…Molim? Ja sam u temi. Ja govorim o tužilaštvu i govorim da ovaj tužilac nije sankcionisao ovaj slučaj, bez obzira što je dobio krivičnu prijavu, vrednu 89 miliona dinara, što je protivvrednost za 138 hiljada 714 boca vina, jel ono na Fruškoj Gori, nije to vino, jer tamo nije proizvedeno ni nekoliko kapi za pričest, a kamo li nekoliko boca ili nekoliko stotina hiljada. Dakle, to su razlozi zašto neki tužioci gube poverenje, a neki novi to pravo dobijaju.
Takođe sam u obavezi štedeći vaše vreme da iznesem slučaj jednog od kandidata koji se zove Mladen Nenadić sa kojim sam sarađivao, dostavljao materijale od 2001-2004. godine, koliko se sećam. Radi se o šećernoj aferi, o finansijskom direktoru stranke bivšeg režima koji je kupio tri šećerane za po tri evra, da je samo u Kovačici, bilo 181 hektar zemlje, što znači 20 evra centi po hektaru plus šećerana pride sa šećerom od 13 hiljada i nešto tona koje vrede osam miliona evra.
Znači, da vam pokažem koja je dimenzija tog kriminala, da je neko za nešto što je platio tri evra Udruženju malih akcionara, to procenio na 20 miliona evra. Da je to vredelo više od tri evra, dokazuje prva godina rada gde se novi vlasnik zadužio kod banaka osam miliona evra, na imovinu od tri evra. Šta su ti tužioci radili? Ne znam, ali znam ovo ko je radio.
Zvao se Mladen Nenadić sad piše da je advokat. Da li je još uvek u tužilaštvu? Koliko sam ja video iz njegove biografije on više nije tužilac.
On je otvorio sasvim ozbiljno u Čačku, pričam o šećernoj aferi. Kad je došao do finansijskog direktora DS, stranke bivšeg režima, Milorada Kostića, gle čuda, njemu je slučaj oduzet.
Znate ko mu je oduzeo slučaj? Tužilac, on je bio zamenik, a njegov pretpostavljeni je bio Zoran Pešić, gospodine ministre pravde, to zapišite negde. Čovek koji je gonio kriminal zvao se Mladen Nenadić, a čovek koji je zaštitio kriminal, želeći valjda da zaštiti bogate i prebogate, zvao se Zoran Pešić koji je na mesto tužioca okružnog, došao sa mesta sekretara odbora DS.
To je bilo vrlo reprezentativno. To je tužilac koji je preuzeo predmet po ovlašćenjima od gospodina Mladena Nenadića, imamo valjda pravo da govorimo o kandidatima, kome je taj slučaj oduzet i najverovatnije da je radila fioka, uglavnom iz tog slučaja Mladen Nenadić je, izgleda izašao u advokate, nisam siguran, njemu je slučaj oduzet, a ovaj bogati, koji je bio predmet istrage postao je još bogatiji.
Da kažem samo da je Vlada Mirka Cvetkovića na jednoj sednici donela odluku da kupi 15 hiljada tona šećera, baš od tog bivšeg finansijskog direktora stranke bivšeg režima za 13 miliona evra, jel bože moj mogu nekad nastati neke velike nestašice, čisto da se nađe, a pri tome je i novac i šećer ostao kod bivšeg finansijskog direktora stranke bivšeg režima. Zadržao je jedno i drugo.
Znači, date mi novac 13 miliona za 15 hiljada tona ili 15 miliona kilograma šećera. Znate li koliko to danas vredi? Još im plaćate i skladišninu. Date mu i novac i šećer i platite mu skladišninu. Znate li koliko to sada vredi?
To sad vredi maksimalno sedam i po do osam miliona evra. Znači, da ga je država častila čistim profitom pet miliona evra. Lako je državnim parama kupovati firme po Srbiji.
E, tako je to radila stranka bivšeg režima. Znači, opštinski sekretar opštinskog odbora stranke bivšeg režima povlači predmet svog finansijskog direktora, cele stranke. To je tad moglo, ali sada najverovatnije više neće moći.
Što se tiče tužioca za ratne zločine, falim te bože, kad smo se rešili Vladimira Vukčevića, trebao je da ide u penziju, a rekao je ima nešto kapitalno, pa smo navrat na nos produžavali njegov staž, i ja sam bio protiv, jer je rekao da će nam otkriti „žutu kuću“.
Ja mislim da je još ranije otkrio šarenu kuću žute boje, iz te „žute kuće“ je imenovan. Vama je to smešno, ali nije za smeh, zato što je vrlo brzo po isteku mandata ministarke pravde koja je bila član i funkcioner stranke bivšeg režima omogućio da se privremeno zaposli baš u tom tužilaštvu ili se ja varam gospodine ministre. Vi ćete odgovoriti. Radi se o Snežani Malović. Da li jeste ili nije bila? Odmah posle razrešenja sa mesta ministra pravde, da li jeste ili nije bila zaposlena u Tužilaštvu za ratne zločine?
Imamo tu i suprugu bivšeg premijera. Bojim se da je to bilo političko krilo jedne stranke, i sa tim se mora prestati ma koja stranka da je u pitanju. Tužilaštvo za ratne zločine nikako, jer to je jedan malo osetljiv organ, nikako ne može da bude stranački obojeno jer naše stranke imaju različite pristupe po pitanju ratnih zločina. Neki bi da sve pošalju u Hag, celu Srbiju i tako dobiju izbore, a neki opet ne bi ni psa isporučili Haškom tribunalu. Ja sam bliži ovim drugima.
