Samo želim da vas obavestim o nečemu što se dešava u prethodna dva sata u jednoj bolnici u Beogradu i u jednoj bolnici van Beograda. Rodbina od jednog pacijenta iz Beograda, gde su se stekli uslovi da bude donor, želi i insistirala je, došli su i sami traže da taj pacijent bude donor.
Druga stvar, jedno dete od 16 godina u bolnici van Beograda takođe moždano mrtvo, roditelji su došli, neće da odu dok se ne nađe kome će da se transplantiraju organi.
Toliko o onome o čemu sada pričamo. Ovo se dešava u realnom vremenu. Ovo se dešava sada. Hvala onima koji su učestvovali u ovome.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, veliko mi je zadovoljstvo da vam u ime Vlade Republike Srbije i Ministarstva zdravlja predstavim predloge zakona koji će naš zdravstveni sistem dodatno unaprediti i osavremeniti.
U skladu sa razvojem medicinske nauke i savremenim medicinskim dostignućima istovremeno i naše zakonodavstvo iz ove oblasti usaglašavajući se sa evropskim regulativama predlozi zakona koje danas predstavljamo su bukvalno i od životne važnosti jer njihovom primenom u medicinskoj praksi naši zdravstveni radnici spašavaju živote građana Srbije.
Stoga vas molim da izlaganje pažljivo saslušate, a zatim, nadam se, i date podršku ovim zakonskim rešenjima.
Pred vama je, uvažene dame i gospodo, Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa kojim se uređuje presađivanje ljudskih organa i uslovi za obezbeđenje standarda kvaliteta i bezbednosti ljudskih organa za presađivanje, uslovi rada i način organizacije zdravstvenog sistema u svrhu obezbeđenja dovoljnosti ljudskih organa za presađivanje, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za oblast presađivanja ljudskih organa.
Razlozi za donošenje ovog Predloga zakona sadržani su u potrebi da se oblast presađivanja ljudskih organa sistemski potpuno uredi, odnosno da se utvrde i obezbede uslovi za postizanje standarda kvaliteta i bezbednosti ljudskih organa za presađivanje, kao i uslovi rada i načina organizacije zdravstvenog sistema u cilju obezbeđivanja optimalne dovoljnosti ljudskih organa i presađivanje i obezbeđivanje visokog nivoa zaštite ljudskog zdravlja, kao i uvažavanja prioritetnih interesa za očuvanje života i zdravlja i zaštiti osnovnih ljudskih prava i dostojanstva davaoca ljudskih organa i primaoca organa.
Oblast presađivanja organa do sada je bila uređena Zakonom o transplantaciji organa iz 2009. godine, kao i podzakonskim aktima donetih na osnovu tog zakona. Ovaj zakon je delimično usaglašen sa evropskom regulativom u ovoj oblasti koja je važila u vreme njegovog donošenja. Nakon perioda primene ovog zakona, utvrđena je potreba da se poboljšaju i preciziraju uslovi, organizacija i delatnost u oblasti presađivanja ljudskih organa, kao i nadzor nad obavljanjem delatnosti u pomenutoj oblasti na teritoriji Republike Srbije.
Naime, važeći zakon, uređujući oblast presađivanja organa nije prepoznao značaj definisanja i uređenja delatnosti u ovoj oblasti, kao i uslove pod kojima se ta delatnost može obavljati, a u koju spadaju darivanje, testiranje, procena podobnosti davaoca ljudskih organa, pribavljanje, očuvanje, dodela i presađivanje ljudskih organa u svrhu lečenja ljudi, što je prouzrokovalo lošu dugogodišnju praksu da se u zdravstvenim ustanovama sprovode postupci u ovoj oblasti, ali bez definisanja uslova na nacionalnom nivou kako će se oni obavljati, kao i bez pravljenja razlike između zdravstvene ustanove koja može biti bolnica za darivanje organa i zdravstvene ustanove koja može biti centar za presađivanje ljudskih organa, što je za posledicu imalo nemogućnost izdavanja dozvole za rad svim gore pomenutim zdravstvenim ustanovama.
Kao jedan od osnovnih razloga za donošenje Predloga zakona, povećanje kadaveričnih donacija i povećanje broja uspešno obavljenih postupaka presađivanja organa je smanjenje liste čekanja za presađivanje ljudskih organa neophodno je bilo utvrditi osnove za uspostavljanje organizacionog sistema, kao i utvrditi efikasne procedure za darivanje, odnosno pribavljanje organa umrlih lica u skladu sa profesionalnim standardima, stručnim smernicama i etičkim načelima i savremenim standardima medicinske nauke i prakse, kao i osnovne kvalitete bezbednosti ljudskih organa za presađivanje. Tako da je, pre svega, Predlogom zakona na jasan način izvršena podela zdravstvenih ustanova koje će obavljati poslove presađivanja, odnosno uzimanja ljudskih organa i bolnica za darivanje ljudskih organa, kao jasna podela poslova i obaveza koje obavlja jedna, odnosno druga gore pomenuta zdravstvena ustanova.
Takođe, Predlogom zakona je propisano donošenje programa presađivanja ljudskih organa koji će biti jedinstven na teritoriji Republike Srbije i koji će definisati jasne procedure i postupke u vezi organizacije, timova i finansiranja celokupnog postupka presađivanja ljudskih organa.
Predlog zakona je propisao pojednostavljenu proceduru izdavanja odobrenja zdravstvenim ustanovama za obavljanje poslova presađivanja ljudskih organa, kao i uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u oblasti presađivanja ljudskih organa, u cilju uspostavljanja i održavanja sistema sledivosti.
Jedna od novina Predloga zakona je i pojednostavljenje postupka davanja pristanka za presađivanje ljudskih organa, izbegavajući nepotrebne finansijske troškove vođenja registra, odnosno uvođenja zabrane o darivanju ljudskih organa davaoca ljudskih organa. Predlog zakona je pružio mogućnost svakom punoletnom građaninu Republike Srbije da zabrani u pismenom ili usmenom obliku darivanje svojih organa, kao i mogućnost članova porodice da to učine ukoliko se umrlo lice za života nije izjasnilo u vezi sa tim. Dok je u pogledu maloletnih građana predviđen neophodan informisani pristanak zakonskih zastupnika ili staratelja.
Takođe, Predlogom zakona precizirana je uloga i zadaci Uprave za biomedicinu i kao kompetentnog tela biomedicine na nivou cele Republike Srbije, kao i uređen nadzor nad sprovođenjem ovog zakona koji je ostao u nadležnosti Uprave za biomedicinu. S tim, da je preciziran inspekcijski nadzor nad radom zdravstvenih ustanova iz oblasti presađivanja ljudskih organa, što nije slučaj u potojećem zakonu. Te, zbog tih nejasnoća, nepreciznosti, nedorečenosti oko vršenja inspekcijskog nadzora vrlo često je u praksi nastala nejasna slika oko toga gde treba formirati inspekciju, u čijem sastavu i ko može da bude inspektor. Naime, formiranje inspekcijskog nadzora u okviru Uprave za biomedicinu se obrazuje kontinuirano stručnom nadzoru u oblasti biomedicine, koji je specifičan zbog svakodnevnih uvođenja novih metoda i procedura rada, te se nameće potreba za nadzorom od strane stručnjaka sa najvećim iskustvom u praksi koji prate savremena dostignuća nauke u ovoj oblasti.
Pored gore pomenutog, utvrđena je i potreba da su određeni stručni termini drugačije i preciznije definišu, a u cilju potpune harmonizacije domaćih prava u ovoj oblasti sa pravom EU na način kako to preporučuje EU, a posebno iz razloga što postojeći zakon uopšte nije propisao osnove za ispunjavanje zahteva Direktive 53/2010/EU o standardima kvaliteta i bezbednosti ljudskih organa namenjenih presađivanju.
Budući da se sva nova rešenja predložena predlogom zakona, odnose na materiju koja se nije mogla urediti drugim pravnim aktom, a imajući u vidu i obim predloženih izmena, donošenjem novog zakona o presađivanju ljudskih organa, predstavlja jedinu mogućnost.
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite da vam predstavim Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima kojim se utvrđuju uslovi za postizanje kvaliteta i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija tkiva za primenu kod ljudi, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i obavljanje određenih poslova državne uprave u oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i druga pitanja od značaja za sprovođenje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva.
Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima nastoji da oblast ljudskih ćelija i tkiva kod ljudi uredimo na najvišim standardima medicinske nauke i prakse, s obzirom na to da je reč o oblasti medicine koja se intenzivno razvija i nudi velike mogućnosti za lečenje, kao i da se zdravstvenim ustanovama koje obavljaju ove poslove, omoguće bolji uslovi za njeno obavljanje u skladu sa savremenim dostignućima u ovoj oblasti.
Oblast ljudskih ćelija i tkiva do sada je bila uređenja Zakonom o transplantaciji ćelija i tkiva iz 2009. godine, kao i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona. Ovaj zakon je delimično usaglašen sa evropskom regulativom u ovoj oblasti koja je važila u vreme njegovog donošenja. Međutim, nakon nekoliko godina primene ovog zakona, utvrđena je jasna potreba da se poboljšaju i preciziraju uslovi organizacije i poslovi u oblasti ćelija i tkiva za primenu kod ljudi, kao i nadzor nad obavljanjem poslova u pomenutoj oblasti na teritoriji Republike Srbije.
Naime, važeći zakon uređujući oblast transplantacije ljudskih ćelija i tkiva nije prepoznao značaj definisanja i uređenja poslova u oblasti ljudskih ćelija i tkiva za primenu kod ljudi, kao i uslove pod kojima se ti poslovi mogu obavljati, a u koje spadaju poslovi darivanja, dobijanje, testiranje, obrada, očuvanje, skladištenje, distribucija i primena ljudskih ćelija i tkiva od živog ili od umrlog lica, kod ljudi, što je prouzrokovalo lošu dugogodišnju praksu da se u zdravstvenim ustanovama sprovode postupci u ovoj oblasti, ali bez definisanja uslova na republičkom nivou, kako će se oni obavljati.
Takođe, postojeći zakon je doprineo da oblast ljudskih ćelija ne bude urađena, jer nije jasno definisao ustanovu koja bi mogla da bude banka ljudskih tkiva koja bi na osnovu jasnih kriterijuma obavljala gore pomenute poslove, što je dovelo do neformiranja iste. Jasnijim definisanjem i preciziranjem uslova u ovoj oblasti u pogledu obavljanja poslova, prostora, opreme i kadra, ostala bi iza nas dugogodišnja loša praksa, da zdravstvene ustanove koje obavljaju neke poslove u ovoj oblasti ne mogu da podnesu zahtev za dobijanje dozvole za obavljanje tih poslova, tako da je ova oblast u Republici Srbiji u potpunosti neuređena, bez jasnih pravila i preciznih uslova.
Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima najpre na precizan i jasan način definiše koje zdravstvene ustanove mogu podneti zahtev o obavljanju poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i koje mogu biti banke ljudskih tkiva, uključujući i sve uslove koje moraju da ispune da bi dobili dozvolu. Pored toga, da bi se oblast ljudskih ćelija i tkiva razvila po najvišim standardima medicinske nauke i prakse u Republici Srbiji, neophodno je definisati registar davalaca matičnih ćelija, hematopoeze koja omogućava pronalaženje nesrodnih davalaca i obezbeđivanje ćelija za presađivanje.
Postojeći zakon nije jasno definisao postojanje registra za organizacione celine, kao ni odgovornost, ni obaveze poslova registra, što je osnov za rad u skladu sa najvišim standardima iz ove oblasti. Predlog zakona uređuje aktivnosti u ovoj oblasti, što doprinosi razvoju i unapređenju rada sa nacionalnim davaocima, što doprinosi bržem ostvarivanju zdravstvene zaštite u ovoj oblasti, kao i unapređenje međunarodne saradnje.
Takođe, predlogom zakona propisano je donošenje programa za presađivanje ljudskih organa u koji su uključene i ljudske ćelije i tkiva, koji će biti jedinstven na teritoriji Republike Srbije i koji će definisati jasne procedure i postupke u vezi organizacije timova i finansiranja celokupnog postupka presađivanje ljudskih organa i ljudskih ćelija i tkiva.
Predlog zakona je propisao pojednostavljenu proceduru izdavanja dozvole zdravstvenim ustanovama za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u pomenutoj oblasti, u cilju uspostavljanja i održavanja sistema sledivosti. Jedna od novina Predloga zakona je i pojednostavljenje postupka davanja pristanka za primenu ljudskih tkiva, izbegavajući nepotrebne finansijske troškove vođenja registra, odnosno uvođenje zabrane o darivanju.
Predlog zakona je pružio mogućnost svakom punoletnom građaninu Republike Srbije da zabrani u pismenom ili usmenom obliku darivanje svojih tkiva, kao i mogućnost članova porodice da to učini u trenutku smrti ukoliko se umrlo lice za života nije izjasnilo u vezi sa tim, dok je u pogledu maloletnih građana predviđen neophodan informacioni pristanak zakonskih zastupnika ili staratelja.
Takođe, Predlogom zakona precizirana je uloga i zadaci Uprave za biomedicinu, kao kompetentnog tela u oblasti biomedicine na nivou cele Republike Srbije, kao i uređen nadzor na sprovođenju ovog zakona koji je ostao u nadležnosti Uprave za biomedicinu. S tim je preciziran i inspekcijski nadzor nad radom zdravstvenih ustanova iz oblasti ćelija i tkiva što nije slučaj u postojećem zakonu, te je zbog tih nejasnoća, nepreciznosti i nedorečenosti oko vršenja inspekcijskog nadzora, vrlo često je u praksi nastala nejasna slika oko toga gde treba formirati inspekciju, u čijem sastavu i ko može da bude inspektor. Naime, formiranje inspekcijskog nadzora u okviru Uprave za biomedicinu se obezbeđuje i kontinuiranost stručnog nadzora u oblasti biomedicine, koja je specifična zbog svakodnevnih uvođenja novih metoda i procedura rada, te se nameće potreba za nadzorom od strane stručnjaka sa najvećim iskustvom u praksi koji prate savremena dostignuća nauke u ovoj oblasti.
Pored gore napomenutog, utvrđena je i potreba da se određeni stručni termini drugačije i preciznije definišu, a u cilju potpune harmonizacije domaćeg prava u ovoj oblasti sa pravom EU na način kako to preporučuje EU. Donošenjem Predloga zakona stvoriće se uslovi za promociju davalaštva i podizanje svesti građana o značaju davanja, kao i organizovanja poslova u oblasti ljudskih ćelija i tkiva čime će u svim etapama, uz poštovanje principa sledljivosti zaključno sa najcelishodnijom primenom u svrhu lečenja, unaprediti kvalitet pružene zdravstvene zaštite u skladu sa savremenim standardima medicinske nauke i prakse, odnosno sa propisima EU u ovoj oblasti.
Predlogom zakona o ljudskim ćelijama i tkivima ostvarićemo pozitivan uticaj i to na građane, jer je Predlog zakona pojednostavio postupak davanja pristanka za darivanje tkiva, odnosno uveo je zabranu darivanja tkiva davaoca, te je pružio mogućnost svakom punoletnom građaninu Republike Srbije da zabrani u pismenom ili usmenom obliku darivanje svojih tkiva, kao i mogućnost članova porodice da to učine ukoliko se umrlo lice za života nije izjasnilo u vezi sa tim, dok je u pogledu maloletnih građana predviđen neophodni informisani pristanak zakonskih zastupnika ili staratelja.
Pacijenti koji se nalaze na listama čekanja za presađivanje pojedinih tkiva i to zbog kraćeg vremena čekanja na neophodno tkivo koje je testirano, obrađeno, čuvano, distribuirano u skladu sa standardima EU. Pacijenti koji čekaju presađivanje matičnih ćelija, hematopoeze, jer je povećanjem broja davalaca u nacionalnom registru davalac brže dostupan, verovatnoća, znači pronalaženje davaoca je najveća unutar nacionalnog registra i procedura obezbeđivanja od nacionalnog davaoca je najbrža. Društvo u celini, jer će uspostavljanjem jasnog i transparentnog sistema u oblasti ljudskih ćelija i tkiva povećati poverenje u ovaj sistem, što podrazumeva i razvijanje altruizma koji je važan faktor u pogledu darivanja tkiva, jer se presađivanje tkiva zasniva, pre svega, na načelima dobrovoljnog i neplaćenog davalaštva i to u cilju obezbeđivanja kvalitetnih i bezbednosnih kako ćelija, tako i tkiva.
Povećanje broja davalaca u republičkom registru je značajno zbog toga što je davalac brže dostupan. Zdravstvene ustanove koje obavljaju delatnost, banke ljudskih ćelija i tkiva i bolnice za darivanje tkiva, donošenje ovog zakona obezbediće neophodne uslove da kroz sistem izdavanja, odnosno oduzimanja dozvole za obavljanje ove delatnosti omogućava ostvarivanje najvišeg standarda u ovoj oblasti u skladu sa uslovima propisanim ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim za sprovođenje ovog zakona, kao i sa standardima EU.
