Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ja sam pažljivo pročitao ove predloge i prvo što mi je palo u vidno polje i što mi je palo na pamet da kažem i da sa vama podelim je sledeće. Po meni, ovaj savet je preglomazan, ima previše članova. Mi biramo polovinu. Znači, od 43 mi treba da izaberemo 22 i o tome vodimo raspravu. Za mene je to malo puno i mislim da taj zakon treba menjati i mislim da je osnovni zakon izašao je negde 2006. godine, koji je predvideo ovakav način biranja i ovako veliki broj.
Znači, tu nisu male prinadležnosti kad imamo 43 osobe koje biramo, a od čega biramo svake tri godine zato što se neko pametan našao pa je rekao izabraćemo jedne na šest godina, druge na tri godine, tako da Narodna skupština svake tri godine mora da bira polovinu članova. Otuda verujem da je proisteklo i neko zakašnjenje, zamerke koje je uputio ovde jedan poslanik, akademski čestit, ne stoje. On je tražio prisustvo ministra prosvete. Ministar prosvete i pripadnici ministarstva dolaze kada su oni predlagači, a ovde je predlagač odbor i članovi odbora i koliko vidim ovde vode neku živu raspravu.
Razlika između znanja i mudrosti je daleko veća. Za mudrost, sem znanja, treba vam iskustvo i opažanje i otuda verujem da akademski čestiti poslanik jeste u sferi znanja, ali do mudrosti još treba malo da prođe vremena da dobije odgovarajuće iskustvo i da iz sfere znanja pređe u mudre osobe, odnosno da mudro zbori i govori.
Znanje je inače blago koje svog vlasnika svuda prati. To je izreka koja se odnosi na to i ja se sad pitam, s obzirom da ovaj savet po mnogim pitanjima, programima, recenzijama, udžbenika itd. ima neke svoje funkcije, koliko je naše znanje primenljivo?
Video sam ovde razna društva koja na određen način delegiraju kandidate, odnosno predlažu kandidate za izbor članova Saveta i ovde su i Matica srpska, i Akademija nauka, ima raznih društava, istoričara, geografa, fizičara, hemičara, filozofa, likovnih pedagoga, psihologa. Ima i psihologa. Dakle, narodni poslanici mogu, koji budu smatrali da je to neophodno, akademski čestito, da se radi nekih svojih ličnih upotreba upute i kod članova Saveta koji dolazi iz reda psihologa, ali ono čega nema, a znanje mora da bude primenjivo i akademski čestito…
Recimo, poznat je po akademskoj čestitosti Fakultet političkih nauka. Oni motkom uteraju tu političku čestitost i akademsku, i onda dođu ovde i nama pričaju kako treba da budemo akademski čestiti, a pri tome oni tamo hvataju pajsere, motke, itd. Sam njihov dekan je došao u nepriliku i najverovatnije ga nisu jurili motkama zato što je izdavao pecaroške dozvole. Najverovatnije da se nije akademski svidelo njegovo znanje i ponašanje na tom fakultetu i onda su Statut tog fakulteta uterali motkom ili nekim pajserom. Znam da je bila neka afera tamo.
Dakle, te akademski čestite primedbe ne stoje iz prostog razloga što znanje mora biti primenjivo. Neki predavači mene moraju naučiti da malo bolje proizvodim, da nešto više znam, ali da to znanje bude makar malo primenjivo i da ja postignem malo bolje rezultate u proizvodnji, da učenici, studenti, a ovde se radi o učenicima srednjih škola… Prethodni poslanik je govorio kao da se radi o univerzitetu i fakultetu. Koliko znam, ovaj savet će da odlučuje o srednjoj i osnovnoj školi.
Slažem se da ima profesora koji bi trebalo ponovo da se vrate u srednju školu. Slažem se da ima tamo nekih doktora nauka koji se obrću, koji po meni ne bi položili prijemni ispit za srednju školu, a imaju doktorske titule i zvanja. Zato je velika razlika između zvanja i znanja, a posebno znanja koje treba da se prenese na neke druge osobe da bi one bile, ne samo akademski čestitije, jer ta akademska čestitost dolazi pod sumnju od samog tvorca te reči, koji dođe i kaže – jedan predlog čuči negde u fioci. Kako jedan predlog zakona može da čuči ako smo akademski čestiti? Ako često gledamo u rečnik, izraz „čučati“ znači biti savijen u polusagnutom i sagnutom položaju, savijenih kolena, itd. Jedan zakon, jedan predlog svakako ne može da se sagne, savije kolena, itd. Kad već zovemo akademski čestito, kad već zovemo u pomoć neke rečnike, onda moramo da budemo dosledni i kada nešto sami iskažemo da to potražimo u rečniku koji nam je tu negde pri ruci i na klupi.
Uglavnom, ovaj savet je, po meni, glomazan i to treba smanjivati, treba ići – ušteda je najbolja zarada i treba ubaciti društvo strugara, društvo glodača, društvo nastavnika strugara, društvo nastavnika glodača, društvo nastavnika učenika u privredi. Toga ovde nema. Oni ne delegiraju nikoga. Ukoliko želimo da budemo produktivno društvo, da proizvodimo, da izvozimo, nama svakako treba neka proizvodnja. Ne možemo mi da živimo njihovom glavom. Ne možemo da živimo u periodu od 2000. do 2012. godine kada je bilo bitno samo uvesti, a ne proizvesti. Nama treba neka ofanzivna industrija, treba nam proizvodnja da naše plate i penzije budu utemeljene na proizvodnji, da imaju osnov zbog čega će da porastu, jer u suprotnom ćemo i mi živeti od zaduženog, a ne od zarađenog, što je bila filozofija nekog prethodnog sistema koji je vodila stranka bivšeg režima.