Dakle, taj isti tužilac nam je rekao da njegovo najveće dostignuće, pazite, niko nije tražio da podnese ostavku, ovo je gore nego ono „ala volim kad kleknu“. On je rekao otprilike ovako – da je on naterao Karlu Del Ponte da puši pored wc-a.
Ja se te njegove izjave jako dobro sećam. To je rekao tužilac za ratne zločine, koji srećom po godinama starosti više neće biti tužilac, a kakve smo mi gromade imali za tužioce, to pokazuje ta izjava.
Takođe, protiv tog tužioca sam podneo krivičnu prijavu i ostalih osoba zbog sastanka 10. 11. 2010. godine sa Kendel Dejom, pravnim savetnikom ambasade SAD u Beogradu, sa njim je bio i pravni savetnik ambasade SAD, Vladimir Vukčević o kome sam već govorio, Dragoljub Stanković, Bruno Vekarić, supruga bivšeg premijera i Bojan Lapčević sekretar Tužilaštva za ratne zločine. Na tom sastanku se razgovaralo o slučajevima Beli Manastir, Ćuška itd.
Ovaj zapisnik koji su oni sačinili, ja sam predao Višem tužilaštvu. Ono što sam ja načuo da je ta prijava završila u fioci. Ja još nisam obavešten da je odbijena, da bi mogao privatno da gonim gospodina Vukčevića, s obzirom da je za mene ovo klasičan primer špijunaže sopstvene države u korist predstavnika druge države. Dakle, predstavnika SAD, ambasada SAD, u tom slučaju za mene su SAD.
Svako ko je, pa su se između ostalog bavili i Natašom Kandić, o njenom doprinosu u određenim slučajevima, svako ko je ovo radio je morao da bude predmet ozbiljne istrage, jer ova država je povratila svoj suverenitet, ili deo svog suvereniteta, više niko nema pravo da gazi, ispituje na ovaj način na koji je to radio Kendel Dej.
Kada dobijem, ili ne dobijem, ili šta će se desiti, od nadležnog tužilaštva koji se bavi ovim, odgovor, da li će da gone po privatnoj liniji ili ne, da li će da gone po službenoj liniji, da bi ja mogao privatno da ga gonim, u tom slučaju ću preduzeti ovaj drugi korak i privatno ću goniti ne samo ja, već i još neke kolege poslanici.
Što se tiče drugih tužilaca, ja sam zadovoljan višim tužiocem Sremske Mitrovice, Osnovnim sudom u Pazovi i ovom po Sremu, očekujem, kolege poslanici svakako najbolje poznaju slučajeve u svojoj sredini i sa punim pravom ja dozvoljavam bilo kom narodnom poslaniku da podržava, ili opovrgava predloge za tužioce onako kako oni procenjuju na svojoj teritoriji.
Na kraju će broj glasova odlučiti o tome ko će biti izabran, a ja bi mojim kolegama predložio na iskustvo sa gospodinom Nenadićem da ozbiljno razmisle o tome da mu ukažu poverenje prilikom glasanja, jer se radi o čoveku koji je, pazite, tih ranih 2000. godina imao petlju da se upusti u ozbiljan obračun sa kriminalom i korupcijom i to treba ceniti, s obzirom da najverovatnije mora otplatiti neku cenu zbog profesionalnog bavljenja svojim poslom.
Mi moramo da se sećamo svih profesionalnih žrtava tužilaca i da pokušavamo da ih vratimo da ponovo na časan način vrše svoju službu i progone kriminal.
Po meni, a i želim time da završim, mi moramo taj kriminal progoniti iz razloga slobode i pravde. Pravda se ne da simulirati. U koliko ne budemo progonili kriminal imaćemo simuliranu pravdu i simuliranu državu, imaćemo iluziju pravde i iluziju države, to nam nije nastojanje. Tužioci treba da proganjaju. Poruka za sudije je da kažnjavaju krive, da štite nevine, posebno ove milione, da ne štite milionere, kao što je bio slučaj u Čačku, već milione, ove siromašne, otpuštene, slabo plaćene, to je moja poruka njima.
Sudovi moraju to da rade, ne zato što je neko loše postupao, već da bi sprečio da u buduće neko loše postupa. Mi moramo mnogo toga da menjamo. Ja verujem da ovo nisu idealna rešenja, da postoje možda i neke greške, sistem nije savršen, ali ja ne odustajem od namere da promenim taj sistem.
Ja pozivam kolege da glasamo za rešenja. Verujem da će ona druga strana radije glasati za probleme, nego za rešenja, a sa tim u vezi da završim, opet sa Carom Dušanom od koga sam pošao, kao i svi vi, i da kažem, da nažalost među našim kolegama ima onih koji da se danas primenjuje Dušanov zakonik ne bi za ovo glasali rukama, već nogama. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, da ponovim, ne znam da li sam bio uključen, dame i gospodo narodni poslanici, ovo što ste čuli se dešava po onoj izreci kad karakterno sitni ljudi žele da ukrupne sebe. Ja sam mnogo toga čuo, ali kad neko priča o zadruzi, o zadrugama, znate ono za-druga, zadruga nosi naziv za-druga. Kod zadrugara se nije desilo da ne registruješ gazdinstvo, to je obaveza do 31. marta, da ne predaš strukturu proizvodnje, a da možeš da koristiš podsticaje od strane države.

