Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, konkretne brojeve ću vam reći na pitanje koje ste postavili, a to je 2014. godine iz RFZO i budžetskog fonda koji do tada nije postojao, znači, formiran krajem 2014. godine upućeno je 1975 dece, od 2014. godine do sada 2018. godine, nije još prošla, a za period od četiri godine, od 2008. godine do 2012. godine ukupno je upućeno 509 mališana. Znači, četiri puta više mališana je otišlo na lečenje i velika većina je izlečeno i to platili dva i po puta više nego što je bilo u prethodnom periodu.
Nismo smatrali da trebamo da ovo na sva zvona objavljujemo i da tu decu i njihove roditelje koji su bili, koji su izlečeni, da izlažemo tom medijskom pritisku i da pričaju o tome i da kažu išli smo da ih poštedimo, a jednostavno svako onaj ko je prošao to zna kolike su to muke, o čemu se radi. Jednostavno, išli da građani sami osete.
Nije samo to što smo radili, što su deca otišla tamo, moram da vam kažem, i ovog momenta da se zahvalim, trenutno u Kragujevcu, profesor Ventura iz Španije, operiše naše mališane sa najvećim deformitetima kičme koji se rade samo u jednom ili dva centra u svetu. Znači, on je došao ovde, operiše naše mališane, ne plaćaju ni oni ni njihove porodice, ne plaćaju ništa. Sve je država organizovala i sve država plaća. Em ne plaćaju, em nisu nigde otišli u inostranstvo. U istom momentu, jedan od najboljih hirurga iz Londona operiše naše pacijente sa karcionomom debelog creva, bez otvaranja stomaka laparoskopski. Obučava naše hirurge, naših 40 hirurga i oni to rade u centrima u Srbiji. Profesor iz Rusije operišu u Tiršovoj našu decu i prenose znanje na naše stručnjake da mogu to ovde da rade.
Znači, to se u ovom momentu dešava dok mi sedimo i pričamo. Još jednom želim svima njima da se zahvalim koji rade svoj posao, ne jure, ne zloupotrebljavaju tu decu. Neka je na čast onima koji zloupotrebljavaju bolesnu decu, njihove slike, stavlja ih na naslovne strane za neke promocije svoje i za već njima znane interese za koje se služe.
Mi ćemo nastaviti ovako da radimo, ulagaćemo mnogo više, radićemo mnogo bolje, ali nećemo to da zloupotrebljavamo i da pretvaramo u neku politiku. Struka će da vodi svoj posao i da najbolje što može i da najbolje što zna, imamo izvanredne stručnjake, imamo ljude koji znaju, koji su cenjeni i kod nas i u svetu, oni će raditi svoj posao, određivati terapiju gde će se i šta će se i ko će se lečiti. Ne daj Bože da nam glumci, pevači, političari, farmaceutska mafija i ostali određuju gde će ko i kako će da se leči. Nemojte to da dozvolite ni po koju cenu. Na dno će pasti oni koji to zloupotrebljavaju, to se uvek vrati.
Zato vas molim, posebno obratite pažnju. Iscrpeli su sve, nemaju više šta da rade. Nema ideja, nema rezultata, nema ničega. Oslonili su se na zloupotrebu bolesne dece. Dno dna. Hvala svima.

Ovaj zakon nikakve veze nema ni sa pozicijom, ni sa opozicijom, molim vas samo da to shvatite. Od ovog zakona, i u njihovo ime pričam, mnogo očekuje i zavise više hiljada ljudi, plus njihove porodice i zainteresovani su ljudi koji rade u zdravstvu.
Zakon je dugo donošen, kao što vi kažete ima nejasnoća, ima više onih koji su rekli, a vi se bavite kao istraživanjem, ili šta znam, da je ovo trebalo mnogo ranije da se donese. Ako ćemo pažljivo i da pričamo činjenicama, da zanemarimo opoziciju i poziciju, dugo rađen, uključeni naši najstručniji ljudi, odrađena javna rasprava, gledali modele, iskustva drugih, uvek ćete naći neki model, neko iskustvo koje vama može da posluži za nešto. Kako mi da se poredimo sa Brazilom, a da se ne poredimo sa tu prvim nekim komšijama, Slovencima, Hrvatima i ostalima. Hrvatska prvak sveta u transplantaciji, ima isti, odnosno sličan zakon, Slovenija odlične rezultate.
I sad, odrade naši najstručniji ljudi, odradi struka kojoj verujemo, koja želimo da to radi i kažemo, tu dilemu, ja vam razjasnim još prošli put, da tačno postoji spisak – otac, majka, sin, ćerka, brat, sestra. Znači,sve vam lepo piše, bilo ko od njih da kaže – ne, ne vaga se uopšte. Ja vam objasnim to, dva puta sam vam već to objasnio. Znači, krajnje jasno, ne samo vama, nego svima, ali ljudi da li vi mislite da treba neko na ovom zakonu da vara? Da li treba neko na ovoj stvari da vara? Pa, znate šta kažu ljudi – pa, onda sigurno neko polazi od sebe, sve mu je prevara, sve mu je kriminal, sve mu je ovo. Ako neko na ovome treba da vara, a nečiji život zavisi od ovoga, mi nemamo rešenje za to, onda će neko da nas ubije da bi prevario.

