protivustavan, da je bilo protivustavno ono što sam već opisivao i da baš nije uputno da neko ko je kao predlagač nekada kršio Ustav na najvažnijim pitanjima civilnog društva, da zbog jedne odredbe da će u roku od tri meseca biti donet pravilnik kaže da je to protivustavno.
S tim u vezi, 2009. godine, koliko znam, donet je Zakon o bezbednosti hrane, a 2012. godine, kada smo došli, planski akti, odnosno planski dokumenti koji su vezani za bezbednost hrane, koji nisu bili usvojeni tri godine. Dakle, voleo bih da prilikom ovakvih amandmana neko bude malo i samokritičan, s obzirom da su rokovi koji su ovde propisani obavezujući, a da u nekim zakonima koji su donošeni do 2012. godine nije bilo rokova za donošenje podzakonskih akata, već je to stajalo samo uopšteno.
Dakle, ako je rok tri meseca, to ne znači da podzakonska akta ne budu doneta i za mesec dana. Ja bih bio voljan da podržim ovakav amandman, ali se bojim da iz nekih drugih tehničkih uslova ne ograničimo Vladu, ali svakako im preporučujem da budu vredni, ažurni, da vreme provode u trudu i znoju, da rade onako kao što nije radila prethodna Vlada i sve će biti u redu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, ja sam se javio još onog trenutka kada je moj uvaženi kolega poljoprivrednik, želeći da me uvredi rekao da sam poslanik renesansnog znanja. Nemam ništa protiv što je pokušao da me uvredi, obično ljudi misle da si loš kad prestaneš da se ponašaš onako kao što njima odgovara.
Dakle, nije mu smetalo 2003. godine da zbog pijeteta prema Demokratskoj stranci glasam da on bude premijer, ali smatra da sam dovoljno loš da uopšte govorim u Narodnoj skupštini i misli da je renesansa neki loš period.
Moram da mu kažem da je renesansa bila jako napredan period, da je to bio period kada se napredno razvijala i nauka, kultura, umetnost, slikarstvo, Mikelanđelo, Leonardo, da je u vreme renesanse Kolumbo pronašao Ameriku, valjda će ga to obradovati, u fizici i matematici Galileo Galilej, Kopernik. Dakle, ne znam šta da kažem još da opravdam svoje znanje i da kažem da je renesansni period jedan dobar period bio za sve to i za kulturu Bbio je dobar i za vinogradarstvo. Proizvodila se jako lepa vina, pila u Firenci, podizali vinogradi u Italiji bez ikakvih subvencija, bez 525.000 evra, jako napredan period i za nas poljoprivrednike, odnosno za njih vinogradare.
Što se tiče pokušaja da me uvredi ja mislim da mu ne odgovara najverovatnije što nisam bio u Kuli na zabavi JSO-a, gde je on tamo tancovao i tapšao uz pesmicu Bajaginu „Moji su drugovi žestoki momci“. Ako mu ne odgovaram zbog toga, ja se ponosim zato što mu iz nekog razloga moja diskusija ne odgovara.
Ja sam čak podržao njegov zahtev u amandmanu da taj rok bude 30 dana, odnosno da Ministarstvo preporučuje da Ministarstvo ne čeka tri meseca da donese podzakonska akta, da se ne ugleda na nekakve bivše vlade već da pokuša da taj rok bude što kraći, pa čak i da se uklopi u amandman ako je to moguće, mog prethodnog govornika.
Dakle, bez obzira za pokušaj uvrede, ne može čoveka poniziti i uvrediti svako, mene može da ponizi i uvredi samo bolji od mene, lošiji nikad i nije u 21. veku džabe kletva – dabogda ti vinogradar bio premijer. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine Arsiću, koliko vremena ima poslanička grupa?