Zato se zalažem da ubuduće promenimo malo taj zakon, smanjimo broj članova i da ubacimo društva o kojima sam govorio, da znanje koje je prenosimo bude i primenljivo, da se ne bavimo samo filozofski temama, već da srednjoškolci koji izađu iz škole učenika u privredi, kada izađu strugari, glodači, brusači, bravari, kada izađu razna zanimanja… To što sam čuo tokari, to možete za obrtaj, a za mene su strugari strugari, bravari bravari. Nama je strugar ili bravar bio predsednik države, čak tvrdim da je bio malo bolji, nego što je to bio predsednik za vreme stranke bivšeg režima.
Dakle, verujem da ta produktivna znanja mogu i na političkom planu daleko bolje da se iskažu, odnosno da oni kada dođu u priliku da dođu u Skupštinu, a šteta što nema strugara, glodača, nije to greška do političkih stranaka, već i do glasača što nisu ofanzivniji, što se ne udružuju i što sebe ne guraju na neku drugu listu, pa da ovde imamo više proizvodnih radnika, da imamo više seljaka. Zašto ovde nema društvo poljoprivrednih nastavnika, pa da nas oni nauče da proizvodimo bolje i da ih bude u Skupštini, već ovde slušamo neke prazne diskusije koje sebe nazivaju akademski čestitim diskusijama.
Šta ćemo sa proizvodnjom, sa obrazovanjem? Za mene je svako obrazovan ko ima obraza. Znači, sve drugo se da naučiti, a šta ćemo sa znanjima koja su gotovo neprenosiva i ništa ne znače osim filozofije, nema na čega to da primenim, na čega da zalepim.
Dakle, kada diskutanti diskutuju, treba da se zamisle koliki je njihov doprinos u fizičkom smislu i u smislu ljudi da se pripreme da što bolje proizvode, da napravimo što bolji rezultat i da ovo društvo konačno krene napred, da se okupimo oko neke nevolje, a tu ovi obrazovani stručnjaci treba da nas nauče, da se svi ujedinimo oko neke nevolje, da jednom podignemo svoje glave, zastave, državu i da krenemo napred, da ne idemo stalno unazad. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, kaže - biraju se dva člana iz reda predstavnika Zajednice srednjih stručnih škola. Jedanaest kandidata, a samo dva člana. O tome sam govorio.
Dakle, od ovih 11 biće izabrano samo dva, ali zato imamo Društvo psihologa Srbije, imamo Sindikat delatnosti obrazovanja, redovnih profesora univerziteta, opet redovni profesori univerziteta, Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Nišu, Univerzitet u Kragujevcu, predškolske ustanove, evo sve nabrajam.
Dakle, ja sam to pažljivo pročitao, ali mi se nije dopalo zato što, gotovo da nema ovih, znači biraju se samo dva. Nema iz poljoprivrede nikog, bira se jedan član iz Saveza učitelja Srbije, Društva istoričara Srbije, Geografsko društvo i sve kada uzmeš doktor, mr, doktor, doktor, doktor, sve čudne titule, Srpsko hemijsko društvo, Srpsko filozofsko društvo itd.
Radi se o srednjim školama i osnovnom obrazovanju. Meni ne bi smetalo da se radi o visokom obrazovanju. Rekao sam da prvo ima puno članova, 40 i nešto, da se biraju svake tri godine, umesto da izaberemo sve odjednom i da bude manji broj i da bude što više iz stručnih škola, ovde ste se trudili da bude što manje.
Nismo mi donosili taj zakon 2006. godine, stranka bivšeg režima ga je donosila i zato vidim da neko ima potrebu da odbrani takvu vrstu predloga, koji je zasnovan na zakonu koji donet 2006. godine. Neko brani ono što se braniti ne može. Ja imam razumevanja i da trebam da doktoriram na Fakultetu političkih nauka i ja bih branio tamo neodbranjivo. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, narodni poslanici, poštovani predsedavajući, reklamiram član 103. posebno stav 8. – u slučaju stava 7. ovog člana, predsednik Narodne skupštine dužan je da vreme koje je narodni poslanik koristio zloupotrebljavajući pravo iz stava 1. ovog člana, oduzme od ukupnog vremena koje pripada njegovoj poslaničkoj grupi u pretresu o tekućoj tački dnevnog reda, ako je njegovoj poslaničkoj grupi preostalo vremena za pretres.
Ja verujem da gospodinu Pavićeviću nije preostalo vremena za pretres, ali je on zloupotrebio Poslovnik i umesto povrede Poslovnika on je imao klasičnu repliku iz člana 104. dakle, mogu da dozvolim da vi imate pravo da to dozvolite i svakako treba biti popustljiv prema opoziciji, jer se ponašaju kao Kalimero, stalno viču – nepravda, a ja recimo imam četiri replike u ovom sazivu, a on ima 64, možda i 74.
To govori o tome, o popustljivosti predsedavajućih i ja vas molim da nastavite sa tom praksom. Što oni više govore, što više replika upotrebe, što više replika izazovu, to gore po njih, to im rejting više pada.
Ništa uvredljivo ja nisam rekao iz čl. 106, 108. i 109. Taj član bi se mogao primeniti na mog prethodnog kolegu Pavićevića i ja nisam vređao nikakvu narodnu poslanicu, nikoga nisam pomenuo. Samo sam rekao – a ko treba da doktorira na Fakultetu političkih nauka, i ja bih branio taj fakultet i evo ja ću se ponuditi da doktoriram …
Sačekajte, povreda Poslovnika …

