Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, šta je Svetska banka? Šta je MMF? Šta su bre te svetske organizacije koje ste nabrojali, koje predlagači takve ekonomske gromade kada predlože jedan amandman sa takvim ekonomskim iskustvom, kako neko može da ga uporedi sa Svetskom bankom, MMF, itd, jer su oni poznati ekonomisti, poznati konsultanti? Do duše neki sa srednjom školom, sa poznatim rezultatima u ekonomiji, sa poznatim rezultatima u ulaganju.

Kada su oni protiv državne pomoći, kako možete da ne uslišite molitve takvih ekonomskih gromada? Oni su protiv državne pomoći, ali kada su oni sami u pitanju, onda nisu. Godine 2007. misu bili protiv državne pomoći od 525 hiljada evra za vinograd i još tri miliona 2010. godine.

Kada su oni u pitanju, onda su oni i te kako za državnu pomoć ukoliko ona ide u njihove džepove. Prema tome, ovaj amandman treba odbiti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada o meni loše pričaju, obično ljudi pričaju da si loš kada prestaneš da se ponašaš kako njima odgovara. Da o meni loše pričaju, bolje od mene ja bih bio zabrinut. Kada o meni loše pričaju gori od mene onda nisam zabrinut.

Prema tome, replika gospodina koji je govorio pre mene me uopšte ne zabrinjava. Neko ko u životu kolac nije zašiljio priča o stranim ulaganjima i ekonomiji. Imam pravo da ocenim da takvo zalaganje baš i nije nešto verodostojno. Imam pravo da to uporedim sa Svetskom bankom, MMF, itd.

Ja u prethodnom govoru nisam govorio o govorniku koji je iskoristio pravo replike, jer ne mislim da je on dobio državnu pomoć za svoja ulaganja. Mislio sam nekog drugog. Kako se on prepoznao, da li je rešio da brani nekoga, da li je rešio da bude portparol, da li je rešio da bude fruškogorski biser, pa da malo zapenuša ovu diskusiju, ja u to ne mogu da ulazim. Ali je činjenica, dragi građani Republike Srbije, da je država Srbija zemlja velikih mogućnosti da svemu što u njoj ama baš svako može da bude premijer, ama baš svako i da predaje na Fakultetu političkih nauka. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji ona poslovica da ne možeš naterati nikog da te poštuje, ali se možeš suprotstaviti svakom ko te ne poštuje. To što mene predlagači ovoga amandmana ne poštuju je pohvala za mene. Ja bih bio zabrinut da oni pokažu izvorno poštovanje prema meni, jer ja smatram da vredim više od svojih političkih protivnika.

Bez obzira na izreku - vrediš koliko ti vredi protivnik, bez obzira na izreku, ona koja govori o tome, da lovac na lavove ne treba da troši municiju na zečeve, ja ću ipak komentarisati amandman mojih uvaženih kolega i reći da je meni neprihvatljivo da se ukine državna pomoć stranim ulagačima kada su već imali pravo da koriste tu pomoć 2007. godine i kada su ta ulaganja držala vodu tri godine. Uzeli su 525.000 evra od države i tri miliona dinara, posle tri godine su prodali firmu za koju su od države dobili 525.000 evra, iako su tom prilikom tvrdili, a ima novinski isečak, da su našli posao za ceo život. Taj njihov život i taj njihov posao je trajao tri godine, po kome su nadničari ostali neisplaćeni, parcela prodata, firma prodata i sada je neko protiv državne pomoći, valjda zbog svog iskustva i proćerdane državne pomoći.