Gledaću da se uklopi, s obzirom da moj kolega poljoprivrednik nije tu, ja ću morati da govorim za dvojicu.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih voleo da se nešto kaže, ne samo o beogradskim sudijama, već da se kaže i o 11. i 12. tački dnevnog reda, pošto je objedinjena rasprava. Dakle, o sudijama koje se biraju u Kragujevcu, Ivanjici, Novom Pazaru, Sjenici, itd.
Meni se kandidati koji će biti izabrani i njihove biografije izuzetno dopadaju, ja to neću kriti, mada nisam nikada bio pristalica posebno te treće grane vlasti, zbog toga što je 2009, 2010. godine izvršeno reformisanje, bolje reći deformisanje pravosuđa, da se po političkim osnovama, po političkoj podobnosti izabrao veliki broj sudija, dok su svi drugi koji su bili nepodobni odbijeni sa tih funkcija, jer jednostavno nisu se na vreme učlanili u određene političke stranke. Koliko vidim, ovi kandidati su svi živi, verujem i siguran sam da se neće desiti ono što se desilo ovima koji su po stranačkom principu birali sudije, pa sada ako umre, oni ga ne izbrišu iz članstva političke stranke u kojoj se bio učlanio i oni ga po članstvu izaberu za sudiju, onda se ispostavi da su mrtvog čoveka izabrali za sudiju. Takav promašaj više nikada ne sme da se desi bilo kom izboru sudija u bilo kom reformisanju i deformisanju pravosuđa.
Mi ovde biramo par desetina sudija. Ja im unapred čestitam, ali mislim da to i dalje nije dovoljno da bi se ispravilo sve ono što je bilo grbo, što se grbo rodilo 2009, 2010. godine. Dakle, to je pravosudni sistem koji je zatečen i na koji građani imaju uveliko primedbe, upravo zbog načina na koji je sprovedena tzv. reforma pravosuđa.
Mi kao poslanici svakog dana dobijamo pritužbe na razne postupke određenih sudija koji svojim kvalitetom najverovatnije nisu zadovoljavali, ali su članstvom određenim političkih stranki i te kako zadovoljavali. Bilo je naravno i nepotizma, posebno u Vojvodini, više ne znam koji sudije kome je rod, gotovo da nije moguće sklopiti brakove u određenim sudovima u Vojvodini zato što su većina njih u međusobnom srodstvu. Tako da je gotovo nemoguće da uđu u neku bračnu zajednicu, zbog bliskog srodstva. To je način na koji je nekada biran sudija, odnosno birane sudije, posebno je to bilo izraženo 2009. i 2010. godine.
Ja neću govoriti o amnestijama, ko je kako amnestiran, bez obzira što je 2001. godine amnestirano 2000 kriminalaca i amnestirano je čak i braćama uz reku i glavni teroristi na KiM. Za razliku od mog kolege ja to neću govoriti, ali moram reći da je on imao primedbu na privatne fakultete, bez obzira što je on profesor prava, ja mislim da nije lepo tako govoriti o privatnom fakultetu, s obzirom da je sam onaj ko je govorio o privatnim fakultetima kao o vrlo lošim obrazovnim ustanovama, da i sam predaje na privatnom fakultetu i ne treba neko da ceni obrazovanje na privatnim fakultetima po sebi, ukoliko tamo predaje, ukoliko misli da on nije dovoljno dobar, to ne znači da su svi privatni fakulteti loši.
S obzirom da ovde nema kandidata koji su pravo polagali u Novom Sadu, gotovo sam siguran da kolega koji predaje na Pravnom fakultetu dr prava, nije njima predavao i time je njihov kvalitet daleko veći. Dakle, nema nikakve opasnosti da su u nekoj neobrazovanosti, što se tiče prava. Dakle, s obzirom da ga nisu polagali pred takvim profesorom, verujem da su i te kako dovoljno kvalitetni, em im on nije predavao, em ne dolaze iz stranke kojoj on pripada, dakle već samim time su ovi kandidati daleko bolji od onih kandidata koji su birani 2009. i 2010. godine.
Želim i da kažem da, što se nas tiče, većine poslanika ovde, mi ćemo pokušavati, bez obzira na način na koji je to ranije rađeno, da očuvamo nezavisnost treće grane vlasti, da ona uistinu bude nezavisna, ali se moramo takođe starati, ne samo da bude nezavisna od ove sadašnje vlasti i od ove sadašnje Vlade, već da ove sudije doprinesu da pravosuđe bude nezavisno i od bivše vlasti, jel ja mislim, nažalost, a velika većina mojih kolega to potvrđuje na terenu, da naše pravosuđe, ono koje je 2009. i 2010. godine birano, gde su birani čak i mrtvi ljudi za sudije, dakle to pravosuđe, taj deo pravosuđa nije nezavistan od vlasti, od današnje jeste a od bivše nije i otuda mnoge optužnice koje se vraćaju na doradu, otuda neprecizne optužnice, otuda odluke suda koje nemaju veze sa nekim racionalnim razmišljanjem, otuda tolike primedbe građana. Uglavnom su one proizvod toga što je 2009. i 2010. godine urađeno našem pravosuđu ono što nikada više ne treba da bude urađeno.
Pravosuđe mora uistinu da bude nezavisno, ne sme da se desi da neko lice koje je u stranci, u radnom odnosu sutradan bude izabrano, recimo u tužilaštvo za ratne zločine, da tamo vrši određenu funkciju. Kakva je to nezavisnost kada jedan ministar pravde dopusti da se zaposli u stranci, to mi je nekako i razumljivo, koja ga je predložila da bude ministar pravde, a sutradan direktno sa radnog mesta iz stranke ode u tužilaštvo, samim time tužilaštvo je pokazalo prijemom takvog stranačkog kadra, bivšeg ministra pravde, pokazalo svoju zavisnost od bivše vlasti koja je uglavnom generator loših odluku, loših rešenja u izvršenju i svega onoga što naši građani danas susreću, gde u pojedinim mestima ima i jasan spoj kriminala i pravosuđa zato što se nije vodilo računa prilikom reformisanja o reformi pravosuđa, uglavnom se vodilo računa o stranačkoj poslušnosti, o deformisanju tog pravosuđa na takav način i zato kao proizvod imamo razne odluke i presude koje odudaraju i od prava i od pravde.
Želim da čestitam svim kandidatima i želim im da budu ono što 2009, 2010. godine bivša vlast nije postigla, dakle da uistinu budu nezavisni i od sadašnje i od bivše vlasti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ja ne znam po čemu se prethodni kolega prepoznao, očigledno da se prepoznao u mojoj diskusiji gde sam govorio o pojedinim profesorima prava koji imaju vrlo loše mišljenje o privatnim fakultetima.
Nisam ja izmislio privatne fakultete, oni nisu nastali ni za vreme vladavine SNS, ni za vreme vladavine Narodne seljačke stranke. Dakle, ti privatni fakulteti su nastali za vreme vlasti bivšeg režima i ukoliko nisu dovoljno dobri, ukoliko ne vrše dobro svoju nastavu, krivica nije do sadašnje vlasti koja će na svaki način pokušati da kontroliše rad takvih fakulteta, krivica je do prethodne vlasti.
Ja ne mogu da verujem da je prethodni govornik dozvolio sebi da posumnja u neke diplome nekih državnika koji su završili fakultete baš za vreme njihove vlasti. Dakle, fakultete koje su oni ustanovili, završili su ih za vreme dok su oni vladali.
Ja ne mogu da verujem da su oni imali fakultete koji su prodavali diplome, ali ukoliko on tvrdi da su takvi fakulteti za vreme njihove vlasti obrazovani i da su za vreme njihove vlasti prodavali diplome, hoću da kažem, pošto su pravosudni organi ovde, da neki tužilac uzme i da pozove mog kolegu prethodnog govornika da dokumentuje svoju izjavu, pošto neće da podnese krivičnu prijavu, koji su to funkcioneri, državni, bivši, sadašnji itd. kupili diplome, završili na tim lošim privatnim fakultetima, koji su ustanovljeni za vreme bivše vlasti. Posebno te primedbe koje iznosi za one studente koji su fakultet završili na privatnim fakultetima koje su oni ustanovili i završili ih za vreme dok su oni vladali.
Dakle, na kraju da zaključim da ne dužim, svi su pomalo nestrpljivi, evo ja sam gotovo oduševljen što nijedan od ovih kandidata nije položio pravo kod mog prethodnog uvaženog kolege prof. prava koji je govorio pre mene. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani građani, radi javnosti, ja sam juče bio poslednji govornik koji je govorio o ovim tačkama dnevnog reda. Pošto uvažene kolege iz opozicije nisu bile prisutne, nije bilo moguće dalje voditi raspravu pa je gospodin Arsenović odložio sednicu do današnjeg dana. Čisto zbog građana da znaju da sednica nije prekinuta zbog neprisustva poslanika većine, već zato što poslanici koji su bili na redosledu govornika nisu bili prisutni u sali, bilo ih je možda dvoje ili troje. Iz tog razloga je gospodin Arsenović, sasvim opravdano, želeći da izađe u susret opozicionim poslanicima, odložio sednicu za danas, pa i moj uvaženi prethodni kolega…