Ja mislim da smo se razumeli, da stvarno više nema te dileme oko toga da kada jedan od navedenih članova kaže – ne, nema saglasnosti. Da razjasnimo još jednu stvar, da građani znaju, pošto sam video da se potencira na tome, vi možete nekoga da odredite da bi njegov organ mogao da odgovara nekom drugom. Da samo ponovimo proceduru, kada neko da saglasnost, i kada tada uđete u proceduru, kada taj organ se priprema za transplantaciju, tek tada, posle saglasnosti, se radi tipizacija, tog organa i potencijalnog primalaca. Tek tada može da se utvrdi da li odgovara taj organ tom primaocu. Pre toga, niko na svetu, dok se ne uradi tipizacija, ne može da zna da li nekom odgovara organ, niti je dovoljna samo krvna grupa, niti bilo šta. Molim vas, da razjasnimo to. Molim vas da se ne plaše ljudi, da kao našli su nekoga ima istu krvnu grupu, daće mu organ.
Procedura počinje tek posle saglasnosti. Pre toga niko ne može da uzme nekom organ, da uradi tipizaciju, ili bilo šta. Radi se u specifičnim uslovima.
I, da kažemo alternativno rešenje, da neko ne želi da uključuje mozak u sve ovo i da mu se ne sviđa, i da ne želi da pomogne, istog sekunda ako ovaj zakon bude izglasan, istog sekunda, na parčetu papira, neko je pominjao notara, neko je pominjao dodatne troškove, nema nikakve veze, istog sekunda na parčetu papira napiše, ja, taj i taj, ne želim da budem donor, stavite me u te bolnice gde se to radi, ili dođe usmeno u Zavod za biomedicinu, da pismenu izjavu izjavu potpše da neće. I, skratimo sve muke, svakog ko želi, istog dana kada ovo zaživi, ode i reši taj problem, ako ga to muči, ako tu ima bilo kakvu dilemu. Iz poštovanja prema tim ljudima, vređajte me koliko god hoćete, ja vam na ovom zakonu neću odgovarati ništa, ovde se radi o ljudskim životima, oni su mi mnogo bitniji od vaših uvreda. Nastavite slobodno.

Mislim da nijednog momenta, niti ja, niti bilo ko ovde, nije rekao da je naš zdravstveni sistem savršen. Naš zdravstveni sistem nije savršen, u našem zdravstvenom sistemu je zaustavljeno njegovo propadanje i krenulo je da se gradi, da bude bolje. Može da bude dobar, ono što pričam, ponavljam, u narednih par godina, za tri godine, može da bude lider u regionu. Porediti naš sistem u tom smislu koji ste rekli, sa zapadnim sistemima, samo ima jedna razlika – u zapadnim sistemima nema ovoga što imate ovde, besplatno zdravstvo. Tamo se sve plaća.
(Zoran Živković dobacuje.)
Samo sekund.
Ovde imamo vid zdravstvenog osiguranja koji plaćate i sa zdravstvenom knjižicom idete i dobijete sve usluge koje postoje. Znači, pričamo o tom vidu. Najbliži neki metod, ne metod, koji imamo to je obavezno zdravstveno osiguranje koje vam podrazumeva da imate dva pregleda godišnje, i to određenih pregleda, EKG, snimak pluća, analiza, laboratorije. Sve ostalo van toga vi morate na licu mesta da platite.
Da ne pričam o drugim osiguranjima o kojima smo pričali, koja su izuzetno skupa, da ljudi tamo do lekara ne mogu da dođu, ne mogu da ih vide ni na televiziji.
Znači, mislim da to ljudi u Srbiji, koji su igde putovali, videli, čuli, bili kod nekoga, apsolutno znaju.
Naše je zdravstvo takvo kakvo jeste. Hoćemo da ga održimo dok ne ojača država, dok ne budu veće plate, dok ne bude svega. Ulažemo u njega da bi ostao na ovom vidu koji jeste, da omogućimo građanima da ne moraju da izdvajaju dodatni novac za to.
Ali, takvo kakvo jeste, naše zdravstvo, bez naših ljudi, ne bi moglo da funkcioniše, odnosno, mnogo teže bi funkcionisalo i zdravstvo u Crnoj Gori i zdravstvo u Republici Srpskoj, zdravstvo u Makedoniji, da ne dajemo naše ekipe, da ne nabrajam oblasti – za neurohirurgiju, kardiohirurgiju i za ostalo. To su činjenice koje su danas, istog sekunda proverljive.
Skrećem pažnju ljudima za SMS poruke. Postoji budžetski fond. Da li je nešto sumnjivo kada se ne javite na budžetski fond koji ima dovoljno novca da vam plati da idete negde u inostranstvo, nego organizujete nešto a da niko ne zna šta, gde se ne pojavljuje ni jedan lekar da objasni i da kaže o čemu se radi? Obratite pažnju i na to, dragi građani.