Ma, ja želim da doktoriram na tom fakultetu i kod njega i kod Janka Veselinovića.

Dame i gospodo narodni poslanici, nerazumnom je teško dokazati da je nerazuman. Da se to može, on ne bi ni bio nerazuman.
Što se tiče mog prethodnog kolege poljoprivrednika, ja ću da ga podržim oko rada na crno. Veoma ću da ga podržim. Ovog trenutka tražim od Ministarstva rada i od drugih ministarstava da mi se dostave podaci kako je zasađen vinograd na Fruškoj gori. Koja radna snaga je to zasadila? Da li su bili prijavljeni?
Da li su bili uplaćeni doprinosi? Da li im je bio uplaćen PIO? Da li se to desilo prilikom sadnje? Da li se to desilo prilikom održavanja ili da li se to desilo povodom berbe? Želim da mi ministarstvo dostavi i da li je ta firma koja je dobila 525.000 evra od države da zasadi vinograd na Fruškoj Gori, da ga zasadi u proleće 2007. godine na zemljištu koje je zakupila 7. novembra 2007. godine, dakle, tražim od ministarstva da mi dokaže kako su to radnici u proleće 2007. godine sadili vinovu lozu na zemljištu koje je nastalo u novembru 2007. godine? Tražim tačne podatke da li se neko eventualno povredio na radu, da li je bio zbrinut, na koji način, da li se možda zasekao vinogradarskim makazama itd?
Što se nacionalnog stadiona tiče, čuo sam izjavu mog poljoprivrednika da je Staljin imao nacionalni stadion. Nije tačno, nije ga imao, ali ga imaju recimo Rumunija i Poljska, ali nemaju takve vinove zasade od 52 ha bivšeg premijera. Za te pare su izgradili moderne nacionalne stadione koji imaju sadržaje, koji nisu samo sportski nego su i drugi sadržaji koji donose nove poslove. Uzgred budi rečeno Staljin nije imao konc logor na tom stadionu nekom nacionalnom, ali znam bivšeg premijera koji je uhapsio 12.000 ljudi 2003. godine, od tih 12.000 ljudi je procesuirano jedva 1.000 i od tih 1.000 devetsto i nešto je oslobođeno. Dakle, sa tih 12.000 ljudi mogao se napuniti poveći međunarodni stadion, pa ako već prigovara na tim nacionalnim stadionima, ako već prigovara na nekim dijagnozama, ako već nije smeo TV duel kod mene, pa je u Šapcu pobegao, ako već nije smeo sa mnom na poligraf, ako je već želeo da istakne svoju vojničku karijeru i pričao o dijagnozama, nudim da ukrstimo vojne knjižice. Dakle, da vidimo ko je bio slobodan da služi državi, a ko je bio slobodan samo da se državom služi.
Prošli put je poželeo, neko se seća, rekao je da smo bili miševi, da smo se zavukli za vreme agresije itd. dok je on nosio uniformu, da vidimo da ako neko ko već priča o dijagnozama, poslednji koji treba da priča jeste moj kolega poljoprivrednik. Zahvaljujući toj nekoj lažnoj dijagnozi oslobođen je služenja vojnog roka. S obzirom da je on meni prigovorio, gospodine predsedavajući prošli put da nisam imao priliku da govorim, možete da snimite sve pečate na vojnoj knjižici o svim vojnim rokovima koji su trajali 15 meseci i vojnim vežbama i ratnim rasporedima itd. Nudim mu da ukrstimo vojnu knjižicu.
Slažem se sa njihovim zalaganjem za radnička prava, u potpunosti se slažem. Podržaću ga u tom delu, samo da pronađem, poginuo radnik tu i tu, pao radnik sa zgrade, u „Tigru“ poginula tri radnika, to su samo naslovi, neki od naslova u štampi. Slažem se da radnička prava budu do maksimuma, ali nigde ne vidim da je poginuo neki njihov prijatelj tajkun. Možda se na Maldivima, na jahti sapleo o neku pevaljku, pa pao na klješta od jastoga, ja to ne mogu znati, ali to u štampi nije bilo. Dakle, ja se slažem kada se neko zalaže za radnička prava, jer ja se prvi za njih zalažem, bio sam radnik IMT i tada je Beograd imao 230.000 radnika u proizvodnji. Kada sam došao u ovu Skupštinu 2012. godine ponovo, Beograd je imao 20.000 radnika u proizvodnji, odnosno 10 puta manje iako je imao 50% više stanovništva nego što je to bilo 80-tih godina.
Ukoliko se neko zalaže za radnička prava treba i da kaže da je radnička prava oduzeo neko ko se obogatio u divljoj, predatorskoj privatizaciji. Slažem se sa svim radničkim pravima, ali to treba da rade ljudi koji nisu bili umešani u uspostavljanje jednog divljeg kapitalizma koji nigde do sada nije viđen. Dakle, ukoliko su uništavali radna mesta, uništavali su stotine hiljada radnih mesta oni ne bi trebali time da se bave.
Kad smo već bili kod vinograda molim ministra za rad da ovo zapiše, da se za sezonsku radnu snagu nekom uredbom propiše da ubuduće, da poslodavci, poljoprivredna gazdinstva kupuju nalepnice koje će biti po ceni da se makar socijalno i zdravstveno ti radnici zbrinu da u slučaju neke povrede na radu mogu zahvaljujući toj uredbi da se zbrinu jer su oni radna snaga koja ide u nadnicu, veoma su izloženi suncu, vetru, kiši, ponekad i mrazu i bilo bi red da ih na određeni način zaštitimo da pri tome mnogo ne opteretimo poljoprivrednike jer su oni na vrlo niskim granama što se tiče ekonomskog i socijalnog opstanka.
Nestala je cela prerađivačka industrija. Nestali su poljoprivredni kombinati. Nestao je ogroman broj radnih mesta i sada neko ko je najzaslužniji za propast radničke klase, za to što nezaposleni tumaraju u predgrađima, zato što plata i penzija više nema, nemaju podršku u proizvodnji da bi bile veće.
Sada neko ko je živeo od zaduženog i zaduživao državu i tako zaduživao preostali broj radnika, neko ko je sa prihodovne strane izbacio 400.000 radnika i prebacio ih na rashodovnu stranu i doveo ih u priliku da se njihove rane, psihičke rane zato što su ostali bez posla u pedesetim godinama ne mogu da se vide, a duboke su i lako ne zaceljuju. Takvi treba da znaju da su oni državu doveli na stanje koje je bilo na Marsu, bilo je uslova za život u Srbiji ali nije bilo života. Hvala.