Čisto radi javnosti sam izneo da je sednica odložena u korist opozicionih poslanika, a ne zbog nekih drugih razloga.
Takođe, ovde je rečeno da nam ne treba oprostiti ni njihove greške. Ovde je prethodni govornik rekao da ratifikacija ide po nekom hitnom postupku, po nekoj proceduri. Sad ja pitam – zašto ovi sporazumi i protokoli nisu ratifikovani, s obzirom da su potpisani 27. maja 2011. godine - dva sporazuma i protokol, 20. septembra 2011. godine je potpisan Sporazum između Republike Srbije i Urugvaja. Sporazume su potpisivali gospodin Ćirić i gospodin Jeremić. Ukoliko je prethodni govornik želeo nešto da zameri na ovim sporazumima, trebalo je da zameri to svojim vršiocima izvršne vlasti za vreme vlasti bivšeg režima. Dakle, sporazume su potpisivali Vuk Jeremić, gospodin Ćirić i ukoliko nešto nije valjalo u sumama, taj sporazum i protokol je potpisan 27. maja 2011. godine.
Dakle, današnja vladajuća garnitura, današnja Vlada, nije imala nikakvu ulogu u protokolima i sporazumima, nije uticala ni na Protokol o šumama na Karpatima, niti je imala bilo kakvu ulogu o održivom turizmu na Karpatima.
Dakle, te sporazume o pošumljavanju, kao što je rekao prethodni govornik, potpisali su predstavnici one liste, predstavnici sa liste na čijoj je on listi sam izabran. Ukoliko ima neke zamerke na protokole i sporazume treba da ih uputi sopstvenoj izbornoj listi i da pita neke svoje kolege kakve sta vi to sporazume o pošumljavnju potpisivali.
Kad smo već kod stručnosti i akademske čestitosti, ja sam mislio da su predstavnici te organizacije stručni za vinovu lozu a ne za šume, ali očigledno da je dijapazon njihovog interesovanja prešao sa vinograde, sa vinove loze, da je prešao na šume i bojim se da ne budu opet deljene neke subvencije za pošumljavanje kao što su deljene na Fruškoj gori za rašumljavanje, odnosno za sadnju vinove loze.
Takođe, prethodni govornik, kad se već dotakao tih tema, trebao je malo govoriti i o veterini i pitati svoju izbornu listu - kako su to suzbijali svinjsku kugu, klasičnu kugu svinja koja i dan danas sprečava, zbog te pojave sprečava našu zemlju da izvozi svinjsko meso u EU, ne samo da ga ne možemo izvozimo, ne možemo ni da provozimo svinjsko meso kroz teritoriju EU, zato što nije suzbijena klasična kuga svinja, odnosno da nam objasni na koji način su to radili u Surčinu kod svog stranačkog prijatelja, mislim da se Ekoorganik zvala farma, kako su umesto da su uništili klasičnu kugu svinja, to suzbijali iz više puta, pa je određeni broj grla završio i na pijaci tih godina od 2008. do 2012.
Kada smo već govorili o sporazumima sa Karpatima itd, trebali smo i o malim farmama, trebali su nam nešto reći, posebno govornik koji je govorio pre mene, trebao je reći razloge zbog kojih je dozvoljen uvoz bundi u Srbiju. Verujem da sem što su stručni za vinovu lozu da su stručni veoma i za krzno, pa mi nije jasno zašto je za vreme vlasti koju je vršila izborna lista na čijoj listi su i sami izabrani, zašto je bio dozvoljen uvoz bundi, a zabranjena je proizvodnja krznašica, činčila, nerčeva i nutrija, zašto su to zabranili, a pri tome su dozvolili da se nesmetano i dalje uvoze bunde, a da se zabrani unutrašnji promet i proizvodnja krzna na našoj teritoriji? Time su ugrozili nekoliko stotina farmera koji su ovoj zemlji donosili značajne prihode i demotivisali ostale uzgajivače da pristupe ovom unosnom poslu za male farmere.
To su odgovori koje nam je mogao pružiti bivši režim, predstavnici te izborne liste koji su izabrani na poslednjim izborima 2014. godine zajedno sa njima i umesto da sami vide, pogledaju i pročitaju da su sporazumi i protokoli koji su sada na dnevnom redu i ratifikaciji, potpisali upravo predstavnici one stranke na čijoj ste listi izabrani, oni, bojim se neće da nam oproste ni vlastite greške i nalaze zamerke na sporazumima koje su oni potpisali, nalaze greške i pokušavaju da pripišu Vladi koja te sporazume nije potpisala.
Po meni to je, na neki način, s obzirom da je moj uvaženi kolega, prethodni govornik, veoma cenjen u akademskim klubovima, akademski čestit, po meni je to neprihvatljivo da se na ovakav način iznose činjenice i da se greške jedne Vlade pokušavaju da stave u kontekst i pripišu da su to greške sadašnje Vlade.
Mislim da nam u najmanju ruku duguju objašnjenje zbog nekih postupaka koje sam već ovde naveo, znači verujem da su građani razumeli da nam zameraju i zbog toga što njihovi amandmani ne mogu da se nađu u ovim predlozima. Koliko ja znam na sporazume, a ja sam poslanik jedno sedam-osam godina, na ovakvu vrstu međunarodnih sporazuma nije dozvoljeno predlagati amandmane, ali naši građani treba da znaju da se neko veoma vešto retorički pokušava da izrazi na takav način da greške koje su učinili njegovi stranački saborci pripiše nekoj drugoj stranci, nekoj drugoj Vladi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. našeg Poslovnika. Neću mlatarati evropskim poslovnicima, neću mlatarati poslovnicima Kraljevine Srbije, Kraljevine Crne Gore, neću mlatarati ni poslovnikom Crnogorske pravoslavne crkve.
Dakle, osloniću se na naš Poslovnik i mislim da je povređen član 107. i dostojanstvo Narodne skupštine.
Nije akademski čestito vređati narodne poslanike, narodne poslanice, zato što svoja izlaganja izlažu pismeno, odnosno na način da pročitaju svoje govore i da na takav način steknu odgovarajuću sigurnost.
Nismo svi predavači, ne penjemo se svi na sto kao neki predavači na fakultetu Političkih nauka da bi ostavili utisak na studente, kao kafanske pevaljke koje ostavljaju utiske na goste i očekujem da zbog narušavanja dostojanstva Narodne skupštine, vi ubuduće upozorite kolegu iz opozicione stranke, a drage moje kolege narodni poslanici, dragi građani, vi po izlaganju mog prethodnog govornika možete da vidite koja je razlika između obrazovanog i pametnog. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, vi ste rekli deo koji ja želim da reklamiram, ali da bude precizno, član 103. stav 7. koji kaže - predsednik Narodne skupštine je dužan da narodnom poslaniku koji se ne pridržava odredbi iz stava 1, 2, 4. i 6. ovog člana, a radi se o reklamaciji Poslovnika, i na drugi očigledan način zloupotrebljava prava predviđena ovim članom, izrekne mere predviđene članom od 108. do člana 111. Poslovnika.
Poštujem to što vi niste kolegi Pavićeviću izrekli meru opomene. To je vaše pravo da budete tolerantni, ali takođe je pravo građana da o ovome budu u potpunosti informisani. Mislim da je gospodin Pavićević umesto povrede Poslovnika ovde održao jedno predavanje.
Što se tog predavanja tiče, mislim da je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine, zato što nam predavanje o moralu, o komunizmu i ne znam čemu, drži čovek koji je bio partijski kolega Jove Kapičića, osnivača čuvenog logora na Golom otoku i zato mislim da je kolega Pavićević, koji je zajedno bio kolega sa istim čoveka koji je osnovao logor, narušio dostojanstvo Narodne skupštine zato što nam citira razne komunističke knjige, itd. Mislim da će ubuduće možda citirati i sabrana dela i nedela Jove Kapičića. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, ja ću svakako podržati ove predloge zakona, s obzirom da su oni iz oblasti poljoprivrede i četiri od ovih predloga, odnosno tri od ovih predloga su bili predmet i Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, gde su izveštaji jednoglasno prihvaćeni.