Neću mnogo govoriti o predlagačima amandmana, ja bih voleo da govorim o tome koji je moj kredibilitet da komentarišem amandmane, ne zakon. Mi danas komentarišemo amandmane. Ja mislim da sam dovoljno kvalitetan da, kao neko ko po Poslovniku ima pravo da predlaže amandmane, imam pravo, kako neko ima pravo da komentariše moje amandmane, da komentarišem amandmane drugih predlagača i ukoliko je neko demokratski orijentisana ličnost, ni na kraj pameti mu ne bi smelo da padne da osporava pravo drugom narodnom poslaniku da komentariše amandmane. Danas komentarišemo amandmane. Pokušaj da me neko uvredi po pitanju stranih ulaganja i po pitanju amandmana je nikakav.

Kao neko ko je proizveo najmanje 50 traktora, sam, u IMT, kada podelim broj radnika sa brojem traktora, čak i administrativnih radnika, za pet godina u IMT sam napravio najmanje 50 traktora. Napravio sam kao ulagač u privatnom poljoprivrednom gazdinstvu stotine hiljade tona hrane. Doživeo sam ovde da pokušaju da me uvrede oni koji kućicu za papagaje nisu napravili i koji kada predaju na Fakultetu političkih nauka, kao kafanska pevaljka se sa Ibarske magistrale… (isključen mikrofon.)

Dame i gospodo, narodni poslanici ja ne bih imao ništa protiv, ali bi to bilo kršenje Poslovnika da sam dobio reč posle kolege. Međutim poslovnik kaže član 103. da se reklamacija Poslovnika radi odmah po učinjenoj povredi.

Ja sam se prijavio i podigao Poslovnik onog trenutka kada je završio svoj govor gospodin Balša Božović. S obzirom da reklamiram član 103. stav 8. smatram da je gospodin Balša Božović zloupotrebio povredu Poslovnika i da je imao klasičnu repliku. Dakle, replika je definisana članom 104. vi mu to pravo na repliku niste dali, ali je on iskoristio povredu Poslovnika da replicira i time je prekršio Poslovnik član 103. stav 8. S obzirom da je to učinio stav 8. kaže da se u takvim slučajevima zloupotreba, odnosno vreme koje je provedeno u zloupotrebi oduzima u poslaničkoj grupi od ukupnog vremena.

Stoga vas molim gospodine Arsiću, da ako ovog puta ne oduzmete to vreme od poslaničke grupe DS, da to uradite ubuduće s obzirom da su povrede Poslovnika zloupotrebljene od stranke bivšeg režima često, kao način da repliciraju drugim narodnim poslanicima.

Ja lično nemam ništa protiv da se to koristi na takav način, ali moramo imati neku meru i u buduće, ako ne sad, vodite računa da im to vreme oduzmete od vremena poslaničke grupe koja je sve tanja i tanja i liči na one penzije do kojih su oni penzionere i doveli. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, reklamiram član 107, to je korišćenje uvredljivih izraza. Ne znam da li ste, gospodine predsedavajući, slušali prethodnog govornika, ja verujem da je to naporno, da je takve ekonomske veličine teško slušati sa naporom, ali je on upotrebio nekoliko uvredljivih izraza na račun ministara u Vladi Republike Srbije.

Pošto oni nisu tu, ne mogu da se brane, to je neprihvatljivije nego da je uvreda upućena samim narodnim poslanicima.

Bez obzira što on ima biznis plan za vinograde, za koje verujem da su pisali Rodni i Del Boj, mislim da ovakvu vrstu uvrede ne treba trpeti. Ne tražim da se glasa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se ne bih javljao za reč da nije izrečena jedna neistina od strane predlagača amandmana.

Trenutno iz poslaničke grupe SNS je prisutno preko 20 poslanika, dok kod predlagača amandmana, sa njegove izborne liste trenutno ukupno ima četiri narodna poslanika. Tako da moram da obavestim građane, da oni slabovidi poslanici ih obmanjuju, a da ja stvarno ne obraćam previše pažnju kad prethodni kolega govori, jer demokratija nije samo da kažeš šta hoće, već i da slušaš koga hoćeš. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 109. stav 1. koji kaže, između ostalog, opomena se izriče narodnom poslaniku koji pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu.