Zahvaljujem.
Samo trenutak, ja ću malo da se strpim dok kolega završi.
Reklamiram član 103. stav 8, čini mi se, ne sporno je pravo narodnih poslovnika gde reklamiraju Poslovnik, ne sporno je čak pokušaj prava da zloupotrebe povredu Poslovnika za neke druge svrhe.
Stoga, u ovom članu 103. u jednom stavu piše – slučaj iz stava 7. ovog člana, predsednik Narodne skupštine je dužan da vreme koje je narodni poslanik koristio zloupotrebljavajući pravo iz stava 1. ovog člana, oduzme od ukupnog vremena koje pripada njegovoj poslaničkoj grupi, u pretresu o tekućoj tački dnevnog reda, ako je njegovoj poslaničkoj grupi preostalo vremena za pretres.
Mislim da je pripadniku „udruge za obrtaj“ ostalo vreme ako ne po ovoj tački, ono po amandmanima. Mislim da je i kolegi Markoviću, njegovoj poslaničkoj grupi preostalo vremena i stoga mislim da iskoristite ovo vaše pravo s obzirom da se ovde govorilo o nekoj peticiji, o žutim patkama, o Beogradu na vodi. Mogu da razumem zabrinutost žutopatkastih ali ubuduće gledajte da, a ne želeći da komentarišem njihovo pravo na njihovo mišljenje ako je to njihovo mišljenje, ali ubuduće koristite ovo vaše pravo iz stava 8. člana 103. jer naprosto ja ne mogu više da slušam o Beogradu na vodi, žutim patkama, prava žute patke i tako dalje. Ne mogu da slušam više o udruženju koje se zove „udruga za obrtaj“ jer jednostavno to je žena, svastika i on, formiraju jedno udruženje i onda pričaju o pravima svog udruženja i tako dalje.
Jednostavno, morate primeniti Poslovnik i ovo vreme im uskratiti, ako ne ovog puta, a ono makar svakog desetog puta kada zloupotrebe Poslovnik, da iskorististe to vaše neprikosnoveno pravo. Hvala. Ne tražim da se o ovome glasa.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je pet godina za strategiju realni rok, a ono što je meni zasmetalo je nabrajanje na kom mestu je sve naša zemlja, u kojim oblastima, pa se tamo poredimo sa Ruandom itd.
To nameće jedno pitanje - otkud tako da smo nisko plasirani, kada smo u prethodnih 12 godina imali tako dobru, plemenitu, valjanu, vrednu vlast? Kako to da smo tako nisko plasirani? Da li se to desilo u poslednje dve godine ili se to desilo možda od 2000. do 2012. godine, pa smo zbog toga u raznim oblastima završili na samom dnu svetskih lestvica, ne samo što se tiče turizma, već što se tiče svih segmenata života u našoj zemlji?
Ne mogu da prihvatim da neko ko je najodgovorniji za veoma težak položaj naše zemlje, za veoma težak položaj našeg naroda, neko ko se 12 godina bahatio, neko ko se iživljavao, dok je narod jedva preživljavao, ne mogu da prihvatim to da neko ko od danas živi kao u bajci, narodu koji živi kao u basni, spočitava, svoje grehe prebacuje na neku drugu stranu, da građani znaju ko je i odgovoran za tako veoma nizak standard života u našoj zemlji, ko je odgovoran za nisku poziciju na svetskim lestvicama, u privredi, u raznim drugim delovima, pa i u turizmu.
Ne verujem da je to ova vlast u dve tri godine, i da je htela, uspela toliko da uništi. U koliko su oni koji su vladali od 2000. do 2012. godine, a još uvek vladaju u Vojvodini, u koliko su oni bili dobri, ja ne verujem da smo mi pogoršali neku poziciju i ovo je za mene ne prihvatljivo, da neko svoje greške prebacuje na neku drugu stranu. Valjda je vreme da nam oproste, makar svoje greške.
Danas je 5. oktobar, to je dan izneverenih nada ogromnog broja građana i mislim da nije primereno da oni koji su jeftino prodali 5. oktobar sada spočitavaju nekom drugom na onome što su oni izgrešili. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je možda trebalo prihvatiti ovu zapetu, jer je to veliko unapređenje. Po meni je trebalo prihvatiti u znak sećanja na 5. oktobar, dan kada je ova skupština toplom ljubavlju spaljena. Kao neko ko je učestvovao u svim tim protestima 90-ih godina, moram da kažem da smo se mi sa puno nade, sa puno vere u bolju budućnost kretali za svojim vođama. Od 5. oktobra ta ljubav je između nas naroda i njih prestala.
Posle 5. oktobra oni iz pocepanih patika, iz pocepanih farmerki uskaču u vile, dvorce, stanove, Maldive, vinograde, a mi koji smo išli sa njima po ulicama, mi obični narod, stotine hiljada građana ostalo je na ulicama.
Mislim da je vredno bilo to što je narod imao ogromnu energiju da prihvatimo ovu zapetu, iz prostog razloga što su se naše vođe dobro ububrežile u tom svom naporu da oni dođu do svog boljeg života, umesto da odvedu građane do boljeg života. Toplom ljubavlju su spalili ovu Skupštinu, u čemu ja nisam učestvovao. Neki od tih vođa su čak tražili da se narodu podele puške i da se obračunamo, odnosno da oni sa ulice krenu sa puškama i obračunaju se, kako su oni to rekli, sa ostatkom Miloševićevog režima. Ja u tome ni tada nisam želeo da učestvujem. Te puške je hteo da podeli čovek koji je kasnije postao premijer, da bi te puške sutradan došle do zemunskog i surčinskog klana i pomoću tih pušaka je usmrćeno više desetina ljudi, a jačanje tih klanova pomoću tog oružja je dovelo do ubistva samog premijera, koga je zamenio, gle čuda, savezni ministar unutrašnjih poslova koji je uskočio na upražnjeno mesto svog poginulog saborca.
Ja verujem da je trebalo preispitati političku pozadinu tog ubistva, ali ne samo sa opozicione strane, već je trebalo ispitati političku pozadinu tog događaja i sa druge strane, odnosno onih koji su dobili, odnosno avanzovali na tom slučaju i dobili unapređenje, nove položaje, nove funkcije itd, a nije ih malo koji su na tome avanzovali.
Dakle, u znak sećanja na taj 5. oktobar, mi koji smo išli za svojim vođama zaslužili smo da se ta zapeta makar danas usvoji. Ja sam malo kasnije stigao zato što sam tog 5. oktobra te brao kukuruze, te brao vinograde, te brao grožđe, pa nisam učestvovao u kompletnom događaju. Stigao sam tek uveče, jer su navodno najavili neke tenkove, kojih nije bilo, ali dotle je već ova Skupština bila spaljena, tako da bi eventualno moji napori da to sprečim bili uzaludni. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ne treba prihvatiti ovaj amandman. Mislim da je koleginica koja je govorila pre mene već dovoljno o tome rekla, da je utvrđivanje onoga što predlagač amandmana misli da treba skratiti rok, da je previše komplikovano, da bi moglo da se reč: „dvanaest“ zameni sa rečju: „šest“.
To ubeđenje da ne treba glasati za ovaj amandman mi je produbljeno time što je ovde prigovoreno da neko nekome dobacuje, a ja sam, čini mi se, primetio da ovi saradnici ministarke pomalo prisluškuju. E, to je već opasno.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira što je predlagač amandmana nosilac visokog akademskog zvanja, doktor pravnih nauka, ja baš nisam razumeo suštinu njegovog amandmana. Ako sam dobro razumeo to, mislim da je on poželeo da Nacionalni park Fruška gora zajedno vode pokrajinska i republička vlada. Ono što je meni malo zasmetalo, to je što oni te dve vlade stavljaju u isti rang.
Po meni, ne može ista ovlašćenja da ima Vlada Republike Srbije, po meni, ona je državni organ, a Vlada Vojvodine je pokrajinski organ. Ukoliko on ne želi da Vladu Vojvodine digne da državni nivo, da bude jednaka sa pravima vlade jedne države, ukoliko to ne želi, ne razumem smisao ovog amandmana, a onda ne vidim ni to visoko akademsko zvanje da je potkovano znanjem, već neznanjem. Gotovo je neverovatno da doktor pravnih nauka predloži jednakost dve vlade – pokrajinske i republičke vlade.
Zato mislim da, bez obzira što je to predložio osnivač pokreta, udruge za obrtaj, ovo ne treba prihvatiti jer bi time mi koji ovde zastupamo državu Srbiju doveli sebe u situaciju da smatramo da je Vlada Republike Srbije jednaka Vladi Vojvodine. Mislim da je to iz razloga što je tamo predsednik Vlade Vojvodine poželeo da se kandiduje za predsednika Vlade Republike Srbije. Mislim da mu je bolje bilo da se kandidovao za bivšeg predsednika Vlade Vojvodine, da bi mu to uspelo u vrlo kratkom roku. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, koristim svoju priliku za repliku na isti način na koji je to koristio prethodni, ali malo najjači.
Dakle, moj govor je pogrešno protumačen, ja uopšte nisam pomenuo stranku koja je ovde pomenuta. Ja retko spominjem brodove koji tonu, jer tom brodu spasa nema, ja ne želim da im dižem reklamu i da pominjem ime i naziv stranke koji je ovde pomenuo prethodni govornik ili jednostavno to tamo više ne vredi spašavati, to je prostor iz koga beži svako pametan, svako ko stigne, ko razmisli dve rečenice beži iz stranke koja je malopre pomenuta.
To da li neko ima karaktera ili nema, to najbolje govore poslednje afere, poslednji vetroparkovi, gde Nacionalni park Fruška Gora pretvoren u vetropark vlasnika koji su bili ministri energetike ili su bili u bliskim rođačkim odnosima u kojima sam govorio još 31. oktobra 2012. godine ovde. Dakle, ukoliko misle da obasjaju Srbiju onim vetroparkovima po ceni od 15 evra centi, neće da može. Hvala.