Što se tiče Predloga o potvrđivanju sporazuma i ugovora, ja moram reći da su oni uglavnom iz 2011. godine, i jedan iz 2012. godine. Koliko znam, Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade RS i Kabineta ministara Ukrajine, sklopljen 06.06.2013. godine. Zato ne vidim razlog da ovi zakoni o potvrđivanju sporazuma i ugovora ne budu prihvaćeni i od strane opozicionih poslanika, s obzirom da su ugovori koje danas potvrđujemo, sporazumi i protokoli potpisani od strane ovlašćenih lica za vreme vladavine nekih drugih stranaka, a gotovo su svi, sem jednoga od pre maja 2012. godine.

Zakoni su veoma bitni zato što su dva zakona iz oblasti veterine, potvrđivanje sporazuma iz oblasti veterine. Jedan je u okviru zaštite bilja i karantina, a dva zakona se odnose na karpatsko područje, pa ću od prilike i početi o održivom razvoju Karpata, odnosno o održivom turizmu i o održivom upravljanju šumama.

Karpatsko područje obuhvata sedam zemalja. Veoma je bitan i jedan i drugi zakon, s obzirom da, za zaštitu životne sredine, odnosno uopšte za kvalitet vazduha utiču šume i karpatsko područje koje obuhvata sedam država, na području koje obuhvata sedam država, dakle, koje je na području u kojem učestvuje sedam država, Mađarska, Poljska, Ukrajina, Slovačka, Češka, Rumunija i Srbija. Dakle, to su zemlje potpisnice ovih sporazuma i one imaju odgovarajući interes da se ovaj sporazum sprovede, pre svega, u oblasti razvoja poljoprivrede, a posebno onih malih poljoprivrednih gazdinstava koja su iskazana i koja svoju poljoprivrednu proizvodnju i zasnivaju u oblasti Karpata.

Mislim da kroz razvoj turizma i kroz oživljavanje šuma, zbog šumskih plodova i svega drugog što šume nose, da to može da bude ekonomski, socijalno veoma produktivno, da donese određeni prihod stanovništvu koje živi u tim područjima, a da pri tome to ne bude na uštrb zaštite životne sredine.

Poljoprivreda i jeste velika šansa, sem poljoprivredne biljne proizvodnje, sem naravno turizma, lovnog turizma i svega drugog. Mislim da tu ima mesta i za preradu određenih poljoprivrednih proizvoda, šumskog bilja, lekovitog bilja i tako dalje.

Mislim da se to uklapa u strategiju UN da je 2014. godina posebno bila, EU se okreće prema malim poljoprivrednim gazdinstvima i smatra da su oni nova šansa za upošljavanje, ne samo u poljoprivrednoj proizvodnji, već i u prerađivačkoj delatnosti koja mora biti što bliže mestu proizvodnje.

Ja mislim da poljoprivredna proizvodnja i u Srbiji treba da bude u ovom trenutku okrenuta prema tim malim poljoprivrednim gazdinstvima, a u Srbiji ih ima preko 600 hiljada, od 750 hiljada u poslednjih 14 godina. U poslednjih 12 godina, do 2012. godine izgubili smo 150 hiljada poljoprivrednih gazdinstava, uglavnom malih i ja mislim da ona kroz specijalizaciju proizvodnje mogu da budu izuzetno održiva.

Što se tiče ovog dela u veterini, njega ću da vežem upravo sa tim malim poljoprivrednim gazdinstvima sa prethodna dva predloga zakona koja obuhvataju karpatsko područje i da kažem da mi moramo da uskladimo našu zakonsku proceduru, da se ja slažem sa ocenama po pitanju ovih sporazuma i ugovora sa poslanicima opozicije, ali mislim da su napravili neke greške koje ova vlada i ovo ministarstvo mora da otkloni.