Takođe, reklamiram član 105. stav 2. narodni poslanik govori s poslaničkog mesta u sali za sednice Narodne skupštine po dobijanju reči od predsednika Narodne skupštine.

Već duže vreme, gospodine predsedavajući, vi tolerišete gospodina Markovića, gospodina Pavićevića, gospodina Veselinovića koji sami uzimaju reč bez vašeg odobrenja i koji govore, odnosno ometaju druge poslanike svojim dobacivanjem, svojim prepirkama sa vama.

Oni na to nemaju pravo, bilo da je mikrofon uključen, bilo da mikrofon nije uključen.

Ja ne znam da li ste žute ili crvene kartone ostavili negde kući, ali mislim da je vreme da izreknete jednu opomenicu, s obzirom da ste više puta upozorili narodnog poslanika Pavićevića, da ne govori o pitanju koje je na dnevnom redu i mislim da su sazreli uslovi da primenite ovu odredbu, da izvadite taj žuti karton i pokažete jednu opomenicu, to je bolje nego da upadate u prepirku, jer to može da odvede u neznanje kada se prepirete sa neznalicama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, ja mislim da je ovog puta moj kolega poljoprivrednik u pravu, tako mu pukovačke pelcovane kokoške. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam veoma plašljiv čovek i reklamiram član 107. stav 2. da je zabranjeno korišćenje uvredljivih izraza. Pretnja je za mene uvredljiv izraz. Posebno kad je uputi osoba za koju sam ja ovde pročitao izveštaje najviših državnih organa, za osobu koja je učestvovala u podeli oružja zemunskom i surčinskom klanu. Ako tome dodamo da se radi o pretnji osobe koja je vršila šverc oružja 1999. godine, međunarodni šverc oružja po izveštajima SSNO-a, gospodine predsedavajući, u obavezi ste da nas zaštitite jer ti ratni liferanti su možda ostavili neke zalihe, a jedini od njih, od ratnih profitera, gori su oni poratni. A mislim da se radi o istoj osobi.

Zato ste vi u obavezi da nas zaštitite od takvih pretnji, posebno nas koji smo malo plašljivije osobe, pa se pribojavamo, posebno naoružanih osoba koje, eto, neće na poligraf, eto, neće na tv duel, eto, neće u vojsku, ali pištolj i puške hoće. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 229, ne reklamiram, član 229. Poslovnika kaže – Ministar informiše nadležni odbor Narodne skupštine o radu ministarstva jednom u tri meseca.

Dakle, moj kolega, inače dr pravnih nauka trebao bi da se potvrdi makar da pročita ovu odredbu Poslovnika i da je pročitao video bi da ne treba jednom godišnje neko da podnosi izveštaj kada već ministarstvo ima obavezu da informaciju podnosi nadležnom odboru Narodnoj skupštini svaka tri meseca.

Ja ga razumem, njemu se večeras sve okrenulo, preokrenulo, sve mu je naopako, pobrkao je ministre. Mene podseća na onog Svetog Talaleja, onog obrnutog sveca.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, vi ste mi pomogli. Ja ne razumem obrazloženje predloga, gde se više puta podvlači uloga nekog Pokreta za preokret ili da upotrebim neke druge izraze, jer preokret znači naopako, naopačke u Rečniku srpskog jezika.

Ne može neko ko je udruženje građana, ko registruje udruženje građana ono – dovoljno ti žena, svastika i ti, tri člana, da registruješ udruženje i onda sebe nazoveš predlagačem amandmana, što je nemoguće.