Umesto do 31. marta, ti to registruješ 2. jula, ali imaš problem. Nisi registrovao gazdinstvo, nemaš zadrugu kao poljoprivredno gazdinstvo, nemaš ni zemljište, registruješ 2. jula, zakupiš zemljište na nameštenoj licitaciji, gde međusobnu konkurenciju tebe i onog drugog zastupa isti čovek, pa se takmiči sam sa sobom i ti na takav način sklopiš ugovor 7.11.2007. godine i ostvariš pravo na podsticaje za prolećnu sadnju 2007. godine.

Bivši premijeri imaju čudnu naviku da i novembar proglase za proleće, a da jul mesec bude ravan martu mesecu i da na takav način ostvare 525.000 evra nezaslužene dobiti, kupe stan na Vračaru i dok ja dolazim iz njiva iz sela Novi Karlovci, moj kolega poljoprivrednik dolazi iz stana vrednog 500.000 evra sa Vračara.

Nisam dobio odgovor ni po prethodnom pitanju - koliko je u tom vinovom zasadu ta vinarija je napravila kapi vina, ne flaše, koliko je kapi vina napravila, da znamo za šta je država dala 525.000 evra za to? Nije bilo ni tri kapi za pričest, a kamoli tri boce.

Hajdemo dalje, šta je sa zemljištem? Zemljište je zajedno sa firmom prodato i sada moramo da platimo još 500.000 evra zbog toga što ne može da se izvrši restitucija, već moramo novčano da obeštetimo prethodne vlasnike, pravne sledbenike i danas bivši premijeri pričaju o zadrugama i poljoprivrednom zemljištu, zaboravljajući da su imali ugovor, ugovor sa narodom 2000. godine. Ja sam svedok tome.

U tom ugovoru je pisalo da ćemo izvršiti restituciju, a nama premijer, za koga sam i ja glasao, doduše kasnije, odbivši da glasam, ali je i pao vrlo brzo, je ušao u parcelu koja je namenjena za restituciju, ne da je želeo restituciju, nego je sprečavao restituciju ulaskom u posed na opisan način.

To zemljište je izdato na 30 godina i danas o zadrugama i zemljištu priča neko ko je uzeo za 60 evra 52 hektara zemlje u opštini Inđija po pravu prvenstva na način na koji sam već opisao. Inače, pravo prvenstva imaju samo oni koji su već zasadili vinograd, a ne oni koji će ga saditi. Takav je bio Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji ćemo menjati.

Danas oni pričaju da ćemo mi tajkunima da prodamo zemlju. Netačno, zbog gledalaca. Zakonom o zemljištu, koji će biti na dnevnom redu ove Skupštine, zemljište će se prodavati malim poljoprivrednim gazdinstvima koji imaju manje od 30 hektara, koji tri godine moraju da budu registrovana poljoprivredna gazdinstava i koji moraju da imaju prebivalište o tri do pet godina u zavisnosti koji amandman bude usvojen.

To je oni poljoprivrednicima, onim zadrugarima koja je imovina oteta, koji ništa nisu dobili od države, koji su devedesetih godina podnosili teret socijalnih ekonomskih vojnih pritisaka na našu zemlju, a nisu kupili ništa, ali zato su kupili oni koji su u tom periodu švercom cigareta, nafte itd, zgrnuli ogromne pare na njihovoj grbači, oni su se pojavili kada je moj kolega poljoprivrednik bio premijer, pa oni su kupovali 300.000 hektara zemlje državne, 200.000 hiljada hektara društvene, koja je momentom prodaje pretvorena u državnu, inače je država ne bi mogla je prodati i 100.000 hektara zadružne zemlje koja je bila svojina udruženih seljaka i danas neko priča kako ćemo mi prodati zadruženu imovinu, što je netačno. Ona je već od 2000. godine prodata.