Tu pre svega mislim na šansu da se razvijaju mala poljoprivredna gazdinstva i neko ko to govori, a pre nekoliko godina 2011. godine, Zakonom o dobrobiti životinja zabrani uzgoj krznašica činčila, nerčeva i nutrija radi proizvodnje krzna. Neko ko zabrani tu vrstu proizvodnje time je ugrozio, odnosno ona će biti zabranjena od 2018. godine i 2019. godine, time je uskratio mogućnost da se zainteresuje još nekoliko stotina gazdinstava koja na veoma malom prostoru, baveći se farmerskom proizvodnjom krznašica činčila, nerčeva i nutrija ostvaruje znatan prihod, a time doprinose da i država ostvari značajne devizne suficite, ali se neko našao zashodno da zabrani uzgoj krznašica, pri tome nije ograničio uvoz bundi.

Dakle, bunde od krzna mogu da se uvezu, ali od 2018, 2019. godine nećemo moći da proizvodimo činčile, nerčeve radi krzna. Time nismo zaštitili ove životinjske vrste, nismo ništa učinili, samo smo ograničili mogućnost da najmanja poljoprivredna gazdinstva na veoma malom posedu ostvare značajan prihod i tako izdržavaju sebe, svoju porodicu, a naravno kroz poreze i doprinose stvaraju preduslove da se ova država izdržava od svojih prihoda.

Ukoliko želimo da oživljavamo i karpatsko područje, ukoliko želimo da oživljavamo mala poljoprivredna gazdinstva, u takvim situacijama mi moramo da izbegavamo da donosimo zakone koji su štetni i za koje nam nije EU propisala da moramo da ih donesemo jer više zemalja, gotovo više od polovine zemalja se bavi uzgojom krznašica radi dobijana krzna, ali eto mi smo se našli pametni da to zabranimo na takav način, uvozimo nekoliko stotina farmera.

Takođe, pošto su šume u pitanju moram da skrenem pažnju ministarstvu da se tartufi više ne dobijaju samo u ubiranju šumskih plodova, nego da se i oni proizvode osporavanjem korena lešnika prilikom sadnje.

Dakle, oni se proizvode tako da treba ispraviti nasleđene pravilnike kojima se zabranjuje, odnosno kojima se limitira izvoz tartufa na određenu količinu. Time se želelo zaštititi šumsko blago, međutim, u međuvremenu već nekoliko godina ima ljudi koji se bave proizvodnjom tartufa kroz podizanje zasada lešnika i to sasvim uspešno rade, tako da umesto da se legalno izvozi ova vrsta pečurke, mi moramo da gledamo kako proizvođači tartufa to švercuju i uglavnom švercom izvoze napolje zato što se neko setio da pre ove Vlade ograniči taj izvoz i da ga limitira na manje količine nego što je to bilo za vreme Obrenovića.

Dakle, imamo niz nekih pravilnika, ugovora i sporazuma koji nisu produktivni, za razliku od ovih koji kroz zaštitu šuma i održivi turizam na Karpatima mogu stanovništvu koje je u prilično devastiranim, ruralnim područjima da donesu šansu da kroz poljoprivrednu proizvodnju, da kroz turizam dopune svoje prihode i ukoliko se bude vršila prerada tih poljoprivrednih proizvoda šumskog bilja i lekovitog bilja, u takvim okolnostima oni stiču sa svojim porodicama šansu da ostanu i da više se seosko stanovništvo ne odlazi u industrijski mrtve gradove, da se teritorije ne prazne, jer ukoliko se naše teritorije isprazne tu teritoriju pre ili kasnije zauzeće neki narod.

Znam da u Beogradu nema više mesta u vrtićima, da veliki gradovi ne gube stanovništvo, ali zato male sredine na stotine sela, a sada i manje varošice nestaju pred našim očima i ukoliko se ovako nastavi, budućnost poljoprivrede i sela će biti propast. Zato treba raskinuti sa nekim pogubnim predlozima, sa zakonima, sa raznim uredbama. Sve to treba preispitati, da one budu u korist države, odnosno u korist stanovništva koje u otežanim uslovima pokušava da napravi poljoprivredni proizvod dosta kvalitetan, dosta zdrav. Mislim da je naša šansa da kroz prerađivačku industriju nađemo posao i za sina i za oca, da možemo da nađemo posao za oca na njivi, sin da radi i preradi ili da se bavi prerađivačkom delatnošću, da to bude što bliže mestu poljoprivredne proizvodnje i na takav način uštedimo i na putovanju radne snage, na takav način rasteretimo i ovako prevelike gradove koji dolaskom novog stanovništva moraju da infrastrukturu proširuju, da prave sebi troškove.

Ja volim da Beograd bude lep, uređen grad. Volim da to budu i Kragujevac i Niš, ali to ne treba da bude na uštrb seoskog stanovništva, da se selo ne raseljava, da nemamo stanovništvo koje tumara po predgrađima besposleno, nego da se ono koje živi na selu zadrži, a da ono koje ima neke svoje posede, ima neku perspektivu po mogućstvu vrati iz gradova na očeva i dedovska imanja i da na takav način budu zadovoljni i stanovnici u gradu i u selu, da se podigne kvalitet života na selu, da bude približan onom u gradu. Mislim da bi u takvoj situaciji bila i država na dobitku. Dakle, ne bi bilo nenaseljenih područja, a s druge strane bi se rasteretili gradovi koji su pretrpani i koji nemaju industrijsku podlogu, odnosno nemaju podlogu za očuvanje standarda stanovništva u gradovima.

Ja volim da u gradu budu lepi i čisti, volim da ima odgovarajući broj stanovnika, ali takođe moramo voditi računa da budućim zakonima, kao što je ovih nekoliko, zadržimo stanovništvo u ruralnim područjima, pre svega u onim sredinama gde su mala poljoprivredna gazdinstva, gde se može proizvoditi organska hrana, što je prethodni jedan kolega rekao, ali se ne slažem sa tim da imamo dve pameti. Kada smo opozicija onda imamo otprilike mišljenje šta bi radili kada bi bili vlast i uglavnom je to ispravno i zato podržavam stavove opozicije po ovim zakonima, ali dok su bili vlast nisu baš toliko vodili računa.