Naravno.
Gospodine predsedavajući, ja sam strpljivo čekao. Ništa nije sporno, čak nije ni sporno kada date pravo opoziciji na repliku zato što je pomenuta funkcija predsednika Vlade Vojvodine. Znači, za mene ništa nije sporno, sve što je u njihovu korist, za mene je dobro, sve što više govore, sve je više dobro za nas, ali da se ja vratim na amandman.
Već sam rekao da ga ne treba prihvatiti zbog toga što bi, ako bi prihvatili takav amandman, derogirali bi odluku Ustavnog suda, koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“ 13. juna 2012. godine. Vratili bi se na neki početak i to je predlagač amandmana, doktor nauka, svakako morao da zna. Ja sam zemljoradnik, ali sam makar pročitao ovde šta piše u obrazloženju amandmana i složio se sa predstavnicima Vlade Srbije da ovaj amandman ne treba prihvatiti, a vi svakako znate da sam ja jedan od poslanika koji vrlo često glasa za amandmane opozicije, čak sam više puta glasao za amandmane pojedinih opozicionih poslanika nego oni sami. Dakle, ja molim da se to i proveri, čisto da se zna, ali ovakav amandman ne mogu prihvatiti bez obzira što je on došao iz pera jednog doktora nauka.
Druga stvar, ja sam slušao i druge poslanike iz opozicije, mada oni vrše vlast na trećini teritorije Srbije i nad gotovo trećinom stanovništva Srbije, ja sam slušao pažljivo i sem pokušaja da me uvrede, ništa nisam razumeo, a vi ćete dozvoliti da ja stavim slušalice, ali rizikujem da me oni optuže da prisluškujem. Nadam se da to neće biti protumačeno kao prisluškivanje.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam danas malo na šteti. Mog kolege nema. Nema ga na duelu, neće na poligraf. Sada ga nema ni ovde, a ja sam stvarno mislio da govorimo o Nacionalnom parku Fruška Gora i uticaju i podizanju novih vinova zasada na ambijent Nacionalnog parka Fruška Gora, ali s obzirom da gospodin nije tu, ja neću trošiti vreme, a neću ni upoređivati naše vojničke biografije, što je on juče pokušao.
Ja ću naravno podržati ova četiri predloga, ali ću govoriti o Sporazumu sa Marokom iz veterine. Dakle, prethodni kolega je već nešto rekao o bolesti plavog jezika, to je samo jedna od zaraznih bolesti koje mogu da budu prenesene sa određenih područja na područje naše zemlje. Veoma je bitna saradnja sa drugim državama koje moraju da vas upozore na pojavu zaraznih bolesti u okruženju, odnosno sa zemljama sa kojima sporazum imamo, iz prostog razloga da bi znali da pratimo situaciju na čega treba izvršiti ispitivanja? Da li treba ispitivati na recimo, bolest plavog jezika koja je pomenuta na druge zarazne bolesti, i spram toga određivati soj vakcina
Mi moramo da sarađujemo sa bliskim susedima, ali i sa državama gde se nažalost bolesti prenose prilikom trgovine, transporta životinja, namirnica životinjskog porekla itd. mogu da budu prenesene i iz država koje nisu na evropskom kontinentu. Ja sam posebno zabrinut za bolesti koje se ovog trenutka pojavljuju u delu Afrike, gde se ne zna ko je vlast, gde najverovatnije ne funkcionišu državni aparati i gde najverovatnije nema kontrole. Zato su ovakvi sporazumi dragoceni. Ovog puta se radi o Maroku, verujem da oni prate neko svoje okruženje. Veoma je bitno da naša država, administracija koja to prati, u odgovarajućem trenutku zna šta se dešava na teritoriji država sa kojima imamo sporazume iz oblasti veterine.
Ja ću se usuditi da kažem da moramo da reformišemo odgovarajuće uprave, tako i Upravu za veterinu. Mislim da je to jedan učmali administrativni aparat koji zajedno sa Upravom za zaštitu bilja pod hitno moramo reformisati, jer se ne mogu sveobuhvatno izvršiti reforme. Naravno, ministar tu ništa nije odgovoran, to moram da kažem, jer je situacija nasleđena. Moraju se reformisati službe koje po dubini rade u ministarstvima, jer se reforme ne mogu izvršiti temeljne, ako su u njima oni zbog kojih se reforme i vrše.
Dakle, morate, ako menjate sistem, iz delova sistema morate otkloniti sve oni koji su prepreka menjanju sistema, oni koji sami po sebi su kočnica zato što su proizveli takvu situaciju koja, ponovo kažem je nasleđena i filozofija koja trenutno vlada u Srbiji u te dve oblasti, Upravi za veterinu i Upravi za zaštitu bilja je nasleđena i ta filozofija otprilike glasi – bolje uvesti, nego proizvesti.
Recimo, po pitanju voda itd. po pitanju veterine, moram da skrenem pažnju da je to vezano, Uprava za veterinu je povezana blisko sa Upravom za zaštitu bilja i Ministarstvo poljoprivrede će biti u riziku, pošto je ovo bila sušna godina zbog aflatoksina da eventualno snosi posledice. Zbog ne brige jedne uprave, druga uprava može da snosi posledice, a na kraju samo ministarstvo i sama Vlada može da ima štetu povodom toga.
Mi smo znali da ima sušna godina, Uprava za zaštitu bilja nas je morala upozoriti, pre svega ministarstvo i Vladu da se izvrši zaštita, recimo kukuruza od sovice koja je proizvođač plesni na kukuruzu, a plesan na kukuruzu izaziva aflatoksin. Mi smo već imali posledice jedne prenaduvane afere, jer je slučaj aflatoksina u stvari van carinska mera EU, gde oni imaju hiper produkciju mleka i svoje tržište štite od svih drugih zemalja. Pomoću te mere su uspeli kroz pripadnika stranke bivšeg režima da naprave aferu i da deo našeg tržišta zauzmu strani proizvođači mleka. Zato je to veoma osetljiva oblast i zato sam se ja usudio da posavetujem ministarku poljoprivrede, još jednom podlačeći da ona nema veze sa tim. Dakle, da pokuša da taj učmali birokratski aparat, posebno u Upravi za zaštitu bilja i Upravi za veterinu razmrda danas. U ovoj sušnoj godini ne bi iznenadila još neka afera aflatoksin koja je vezana i za proizvodnju žitarica, vezana i za Upravu za veterinu i mi to moramo svakodnevno pratiti, s obzirom da razni lobiji pokušavaju da iskoriste svoju šansu i uđu na nađe tržište sa svojim mlekom, sa svojim proizvodima i da izbacimo domaću proizvodnju.
Ponovo ponavljam radi naših građana da se ne radi ni o kakvoj štetnosti po zdravlje, zato što je u SAD 10 puta veća doza, nego što je dozvoljena kod nas, nema nikakve opasnosti, ali moramo voditi računa da neko ne iskoristi to što stvarne opasnosti nema, da marketinški slučaj ne zloupotrebi, da ne izbaci neke naše proizvođače mleka u korist nekih stranih , što bi bilo pogubno po naše stočare. Zato sam ja u obavezi da skrenem pažnju na to.
Takođe sam u obavezi da, što se tiče veterine, skrenem pažnju i na bolest plavog jezika. Ja sam bio protiv toga da se ove godine uveze vakcina, koju je Uprava za veterinu uvezla, s obzirom da nije dovoljno ispitan soj. Uopšte nije ispitan po onome što instituti kažu. Nismo tačno odredili koji je ovogodišnji soj vakcine, kažu da je četvorka, to je bio prošlogodišnji, on može da se promeni.
Ono što mene brine je što iz Hrvatske predsednik Odbora za poljoprivredu mi je rekao da dva tretiranja tom vakcinom koja je nedavno uvezena i kod nas, dva tretiranja na bolest plavog jezika nisu dala rezultat. Dakle, bila su uzaludna i ono što mene brine je što smo mi, odnosno što je Uprava za veterinu, određeni deo te službe, da budem još precizniji, što nije u dovoljnoj meri ove godine ispitao soj bolesti plavog jezika, odnosno soj vakcine koja se da primeni.