Neko govori o tome da ćemo mi zadružnu zemlju prodati strancima. Netačno, ni državno. Trista hiljada hektara je prodato do 2010. godine za 50 miliona evra. Da su ga dali sa pravom prvenstva zadrugama, o kojima pričam, zakupnina svake godine je bila 60 miliona, milijardu i 800 bi prihodovali samo zakupnine, da su ga dali sa pravom prvenstva zakupa na 30 godina, što će biti slučaj sa poljoprivrednim zemljištem kada usvojimo i Zakon o poljoprivrednom zemljištu. I još nešto, to za šta smo dobili 50 miliona evra bi danas vredelo tri milijarde evra, jer 300 hiljada hektara vojvođanske zemlje danas vredi tri milijarde evra. Da li je tako, gospodine Sertiću?

Oni su to prodali za 50 miliona evra, za 60 puta manju cenu. Da su ga izdali u zakup na 30 godina, imali bi milijardu i 800 miliona evra zakupnine, a zemljište ne bi vredelo tri milijarde, već bi za 15, 20 godina vredelo šest milijardi. To je trećina našeg duga. To smo mogli vratiti tako što smo to mogli prodati domaćim zadrugama, domaćim poljoprivrednicima, da ih nismo osakatili, oduzeli zadružno zemljište. Tog zemljišta je bilo od 1962. do 1968. godine 198.000 hektara koje je kupljeno teretnim putem. Zadruge su to izgubile divljom, predatorskom privatizacijom za vreme dok je moj kolega poljoprivrednik bio premijer, Vlahović bio ministar poljoprivrede, gospodin Cvetković bio nadležan za privatizaciju, a oni će vam spomenuti poslednjeg činovnika Sinišu Malog.

Zaboravili su ovu prvu trojicu koja su se najviše pitala. Oni koji su rasprodali sve su, da bi to legalizovali, usvojili SSP, napisali, sa preteranom preranom liberalizacijom, da bi uništili ostatak poljoprivrednika i ostatak poljoprivrednih zadruga. Preterana i prerana liberalizacija je počistila našu prehrambenu industriju i poljoprivredu, zato što su pale sve carine. Obično je liberalizacija takve vrste se poklapala sa godinom ulaska u EU. Samo se kod nas desilo da će to biti osam godina pre ulaska. Kome su to potpisali? Onim prijateljima svojim finansijskim direktorima DS kojima su prodavali u Kovačici 181 hektar zemlje za tri evra, 20 evrocenti, manje od 20 evrocenti hektar, šećerana pride i šećera za osam miliona evra. Kapital od 20 miliona evra su procenjen prodali za tri evra, a onaj ko je to kupio, odmah sledeće godine digao osam miliona evra. Kako je uspeo da digne osam miliona evra kredita na nešto što vredi tri evra?

Odgovor je bio sasvim jasan. To je bilo ogromno čerupanje naroda, društvenog kapitala. Ono što je bilo sve naše, sad je bilo sve njihovo i postalo je sve njihovo. Kupili su i jahte, pevačice itd, kapitalom, oteli od siromašnih, otpuštenih i slabo plaćenih. Danas su oni pričali o tome.

Ko je u SSP uneo odredbu da ćemo pet godina po stupanju na snagu SSP-a, pa nas je Litvanija spasila kasnije, odobrila taj SSP, ratifikovala u svom parlamentu, ona nas je spasila? Ko je potpisao da smo 2017. godine u obavezi da strancima prodajemo nekretnine, uključujući i zemlju? Ne mi, oni, oni koji se danas bune, oni koji kažu da je SSP loš, oni koji kažu da ćemo prodavati zemlju strancima. Zašto su usvojili tu odredbu? Da bi oni koji su kupili 300.000 hektara za 50 miliona evra, oni koji su oteli od osiromašenih, slabo plaćenih, onih koji tumaraju praznih džepova i praznih stomaka dok oni grickaju jastoge. Od njih su oteli. Da bi to oteto mogli da prodaju, oni su to uradili. Oni su SSP napisali kako odgovara onima koji su imali zemlju koji su 300.000 hektara kupili za 50 miliona evra, da bi mogli da preprodaju, da bi danas mogli da uzmu tri milijarde za ono što su platili 50 miliona, to im je bila namera, a u isto vreme su ti isti ljudi bili uvoznici svega i svačega, tzv. klaničnog otpada itd.

Praznili su naše farme, punili onkologiju. Danas oni pričaju o poljoprivredi, danas oni pričaju o zemljištu. Ko šta sad više da im veruje? Oni koji su sve to potpisali nas optužuju za svoje greške. Hajde jednom da nam oproste makar ono što su oni zgrešili. Ne, oni to ne žele. Oni će i dalje pričati kako ćemo mi prodati strancima zemlju, iako je to bila njihova namera, da unovče ono što je oteto od sirotinje. Konja jaše ko ima. Ko će da dođe da kupi od mene pet hektara od stranaca? Doći će da kupe od onih koji su uzeli 300.000 hektara. Kod njih će zakucati na vrata i pitati da li to može.