Moram da kažem da ovo zadire i u političko organizovanje. Političke stranke za razliku od udruženja podležu odgovarajućoj kontroli. Kada je već reč o kontroli, onda neko treba ko traži kontrolu da registruje političku stranku i pošto je doktor prava da zna, onda podleže kontroli Agencije za borbu protiv korupcije, ima niz odredbi koje stranke moraju da poštuju, ali udruženja građana te obaveze nemaju i na takav način se može i prati novac i izbegavati kontrola političkih subjekata. Za mene je neprihvatljivo da se udruženje građana spominje kao predlagač amandmana. Ja sam zahvalan što ste nam pomogli da jednom definišemo da niti mogu da predlažu amandmane, niti zakone. To mogu da rade poslanici zajedno, posebno, može da radi Vlada. Nikakva udruženja nemaju pravo predlaganja. Valjda je to jednom doktoru prava konačno jasno. Ja sam vam zahvalan na tome što ste mu to pojasnili. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku da kažem, kao predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, da su šume bogatstvo, da zemlja koja ima šume ovakve kao što mi imamo ne bi trebala da brine za egzistenciju svojih građana. Ako kažem da na izvozu pečuraka zaradimo više nego na izvozu mesa, onda to dovoljno govori o kvalitetu naših šuma, ali i o našem hendikepu u oblasti ratarstva i stočarstva, kada šume u pečurkama, ne samo u šumskim plodovima, već samo u pečurkama kao šumskim plodovima daju veći izvoz nego što ga imamo u izvozu svinjskog i goveđeg mesa.
Šume su nam potrebne i zbog gradnje kuća. Naši stari su sve što im je trebalo nalazili u šumi. Može da se gradi stolarija, može da se gradi nameštaj, mogu da se grade i čitave kuće, koje mogu biti samo od drveta, mogu kasnije da budu i oblepljene, uglavnom, šume imaju više svojih korisnih svojstava.
Šume su naša pluća. Šume utiču na kvalitet vazduha. Šume pomažu da se štetne materije kojih ima u vazduhu prevaziđu. Šume leče, kroz vazduh a i kroz lekovito bilje. Šume su veoma bitne i zbog skrivanja. Šume su nas skrivale i kao zbegove ali i kao vojnike. Kao vojnike u odstupanju, ali i kao vojnike u napadu. Zato šume treba negovati, jer su one bitne i za bezbednost zemlje. Ništa kao šuma ne može da maskira i da sakrije vojsku i zato puno pažnje iz bezbednosnih razloga treba posvetiti šumama.
Šume hrane svojim plodovima, ne samo pečurkama, raznim bobicama, hrane ljude, hrane stoku, deo domaćih životinja. Šume su posebno bitne, a kolega Šormaz to zna, za divljač, koja se tamo najrađe i najbolje skriva, ne samo od lovaca već posebno od krivolovaca. Šuma im pomaže da budu manja meta i da lovci i krivolovci moraju da ulože neki napor da ih pronađu, ali u šumama lovci treba i da dopune ishranu divljači, posebno zimi.
Šume mogu da budu potencijal i za energetiku. Kao član parlamentarnog Foruma za energetsku politiku, ja ću u svom govoru posvetiti pažnju razvoju energetike pomoću šuma. Potencijal koji za ukupne šumske mase treba da izvlačimo godišnje je 6%. Drvetom se greje stanovništvo, a iz ostalog drveta, koje trenutno ne izvlačimo, jer preko 40% od onoga što bi mogli izvući propada u šumama i tako gubimo novac, može da se upotrebi za energetiku. Od te mase godišnje može da se proizvede gomila peleta, gomila energenata, koja može da zameni deo gasa, deo nafte, može da uposli stanovništvo u preradi, u proizvodnji peleta, u proizvodnji raznih vrsta nameštaja od drveta, u proizvodnji energenata. Sve to donosi prihode državi. Deo tih prihoda treba vratiti u šumu, a razlika bi pripala onima koji investiraju u to, radnicima, posebno onima koji žive u unutrašnjosti i koji bi trebali da ostanu u tim šumama i gorama. Dakle, da se to stanovništvo tamo obnavlja, zanavlja, da ima šta da radi.