Samo moram da vas podsetim što se tiče, kada je donošen plan i kada je ređan, to je bilo 2006. godine, da će biti klinički centar u Nišu. Nemojte što nama sada kažete, kada mi tu nismo mogli nijedan zarez da promenimo. Znači, zatekli smo sve već odrađeno, samo što se ništa ne radi, i gde će da bude, i kakva će zgrada da bude i koja će, i Evropska banka vam ne da da menjate. Stvarno nije korektno.

Setite se Klinike za kardiohirurgiju. Kada smo došli 2012. godine zarasla je u korov. Ogromna želja da će porasti…

(Zoran Živković: Ne postoji u Nišu.)

Kardiohirurgija u Nišu, preko 150 operacija uradili.

(Zoran Živković dobacuje.)

Pozovite telefonom, proverite. Rade lekari iz Niša na Klinici za kardiohirurgiju. Nema lista čekanja. Dolazi se sa drugih klinika da se operiše u Nišu. Molim vas, proverite.

Treća stvar. Dobro je da se pomenuli sanitete. Setite se samo Jucita kada su odvojeni milioni da se kupe saniteti, raspisan tender. Dobila firma na tenderu. Uplaćeno firmi na tenderu. Niti firme, niti saniteta, niti para. Proverite, Jucit, milioni, nijedan sanitet nije bio niti vraćen dinar, niti bilo šta. Ne 85, 100 saniteta smo za ovo vreme stavili u zdravstveni sistem i nastavićemo naravno. To je potrošna roba.

Samo oko Kliničkog centra Niš, mislim da svi znaju, ali nema veze. Godine 2006. potpisan je ugovor, Klinički centar trebao je da bude završen već do 2009/2010. godine i kompletno useljen i kompletno da radi.
Godine 2012. nije imao ni jednu ciglu u temelju, a ne nešto drugo. Bila je jedna močvara, mi smo slikali, postoje slike kako je zatečeno 2012. godine, a danas znate kako izgleda.

Da se ne ponavljam, lokalna samouprava da bi se tu utvrdilo šta se tačno radi mora da izađe državni revizor, odnosno inspekcija državnog revizora da napravi zapisnik da bi mogli da reagujemo.

Vama je već poslato, znači, stići će vam. Mi želimo da čujemo i vaše mišljenje sa terena, da kažete prave podatke šta je sve vama neophodno, da bi uklopili sve te podatke, da uradimo jednu konačnu analizu i da na osnovu te analize zaposlimo ljude, one koji su stvarno neophodni u sistemu, da bi funkcionisao.

Samo želim da vas obavestim, ono što juče je predsednik pričao o izgradnji novog kliničkog centra u Beogradu, da sutra u 10.00 časova potpisujemo ugovor za izgradnju kliničkog centra, konačno.

Samo da vas obavestim, ne znam da li su vam javili, danas su u Šapcu počele da se rade laparoskopske operacije debelog creva, uzima se laparoskopski stub i uz podršku lekara iz Engleske i naših stručnjaka osposobiće se lekari u Šapcu da oni samostalno to rade.