Zato ne dozvoljavam da moj kolega poljoprivrednik ovde unosi zabunu na čestite poljoprivrednike koji žive na selu, da unosi zabunu, da ih obmanjuje, da govori neistinu, da govori da umesto što ćemo njima prodati zemljište do 20 hektara, što je namera ove Vlade, da i oni nešto kupe u ovoj državi po punoj ceni, umesto onih koji su kupovali velike poslove po mizernoj ceni, dakle, jednom i mi da damo priliku našem poljoprivredniku da nešto stekne, da se udruži u zadrugu i da tako udruženi podignu svoju glavu, podignu našu zastavu i podignu našu državu. Hvala.

Gospodin koji izlazi očigledno da nema nameru da u demokratskoj atmosferi razmeni mišljenja i da traži zajednička  rešenja.
Zbog građana sam u obavezi da upozorim na elementarnu nepismenost jednog docenta, jednog predavača na Fakultetu političkih nauka. Pre svega, zabrinut za obuku tih istih studenata, kada jedan docent ili docenat, ispravno je i jedno i drugo, dva puta kaže „pod znakovima navoda“, a ispravno je, gospodine docentu iako ste izašli da se kaže „pod znacima navoda“. Znakovi su pored puta, gospodine docentu, tako kaže Andrić, ako ste ga čitali.
Takođe, gospodine docentu, u obavezi sam da vam kažem bez obzira što ste pobegli kao i vaš kolega od poligrafa, u obavezi da vam kažem, ne prave se nova kola od starih delova niti se nove političke organizacije, gospodine docentu i poštovani građani, prave od polovnih političara, posebno onih iz LDP koji zagovaraju odvajanje Crne Gore, otcepljenje Kosova i Metohije, koji su imali čudne igre i sa Raškom i sa Vojvodinom. Posebno ako imamo u vidu da su se družili i sa osnivačem logora na Golom otoku.
Veliko je pitanje, gospodine docentu, kada izrazite svoje neslaganje sa tim da ja imam pravo da komentarišem zakon isto kao i vi. Demokratija voli ravnopravnost, gospodine docentu. Demokratija voli i kada nosioci vlasti budu provereni kod naroda. Gospodine docentu, vi ste meni osporili pravo na podnošenje zakona i amandmana i na komentarisanje istih iako sam ja više puta proveren kod građana. Jedino smo kolega Drecun i ja od većinskih stranaka bili na izborima, dakle, bili na onome za čega ste se zalagali stari grčki filozofi da to mora da bude provereno da bi neko bio u centru, mora da bude proveren, zato bih voleo da njihova politička organizacija za koju kaže da ima procenata ne zna koliko, jednom izađe i proveri se kod naroda, ni na glasanju ne mogu da se provere. Od 272 glasanja raznih vrsta, akata, zakona itd. bili su prisutni na 233. U septembru, oktobru, novembru obojica i imaju nula glasanja. E, sada demokratija jeste u prebrojavanju glasova, gospodine docentu, ali očigledno da vi ne možete da trpite brojanje glasova.
Dragi moji građani po vas nisu opasni zakoni, mi menjamo zakone, po vas su opasne još uvek sudije, izvršitelji, advokati, a zakoni nisu. Zakone treba menjati, česte su promene, treba ih menjati da budu bolji za građane, za sve građane, a ne za pojedine kako je to nekada bio slučaj. Navešću slučaj osobe A koja je otišla u Timočku na završnu raspravu gde je osobi A promenjen sudija. Kome je na hodniku osobi A rekao – nemate šta da očekujete u mojoj sudnici, kao da mu je DS ostavila sudnicu ili tata. Presuda je bila da osoba A nema pravo na punu zaštitu time je sudija pokazao da ne poštuje Ustav u kome se svi građani ravnopravni.
Osoba B je dobila izvršenje na platu iako mu nisu pogodili ni ime ni prezime, pa ni pol iako je stavio primedbu, a vi to svakako znate koja nije rešena u roku od pet dana, nije rešeno u roku od pet meseci, a kada je rešena u istoj sudskoj jedinici, po istom osnovu, pola je rešeno pozitivno, pola je rešeno negativno, gotovo neverovatno.
Osoba C se u Inđiji nedavno, zašto menjamo Zakon o izvršenju, zbog izvršenja spalila u dvorištu advokata, koji je na početku procesa bio njegov advokat, a u toku procesa prešao na drugu stranu i porazio prethodnog svog oponomućenika ili kako se to kaže, i za jednu banalnu tuču 15 hiljada evra, izvršenja kuća, nema žalbe, nema ničega, Advokatska komora ćuti, došlo je do samospaljivanja klijenta advokata koji je bio na obe strane.