Po meni, glavna funkcija šume je da sačuva stanovništvo koje živi tu, da nam se teritorije ne bi praznile, da kasnije ne bi pripale nekom drugom, jer je realno da kada se iselimo i napustimo svoje njive, šume i sela, realno je da neki drugi narodi zauzmu mesto koje trenutno zauzima naše stanovništvo.
Korišćenje šuma i drveta kao energenata u procentima 6% te mase, to je neki standard, 5-6%, umnogome bi nam smanjilo i emisiju SO-2, umnogome smanjilo jer smo potpisnici sporazuma i mnogo uglja pržimo, emitujemo 30 miliona tona ugljen-dioksida, što zbog sporazuma, a kasnije, kad uđemo u EU, može da bude iznos takse koju ova zemlja mora da plaća od 240 miliona evra na godišnjem nivou, što nas dovodi do poskupljenja struje. Ukoliko ugalj zamenimo nekim drugim energentom, a šume su bogom dane za to, ukoliko se eksploatišu u onim granicama u kojima sam rekao, dozvoljenim, i ukoliko to ne ugrožava njihovu samoobnovu, u tom slučaju ćemo platiti manje takse za zagađenje, u tom slučaju će biti manje novca koji treba da izdvajamo za uvoz gasa, nafte, itd.
Energenti šuma daju se dopuniti sadnjom novog brzorastućeg drveća, ne samo oko drumova, što je govorio kolega Blažić, koji služe za zaštitu od vetrova, nego se mogu dopuniti i eksploatacijom zapuštenog zemljišta, koga u Srbiji ima, po mojoj proceni, negde oko 800 hiljada, jer se ono otprilike nalazi u blizini šuma i da se dopuniti. Količina energije koju možemo da proizvedemo iz šuma, ukoliko bi gajili brzorastuće drveće, ukoliko bi posadili miskantus, kinesku trsku, ona bi po jednom hektaru nadomestila devet hiljada litara dizela, a na tom zapuštenom zemljištu koje se meri desetinama i stotinama hiljada hektara, a koje je u blizini šume, možemo da proizvedemo te biomase, samo 50% da iskoristimo tog zapuštenog zemljišta, možemo da proizvedemo bio-mase koja bi vredela i koja bi mogla da proizvede energije, toplotne i druge, koja nadomeštava 360 miliona litara dizela.
Dakle, to bi nam pomoglo da naš deficit prema spolja bude daleko manji, da budemo energetski efikasniji, da ne budemo samo uvoznik energije, da postanemo i izvoznik energije, da pomoću tih obnovljivih, proizvodnjom obnovljive energije možemo i da snabdevamo prerađivačku industriju energentima, domaćinstva električnom energijom, ali i toplotnom energijom koja se da proizvesti kada se energija električna pravi od bio-mase.
Šume nisu samo krađa, vuci i hajduci. Šume mogu da budu veoma dobre za biznis i zato sam to govorio. Šume mogu da budu posao i hleb za hiljade ljudi koji žive tamo i za hiljade ljudi koji trenutno tumaraju predgrađima praznih džepova i praznih stomaka i čije je siromaštvo gotovo neizdrživo za gledanje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ja produžim gde je moj kolega stao, pa postavljam prvo pitanje – Šta će Ministarstvo privrede i privatizacije uraditi povodom nečuvenih privatizacija tipa tri evra, tri šećerane? U sklopu toga, šta će uraditi sa privatizacijom koja je izvršena u šećerani Kovačica gde je 200 hektara poljoprivrednog zemljišta prodato za tri evra, a šećerana je došla pride, što nas dovodi do cene od 15 euro centi po hektaru. Budući da moj prethodni kolega postavio pitanje poljoprivrednog zemljišta, ja Ministarstvu privrede i privatizacije postavljam ovo pitanje budući da je privatizacija izvršena u korist tadašnjeg finansijskog direktora drpokratske, pardon, Demokratske stranke.