Sećam se da su ovde pomenuti genetski modifikovani organizmi koji ne treba da budu u područjima Karpata, ja se sa tim slažem, ali poslanik koji je to govorio je u izbornoj kampanji 2012. godine, zajedno sa nosiocem izborne liste govorio o novim genetskim modalitetima u proizvodnji hrane. Dakle, to odudara od onoga što su činili dok su bili vlast, jer su planirali nove genetske modalitete, planirali su biljne i genetski modifikovane organizme, ali onog trenutka kada su prešli u opoziciju sasvim su promenili svoje stavove. Ja podržavam tu promenu stava, ali da se zna da je pretila velika opasnost da se ti genetski modifikovani organizmi, da su pobedili 2012. godine, nastave.

Neprihvatljivo je takođe, moramo voditi računa o tome, ovih dana su stočari posebno aktivni da po pitanju uvoza svinjskog mesa, da moramo voditi računa na koji način se hrane svinje u EU, da li se hrane od genetski modifikovanih organizama, od takve vrste stočne hrane koja je za 30% jeftinija prilikom proizvodnje nego ona koju mi proizvodimo. Dakle, naš stočni fond se hrani sasvim ispravnim nemodifikovanim organizmima, sasvim ispravnom stočnom hranom, ali se bojim da ona stoka koju trenutno uvozimo i meso koje uvozimo, pre svega iz razvijenih zemalja i zemalja EU, da je ta stoka gajena genetski modifikovanim organizmima i preko ishrane takvo meso je ipak dobijeno ishranom stoke od genetski modifikovane hrane.

Treba voditi računa, ne znam na koji način to sve treba ispitati. To je pitanje za Upravu za veterinu, na koji način izvršiti kontrolu, ali naši stočari s pravom protestuju i traže određenu vrstu zaštite, s obzirom da proizvodnja, recimo, soje, koja nije genetski modifikovana, je 30% skuplja nego ukoliko se proizvodi genetski modifikovana, kao što se u nekim zemljama proizvodi.

Ukoliko se uvozi meso iz tih zemalja, a čini mi se 2007. ili 2008. godine, za vreme vladavine bivšeg režima, čak je genetski modifikovana soja, odnosno sačma od genetski modifikovane soje uvožena u našu zemlju, a našim zemljoradnicima je zabranjena takva vrsta proizvodnje. Ja se slažem da ona bude zabranjena, ali da prilikom uvoza vodimo računa da na takav način ne kažnjavamo naše stočare u korist stočara stranih zemalja, jer mislim da je preterano da mi izvozimo tri, tri i po miliona tona kukuruza, više stotina hiljada tona soje, više stotina hiljada tona stočnog brašna, jer su to otprilike imputi da možemo da proizvedemo, znači, to su sirovine na osnovu kojih možemo da proizvedemo oko milion tona mesa žive vage, što bi bilo oko milijardu kilograma. Ta vrednost bi bila blizu dve milijarde.

Mislim da ono što proizvedemo po pitanju kukuruza, soje, stočnog brašna itd. treba da upotrebimo za svoje stočarstvo, da stočari zarade neki dinar, a da klaničnu industriju, koja radi sa 30% kapaciteta, u potpunosti uposlimo i kroz razvoj malih poljoprivrednih gazdinstava, jer nije tačno da je EU sačinjena samo od velikih poljoprivrednih gazdinstava. Preko 70% poseda je manje od 10 hektara, a u Grčkoj, Italiji, Španiji su preko 70% poseda manji od pet hektara. Ista je gotovo struktura kao u Srbiji.

Mislim da mi moramo, za razliku od nekih bivših vlada i ministara, da se okrenemo i da omogućimo specijalizaciju malim poljoprivrednim gazdinstvima i da oni na određeni način ne budu tehnološki višak, dakle, da se ne smatraju neproduktivnim, da na svom posedu mogu i te kako da naprave dobar, kvalitetan proizvod, jer nije tajna da jedan hektar plastenika može da proizvede povrća i do 100.000 evra na jednom hektaru. Ukoliko poljoprivredno gazdinstvo ima pet članova, može da uposli još pored svojih pet članova porodice, još pet drugih. Može 10 ljudi da radi na jednom hektaru.

Ukoliko to sve upakujemo, preradimo, na takav način možemo ne samo da razvijemo poljoprivrednu proizvodnju, već i da uposlimo radnu snagu, tako da ono što seljaci proizvedu, radnici prerade i da svako svoj dohodak koji je zarađen poštenim radom, znojem i trudom, da braća po muci, braća po znoju odnesu svojim porodicama.

Vreme je da raskinemo sa gubitničkim politikama, ma koliko nas to koštalo. Ovi sporazumi su korak u dobrom pravcu.

Ovo što se tiče veterine je veoma značajno, s obzirom da određeni broj bolesti sa životinja prelazi na ljude. Ne treba da govorim o svinjskom gripu, ptičjem gripu itd.

Izuzetno visoke standarde treba držati u veterini, jer ona direktno utiče na bezbednost hrane. Mi moramo to držati na visokom nivou, s obzirom da smo poljoprivredna zemlja i da svoj ekonomski razvoj možemo bazirati na poljoprivredi, prehrambenoj industriji, pre svega na stočarstvu, preradi i da prateće delatnosti samo servisiraju, jer mislim da su poljoprivreda i prerađivačka industrija dve grane koje ovu državu mogu bolje da izdržavaju nego zlatne poluge i dijamanti.

Što se tiče Zakona o zaštiti bilja, to je veoma bitno zbog štetnih organizama i karantina koji mora biti vezan za to. Verujem da naša fitosanitarna kontrola i dalje radi posao na dosta visokom nivou. Mislim da ovaj sporazum sa Ukrajinom može da doprinese da se to radi još bolje.

Mislim da u Upravi za veterinu ubuduće možemo da napravimo znatno bolji rezultat i da pokušamo da dizanjem nekih standarda uvozimo što manje mesa treće kategorije, smrznutog mesa, a da što više proizvodimo domaće stoke, da se naša klanična industrija snabdeva stokom, svinjama, govedima, da se snabdeva iz naših poljoprivrednih gazdinstava, da se razvija mlečna industrija, jer i njoj preti opasnost.