Ne može se, kaže „sedeti na dve stolice“. Neki advokati mogu i na dve stolice i u dve sobe ili u dve sudnice. Tako da imamo tri primera zbog čega treba menjati Zakon o izvršenju i neki drugi zakon.
Svi mi koji smo živeli devedesete, a posebno 2012. godine, znamo zašto treba menjati zakone. Gospodo iz opozicije, u pljačku se nije kretalo pištoljem i čarapom na glavi, u pljačku se kretalo sa šefom stranke i ministrom na jahti gde je on u džepu imao spisak sudija koji će biti sudije.
Ti spiskovi su bili po rođačkoj i partijskoj liniji. Gospodo iz stranaka bivšeg režima, koji ste u punom sastavu ovde, poštovani građani zbog vas ovde pričam, te sudije nisu sudili svojim rođacima, ti tužioci svoje partije, nisu sudili šefovima svoje partije, to je stanje koje smo nasledili.
Da je Al Kapone živ bio bi sitna riba pljuckavica za neke kriminalce koje su podržavali ovi iz stranke bivšeg režima. Toliko bi sitan bio, da ih u njihove glavne odbore ne bi primili.
Kad sudije, sudske jedinice, ali i neki manji sudovi postanu vlasništvo advokatskih kancelarija to se dešavalo, mislim da pojedini slučajevi još uvek traju, a onda je to problem. Onda se presude naručuju kao pice i pljeskavice. Onda sud postaje delovodna knjiga i pečat advokatske kancelarije.
Mi to moramo, bez obzira što navodno 2008, 2009, ili već koje 2010. godine reformisano deformisano pravosuđe, što izvađen na stranački rođački spisak iz džepa i na takav način napravljena sudska vlast.
Mi moramo to suzbijati. Siromašni, otpušteni, slabo plaćeni sem prava na život, slobodu i prava, to su ljudska prava koja u ovoj zemlji izgleda su posvećena samo manjinama, a pošto su siromašni otpušteni slabo plaćeni većina, oni izgleda nemaju pravo na život, slobodu, sigurnost i pravdu.
Imaju pravo da se na sudu utvrdi istina, a ne tarifa, imaju pravo da se na sudu utvrdi pravda, a ne da budu puki statisti, u farsi, zbog neke naručene i naplaćene presude. Kako to kažu unapred preuzetih obaveza.
Zakon nije zakon, ako je za pojedine zakon, a za druge zaklon. Mi moramo bez obzira, na navodno nezavisnost, ali samo od nas se truditi, da kaznimo one kojima zakon postaje zaklon, one bogate, one koji su se obogatili na nesreći miliona, one milionere koji su izbegli pravdi. Mi bez obzira na pritiske četvrte Srbije, pete Srbije, mi moramo izdržati i mi se za to moramo boriti.
Kad nepravda postane zakon, na jednom kamenu piše - otpor postaje obaveza. Ova država ima obavezu na otpor. Otpor sledeće vrste. Otpor predstavlja tačku koja država mora staviti na loše pravosuđe, ne nepravdu, na kriminal, u suprotnom će loše pravosuđe nepravdu, kriminal staviti tačku na državu. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde prigovor predlagača je bio da je budžet dolazio kasno, a predlagač je izabran na listi onih koji su budžet usvajali 30. decembra, pred ponoć. Znači, dešavalo im se da usvajaju budžet 30. decembra do ponoći.
Neko ko je bio na izbornoj listi onih koji su to radili danas ima i te kakve zamerke. Ko zna da ne zna, taj već nešto zna. Svest o neznanju je prvi korak ka znanju.
Ja bih mom kolegi poljoprivredniku mogao pomoći ali bi on morao sarađivati. Ukoliko on ima zamerke na ovaj budžet, ukoliko predlagači jedan drugog hvale, tražim da ne prihvatimo njihov amandman, s obzirom da ni u vreme kada sam bio poslanik od 2000. do 2003. godine, kada im je oprošteno Pariskim i Londonskim klubom dve trećine duga, to nije bilo njihovom zaslugom, gospodine Vujoviću, već zaslugom građana i energijom tadašnje Vlade Republike Srbije, odakle je moj kolega poljoprivrednik udaljen što dalje u Saveznu vladu, pa bih rekao da ovaj amandman treba odbiti, jer jednostavno njima se ne može objasniti, njima se ne može pomoći, jer oni ne žele sarađivati. Hvala.