Moje sledeće pitanje se odnosi na ponašanje gospodina Zorana Panovića i upućeno je ministru kulture i informisanja. Naime, u subotu je bila godišnjica osnivanja SNS i tim povodom u emisiji, u gledanoj emisiji tv Dnevnik gostovao je glavni i odgovorni urednik, ili sam urednik novina koje se zovu „Danas“ i tom prilikom je optužio premijera koga su ranije optuživali za cenzuru da nije izvršio cenzuru govora Emira Kusturice.
Tom prilikom je gospodin Panović uputio zamerku premijeru što nije režirao režisera Kusturicu, pa je taj njihov obračun između SNS i gospodina Panovića ne bi meni smetao kao što mi ne bi ne smetalo ni saopštenje SNS, ni odgovor gospodina Panovića u autorskom tekstu u listu „Danas“ koji je usledio juče, da gospodin Panović nije upotrebio jedan izraz koji je nečuvena uvreda za selo i seljake. S obzirom da sam ja predsednik Narodne seljačke stranke to sam doživeo veoma emotivno. Upotrebljen je izraz da je SNS u svom saopštenju, saopštenje koje je ona uputila okvalifikovano od strane gospodina Panovića kao seljački staljinizam.
To je nečuvena uvreda za seljake. Nečuvena uvreda za mene s obzirom da je vođa Narodne seljačke stranke, 1947. godine staljinističkom čistkom odveden iz ovog parlamenta i odrobijao je devet godina u zatvoru. Takođe, za mene kao vođu Narodne seljačke stranke nečuvena je uvreda upotreba reči seljački staljinizam s obzirom da je opšte poznato, a ako gospodinu Panoviću nije, nama sa sela jeste, da su seljaci bili nečuvene žrtve tog istog staljinizma, da su odvođeni u logore, da su im čupani brkovi, da su ubijani, da su ranjavani, da im je otimana imovina, da je vršena konfiskacija, da je vršena prisilna kolektivizacija. Neke od posledica po pitanju otimanja imovine do dana današnjeg i rehabilitacije nisu nad seljačkom populacijom otklonjeni.
Vezano za to, uputio sam protest listu „Danas“ i NUNS-u s obzirom da NUNS ovog puta nema nameru da se oglasi, ja pitam ministra kulture – Šta će uraditi povodom nečuvene uvrede koja je upućena selu i seljacima koji su bili žrtve staljinizma, a u ovom slučaju su označeni gotovo kao počinioci? Izraz seljački staljinizam je trebao da bude uvredljiv i sa onim seljačkim, a posebno sa seljačkim staljinističkim metodama, bi trebalo da znači da su seljaci sprovodili takvu vrstu represije nad stanovništvom, a u stvari su oni bili žrtve.
Sledeće moje pitanje se odnosi na divlju gradnju fabrike olovnih akumulatora u Inđiji izgrađenoj na vodozahvatu 2007. godine odakle Inđija i okolina piju vodu, s tim u vezi potpitanje je šta će Ministarstvo građevine preduzeti povodom divlje gradnje objekta Trejdjunik- poslovno-stambenog centra u centru Inđije od 40 hiljada kvadrata koji je izgrađen bez građevinske dozvole, gde je opština kupila za četiri miliona evra poslovnog prostora, a da objekat nije imao upotrebnu dozvolu i s tim u vezi dovodim u pitanje i stan u kome živi predsednik opštine Inđija od 200 kvadrata penthaus, u istom objektu, stan u Beču, kuću na Tatarskom brdu, dva stana u Novom Sadu i stan u Inđiji.
Šta će Ministarstvo građevine preduzeti povodom divlje gradnje, a MUP povodom nečuvenog obogaćivanja stambenog fonda predsednica opštine Inđija Gorana Ješića. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja mog kolegu poljoprivrednika moram da upozorim na dnevnom redu je Zakon o ulaganju, a ne zakon o laganju, pa bi bilo dobro da se držimo istine. Mi smo ovde kao neka vrsta suda i treba da utvrdimo šta je istina, šta je ulaganje, a šta je laganje.