Uprava za biomedicinu kao nadležnog organa u oblasti biomedicine, čija su uloga i zadaci jasno definisani ovim zakonom, kao i vršenje nadzora nad sprovođenjem ovog zakona kao inspekcijskog nadzora koji podrazumeva zapošljavanje inspektora za biomedicinu, pored toga uprava za bidomedicinu će podnositi izveštaj iz oblasti biomedicine Evropskoj komisiji, kao i prisustvovati redovnim sednicama nadležnih tela evropske komisije u vezi implementacije direktiva iz područja biomedicine.
Mislim da je sve pobrojano dovoljno da poznate značaj ovog Predloga zakona i date mu svoju podršku.
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da vam u ime Vlade Republike Srbije, u ime Ministarstva zdravlja predstavim Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama.
Ovo je još jedan životno važan zakon, jer je borba protiv narkomanije univerzalno načelo i verujem zajednička borba svih nas ovde, jednako kao i svih građana Srbije.
Imajući u vidu činjenicu da je od donošenja Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama iz 2010. godine proteklo osam godina i da se pojavila potreba za drugačijim sistemskim rešenjem u odnosu na osnovni zakon, a koje su proistekle iz potrebe za usklađivanjem sa EU propisima, nije postojala mogućnost da se problemi koji se rešavaju ovim zakonom, urede na drugačiji način od donošenja zakona o izmenama i dopunama zakona. Obzirom da su ova pitanja uređena zakonom, pa je njihova izmena, jedina moguća izmena je dopunama tog propisa, čime će se obezbediti donošenje pravnog okvira za donošenje podzakonskih propisa koji će bliže odrediti način funkcionisanja novih institucija koje se uvode ovim izmenama i dopunama.
Pored toga, u procesu harmonizacije sa EU propisima, kao i u vezi sa aktivnostima zadatim u Akcionom planu za poglavlje 24 - pravda, sloboda, bezbednost, Republika Srbija je u obavezi da ispuni obaveze u vezi sa predloženim rešenjima u Predlogu zakona. Time će se obezbediti da se podaci prate u skladu sa evropskim protokolima, kao i da budu uporedivi sa zemljama EU.
Predloženim izmena i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama predviđeno je osnivanje centra za monitoring droga i zavisnosti od droga, čiji je cilj praćenje stanja u oblasti psihoaktivnih supstanci u Republici Srbiji i u skladu sa analizom stanja na osnovu dobijenih podataka predlaganja efikasnih mera za smanjenje štetnih posledica izazvanih zloupotrebom psihoaktivnih supstanci.
Trenutno, veliki problem predstavlja nepostojanje nacionalnog sistema za prikupljanje podataka u vezi sa ponudom i potražnjom droga u Republici Srbiji. Podaci koji su od velikog značaja u potražnji droga su vezani za epidemiološke indikatore, koji su u vezi sa brojem lečenih zavisnika, mortalitetom, infektivnim bolestima, HIV, hepatitis B i C, intravenskom upotrebom droge i predoziranjem.
Ovi podaci mogu da ukažu na trendove u ponašanju korisnika psihoaktivnih supstanci, a na osnovu trendova neophodno je planirati preventivne programe koji su najefikasniji u merama za sprečavanje zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Posledice koje se vezuju za problem nepostojanja sistema za prikupljanje podataka su u neadekvatnom sagledavanju obima problema, programa koji se sprovode u oblasti prevencije i lečenja zavisnika, mortalitetu i infektivnim bolestima povezanim sa upotrebom psihoaktivnim supstanci, brojem toksikacija i predoziranjem.
Kao ključna posledica neadekvatnog sagledavanja obima problema je nemogućnost da se predlože efikasne mere koje će unaprediti programe za prevenciju i lečenje zavisnika od psihoaktivnih supstanci.
Podjednako je važno i sagledavanje situacije u oblasti ponuda droga, nemogućnost sagledavanja problema, trendovima zaplene droga, vrsti i čistoći droge, krivičnim delima povezanim sa drogom, ima za posledicu nemogućnost praćenja trendova na tržištu droge, dostupnost droge na ulici i na osnovu te efikasne mere za smanjenje ponude droge, posebno među mlađom populacijom koja sve češće eksperimentiše sa novim psihoaktivnim supstancama.
Od izuzetnog značaja je uspostavljanje sistema za rano upozoravanje novim psihoaktivnim supstancama. Na tržištu je sve veći broj ovih supstanci, a mogu se lako nabaviti putem interneta. Ove supstance se ne nalaze na listi psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, zbog čega je njihovu pojavu teško pratiti. Obzirom da su nove psihoaktivne supstance sintetičkog porekla, lako se proizvode u ilegalnim laboratorijama i cena im je niska. Posledice korišćenja ovih supstanci su u, ne malom broju, fatalne.
Postoji veliki značaj da se uzorci zaplenjene droge mogu preneti preko granice država u cilju međunarodnih krivičnih istraga. Obzirom na nepostojanje službe za prenos uzoraka zaplenjene droge, posledica je ograničena mogućnost uključivanja u međunarodne postupke u vezi sa zaplenom droge.
Pitanje uzrokovanja, način čuvanja i skladištenja psihoaktivnih supstanci je od ključnog značaja za efikasno postupanje sa oduzetim supstancama. Uredbom o uništavanju oduzetih psihoaktivnih supstanci regulisano je pitanje uništavanja psihoaktivnih kontrolisanih supstanci.
Međutim, nepostojanje propisa koji uređuju skladištenje psihoaktivnih supstanci ima za posledicu ugroženu bezbednost u prostorijama gde se nalaze oduzete psihoaktivne kontrolisane supstance, ali i opasnost po zdravlje službenika koji dolaze u kontakt sa neadekvatno skladištenom psihoaktivnom supstancom.
Dame i gospodo narodni poslanici, donošenjem ovog zakona postići će se sledeći ciljevi. Uvođenjem uslova koji bi omogućili funkcionisanje nacionalnog sistema za prikupljanje podataka o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama postići će se sagledavanje situacije u oblasti potražnje, prevencije i lečenja zavisnika. Polazna vrednost na kojoj se bazira ciljna vrednost može se postaviti na osnovu pojedinačnih podataka kojima raspolažu ustanove i institucije koje se bave programima za smanjenje potražnje. Uvođenjem sistema za rano upozoravanje o novim psihoaktivnim supstancama postiže se cilj koji je u direktnoj vezi sa stavljanjem novih psihoaktivnih supstanci pod zakonsku kontrolu, kao i procena rizika od upotrebe novih psihoaktivnih supstanci.
Konačni cilj je informisanje svih subjekata zdravstva, policije, uprave carina, škole, organizacija civilnog društva u Republici Srbiji o pojavi novih psihoaktivnih supstanci i merama za smanjenje štetnih posledica izazvanih upotrebom novih supstanci. Uspostavljanjem nacionalne kontakt-tačke za prenos uzorka zaplenjene droge postiže se efikasna koordinacija u oblasti krivičnih istraga na međunarodnom nivou. Obezbeđivanjem zakonskog okvira za uzrokovanje i skladištenje oduzetih psihoaktivnih supstanci postiže se krajnji cilj koji se odnosi kako na bezbednost u vezi sa čuvanjem zaplenjenih supstanci, tako i na zaštitu zdravlja i životnu sredinu.
Donošenjem ovog zakona steći će se mogućnost da se na nov i efikasan način postigne koordinacija sa svim institucijama u čijoj je nadležnosti sprovođenje programa za smanjenje potražnje i ponude psihoaktivnih supstanci. Informacija o situaciji u oblasti droga na nacionalnom nivou kojom će raspolagati centar za monitoring droga imaće pozitivne efekte koji će se ogledati u kontinuiranom unapređenju mera kako u oblasti prevencije, lečenja i rehabilitacije, tako i u oblasti procene rizika od pojave novih psihoaktivnih supstanci, u meri potrebnoj za efikasno smanjenje ponude psihoaktivnih supstanci. U cilju jasno definisane uloge svih relevantnih institucija, doneće se posebni protokoli koji će definisati način saradnje.