Dame i gospodo, kao neko ko živi u Vojvodini, kao neko ko se zalagao za određeni stepen autonomije Vojvodine, dok je moj kolega poljoprivrednik bio protiv toga da se Vojvodini vrati određeni stepen autonomije Vojvodine, za mene je ovaj njegov predlog neprihvatljiv iz dva razloga.
Jedan je što bi to dovelo do nemogućnosti finansiranja nadležnosti AP Vojvodine. Drugi razlozi su politički. Ja mislim da oni ne treba da se sekiraju za finansiranje AP Vojvodine, posebno ne za onaj deo posle aprila ili maja 2016. godine kada se oni više o tome u AP Vojvodine zasigurno neće starati, ne našom zaslugom, već zaslugom građana koji više ne mogu da podnesu čerupanje u Vojvodini koje traje 15 godina, gde se od AP Vojvodine mi koji smo se zalagali za decentralizaciju umesto beogradizacije dobili novosadizaciju, gde se u AP Vojvodine, u Vladi Vojvodine, u pokrajinskoj Vladi, umesto pokrajinske Vlade ustanovilo ortačko društvo za čerupanje građana Vojvodine gde su se od javnih poslova napravili privatni biznisi.
Zato predlažem da se ovaj amandman odbije, a kolega Martinović će svakako objasniti iz kog razloga je ovaj amandman bio neustavan. Ja mislim da moj kolega poljoprivrednik uz puno uvažavanje ne može da bude ekspert za pravna pitanja, a on se ovde ponaša kao ekspert za svašta, a ekspert za svašta u stvari je ekspert za ništa. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, kao neko ko živi u Vojvodini, kao neko ko se zalagao sa autonomiju Vojvodine, kao neko čija stranka je bila prvo registrovana stranka 1990. godine, koja je uvažavala određeni stepen autonomije Vojvodine, dužan sam da vam kažem kako to izgleda u sprovođenju nadležnosti i finansiranju na primeru zdravstva.
Mi iz Republike finansiramo troškove zaposlenih, hrane, energenata, lekova itd, a AP Vojvodina sama odlučuje o svojim kadrovima ko će biti u upravnim odborima direktor, ko će sprovoditi to na teritoriji AP Vojvodine.
Ministar u senci, gospođa Nada Čemerlić, doktor, direktor Kariovaskularne u Sremskoj Kamenici, je to shvatila ovako – mi njima prebacimo novac za hranu pacijenata, prebacimo za zbrinjavanje bolesti miokarda, ona odatle uzme 33 milijarde 2013. godine i prebaci za rashode zaposlenih i umesto 12% nemedicinskog osoblja, ona ima 22%. Uzme od hrane za pacijente 30 i nešto miliona i prebaci za plate nemedicinskog osoblja, znači, onaj višak koji je partijski zaposlila itd. A o njenom suprugu, kome dodeljuje novac, uzimajući od hrane pacijenata, novac namenjen za ishranu pacijenata, pacijenti ubledeli, ali gospođa ministarka u senci taj novac deli za projekte svog supruga.
Gospođa Nada Čemerlić uzima od pacijenata koji su ubledeli posle operacije da bi prebacila novac za troškove nemedicinskog osoblja, a troškove snosimo mi. Mi im prebacujemo novac za pacijente, a oni uzmu od pacijenata, pa daju svojim partijskim službenicima. Tako u ovom trenutku izgleda finansiranje službi u AP Vojvodini, posebno u zdravstvu i mi to želimo da prekinemo. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, vi ne morate svašta da slušate. Prema tome, nije vaša obaveza da slušate najpoznatijeg vinodelju, mog kolegu poljoprivrednika. To je gubljenje vremena. U svom govoru on je rekao da, gle čuda, Kabinet predsednika Vlade košta 22 miliona dinara. Dakle, 22 miliona dinara košta Kabinet Vlade. U vreme njegove vladavine toliko je koštao kabinet predsednika mesne zajednice, pod uslovom da je bio iz njegove stranke, tadašnje njegove stranke.
Dalje, Kabinet predsednika Vlade košta 22 miliona dinara. Dragi građani, 22 miliona dinara vas košta sadašnji predsednik Vlade. Sadašnji predsednik Vlade vas košta 22 miliona dinara. Godine 2007, dragi moji građani, vi koji ćete da izađete na izbore i za koje znam da nećete glasati za mog kolegu poljoprivrednika sa Vračara, za gospodina vinodelju, za gospodina vinodelca, vi dragi građani da znate da nas je bivši predsednik Vlade 2007. godine za sumnji vinograd na Fruškoj gori, u Krčedinu, koji je zasađen u proleće 2007. godine, iako je zemljište zakupio u novembru 2007. godine, dakle, taj koji je stvorio u novembru proleće nas je te 2007. godine, bivši premijer, koštao 66 miliona dinara u podsticajima koje je uzeo da bi kupio stan na Vračaru, a sadašnji predsednik Vlade za svoj rad za celu godinu sa celim kabinetom ima tri puta manje – 22 miliona dinara.
Zato, dragi moji građani, odlučite se da trajno budete protiv vinodelje, vinodelca, mog kolega poljoprivrednika sa Vračara.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani moji poljoprivrednici, posebno vi koji živite u Vojvodini, da vidimo šta je gospođica predložila. Gospodine ministre, ona je predložila da se razdeo poljoprivreda umanji sa 40,5 milijardi na 37,5, da poljoprivreda dobije tri milijarde manje. Dakle, to je predlog predlagačice amandmana.
Takođe je predložila, dragi moji poljoprivrednici u Vojvodini i Srbiji, da razdeo za podsticaje, a dva dana su nas optužili kako smo mi, eto, smanjili podsticaje, nije tačno, planirana sredstva su veća nego ove godine. Ali, gle čuda, predlagačica je predložila da poljoprivrednici u podsticajima, umesto 24,2 milijarde, dobije 22,2 milijarde – dve milijarde manje.
Dragi moji seljaci, da vidite gde su vaši novci. Kako neko živi u Vojvodini, a pretežno bi se ta ušteda odnosila na seljake u Vojvodini, pa i one u Srbiji, želi da vaš novac ne završi u vašim džepovima, već u nekim drugim džepovima.
To ponašanje je licemerno. To nije prvi put, predlagačica i njena stranka su inače učestvovali u potpisivanju SSP koji je bio loš i nijedna članica tako loš SSP po preteranoj liberalizaciji nije potpisala i preranoj, što je naprosto počistilo našu poljoprivredu u prethodnom periodu, jer nisu pripremali zemlju. Danas referendumom traže da se taj međunarodni sporazum neustavno poništi, jer ne sme da bude predmet referenduma. Za očekivati je sutra da ukoliko usvojimo i njen amandman smanjimo sredstva poljoprivrednicima za očekivati, poznavajući takvu vrstu političara je, da ukoliko danas uštedimo da se sledeće godine ona pobuni, sedne na traktor i da dođe da se buni protiv manjih sredstava za poljoprivredu koju je sama tražila. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bi vrlo rado glasao za ovaj amandman, posebno po pitanju penzija, plata, itd. To treba obezbediti sredstva u budžetu. Međutim, mislim da je jedan od predlagača malo, po pitanju tog trošenja, najblaže rečeno licemeran. Kada su oni vladali, recimo, trošili su deset miliona evra, jedan od predlagača ovde koji je govorio o poljoprivredi, a na Odboru za poljoprivredu nije došao, pa se on kao brine za poljoprivredu.