Ako neko tvrdi da je ovo korupcija, e baš je našao ko da tvrdi da ovaj zakon ozakonjena korupcija. Neko ko je za vreme „Sablje“, u vreme najtežeg policijskog terora, prodao DIN i DIV.
Dakle, ta privatizacija, odnosno postupak privatizacije, najvećim delom je obavljen za vreme policijske torture kad je javnost i štampa bila slobodna da piše onako kao što im se naredi.
Kad su morali da pročitaju onako kao što im je napisano. To je bilo idealno vreme za privatizacije, za koje nije bilo sumnje da su koruptivne.
Tako je procena privatizacionog savetnika bila za DIN i DIV, čini mi se 1,2 milijarde evra, a prodati su čini mi se za 400 do 500 miliona evra, s tim što se, potpisnik Vlada Republike Srbije, koju je vodio moj kolega poljoprivrednik, obavezala da određeni broj godina niko drugi u Srbiji nema pravo da pravi cigarete.
Pa, sam se ja i onda pitao, napuštajući podršku toj Vladi, da li su oni prodali fabriku ili pušače? Ako neko proda obe fabrike cigareta i pri tome još u ugovoru napiše za vreme „Sablje“ da niko drugi određeni broj godina nema pravo da prodaje cigarete, taj je prodao i monopol. Dakle, idealno je bilo za korupciju.
Ako je neko dok je bio član Savezne vlade, ministar unutrašnjih poslova, prodao zgradu na Ušću, tako što je objavljen konkurs bez konkursne komisije u junu mesecu na 30 dana trebalo je da se imenuje konkursna komisija, nije je bilo.
Ko je sprovodio konkurs? Ne zna se. Pravobranilaštvo je dalo saglasnost na jedan ugovor, ali taj ugovor nije potpisan.
Na tom konkursu su učestvovale neke firme, pa i sa tim firmama nije potpisan ugovor. Konkurs je bio u junu, a u decembru je potpisan ugovor sa firmom koja uopšte nije registrovana u junu, kada je konkurs trajao.
Potpisan je ugovor sa neregistrovanom firmom za vreme konkursa, to je nešto slično vinogradu. Zemlju zakupiš u decembru, novembru 2007. godine, a vinograd zasadiš u martu i aprilu 2007. godine na tim parcelama. Gotovo nemoguće. To je bilo moguće samo za vreme te Vlade.
Ugovor koji je potpisan za zgradu CK, gde se nešto provlačio i finansijski direktor stranke bivšeg režima, ugovor je potpisan sa firmom koja je registrovana tek u decembru i nije mogla učestvovati na konkursu u junu.
Ali, gle čuda, ugovor koji je potpisan nije odgovarao ugovoru na koji je saglasnost dala Savezna direkcija, odnosno Savezno pravobranilaštvo, koje je o tome upozorilo Saveznu vladu, čiji je član, odnosno ministar za unutrašnje poslove, ministar protiv kriminala i korupcije, bio moj kolega poljoprivrednik. Za divno čudo, danas smo slušali o ozakonjenoj korupciji.
Najverovatnije da ima primedbu što nema bezakonjene korupcije, kakva je bila te 2003. godine za vreme policijske torture, kada su privatizovane obe fabrike cigareta u Srbiji, koje su imale monopol i za koje je dobijeno daleko manje od 50% od novca, za koji su privatizacioni savetnici, pretpostavljali da ga mi možemo dobiti.
Idemo dalje, pošto je kolega Babić pričao o tom vinogradu, ja sam samo rekao da je vinograd zasađen u proleće, na parcelama koje su zakupljene tek u jesen, gotovo neverovatno, i s tim u vezi nije bilo ni saglasnosti za investiciono ulaganje. Ono je dobijeno za tu parcelu tek 2012. godine, gotovo neverovatna stvar.