Imajući u vidu da efikasno smanjenje štetnih posledica zloupotreba droga zahteva koordinisan multidisciplinarni pristup svih nadležnih institucija, potrebno je obezbediti uslove koji će omogućiti što bolju saradnju ministarstvima nadležnim za zdravlje, prosvetu, unutrašnje poslove, rad, odbranu, omladinu i sport, kulturu, pravdu, poljoprivredu, državnu upravu i lokalne samouprave, finansije, uprava carina i organizacijama, institutima, zavodima nadležnim za poslove javnog zdravlja i drugim zainteresovanim organizacijama. Uspostavljanjem dobre saradnje među pomenutim ministarstvima obezbediće se dobar kvalitet podataka o ponudi i potražnji psihoaktivnih supstanci na nacionalnom nivou i omogućiti sprovođenje efikasnih mera za smanjenje štetnih posledica zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.
Predloženim zakonskim rešenjem na nov način se uređuje sistem za praćenje situacije o psihoaktivnim supstancama. Naime, predviđa se koordinisan rad svih relevantnih institucija u prikupljanju i analizi podataka o psihoaktivnim supstancama, kao i predlaganje mera za efikasno sprečavanje štetnih posledica zloupotrebe ovih supstanci.
Centar za monitoring droga će na osnovu analiza prikupljenih podataka na pravi način sagledati potrebe koje se odnose na unapređenje programa prevencije, lečenja i rehabilitacije. Obezbediće se uslovi za evaluaciju ovih programa i na taj način primenjivati programi koji pokazuju efikasan rezultat u oblasti prevencije, lečenja i rehabilitacije zavisnika. Sistem za rano upozoravanje obezbediće brz i efikasan mehanizam razmene informacija kako unutar Republike Srbije, tako i na međunarodnom nivou. U vezi sa tim, obezbediće se uslovi za efikasno donošenje mera za smanjenje štetnih posledica od upotrebe novih supstanci, posebno u školama, zdravstvenim ustanovama, ustanovama za izvršenje zatvorskih sankcija, kao i efikasniju kontrolu njihovih zloupotreba od strane policije, sudstva i tužilaštva.
Služba za prenos zaplenjenih supstanci obezbediće uslove za efikasno rešavanje pitanja istraga i van teritorije Republike Srbije. Obezbeđivanje uslova za uzrokovanje i skladištenje oduzetih psihoaktivnih supstanci uticaće na sve subjekte koji predlažu mere za sprovođenje ovih aktivnosti, kao i predlaganje uslova za realizaciju ovih zadataka.
Pozitivni efekti ovih zakona će se odraziti na sve subjekte koji se bave pitanjima smanjenja potražnje i ponude psihoaktivnih supstanci. Pre svega, pozitivni efekti će se odraziti na unapređenje programa za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju zavisnika, smanjiće se štetni efekti povećane zloupotrebe novih psihoaktivnih supstanci, a takođe i mere u vezi sa aktivnostima koje se odnose na uzrokovanje i bezbedno skladištenje oduzetih psihoaktivnih supstanci.
Uspostavljanjem centra za monitoring droga obezbediće se sagledavanje situacije u oblasti ponude i potražnje psihoaktivnih supstanci, na osnovu analize stanja doneće se mere i programi koji će unaprediti program prevencije, lečenja i rehabilitacije, što će direktno uticati na smanjenje razlike od upotrebe psihoaktivnih supstanci, efikasnije i jeftinije lečenje zavisnika, pružanje psiho-socijalne podrške, u smislu uključivanja u zajednicu nakon završenog lečenja, što će značajno smanjiti troškove socijalne zaštite, stope kriminaliteta i poboljšati kvalitet života zavisnika i njihovih porodica. Sistem za rano upozoravanje obezbediće efikasnu identifikaciju i kontrolu novih supstanci, procenu rizika i pravovremeno reagovanje u slučaju njihove pojave, pre svega u cilju zaštite zdravlja korisnika i njihove bezbednosti.
Služba za prenos i analizu uzroka zaplenjenih psihoaktivnih supstanci će kao pozitivan efekat imati efikasniju kontrolu zloupotrebe i pomoći krivičnim istragama i van teritorije Republike Srbije. Obezbeđivanje uslova za uzorkovanje i skladištenje oduzetih psihoaktivnih supstanci imaće pozitivan efekat na povećanu bezbednost koja se odnosi na čuvanje oduzetih supstanci, kao i na zaštitu zdravlja i životne sredine od posledica štetnog dejstva psihoaktivnih supstanci.
Zbog svega navedenog, iskreno se nadam da ćete podržati ovaj zakon.
Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je i Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola između Republike Srbije i Međunarodne agencije za atomsku energiju uz Sporazum između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Međunarodne agencije za atomsku energiju o primeni garantija u vezi sa Ugovorom o neširenju nuklearnog oružja.
Dodatni protokol uz Sporazum o primeni garantija u vezi sa Međunarodnim ugovorom o neširenju nuklearnog oružja potpisan je 3. jula 2009. godine između Republike Srbije i Međunarodne agencije za atomsku energiju. Ratifikacijom Dodatnog protokola Republika Srbija se obavezuje da će staviti pod nadzor sve aktivnosti u državi koje su vezane za nuklearni gorivni ciklus, a koji za
cilj imaju mirnodopsko korišćenje nuklearnih materijala. Takođe, obavezujuće je da će sprečiti sve pokušaje proizvodnje, razvoja ili širenja nuklearnog naoružanja na svojoj teritoriji ili pomaganja drugim državama, organizacijama ili pojedincima u sličnoj nameri.
Odredbama Sporazuma o primeni garantija iz Dodatnog protokola uz Sporazum, Republika Srbija vodi evidenciju i prijavljuje sav nuklearni materijal koji se nalazi i koristi u državi, kao objekte i lokacije na kojima se materijal nalazi i koristi, naučno-istraživačke aktivnosti vezane za razvoj nuklearnog gorivnog ciklusa, kao i proizvodnju, uvoz i izvoz posebno definisane robe dvostruke namene koja se koristi u nuklearnom gorivnom ciklusu.
Ratifikacijom Dodatnog protokola i stupanjem na snagu zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola, kao i njegovim sprovođenjem, Republika Srbija ostvaruje kako međunarodno-političke, tako i druge direktne nacionalne dobrobiti: potvrđivanje tradicionalne orijentacije Republike Srbije ka korišćenju nuklearne energije isključivo u miroljubive svrhe i njeno opredeljenje ka sprečavanju širenja nuklearnog naoružanja, omogućavanje lakšeg pristupanja zemlje uvozu i izvozu i tehnologijama vezanim za nuklearne aktivnosti, ostvarivanje pomoći u sprečavanju nenamernog razvijanja mreže za nelegalnu trgovinu nuklearnim materijalima, uspostavljanje univerzalnog nacionalnog standarda za verifikaciju izvršenja preuzetih obaveza u pogledu sprečavanja širenja nuklearnog oružja, napredovanje zemlje u procesu postizanja integrisanih garancija i otvaranja prostora za dalje smanjenje broja tradicionalnih inspekcija, ispunjavanje međunarodnih obaveza i usklađivanje sa međunarodnim preporukama i EU zakonodavstva.
Zahvaljujem svim. U najkraćem ovo su bili zakoni koji su danas na dnevnom redu. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se na vašem viđenju ovih zakona. Moj prvi utisak je da, što se tiče zakona, u prvom delu gde ste se obraćali da ste manje, više saglasni sa tim zakonima, jedina vam je dilema što neke stvari potpisuje ministar, neko mora da potpiše, tako da ne možete da imate stvari koje niko neće da potpiše, onda one ne bi važile i mislim da je to sasvim jasno.
Ono što ste rekli za biomedicinu, ministar bira, ministar predlaže, Vlada bira, imenuje direktora i ljude u biomedicini.
Postavili ste pitanje koji su uslovi, kako će se određivati, šta može od organa da se uveze, da se izveze i ostalo, moram da vam kažem da je to struka odredila, tačno propisala stroga pravila po kojima to može da se radi i postoje stroge procedure uzete iz iskustva onih zemalja koje imaju najbolje iskustvo i koje su imale najmanje problema sa tim. Znači, to je jedna stvar koja je strogo stručna, koja nema veze ni sa politikom, ni sa bilo čim, jer jednostavno cilj je krajnje jednostavan da pomognete nekom ko čeka na organ ako se ukazala šansa, ako možete da uvezete, konkretno mislimo na rožnjaču ili na nešto, imamo dosta tih ljudi koji čekaju i imamo zemlje koje imaju u višku te rožnjače, a našim ljudima bi mnogo značilo da se to uradi i da im se reši problem vida. Znači, struka, izričito struka propisala i definisala sve te stvari koje moraju da se urade.