Podržavam svaki napor Vlade u intenciji da se naša poljoprivredna proizvodnja u skladu sa SSP-om, da se na osnovu čl. 32. i 41. maksimalno zaštiti domaća poljoprivredna proizvodnja, jer nam to taj sporazum omogućava, pre svega u mlekarstvu, proizvodnji sira, a naravno i da se na određeni način uvođenjem vancarinskih mera i prelevmana zaštiti stočarska proizvodnja u Srbiji, da se uvedu sezonski i stalni prelevmani i na takav način da makar ista šansa našim poljoprivrednim proizvođačima i da nam ubuduće budućnost sela ne bude propast. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, konačno smo mi poljoprivrednici kompletni i ja ću da podržim zakon kao što je podržao i moj prethodni kolega.
Što se zakona tiče, životna sredina se u mnogome prepliće sa poljoprivredom. Poljoprivreda može pozitivno da utiče na životnu sredinu, ali zahvaljujući hemijskim preparatima, zahvaljujući pesticidima, herbicidima, hungicidima, zahvaljujući deletizaciji, zahvaljujući humigaciji, poljoprivreda može i negativno da utiče na životnu sredinu, da negativno utiče na vazduh, vodu i zemljište. Može da bude zagađivač, ali u isto vreme zahvaljujući proizvodnji biljaka poljoprivreda može da bude na određen način i pozitivna za životnu sredinu.
Mi koji radimo u poljoprivredi, dakle veoma smo svesni toga da biocidne proizvode često koristimo i da bez njih ne bi bilo ozbiljne, intenzivne poljoprivredne proizvodnje. Sem preparata koji su namenjeni poljoprivrednoj proizvodnji, tu su i preparati koji su za održavanje higijene, dakle za sanitarne razne uslove itd, tako da taj zakon o biocidnim proizvodima, odnosno izmene i dopune zakona su veoma ozbiljne. Zahvaljujući tome što treba ispuniti uslove iz poglavlja 27, treba ozbiljno pristupiti i ja mislim da će nam trebati mnogo sredstava da zbrinemo veoma narušenu i veoma oštećenu životnu sredinu, onu sredinu u kojoj mi boravimo.
Ono u čemu se ja ne slažem sa prethodnim govornikom, to je što nedovoljno nismo izrazili kritike prema korišćenju sredstava iz fonda koji je ovde toliko branjen od nekih drugih poslanika. Nismo dovoljno kritički govorili o Fondu za zaštitu životne sredine, o protraćenih pet i po milijardi dinara, koliko je potrošeno, a da se po pitanju životne sredine, sem marketinške, političke akcije koja se zvala – Očistimo Srbiju, ili počistimo Srbiji novac, ništa se drugo nije odigralo, sem političke kampanje koja je služila promovisanju političke stranke, političkih lidera i političara koji su u tom trenutku bili ministri zaduženi za životnu sredinu.
Navešću neke primere kako su iz tih fondova za zaštitu životne sredine trošene pare. Došli su neki čudni ljudi iz Krunske 69. i onda su Fond za zaštitu životne sredine doživeli kao fond za unapređenje političke kampanje, svoje lične, a i kampanje svoje političke stranke.
Iz Fonda za zaštitu životne sredine, recimo 2009. godine uplaćeno je novinama „Blic“ 47,2 miliona dinara, iz Fonda za zaštitu životne sredine, a 2011. godine 60.560.000 što ukupno čini sumu od 107,7 miliona dinara su dobile dvoje novine samo zato da bi izveštavale o aktivnosti ministra koji se starao o Fondu, odnosno utrošku para iz Fonda za životne sredine i čini mi se da je on bio, gospodin Dulić, da je bio predsednik upravnog odbora Fonda za zaštitu životne sredine i nemilice šakom i kapom je delio novac u svrhu svoje promocije i promocije svoje političke stranke.
Tih 107,7 miliona je ravno 10.770 poljoprivrednih penzija, a za subvencije za uvoz polovnih akumulatora po rečima bivšeg ministra Mlađana Dinkića, ukupno je za 140 tona polovnih akumulatora i za određenu količinu starih guma potrošena 1,1 milijarda dinara ili 110.000 seljačkih penzija. Subvencija za uvoz polovnih guma i akumulatora, koje su dobijale određene firme, da bi reciklažom unapredile, pre svega, finansijsko stanje svojih vlasnika.
Navešću i primer po pitanju reciklaže opasnih hemikalija. Dakle, fabrika za reciklažu polovnih akumulatora u Inđiji, napravljena na vodozahvatu, bez ikakve građevinske dozvole, sa lažnom studijom uticaja na životnu sredinu, dakle, ona je izvođena za jednu parcelu a fabrika je bez građevinske dozvole već bila sagrađena na parceli ispod koje je bio vodozahvat u Inđiji. Pokrajinska administracija je, gle čuda, na takvu fabriku koja se nalazi iznad regionalnog vodozahvata dala saglasnost, što je dovelo u opasnost preko 50.000 građana koji su živeli u Inđiji.
Takođe moram da navedem i primer iz Subotice, gde je gospodin bivši ministar Oliver Dulić, koji se starao o zaštiti životne sredine i o fondu toliko hvaljenom za životnu sredinu, preko Gradske kuće za smeće prebacio 17 miliona dinara firmi čiji je vlasnik bio njegov otac Ivan Dulić, a čiji je direktor bio njegov brat Igor Dulić. Dakle, taj fond se nije proslavio. Potrošeno je preko 5,5 milijardi dinara, a da životna sredina ozbiljno nije zbirnuta, nego su zbrinuti otprilike funkcioneri političke partije kojoj je pripadao i bivši ministar zdravlja.
Takođe, ovde je bilo reči i o određenim gradskim opštinama. Moram navesti primer da je na gradskoj deponiji pored Kolubare, koje se zove Grebača zakopano više stotina buradi od 2006. godine, pa na ovamo sa hemijskim otpadom koji je, navodno iz fabrike obuće, a da Obrenovac uopšte nije imao fabriku obuće.