No, šta je bilo, bilo je, mi ćemo to raspraviti dalje na Odboru za poljoprivredu. Verujem da se ta služba da unaprediti i moraju se iz službe, ponovo govorim, po dubini same službe moraju se ukloniti svi sitni, krupni činovnici koji sem što rade za našu državu, rade i za određene lobije, za proizvođače preparata, za proizvođače određenih lekova itd. moramo biti izuzetno oprezni, jer naši poljoprivrednici trpe štetu i ovako je sušna godina. Mislim da smo morali biti upozoreni na to da kukuruz u sušnoj godini treba tretirati odgovarajućim hemijskim preparatima i da je to bila obaveza Uprave za zaštitu bilja da nam signalizira da se to mora uraditi, da bi se smanjila opasnost od pojave plesni, samim time i od aflatoksina.
Što se tiče drugih stvari, od te uprave, meni nije jasno, ja sam malo prošao kroz tu materiju, kao predsednik Odbora za poljoprivredu, da neko kad objavi listu dozvoljenih preparata, umesto da po pravilniku objavi listu domaćih preparata, on objavi strane preparate, a domaće uopšte ne objavi, a na osnovu toga se kasnije vrši registracija preparata posle 10 godina. Domaći proizvođači treba da imaju odgovarajuće prednosti. Međutim, tamo je registrovano negde oko 700 stranih preparata i mislim da smo mi u obavezi da maksimalno koliko možemo kao i sve druge države da tretiramo i da koristimo sve naše mehanizme da podržimo u jednoj tržišnoj utakmici domaće proizvođače, jer oni garantuju, sem da će sem plaćanja, poreza oni nam garantuju da ćemo imati odgovarajući broj radnika koji će raditi u tim industrijama i pravo je čudo da se nama događaju suprotne stvari.
Pri tome, moram opet da kažem da tu ne mislim ni na Vladu, ni na ministre. Jednostavno moramo svi zajedno obratiti pažnju da se te negativne pojave koje se pojavljuju, što više spreče, jer nanose štetu, ne samo budžetu Republike Srbije, već se nanosi šteta za domaće proizvođače mesa i mleka. Posebno je osetljivo stočarstvo. Kada jednom izgubite stočni fond, onda ga je veoma teško obnoviti.
Zato je dragocen ovaj sporazum sa Marokom. Dragoceni su sporazumi koje smo ranije potpisali sa nekim drugim zemljama. Neke su zahvaćene ratnim požarima i stoga moramo biti veoma osetljivi na svaku vrstu pošiljki iz tih zemalja. Moramo biti osetljivi i prilikom čak i praćenja ovog izbegličkog talasa, jer se neke bolesti daju preneti i preko ljudi. Verujem da ćemo svakoga dana sve bolje i bolje izgledati u toj oblasti.
Napretka kao predsednik Odbora za poljoprivredu moram da kažem da imam, ali možda sam ja megaloman. Ja nisam sasvim zadovoljan, ne radom ministra, ne radom čak ni državnih sekretara, ni onih koji su izabrani od strane Vlade. Ja sam ne zadovoljan, otprilike nekim srednjim i donjim nivoom činovničke službe, koji pokušava po starim nekim svojim navikama da od delova svoje službe napravi samostalne trgovinske organizacije i zato ću ja biti samokritičan, bez obzira što se ne radi ni o kakvoj političkoj volji, bez obzira što se ne radi o funkcionerima u Vladi i samim funkcionerima u ministarstvu.
Dakle, na dve stvari treba u ovom trenutku obratiti pažnju, to je ta vakcinacija na bolest „plavog jezika“, s obzirom da nije ispitan dovoljan soj, prethodni kolega je o tome govorio, i da se maksimalno posveti pažnja na aflatoksinu i da se u buduće i rđa pšenice kada se ona pojavi, budemo blagovremeno, kako se to kaže, fito-sanitarno hitno upozoreni, kao ministarstvo, kao Vlada, kao društvo možemo da reagujemo na te bolesti, jer nam je prošle godine rđa pšenice odnela, verovali ili ne, 100 miliona evra kroz manji rod, jer seljaci, em nisu imali dovoljno para, em nisu na dovoljno dobar način bili upozoreni da moraju da izvrše zaštitu od te bolesti.
Sa druge strane, ove godine se pojavljuje zbog sušne godine, pojavljuje se zbog crva koji se zove Sovica, pojavljuje se plesan koji je uzrokuje aflatoksin. Posebno je to ove godine zato što je bila sušna moguće i pozivam ministarstvo da zajedno sa odborom probamo da uskladimo sve te pravilnike i da stavimo, pošto nismo mi zemlja EU i ne moramo baš pratiti njihove vancarinske mere i sami svoju proizvodnju dovoditi u neku opasnost, pozivam Ministarstvo da utvrdimo neku graničnu vrednost koja će nas pratiti do blizu EU, pa kada uđemo u EU onda ćemo u potpunosti pratiti te granične vrednosti.
S obzirom da, podvlačim, da građani znaju, da se ne radi ni o kakvoj opasnosti po zdravlje ljudi, da se radi o jednoj vancarinskoj meri, gde je Evropa pokušava da zaštiti svoje tržište, a da okolna tržišta, ukoliko dovoljno nisu pažljivi, ugrozi i da nađe mesta svojim proizvođačima, da očuva svoju proizvodnju, a pri tome, ja kažem da to se meni ne dopada, ali naravno da oni kao veliki proizvođači gledaju da udome što više svoju proizvodnju na štetu naše, jer mi našu moramo pokušavati da očuvamo.
Na samom kraju ministru poljoprivrede želim da u narednom periodu sve ove subvencije za koje nas seljaci svakodnevno prozivaju da počnu da se isplaćuju i da do kraja godine, verujem, da izađemo sa nekom pozitivnom nulom i ukoliko tu bude potrebna neka pomoć Odbora za poljoprivredu, ja sam voljan za saradnju. Verujem da će i Vlada ukoliko neka sredstva nedostaju, da će izaći u susret i Ministarstvu poljoprivrede i da se isplati, koliko znam, oko 200 hiljada gazdinstava sa šest hiljada dinara po hektaru, da konačno rešimo i taj problem. Bez obzira što je ranijih godina takođe bilo određenih kašnjenja, ja verujem da ćemo zajedno smoći snage da i taj problem rešimo i da na kraju godine možemo i mi poljoprivredne proizvođače da pogledamo u oči i da oni pogledaju i nas, a da svi zajedno možemo da stanemo pred ogledalo i kažemo – ove godine smo uradili sve što je bilo u našoj moći, a sve ostalo je bila priroda.
Bili smo nedovoljno moćni da promenimo ćud prirode. Ova godina je bila sušna. Odnela je deo prihoda, ali sve u svemu, verujem da je poljoprivreda dala ono što se od nje očekivalo s obzirom da za nju nažalost nema dovoljno sredstava. Ovo je sada siromašna zemlja. Takvu smo je nasledili. Nema dovoljno sredstava da uložimo u nju, s obzirom na stanje, ponovo zatečeno stanje na očerupanu državu, na kuću golih zidova, nema dovoljno sredstava za razliku od drugih zemalja i nije nam dovoljno veliki budžet. Mi izdvajamo 5% kao i svi drugi, od 4,5 do 5%, ali nemamo dovoljno veliki budžet. Nije nam industrija dovoljno razvijena da povuče poljoprivredu i naši poljoprivrednici verujem da cene tu našu, kako to neki nazovu, oskudaciju i mislim da treba da ovo malo što imamo zajedno podelimo i da je poljoprivreda dala neki rezulatat srezmerno, čak i bolji od onoga što je u nju uloženo, a ja sam pristalica toga da se u nju ulaže što više jer se na takav način ne premiraju samo poljoprivredni proizvođači, nego i prerađivačka industrija da bude konkurentna i da može da se nosi sa zemljama u okruženju.
Zahvaljujem svima na pažnji. Nije zgodno razgovarati o poljoprivredi.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću na početku odmah da postavim pitanje da li ovaj Predlog zakona se odnosi i na TV turizam? Dakle, s obzirom da se ovde spominju neki TV dueli, evo ja imam čast da kažem da je meni sa TV duela dva minuta pre samog TV duela na TV Šabac, koju ne kontroliše SNS, pobegao bivši premijer.