Sledeće pitanje ste postavili vezano za inspekciju i inspekcijski nadzor. Da vam pojasnim, inspekcijski nadzor ide svake dve godine, ulazi inspekcija, ako je sve u redu. Na svakih šest meseci su ustanove obavezne da daju izveštaje. Ukoliko se desi bilo kakav prigovor na ustanovu istog momenta izlazi inspekcija. Ovo je, znači, samo kada nema nikakvih problema, kada taj proces ide, kada su izveštaji dobri, kada nema nikakvih primedbi, ali i tada izlazi se na dve godine da se sve prekontroliše. Znači, eto, to je suština priče.
Što se tiče saglasnosti, milim da je sada mnogo jednostavnije, imali ste proceduru da idete da potpišete saglasnost da hoćete, pa da imate svedoka, pa da dobijete donorsku karticu, pa da ulazite u sistem. Sada, da razjasnimo. Posle ovog zakona, ako se usvoji, svako može da sedne i da napiše direktno Upravi za biomedicinu - nisam saglasan sa tim, ja sam taj i taj, moji podaci su ti i istog momenta je on zaveden kao neko ko nije saglasan da sutra bude donor, u slučaju da ispunjava uslove za to. Znači to je jedan vid, da najjednostavnije na parčetu papira pošaljete svoje podatke i kažete da niste saglasni, ili usmeno da dođete do Uprave za biomedicinu, ako ste tu negde, da date tu izjavu da niste saglasni i tu više nikakvog problema nema.
Jednostavno, mi imamo problem. Drago mi je da kažete da ste bili u timu za transplantaciju i nadam se da ste videli koliko to znači ljudima koji godinama čekaju, kojima je jedina to šansa za život, pa kada dobiju taj organ. Znači, tih ljudi ima preko 2.000 u Srbiji koji čekaju i jednostavno treba tim ljudima izaći i reći šta država radi, jer je njihova jedina šansa da dobiju organ i da prežive. To je jedini razlog koji se radi.
Pomenuli ste nestale bebe, u poslednjih ne znam koliko godina nismo imali nijedan slučaj nestalih beba. Apsolutno saglasan da se sve ispita pre 30, 40, 50, 60 godina. Nemamo nikakav problem. Svu podršku dajemo da se to ispita i da se utvrdi, da se jednom stavi tačka na to. Ali ono što je bitno, sve smo uradili što je neophodno da to ne može da se desi sada i sa duplim evidencijama, i sa protokolima i sa kamerama, sa svim onim stvarima i drago mi je da se te stvari ne dešavaju i da ne postoje insinuacije da negde to danas može u Srbiji da se desi. Izvukli smo neku pouku. Ponavljam, saglasan i svu podršku da se to ispita.
Postavili ste pitanje da postoji mogućnost da dođe do neke zloupotrebe. Bili ste u timu za transplantaciju. Mislim, ako samo malo vratite film, samo se setite koliko je ljudi neophodno da bude, da učestvuje u tome da bi vi, da bi odradili i eksplantaciju i transplantaciju. To su minimum 20 ili 30 ljudi, ako hoćete da uspe taj proces. Ako mislite da u Srbiji možete da uradite tako nešto da 20, 30 ljudi učestvuje u tome, ja vam sad najodgovornije tvrdim mislim da je to nemoguće.
(Sanda Rašković Ivić dobacuje.)
Doći ću do toga.
Pričam o ovom zakonu i ovome što se dešava. Pričam o jednom ipak uređenom društvu gde nije realno da se takve stvari dese i jedan od razloga zašto sređujemo ovo, stavljamo sve u jedan sistem da slučajno ne može da dođe do bilo kakvog kršenja procedure ili bilo čega i svima koji iole pročitaju ovo površno je jasno kada vide da nije realno da se to dešava.
Prvo ste pohvalili Ameriku, da ima izvanredan sistem, a onda ste rekli Rokfeler sedam puta je transplantirao srce. Da li je dobar sistem u Americi ili je Rokfeler loš? Za šta se opredeljujete? Samo se odlučite koji je. Znači, nema nikakve veze sa nama. To je deo sistema.
Pomenuli ste da je krvna grupa sasvim dovoljna. Bili ste u timu, znate da to nije dovoljno da imate nečiju krvnu grupu da bi mogli da znate da li je neko davalac, da razbijemo sve iluzije da ne misle ljudi da nešto postoji.
Jednostavno, zakon se donosi da bi se napravio sistem i da on funkcioniše po primeru onih zemalja koja imaju iskustva i koja nemaju probleme.
Što se tiče „žute kuće“, ono što sigurno mogu da vam kažem, predsednik će insistirati na tome, ni u jednom momentu nećemo odustati od toga, koliko je to moguće da imamo uticaja na ljude koji će da vode sutra taj postupak. Koliko znam, već je odrađen taj predistražni postupak i da je sve spremno da se to radi. Siguran sam da to ne može da se sakrije i da će to izaći na svetlost dana šta je i kako je rađeno. U svakom slučaju ni predsednik ni Vlada neće odustati od toga, snažno će insistirati da se to reši. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
U većem delu se apsolutno slažem sa vama. Mi imamo problem svesti kod nas. Ne znam da li ste primetili da kada god krenu transplantacije, kada god se poveća broj donora, mi odjednom u medijima imamo tekstove da se negde u nekoj zemlji desila zloupotreba, da se desilo nešto i onda to postane tema. Ali, jednostavno, mi moramo da budemo jači od toga i da uspemo u tome.
Što se tiče druge stvari, praćenje efekta, to će biti krajnje jednostavno. Jer, jednostavno, imaćete svake godine broj donora, broj transplantacija koje su urađene i tu ne može da se ne vidi učinak. Da li je on dobar ili loš, ovakav ili onakav, ali on svake godine na kraju godine dolazi na videlo.
Kampanje, zahvaljujem ovom prilikom RTS-u koji već dugi niz godina svake nedelje vodi tu kampanju, zahvaljujem se kompanijama koje su se uključile prošle godine i koje su na najozbiljniji mogući način uzele iskustva drugih zemalja i radile, ali, očigledno da sve to nije bilo dovoljno dobro. Jesmo mi došli do 90 i nešto transplantacija, što je mnogo veći broj nego 2016. godine, ali to, svi se slažemo, nije dovoljno.
Mislim da bi ovo trebalo da ima efekta i da svi moramo da radimo na tome da se promeni ta svest, inače, rezultat neće biti dobar. Možemo sve ove zakone svaki dan da menjamo i da nešto usaglašavamo, ali, ako ljudi ne shvataju da je ovo hiljadama ljudi jedini način da prežive, da ostanu sa svojim porodicama, ništa od toga. Možete vi da imate mnogo novca, možete da pokušate da odete u neku drugu državu, sa dosta novca, da pokušate da uradite transplantaciju, ali ni tamo nema dovoljno organa, ni to nije garancija da ćete doći na tu listu čekanja i da će to biti urađeno.
Prema tome, molim sve da shvate. Mi nemamo izbora. Treba izaći pred te ljude i reći im šta smo uradili, kako smo uradili, da li će oni preživeti ili neće preživeti. To je jedini način, da ovo pogledamo samo sa te strane, da sklonimo sve drugo. Jer, ako se budemo bavili nekim drugim stvarima, išli u neku širinu, suština će se izgubiti i tu nikakvog efekta neće biti.
Što se tiče droge, vi vidite i šta se radi i kako se radi. Imali smo sad ovu akciju za Ehit, krenuli smo sa tom kampanjom, nova komisija koja je formirana pri Vladi i mogu vam reći da su efekti bili odlični. Izuzetno mali broj, najviše bi voleli da nije ni bilo ljudi koji su se obratili lekaru za to, ali, bukvalno, jedan jedini ozbiljniji slučaj smo imali koji je završio u bolnici zbog kombinacije alkohola i psihoaktivnih supstanci. Po saznanjima iz policije, nikakvih incidenata nije bilo na Exitu. Zaplenjena droga je u gradu, nije ni ušla u Exit.
Mislim da ćemo nastaviti sa time. Kao što smo sa festivalima, mislim da ćemo nastaviti i kada su sportske manifestacije u pitanju, domaće prvenstveno, derbi, međunarodne utakmice, fudbal, košarka, ili bilo šta drugo, gde su mladi u rizičnoj grupi. Krenućemo sa tim – sport - da, droga – ne.
Ono što se slažem, a to je da ćemo mi početi sa decom od pet godina, sa njihovom edukacijom o raznoraznim drogama, psihoaktivnim supstancama, jer je procena stručnjaka koji se time bave da je to period kada mora da se krene sa obrazovanjem te dece.