Možda bi penzije bile veće da nisu 10 miliona evra potrošili na uvoz semena od bika koji se zvao Rudolf i koji je u Nemačkoj bio zabranjen zato što su se tokom osemenjavanja, a kolega predlagač je iz Svilajnca, telila krupna telad. To zabranjeno, što je koštalo 10 miliona evra i za čega neki prethodni poslanici tvrde da je provizija bila oko tri milina evra, je uzeto iz budžeta, uzeto od penzionera, pa sada ne mogu penzije da budu veće. Zbog tih 10 miliona evra morale su krave da idu na pokolj, jer ta krupna telad, posle telenja, su prouzrokovala takvu vrstu oštećenja da je nastao pravi pomor među kravama, pravo prinudno klanje. Deset miliona evra i nemerljivu štetu i provizija tri miliona evra, ne dođe na Odbor za poljoprivredu, i onda kaže – ja se staram o poljoprivredi, penzionerima itd.

Zato kažem da ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer je jedan od predlagača, najblaže rečeno, licemer. Hvala.

Naravno. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Babiću vi ste bili šokirani, a ja iznenađen, a moj kolega poljoprivrednik traži maltene da mu se posluži ministar finansija kao da ministar finansija na vinskoj karti ili ne daj bože na jelovniku. To je naprosto neoprostivo i s toga vi kažete da tu nedostaje neki fakultet. Ako ste primetili nekog su obrazovali fakulteti, nekog je obrazovala njiva ili fabrika, a boga mi nekoga obrazovala izgleda i ulica. Zato gospodine Babiću, nemojte biti iznenađeni iz tih razloga mislim da taj predlagač i taj amandman nije ni za pašnjak u onoj oblasti i da ovaj amandman treba odbiti. Hvala.

Vratite mi vreme.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira što mi je docent, koji je ovo proglasio svetilištem demokratije, osporio pravo jednakosti, pravo na demokratiju da tumačim predloge zakona i amandmane, evo ja sam se usudio da kažem da treba, da ja savetujem da se njegov amandman prihvati. Treba preraspodeliti ove zaposlene iz državnog sektora, pa recimo ove sa Fakulteta političkih nauka, ove koji imaju samo teoretsko znanje koje nije primenjivo, te docente poslati malo u PKB, Sremsku Mitrovicu, ta imanja, Padinsku Skelu itd. i njihove prijatelje. Jer, čovek se tumači otprilike po društvu u kome se kreće i zato vam savetujem da pažljivo razmotrite ovaj amandman i izvršite tu preraspodelu. S tim u vezi, takođe vas savetujem da što manje odgovarate na ta pitanja, jer teško je na glupa pitanja naći pametan odgovor. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 106, 107, 108. itd, narušeno je dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam malo plašljiv čovek. Predlagač amandmana ovde galami na nas i time narušava dostojanstvo Narodne skupštine.

Što su mu argumenti tanji, to je buka glasnija, to više galami i to škodi našem zdravlju. Ukoliko se ovako nastavi, dame i gospodo narodni poslanici, da se galami, da se maše rukama, pravi se promaja, ovde penzioneri nijedan više nije prisutan, ja ću tražiti beneficirani radni staž…

Ali na smenu, gospođo predsednice. Na smenu dolaze. Promaja je. Evo, pitajte njih. Toliko se maše rukama i galami da…

Reklamiram povredu Poslovnika.