Danas ponovo on priziva neke TV duele. Ja sam za tu vrstu turizma spreman. Ako ovaj zakon obuhvata tu vrstu turizma, evo, ja mu nudim, iako je moja partija kvalifiovano osvojila 2003. godine, kada je on bio premijer, 2,86% glasova. Njegova nova sastavljena od polovnih političara još nije dostigla taj rezultat, ali ja mu nudim, kao jača politička stranka za taj TV turizam, da se nas dvojica ogledamo u bilo kojoj emisiji na bilo kojoj televiziji. Mislim da sam ja sasvim dovoljno kvalifikovan da sa njim izađem na kraj.

Da ne zamaramo tu neke ministre za trgovinu i turizam, da ne zamaramo premijera, evo meni su rekli - ti si dovoljno dobar za tu vrstu turizma idi ti to završi, ja došao, čovek pobegao. Sve što sam do sada čuo, čuo sam o nekom turizmu koje su, navodno, moje kolege iznele i koji se odnose za prvi razred osnovne škole. Pokušaj uvrede ne mora da znači da je to uvreda. Vređanje nije sloboda mišljenja. Vređanje može da bude nevaspitanje, ali ja ostavljam publici i gledaocima neka o tome presude.

Jedan moj kolega je hvalio Niš. Hvalio ga na sva usta. Mislim da se radilo o Miliji Miletiću. Rekao je da je Niš najlepši i najbolji grad. Lako je njima kada su se rešili ovakve veličine. Ja bih ih pitao šta bi bilo kada bi se doselio, a ne odselio.

Što se tiče same sadržine zakona, naravno da, kao zemljoradnik, a to sam očekivao i od mog kolege poljoprivrednika, treba da se izjasnimo posebno o seoskom turizmu. To posebno valja pohvaliti. Ne samo zbog seoskog turizma. Kroz seoski turizam se promovišu, recimo, organska proizvodnja hrane, staro, tradicionalan način spremanja i pripremanja hrane, piće, itd. To je veoma bitno za žene, veoma je bitno i za Žensku mrežu, verujem. Žene na selu da daju svoj doprinos, jer su one čuvari tradicije u pripremanju hrane, napitaka, itd. i čl. 29. i 30, da ne gledam zakon, ili 28. i 29, se odnose na seoski turizam. Tu se govori o noćenju u kućama. Dakle, dovoljno je do 30 ležaja, itd. Fizičko lice se može baviti turizmom, seoskim turizmom. Veoma je bitno što pojedini pogoni za proizvodnju hrane i napitaka mogu da primaju turiste da konzumiraju hranu i piće do 50 osoba. To znači taman koliko stane u jedan autobus.