Nećemo imati apsolutno nikakve milosti niti razumevanja za one koji prodaju drogu i koji jednostavno ubijaju našu decu za par hiljada dinara. I ovu priliku koristim da im poručim da je bolje da nađu neki drugi posao. Nemoj to više da rade, da prodaju tu drogu, i to deci, jer nećemo imati nikakve milosti prema njima. Jednostavno, mogu bilo šta drugo da rade, ali to ne mogu da rade, jer to nećemo gledati i to nećemo tolerisati.
Moram da vas podsetim, pomenuli ste antivakcinalni lobi i ostalo, zašto smo došli u tu situaciju. Dok je to trajalo i kada je padao obuhvat vakcina, samo vratite, imate mogućnost da vratite, jedna od prvih vesti su bile okupljanje antivakcinalnih lobija. Tako su počinjale vesti. I ne samo što su počinjale sa tim, nego su stavljali i decu u prvi red. Niko se nije javio, niko nije hteo da odreaguje i da kaže. Kad smo rekli medijima da to ne rade, da to nema veze ni sa čim, ispalo je da je to neko mešanje u medijsku politiku. Samo vratite film i vidite kako je bilo. To su bile udarne vesti. A da ne pričam o medijskom prostoru za te neke, ne znam ni kako da ih nazovem, ljude koji nemaju veze sa medicinom, ne znam ni čime se bave, a koji su dali sebi za pravo da komentarišu da se vakciniše i da se ne vakciniše. Ni tu nije bilo nikakve reakcije. Morali su roditelji dece i lekari da ih tuže, pa je tek tada malo zastalo i tek sada imamo efekte toga. Znači, pričam vam samo činjenice koje postoje.

Iz svega što ste izneli ja zaključujem da vi još treba dosta da čitate. Nastavite da čitate i biće bolje.

Stvarno mogu da pohvalim da vi podržavate ove zakone i to mi je izuzetno drago. Koliko sam video ovde, mi nećemo imati neku ozbiljnu raspravu o ovim zakonima …
(Narodni poslanik dobacuje.)
Izvinite. Zaboravio sam na vas, ali za ostale vidim da zakoni neće biti tema i to mi je drago. To je znak da nema ništa loše i problematično u zakonima i kada nema toga onda su neke teme od pre 15 godina. Još jednom podržavam to, ali ja još tri života da živim ja ne mogu da budem kontraverzniji od vas. Ja sam malo dete za vas gospodine Živkoviću …
(Zoran Živković: Malo dete?)
Da, da.
… što se tiče kontraverze. O vašim glupostima ćemo pričati.
(Zoran Živković: Predsedavajući, da li ste čuli ovo?)
Još nisam započeo tu temu. Započeću je, ali vratiću se na Torlak. Što se tiče Torlaka, nije završena procedura iz krajnjeg razloga, Torlak traži stratešku vonternu, odnosno investicije koje će da se ulože i u zavisnosti od toga kada imamo investicije, kada napravimo detaljan plan na osnovu investicija koje imamo, pravimo strategiju za dalji rad. To je jedini razlog. Torlak najnormalnije funkcioniše. Biće novih projekata. Tako da tu ne vidim nikakav problem za razliku od perioda kada ste vi bili i kada ste na sve načine radili da uništite Torlak i bili ste na samom pragu da ga uništite. Torlak sada radi i proizvodi vakcine i ima dobru perspektivu da se vrati na put, na put na kome je bio. Toliko o Torlaku sada i toliko o Torlaku u vašem vremenu.

Meni je drago da ste zainteresovani za te teme i za sve to. Ja bih vas moli samo, pošto vas interesuju te teme i vidim da volite o tome da pričate, da kažete vi sve što znate i što imate o ubistvu novinara Pantića u Jagodini, o crnom mercedesu, lažnim tablicama i ostalim stvarima, da ljudima u Srbiji bude sve jasnije.

Vi ste, mislim u 60% onoga što ste rekli, apsolutno sve u pravu. Postoje studije koje se rade u svetu, mi ne možemo da utičemo, da utičemo kao država, da li će te studije da se rade u Srbiji ili neće da se rade. Vi znate da to zavisi od onoga ko je zainteresovan za to, da ispuni neophodne uslove i to može da se radi.
Da razjasnimo da svi ljudi ovde i gledaoci znaju, kanabis, ulje od kanabisa, lekovi na bazi kanabisa ne mogu da izleče bilo koji karcinom ili neku drugu malignu bolest, što ste lepo naveli, oni pomažu, olakšavaju muke. Znači, samo da razjasnimo tu stvar.
(Milorad Mirčić: Ne mogu ovo da slušam.)
Recite, da li ste nešto rekli ili?
(Milorad Mirčić: Za sebe?)
Za sebe, dobro. Recite slobodno.

Tako da to su dejstva kanabisa i tu se apsolutno slažemo. Mi smo…. Molim vas, hoćemo da pričamo ili?
(Milorad Mirčić: Ne mogu da ga slušam.)

Tako da taj deo mislim da svima treba da bude jasan.
Druga stvar, mi smo krenuli, verovatno znate u proceduru legalizacije kanabisa. Sastali su se ljudi koji se bave time, koji se bave svim tim stvarima i mi samo, ne znam da li, mi smo samo ušli u jedan problem koji čim se nađe rešenje za taj problem, lekovi, odnosno ulje na bazi kanabisa, nema nikakvih problema da bude ovde. Šta je problem? Problem je što mi ne možemo da garantujemo iz svega onoga što je nama ponuđeno da se uveze ovde, da će u tom preparatu koji dolazi ovde, biti tačno one koncentracije kanabisa koje su napisane, jer to niko od tih koji su ponudili ne garantuje za to. Analize koje su urađene u svakoj toj supstanci imate različitu koncentraciju kanabisa. Da li stvarno mislite da država može da preuzme na sebe da je neko dobio to ulje sa manje, a neko sa većom koncentracijom i dođe do nekih neželjenih efekata, recimo sa tom višom koncentracijom, a država je dozvolila da to ide.
Znači to je jedini problem koji postoji vezan za legalizaciju toga. Zašto su ovi drugi lekovi koje ste naveli, registrovani i uredno mogu da se koriste? Zato što može da se garantuje koncentracija kanabisa u njima.
Ono što smo mi predložili tim ljudima, taj proces morao bi da se radi od početka do kraja i da bude ispraćen i nema nikakvih problema. Znači, to je osnovna suština, da imamo kao država garanciju da je ta koncentracija koja piše, da se nalazi u tom ulju. Ko god to dostavi, donese, garantuje u najkraćem mogućem roku će biti registrovan.
Znači, nemojte da pravimo ljudima da je to sad neko političko pitanje - hoćemo, nećemo, to pomaže, ne pomaže i slično. Razjasnili smo sve i šta pomaže i šta ne pomaže.
Pomaže kod ljudi koji su u terminalnim fazama, u teškim i nekim drugim stanjima. Olakšava im probleme, olakšava im muke. Naravno, da svako od nas se bori za te ljude. Ti ljudi sada ovo gledaju šta mi pričamo i treba da znaju samo koji je problem, a da preuzme država na sebe i da kaže - neka ulazi to, pa sutra će da kažu – pa, vi ste dali dozvolu za to kao država, ovaj je popio više, ovaj je popio manje, ovome se desilo ovo, onome se desilo ono. Mi ne možemo tako neozbiljno da radimo.
Znači, evo, ja vam sad kažem i za vas i za sve one koji su zainteresovani za to, a što bi mi imali problem da se to pojavi kod nas na tržištu, ali ako može da bude kontrolisano, da se ispoštuju zakonski okviri.
Šta su uradile druge zemlje? To niste hteli da kažete. Druge zemlje da bi to sprečile oni su uzeli taj proces i radili ga od početka do kraja. Oni su svoju farmaceutsku industriju jedan deo su stavili za to. Oni uzgajaju to, u strogo kontrolisanim uslovima, prave i dobijaju tu koncentraciju, ali nemamo ništa protiv. Pa, ne može to država da uzme da radi.
Znači, hajde samo da budemo objektivni i da kažemo ljudima kako stvarno stoje stvari. Ne postoji nikakva prepreka za to. Samo moraju da se izbore zakonski uslovi.