Želim neizmerno da se zahvalim poslanicima na konstruktivnoj raspravi.
Želim da se zahvalim svim građanima koji su pokazali interesovanje za ovu oblast, za obolele, za ovaj zakon koji se donosi zbog njih i koji će njima značiti.
Želim da ponovim da je ovaj zakon delo naših najboljih stručnjaka, iskustva drugih koji su imali ozbiljan rezultat u ovoj oblasti do sada.
Građanima želim da kažem da budu sigurni da je sve urađeno u ovom zakonu da ne dođe do bilo kakve zloupotrebe.
Želim da se izvinim građanima što su morali da slušaju i ono što nije vezano za ovaj zakon i sve ono što nije vezano za pacijente kojima ovaj zakon znači život.
Apelujem na građane da se ne ljute na one što su hteli da skupe političke poene i da šire dezinformacije tokom ove rasprave. Nemojte da se ljutite, ipak, oni samo polaze od sebe. NJima je jedino u glavi malverzacija, zloupotrebe i kriminal. Ovaj zakon ima samo jednu dobru nameru, da pomogne onim ljudima koji nemaju drugi izbor sem transplantacije. Hvala svima.

Nemam ništa protiv, samo da vidimo o čemu se radi. Nisam siguran da je dovoljno da se urade izmene samo u Ministarstvu zdravlja i Republičkom fondu, mislim da to ima veze i sa PIO i socijalom, ali, možemo već sledeće nedelje da organizujemo sastanak i da sednemo, neka se iznesu sve te činjenice i videćemo šta je ono što možemo da uradimo u najkraćem roku. Nema nikakve logike, ali pretpostavljam da je neka zakonska logika koja sigurno može da se reši. To je rešiva stvar.

Nemamo nikakav problem da pošaljemo da se proveri, ali zbog svih samo da znate jednu stvar. Što se tiče domova zdravlja, pripadaju lokalnoj samoupravi. Lokalna samouprava bira direktora, bira upravni odbor, bira nadzorni odbor.
Mi isplaćujemo plate, dajemo novac za potrošni materijal, za sve ono što je neophodno, ali na to koga će da izaberu za direktora, kako će da radi upravni odbor, upravni odbor odgovara njima je sve stvar lokalne samouprave.
Možemo da pošaljemo inspekciju, da kažemo šta je bilo, ali molim da svi znaju koja je adresa za to da bi se rešilo. Ne biramo nikog od njih, ni direktora, ni upravne, ni nadzorne odbore, niti bilo šta, ali ćemo poslati da imate izveštaj, jer to možemo da uradimo.

Hvala što ste primetili šta je urađeno, ali na tome, naravno, neće se stati.
Što se tiče kadrova, želim da svi znaju, nemamo nikakav problem da zaposlimo kadrove, 10.200 medicinskih radnika smo zaposlili u proteklih nešto manje o četiri godine, dali preko 6.000 specijalizacija koje su kad smo došli bile zabranjene. Znači, to su vam konkretne stvari, činjenice koje su krajnje jednostavno proverljive.
Nama je samo neophodno da taj ko vodi ustanovu da ima viziju šta mu treba. Znači, ništa drugo. Ne postoji neko kome nismo izašli u susret i sa zapošljavanjem i sa specijalizacijama. Kad vidimo da postoji vizija, u narednih 10 godina, da sad kreće da pravi plan kome će dati specijalizaciju, koje će mu trebati specijalizacije. Specijalizant ne može tih svih četiri, pet godina da bude tu, on mora da ide na kruženje, mora da ode u drugi centar, mora da se organizuju dežurstva u bolnici, mora sve to.
Znači, to je vizija, nije realno da mi možemo da stignemo da vidimo svakog, ali zato postoji direktor, zato postoji uprava, zato postoje načelnici koji moraju da imaju i to je njihova odgovornost šta je ono što je njima neophodno u narednih 10 godina. Mi ne pravimo plan za šest meseci, za godinu dana, pravimo ga za 10 godina.
Mi još nismo dobili prvog specijalistu, specijalizaciju koju smo dali 2014. godine, a pogledajte koliko je prošlo vremena. Još prvog nismo dobili.
Znači, to je proces koji traje i jednostavno ne možete preko noći da ga rešite, ali mora na vreme da ga sad rešavamo i plus da nadoknadimo sve ono što je bilo, zabrana specijalizacija, zabrana svega onoga što je bilo gde smo imali više nastavnika fizičkog, vodoinstalatera i nemedicinskih radnika, vozača i sličnih, nego medicinskih radnika.
Ako neko misli da je to bilo lako zaustaviti, pa to krenuti da se ispravlja i da se ispravlja od toaleta koji nisu mogli da se zatvore, od prozora, nisu mogli, morali ste da stavljate ćebiće da se zatvore, ali sve što dobro uradite to se ne računa, uvek se traži nešto više. Ali nema veze, nastavićemo.