Sada neko priča o korupciji, o ulaganjima i zato sam rekao na početku, da li moj kolega misli da je na dnevnom redu zakon o laganju ili Zakon o ulaganju?
Što se mene tiče, takođe sam zabrinut što kolega nije pričao o ulaganju u poljoprivredi, jer ja sam to očekivao. Najverovatnije da su ta ulaganja njegova, odnosno državna ulaganja bivšeg premijera dala rezultate po njega i da ga ostatak ne interesuje, a ako njega ne interesuje, ima nas koji smo zainteresovani, a vi dragi gledaoci vidite ko je sve vladao u Srbiji.
Mi smo još i dobro prošli, kada se zapitam posle tih diskusija, šta pojedine moje kolege misle. Očekivao sam da nešto kaže o poljoprivredi, jer ja mislim da ulaganja treba koncentrisati na poljoprivredu, na prerađivačku industriju, na energetiku, na servisiranje te tri oblasti, gde poljoprivreda, sem što treba da nam napravi sirovine i dovoljno hrane u svežem stanju i smrznutom, za stanovništvo, treba da napravi sirovine za prerađivačku industriju, ali poljoprivreda u današnje vreme može da napravi i energetiku i za poljoprivrednu proizvodnju, biodizele i toplotnu energiju za grejanje stanovništva, ali i energiju u stočarstvu od biogasa, biomase.
Dakle, može da napravi energiju za prerađivačku industriju i da se kroz preradu, prerađivačku industriju, kroz razvoj energetike, kroz servisiranje, opremanje farmi, opremanje prerađivačkih pogona, da se može uposliti stanovništvo, tim pre što bi prerađivačka industrija trebala da se diže što bližem mestu proizvodnje, da na takav način oživimo sela, da ne budu pusta, da se zanovi stanovništvo, da prosek ne bude 59 godina, da ono što seljaci proizvedu na njivi, da njihovi sinovi, ćerke, snaje, prerade u prerađivačkim pogonima, što bližem mestu proizvodnje i da na takav način podignemo devastiranu ekonomiju, ne samo naše zemlje, već da podignemo i sela, da nam ne zamiru. To više nije samo poljoprivredno pitanje, to je pitanje slobode, suvereniteta, pitanje tradicije, pitanje opstanka tih teritorija, jer nije teško pretpostaviti da će nam neko zbog bele kuge, a bela kuga je najgore etničko čišćenje, kolevkama zauzeti tu teritoriju, jer barem mi kao većinski narod imamo sveža sećanja kako to izgleda kada vam neko iz rođene teritorije zauzme kolevkama, ukoliko mi ne podignemo ekonomiju ove zemlje, ukoliko ne podignemo poljoprivredu, ukoliko ne podignemo prerađivačku industriju, u tom slučaju, neminovno će se prazniti stanovništvo i na mestu tog stanovništva će doći neko drugi, hteli mi to ili ne hteli. Dakle, ja podržavam zakon, podržavam ulaganja. Strana ulaganja su prihvatljiva i ja bih voleo da domaćih bude što više, da se ulaže u oblasti za koje sam rekao, jer verujem da, ukoliko se ujedinimo oko problema u koji smo ušli, a mislim da je ekonomija i privreda naš najveći problem, ukoliko se ujedinimo, mislim da možemo
da napravimo posla i hleba dovoljno za naše stanovništvo, da svako ima pošten posao, pristojnu platu, da ima čestit dom, da svako može da se leči i školuje i da svako ima dostojanstvenu starost, da ne možemo više kao za vreme bivšeg režima da živimo od zaduženog, već da kroz ulaganja i podizanja privrede, a već sam rekao iz kojih oblasti možemo da zaradimo novac da ne živimo više od zaduženog, već da živimo od zarađenog.
Oni nisu znali kako se novac zarađuje, znali su kako se novac troši. Kod njih nije bilo ideje oko toga da se sadi i seje, bilo je samo oko toga da se bere i žanje. Pri tome, niko nije sadio. Otvarali su strane trgovinske lance. Niko nije proizvodio…

Molim?