Zbog zainteresovane javnosti, zbog pacijenata koji misle da je to potrebno, neophodno i slično, želim samo da kažem jednu stvar. Nije svako ko ispuni zakonske uslove koji postoje u Agenciji za lekove… Ne postoji nikakav problem da kada se ispoštuju zakonski uslovi, kada to bude u tim koncentracijama u tome da može da pomaže da se registruje kao lek i da ima tačnu dijagnozu za koju se primenjuje, ali ja, nažalost, moram da vas obavestim da nijedan zahtev nikada nije stigao u Agenciju. Zvaničan zahtev nije stigao za registraciju.
(Dušan Pavlović: To je krivično delo.)
Ne, ne. Nemojte mešati. Pokušavamo da pričamo o činjenicama. Znači, vi imate pravo. Postoji zakon, postoji tačno šta morate da ispunite, ispunjavate to, podnesete zahtev i to se rešava.
Ne postoji niko ko je ispunio zakonske uslove da mu je odbijen zahtev.

Što se tiče Zakona za transfuziju, samo moram na jedan detalj da vas podsetim. On i tada kad smo ga donosili je planirano da u potpunosti zaživi, da se do tada urade sve neophodne mere koje se rade, koje mogu da se provere i da se vide, za zaživi prvog januara 2019. godine.
Prebacuju se ti centri i šta je suština, kada već pričamo o tom zakonu, da vas podsetim, mi sa Zakonom o transfuziji od prvog januara imaćemo četiri centra i dobićemo mnogo bolju kontrolu te krvi. To je suština toga. Nećemo imati taj prozor od 15 dana gde je moguće da imate davaoca krvi koji je zaražen HIV-om ili nečim drugim, a da je 15 dana potrebno vreme da se to otkrije. Iz tog razloga ide u četiri centra jer je to izuzetno skupa analiza da bi se uradila tu i da bi imali kontrolu da krv stiže tamo gde treba, a ne neko zato što je sebičan neće da da drugom, nego – možda će meni zatrebati. Ne dam kome sad treba, nego možda će meni zatrebati i onda smo imali ogromne količine krvi koje su bačene iz tog razloga. Nismo imali jedinstveni sistem da pratimo koliko gde krvi ima i svako je prijavljivao kako je hteo. Od prvog januara 2019. godine ide svojom dinamikom kojom treba i zaživeće i to je razlog. Samo da podsetim.
Što se tiče transplantacije, zašto smo sada krenuli sa tim, da ljudi koji neće dovoljno je da napišu na jednom papiru – ne želim to, moji podaci su ti i ti, da pošalju u Upravu za biomedicinu ili da odu da daju usmenu izjavu. Neko je pričao da treba da se ide kod notara, da treba da se ide negde, da imaju nekih troškova. Apsolutno to ne postoji.
Zašto idemo na ovo? Idemo zato što ovim zakonom pravimo sistem gde nije moguće doći do zloupotrebe. Nije moguće. Znači, napravljen je takav da ne možete da izvedete nikakvu zloupotrebu a da se to ne vidi u sistemu i da se to ne primeti. Iz tog razloga sada imamo problem. Ako mislite da je lako izaći ispred tih dve hiljade i više ljudi kojima je to jedini izlaz, i oni koji slušaju sada nas i gledaju, imajte samo na umu njih i njihove porodice kojima je jedini spas za njih i njihovu decu da ostanu sa njima, jer ako nema donora, njih neće biti. To je suština priče. Mi mislimo da je tako napravljen da ne možete da uzmete tu zloupotrebu, a da kažem da se ona ne vidi, da to izvedete.
Sami znate, Srbija je takva, ne možete da ovde uradite ništa a da se ne zna, a kamoli nešto u nekom procesu gde ima 20,30,40,50 ljudi koji moraju da učestvuju u tome, da vi neki organ uzmete, da vi neki organ prodate. Prvo moramo da kažemo, ovo se sve radi na dobrovoljnoj bazi. Organ ne može da se plati, ni u Srbiji, niti bilo gde od ovih zemalja koje su razvijen. Mi zakon nismo radili po ugledu na nešto. Radili smo ga da mi osiguramo sebe i naše građane i naš sistem.
Nemojte, sada da budemo takvi, sad, uzeli smo primer iz drugih zakona, nemam nikakav problem da kažem kod ljudi koji imaju iskustvo. Ali, nemojte sada da kažemo – e, nećemo te zakone, a sutra kada se neko razboli, e, onda kažete, pustite me, sada mi dozvolite da idem u tu zemlju da se lečim, znate. To nije korektno. Znači, to su stvari o kojima smo vodili računa, o kojima vodimo računa, i ono što najiskrenije mislim da sa ovim zakonom, sa poštovanjem ovih procedura, bez kojih nismo ulazili u ovakvu priču, mislim da nećemo imati problem, problem je svest.
Što se tiče, pominjali ste crkvu, mi imamo saglasnost crkve za sve ovo. Tražili smo i od crkve saglasnost, i dobili za sve ovo, dobro ih upoznali, pričali sa njima i dobili napismenu saglasnost za ovo od crkve, želim da to znate vi, da znaju svi građani.
Zato se i malo duže čekalo, jer nije lako menjati svest ljudima. Zato smo hteli što širi konsenzus, nije naivna, nije jednostavna stvar. Umire desetine ljudi godišnje samo u Srbiji, što ne dočeka organ. Morali smo nešto da uradimo. Uvek će biti različitih mišljenja, mogli ste ovako, mogli smo ovako, mogli smo onako, ali mislim da je bitno da radimo, jer ako ne radimo ništa, ako ćemo da se povučemo i da pustimo da pričamo neke teme koje nemaju veze sa mozgom.
Meni je danas drago, jedna stvar, da su građani mogli da vide kako se neko ophodi prema onome što nekome znači život, o čemu je pričao, kako je priča, i kako je išao na neko svoje samoreklamerstvo, da dobije neki prostor u medijima i slično. Onda se čude što su na nivou statističke greške. Pa, eto iz tog razloga su na nivou statističke greške i svaki dan će im biti sve manja i manja podrška. Jer, jednostavno, kada se radi o bitnim stvarima, oni gledaju kako će oni da dođu do izražaja, kako će nekog misle da vređaju, ili nešto. Znači, eto to je suština te priče.
Što se tiče droge, ne znam da li se ikada više radilo, više pričalo. Mislim da je bitno da se što više priča o tome. Ono što je naš cilj, mislim da je prilično kasno kada dođe do toga da je neko uzeo drogu. Naš plan je da sa decom od pet godina radimo, da ne dođu i da ne uzmu, da odole iskušenju tih narko dilera, i svih tih koji dođu, da ne uzmu, to nam je prevashodni cilj, da podignemo njihovu svest da oni mogu da se odbrane od njih.
Da li vi vidite, ne pamtim, ne znam, možda nisam pratio dovoljno, ali svaki dan, kilogrami i kilogrami, ili ne znam ni ja, desetine kilograma droge se oduzme. To se oduzme, ali nje ima i dalje, jer jedan ode u zatvor, jedan padne, jednom oduzmu, ali to je očigledno takav biznis, gde oni ne odustaju, pored svega toga.
Jedna od prvih stvari o kojoj smo pričali sada na ovom Savetu za drogu, da ćemo ići sa predlogom da se podignu te kazne. Ali, to je Krivični zakonik, ili šta već, da se te kazne podignu i da ćemo mi kao Komisija tražiti da uđe u proceduru da mi podnosimo taj predlog da to budu najoštrije kazne.
Nemam nikakav problem sa svakim ko prodaje to i ko će za par hiljada dinara da ubije dete. Nemam nikakve milosti, nemam nikakvog razumevanja, želim da bude doživotno u zatvoru. Znači, bolje da on bude doživotno u zatvoru, nego da jedno dete bude mrtvo. Ono što im kažem, neka uzmu neka se bave nekim drugim stvarima, disaću im za vratom, neću im dati mira, zbog te dece.
Borimo se za decu, za natalitet, neko dobije dete lakše, neko dobije dete teže, prođe Tantalove muke, pa ga onda odgajate, pa ga školujete, pa onda dođe taj neki period neko ga tamo na nekom splavu, ili negde, za par hiljada dinara ubije. Neko ga ubije. Jeste. Znate.
Ali, vidite uvek imate one koji imaju naknadnu pamet i sve znaju, i sreća da su oni na tom mestu i da imaju tu podršku kakvu imaju i tako i prolaze. Ali ćemo mi nastaviti da se borimo, a njima ostaje samo da pričaju i da žale za prošlim vremenima, kada su oni sarađivali sa svima njima, ili šta su već radili.