Kada smo već kod toga, hajde da spomenemo i taj vinski turizam. Postoji u Sremu stari vinski rimski put. Vi svakako znate. Gospodin Martinović živi u Sremu. On zna da se to odnosi na Čortanovce, Bešku, Krčedin, i to je još uvek ležište stare vinove loze.

Ja sam po ugledu na vinodelje i drvodelje, koje su donosile cepanicu, doneo jedan primerak te stare vinove loze, (Narodni poslanik pokazuje vinovu lozu.), koju je država iskrčila onog momenta kada je dodelila subvenciju Krčedinu za 525 hiljada evra. Tako smo to tradicionalno pripremanje vina od loze koja je još iz rimskog perioda, koja je obnavljana i zanavljana… Ova je stara 601 godinu. Ko ne veruje nek proveri. Ko je proveravao onu cepanicu, neka docenti izvole, pa neka provere i ovo. Malo je mlađa od loze Svetog Simeona sa Svete Gore, ali je starija od one u Mariboru koja je star 500 godina. Ovo je uništeno, lokalitet, put vina, novi put vina. Nema vinarija. Tamo stoje sad na 52 hektara ljudi sa puškama, koji paze na sirotinju, da na tom posedu koji je stečen nacionalizacijom, grabizacijom od prethodnih vlasnika, 1945-1953. godine… Od porodice Jakšić, koja se bavila vinskim turizmom, to je oteto i premijer koji se zalagao navodno da se to vrati je to uzurpirao i to više nema tu namenu, nema tamo vinarije. Umesto vinarije, imamo svinjarije.

Da li tamo postoji vinarija ili svinjarija? Pozivam sve vas da se uverite. Tvrdim da tamo postoji svinjarija. Tamo nema nikakve proizvodnje vina. Tamo se sad grožđe prodaje u rifuzi i tamo stoje ljudi sa puškama budno prateći da sirotinja, koja je isfinansirala taj vinograd, slučajno ne ubere jedno zrno.

Ja sam protiv takve vrste turizma da seljaci iz grada povuku ogromna sredstva, kobajagi zbog vinskog turizma, seoskog turizma, za tri godine oni to unovče, pokupe krpice, presele iz Niša, Niš bude lep grad, a Inđija i Beograd… Šta mi dobijemo, to je rekao kolega Babić i ja tu reč neću da pominjem.

Kada smo već kod vinskog turizma, tu bi dobro došao i lovni turizam. Lovačke kuće, lovački domovi, divljač, specijaliteti od divljači, suve kobasice, kuleni, itd, koji lepo idu uz crna i bela vina, ali nema vinarija, već ima svinjarija. Vreme je da okrenemo list, da ne radimo ono što su radili oni. Najbolja vlast će biti ona vlast koja ne bude radila ništa od onoga što je radila prethodna stranka bivšeg režima.

Verujem da kod mog kolege poljoprivrednika i dalje važi ona deviza – bolje patiti za selom, nego patiti na selu. S tim u vezi, onda treba subvencije i podsticaje od strane države da idu za razvoj seoskog turizma, lovnog turizma, vinskog turizma. To je veoma bitno. Ne samo zbog turizma, već je bitno zbog opstanka naroda na toj teritoriji, bitno je da kada opstaju žene, kada opstaju porodice, rađaće se deca, bitno je zbog bezbednosti, bitno je zbog suvereniteta, bitno je zbog poljoprivrede, bitno je zbog zaštite životne sredine, bitno je zbog čuvanja domaćih životinja, bitno je zbog održavanja lovačkog fonda, divljih životinja, bitno je iz mnogo razloga. Bitno je da nemamo stara sela, gde nema pas više da zalaje ili nemaju čime da ga hrane ili su svi izumrli. Tragedija Srbije se dešava na srpskom selu. Ili ćemo to da vidimo, ili ne treba da vršimo vlast.

Dakle, vreme je da okrenemo priču u korist, ne samo seoskog turizma, već i u korist poljoprivrede, ruralnog razvoja itd, da ne bude da starci tri godine gledaju da li će im neko od rodbine doći i poslednja im želja na selu, gde više nikakve proizvodnje nema, da vide oči svojih potomaka i čekaju ih po tri godine.

Jedna žena dole u Novoj Varoši je prošla kroz šiblje, kod lekara i rekla napišite da sam umrla. Lekar pita - zašto? Pa, kaže – makar još jednom da vidim svoje sinove, ćerke i unuke. Dakle, takva Srbija koja zamire, takvu Srbiju gledamo, takvu smo nasledili. Mi smo od svojih predaka dobili u boljem stanju državu i makar smo dužni potomcima da je u istom stanju makar predamnom. Hvala.

(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Dame i gospodo narodni poslanici, znanje ima granice, neznanje nema. Ne postoje dve vrste Srema, postoje tri. Postoji vinski, ruzmarinski i svinjski. To je činjenica. Regionalno, staro opredeljenje Srema, gospodin Martinović to zna.

Ja živim u ruzmarinskom, malo naginjem i vinskom. Taj vinograd je bio veoma blizu mene. Znači, ja sam odvajkada u vinskom i ruzmarinskom. U koji ćete vi sebe svrstati, to od vas zavisi. Ne samo od vas, to zavisi od onih koji vas gledaju, slušaju itd.

Pokušaj da me uvredite ne može da vam prođe. Ja ne mogu naterati vas da me poštujete ili da poštujete bilo kog narodnog poslanika kojeg ste za sada ovde vređali, ali mogu da vam se suprotstavim. Ne zato što pokušavate da vređate mene, što pokušavate da vređate sve poslanike redom, ne znam koga više niste pokušali.

Ovde ste upotrebljavali izraze stoka, đubre, banditu, bando itd. Ja te reči vama nikada nisam uputio. Ima Marin Držić onu svoju izreku „iz zlih usta ne može nego zla reč izaći“. To kada je napisao najverovatnije da je bio vidovit i da se odnosilo na vas.

Sada ja vas pitam, u replici, da li je tačno da ste aprila 1999. godine dok je mala Milica Rakić ginula, u korist preduzeća „Target“ u Dimitrovgrad za nabavku municije izneli milion i 250 hiljada maraka i plus 100 hiljada dolara na ime troškove obezbeđenja prolaska municije kroz Rumuniju i Bugarsku? Kaže izveštaj OB sektora iz VPD 18795 od 1. – 29.4.2003. godine. Interesantno je da je novac iznet, a da nije stigla ni municija ni novac. Znači, to je bilo milion i po maraka i gle čuda, novac u Dimitrovgrad izvesnom Rusu ste nosili vi.

Dakle, dok je narod krvario i mala Milica Rakić ginula, vi ste se bavili švercom municije i što naš narod kaže – muvali milion i po maraka. Hvala.