Znači, na razno-razne načine je zloupotrebljavana i životna sredina, zloupotrebljavani su zakoni, zloupotrebljavani su fondovi i ja u potpunosti podržavam ove zakone. Podržavam i kolege iz opozicije koji će podržati ovaj zakon, ali mi moramo da budemo malo kritičniji prema onima koji su proćerdali 5,5 milijardi dinara iz Fonda za zaštitu životne sredine, da bi sebi i svojima bližnjima omogućili udobniji život sa više para, a sve na štetu osiromašenih građana koje više pas nema za šta da ujede. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi ceo dan raspravljamo kako jednu dlaku podeliti na šest delova, koliko ja vidim. Najprostija dva člana, odnosno jedan član i drugi član o stupanju na snagu, ta rasprava traje već dva dana ne smanjenom žestinom, što pokazuje izuzetno interesovanje za, koliko ja vidim, overu potpisa, prepisa, itd.
Nisam očekivao da toliko interesovanje bude i kao predstavnik Narodne seljačke stranke više bio očekivao da su se moje kolege sa obe moje strane zalagale da overu tih potpisa, prepisa, itd. posebno, ono što sam ja tražio u poljoprivredi, na selu, mi plaćamo znatno manje, a ja bih bio slobodan da podržim one amandmane koji bi govorili da seosko stanovništvo bude oslobođeno svih taksi, preza, itd, s obzirom da nam preti izumiranje sela, s obzirom da to nije više poljoprivredno pitanje, da je to i bezbednosno pitanje, to je pitanje opstanka Srbije. Voleo bih da takvom vrstom amandmana koje sam ja svojevremeno predlagao, da su predlagale moje kolege sa obe strane, bez obzira iz koje su političke opcije.
Umesto toga, mi ovde uglavnom vidimo raspravu oko toga koji datum treba da bude ugrađen u zakon, da li 2016. godina ili 2170. godina itd. Ja ne vidim da je tu neka rasprava plodna. Ono što vidim da građani osuđuju, a to je ono što u našoj državi još uvek postoji, da se mi svi zajedno moramo boriti protiv toga da nam država postane nasilje činovnika nad građanima i bojim se da nijedan zakon koji mi ne donesemo neće biti u korist građana ako ne uzmemo u obzir njihovu socijalnu izdržljivost, odnosno ekonomsku snagu koja prati ovo stanovništvo.
Ja poslanike ne delim da poziciju i opoziciju, mislim da su i jedni i drugi na vlast. Najmanje na vlasti sam, recimo, ja. Dakle, oni koji tvrde ovde da su ortodoksna opozicija, drže vlast na četvrtini teritorije Srbije i sprovode zakone. Ovde je kolega Bradić, koji je sada izašao, govorio je o stomatološkim uslugama. Dakle, što se tiče Fonda RFZO, on finansira sve usluge pa i na teritoriji Vojvodine, gde jedna stranka, koja je donedavno držala, do 2012. godine, republičku vlast, vrši tu vlast iz zdravstvenog osiguranja na četvrtini teritorije.
Tako da, kada neko govori da je opozicija, ja to uzimam sa rezervom, s obzirom da većinu poverenih poslova i zakona o prenosu nadležnosti, bez obzira što su to republički poslovi, vrši AP Vojvodina. Ja nisam protiv toga, ali to njihovo tzv. opoziciono delovanje treba uzeti sa rezervom, kao što treba uzeti sa rezervom i ove predloge. Ja bih voleo da ti predlozi donesu olakšanje stanovništvu, pre svega seoskom koje, usudiću se da kažem, bez obzira što je prosek starosti 59 godina, i dalje najviše radi, najviše doprinosi i izdržava industrijski mrtve gradove, a pri tome izumire. Prosečna starost je gotovo 59 godina, teritorije nam se prazne i neko će ubuduće izvršiti novu agresiju u kolevkama na naše ispražnjene teritorije, jer agresija kolevkama je najuspešnija, a najuspešnije etničko čišćenje, ja ću reći samočišćenje, je bela kuga, tako da smo mi podložni i jedno i drugom.
Voleo bih da ubuduće i amandmani i predlozi zakona budu u korist stanovništva, a ne protiv stanovništva. Ne vidim ništa plodno u ovom amandmanu. Kolega Bradić je izašao, pa ne mogu da otklonim jednu nelogičnost, recimo, da stomatološke usluge budu besplatne za više kategorija stanovništva, jedino nisu besplatne za one koji plaćaju zdravstvene doprinose. Ja zahvaljujem predlagačima amandmana, ali bih voleo zbog građana da su ti amandmani plodotvorniji i da ne gubimo ovoliko vreme za, već sam u uvodu rekao, deljenje jedne dlake na šest delova. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam bio voljan da podržim koleginicu koja je predložila amandman i koja je to obrazlagala, zbog političkih stranaka preregistracije.
Koliko znam preregistracija nije 2017. godine nego je 2018. godine i mislim da su stranke preregistrovane 2010. u januaru i februaru i da se 2018. godine preregistruju one stranke koje za prethodnih osam godina nisu bile parlamentarne što na republičkom, što na pokrajinskom nivou. Dakle, neće raditi 101 politička organizacija, neće prikupljati potpise, s obzirom da ja prateći rad političkih stranaka mislim da je preko 25 političkih stranaka obezbedilo parlamentarnost na pokrajinskom i republičkom nivou. Verujem da će stranke koje nisu ispunile taj uslov da će ih biti negde oko 75 i da će se preregistracija dešavati 2018. godine radi pune preciznosti, bez obzira što krajem 2009. godine i početkom 2010. godine, kada je vršena preregistracija svih političkih stranaka, nisam bio poslanik i nisam bio u tom sazivu parlamenta. Mislim da je ideja dobra.
Što se mene tiče, ja se zalažem da političke stranke koje su obezbedile parlamentarnost, čak ne prikupljaju uopšte potpise, s obzirom da nije reč samo o preregistraciji političkih stranaka i sa tim u vezi sam ja voljan da podržim deo amandmana, jer će se prikupljati potpisi za redovne izbore koji će biti lokalni, pokrajinski, 2016. godine.
Verujem da će, kada se dese ti pokrajinski izbori, da nećemo imati jednu vladu u hladu, u senci, već da ćemo imati dve vlade u senci, jedna će biti republička vlada u senci, a druga će biti od 206. godine, od maja meseca, a druga će biti pokrajinska vlada u senci i nju će činiti stranke bivšeg režima. Hvala.