Prvo želim dam vam se zahvalim što ste na ovakav način sagledali i probleme i sagledali predloge zakona, da je više takvih koji na ovakav način sagledavaju i koji uđu u suštinu. Onda ste mogli da vidite šta sve morate da uradite da bi jednu, krajnje jednostavnu stvar, kada pogledate jednu intervenciju koja ima mnogo prednosti, da bi vi samo legalizovali tu intervenciju, koliko morate zakona da promenite, koliko drugih podzakonskih akata, statuta, od same bolnice, pa preko specijalizacije, fakulteta, ministarstva, države da bi uradili da bi to funkcionisalo po najjednostavnijem principu, da ima svoju svrhu, da smanjite liste čekanja, da ne bude to invazivna metoda, da to bude minimalna invazivna metoda, da bude dobar efekat.
Vi vidite koliko treba da se uradi, mi sada radimo ovo, ali ostaje, nama je jedan od sledećih zakona, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, da sve to promenimo, da sve to ukomponujemo da bi to dalo efekta, da dođemo u fazu, da to što vi predlažete, da budemo lideri u regionu i ostalo, moramo…. Ali, to je sve vidljivo i to je sve može. To je ono što ja vama pričam, biće za dve, tri godine, da stignemo sve ove prateće stvari da uradimo i da do tada imamo dovoljno iskustva i da imamo ceo sistem koji je regulisan i za naše građane, prevashodno njima da pomognemo onda i drugim građanima i na tome da se obnavlja sistem u Srbiji.
Mislim da vam je sada tek jasnije kakav je ovo sistem i šta sve treba da se uradi za jedan mali korak da bi išao dalje. LJudi to gledaju sa jedne strane, svakom je svoj problem najveći, i želi da on bude rešen odmah, i ako njegov problem nije rešen, svi ostali problemi su nebitni i ne rešava se i sve je najgore. Mi to razumemo, ali se trudimo da sve te stvari popravimo, jedino što treba to je, kada neko ovako uđe da ima vremena da se pozabavi ovim stvarima, ne daj Bože da ima i lično, da je morao da se upozna sa svim tim, e onda tek naiđete na neko razumevanje.
Što se tiče promocije i svega, ne postoji bolja promocija od toga kada vi i vama slični to kažu. Mi šta god kažemo, iz Ministarstva, na kraju ljudi koje odredimo za republičke stručne komisije, oni sve to prevedu na teren politike i kažu; ne oni to pričaju politički, lažu nas, ovo, ono i sl. Na medije tek ne možete da utičete, oni pišu šta god hoće, niti se trudimo, jer ako vi kažete „pa nemojte ovo, ajd stavite ono“ uvek će da bude obrnuto. Jednostavno naš jedini cilj je da krajnji građanin koji dođe u tu situaciju, da on oseti, to je nama najbitnije. Kada ima reč onih koji su nešto prošli, koji su videli, to je za nas najbolja promocija. Tako da ćemo mi nastaviti u tome.
Ne očekujte od nas da izlazimo, jer i da kažete, znate, ovo treba ovako, ovo je ovako, ovo su prednosti, imaćete njih pet glasnijih koji su jači u medijima, koji će hteti da to sve obesmisliste. Tako da je nama ostao jedan jedini način da radimo ovako, da menjamo zakone i da dođemo bukvalno do svakog građanina, da oni osete da vide da se to menja i onda ne može niko ništa, ni mediji, ni bilo šta, mogu samo da pričaju, ali kao što vidite oni ne pričaju o temi, pričaju o neki stvarima koje njih žuljaju i na kraju to građani sve vide.

Zahvaljujem se na ovom vašem zapažanju.
Ono što je bitno da vam kažem da ovo sada što će ići u ovim zakonima, posebno Zakon koji ste vi pominjali, o psihoaktivnim supstancama, je preduslov da bi dobili sve ono o čemu ste vi pričali da nam nedostaje. Eto, to je suština. Zato smo i ovo sve uradili da bi imali valjane podatke, da bi imali informacioni sistem, da bi imali sve.
Ja moram da vam kažem da smo mi zatekli jedan sistem gde niste imali ne jednu bolnicu, dom zdravlja, uvezanu u istom mestu u istom dvorištu, oni su imali različite sisteme koji nisu bili kompatibilni i niste mogli da uvežete te podatke, neće vam izaći jedinstveno, hoćemo da ukucamo tu dijagnozu, imamo toliko pacijenata, toliko se javljaju.
Znači, od te situacije, a da ne pričamo o psihoaktivnim supstancama i svemu onome što je bilo. Naravno, kada krene nešto da se radi, onda ljudi vide krenulo je da se radi, onda oni hoće još više i to ide. To je meni drago da ste vi videli i da ste prepoznali – e pa ovi su krenuli nešto da rade, nešto će i uraditi, nešto će napraviti, krenulo je to.
Da vam pojasnim, ovo je preduslov da bi krenuli sa tim, da bi imali i podatke koliko njih se javilo, koliko njih koristi neke psihoaktivne supstance, koji koriste neke droge, koji koriste nešto treće, nešto četvrto, alkohol i slične stvari. Vi morate u jednom momentu da napravite presek da bi znali gde idete.
Druga stvar, bitna vam je ova stvar saradnje sa međunarodnim, pitali ste se gde se droga, gde je droga, pa mi iz tog razloga što je ta droga bila po policijskim stanicama, sudovima, krajnje nebezbedna i rizična za one ljude koji dolaze u kontakt sa njom, mi tek sad regulišemo to. Sad, da mi kažete – e znate nije bilo tako.
Mislim da možemo sve zakone da donesemo u godinu, dve, tri dana iz svih oblasti koje nas muče i koje smo zatekli. Ja vam kažem da je to nemoguće, ali barem radimo, barem se borimo, bar gledamo da svaki put bude sve više i više tih zakona i pokušavamo neki prioritet da nađemo. Samo iz zdravstva bi morali da budemo ovde godinu dana u Skupštini, da ne izlazimo uopšte, da bi sve stavili onako kako bi svi želeli da bude i opet ne bi bili zadovoljni.
Znači, moramo da regulišemo gde se odlažu te psihoaktivne supstance, kako se one čuvaju. Do sada nismo imali mogućnost da tu psihoaktivnu supstancu, drogu prebacimo u neku drugu laboratoriju u inostranstvu, a da je to zakonski regulisano, a da ne pričamo o drugim stvarima. Vladina komisija je morala da sprovodi transport i spaljivanje te droge, pa setite se samo koliko smo u onoj termoelektrani spalili tona droge koja je stajala, koja je zbog nekih zakona morala da bude tu, niste smeli da je dirate, i to je bilo tako. Znači, tone i tone, sećate se sigurno onih slika, da to ne bude neki rizik, da neko ne dođe u dodir sa tim, da neko to ne uzme, da neko to ne ukrade, da neko to ne proda, da neke stvari uredimo. Znači, to su činjenice koje su bile do juče.
Sada, ovo je uslov da se uvede sistem i da bi mogli onda da funkcionišemo, da zna svako kako će po tome da funkcioniše. Da li će to da bude dovoljno, da li ćemo mi da iskorenimo drogu, psihoaktivne supstance? Naravno da nećemo, ali nećemo im dati mira i neće im biti jednostavno da sprovode to što su pokušavali da rade do sada. Naravno da ćemo se zalagati za povećanje te kaznene politike, jer pre svega nam je stalo do naše dece, a ne do dilera. To je suština ovoga. Ako uspemo u ovome, onda kada to uradimo, samo treba da se pridržavamo i da sprovodimo, jer onda ćemo tek imati otvoren put da uradimo sve te stvari koje do sada nisu išle tako.

Gospodine Markoviću ili ekselencijo, kako već treba, što se tiče povećanja plata, prioritet za ovu godinu Ministarstva zdravlja, Vlade Srbije, države Srbije je da povećamo plate prvo medicinskom osoblju, sestrama, tehničarima i lekarima, a zatim i nemedicinskom osoblju.
Reći ću vam i kako smo to zamislili da uradimo. Što se tiče nemedicinskog osoblja, ljudi koji pomažu, oni koji čiste, oni koji rade na drugim poslovima, idemo na autsorsing, angažovaćemo firme koje se time bave i automatski te radnike koji sada rade kod nas prebaciti u te firme gde su već sada veće plate i tu ćemo po proračunima koje smo uradili imati kapaciteta za to i, druga stvar, da povećamo ovo što sam rekao za medicinsko osoblje, posebno za medicinske sestre i tehničare. Nadam se da već u ovoj godini to bude ostvareno.