Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, velika mi je privilegija biti danas ovde pred vama i predstavljati predloge zakona o zdravstvenom osiguranju, zakona o zdravstvenoj zaštiti, zakona o predmetima opšte upotrebe i zakona o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koji se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci, koje je podnela Vlada u načelu.
Dozvolite mi da posebno istaknem značaj donošenja dva tzv. krovna zakona u oblasti zdravstva, a to su Zakon o zdravstvenom osiguranju i Zakon o zdravstvenoj zaštiti.
Uveren sam da ćete prepoznati našu želju kao predlagača ovih zakona da zdravstveni sistem Srbije, u koji se poslednjih pet godina ulaže daleko više nego ikada ranije, učinimo još kvalitetnijim, bržim i efikasnijim.
Nezadovoljavamo se postignutim i ocenama međunarodno priznatih faktora o napretku našeg zdravstvenog sistema, već nam je namera, ali i obaveza prema građanima Srbije da kvalitetna zdravstvena usluga bude jednako dostupna u svim delovima naše države.
Potrudiću se da vam u sledećih nekoliko minuta predstavim najznačajnije
Elemente navedenih zakona.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Osnovni razlog donošenja Zakona o zdravstvenoj zaštiti je potreba da se ova oblast detaljnije pravno uredi i uskladi sa izmenjenim društveno-ekonomskim odnosima i novinama u sistemu zdravstvene zaštite u odnosu na period donošenja prethodnog Zakona o zdravstvenoj zaštiti iz 2005. godine, a u skladu sa Ustavom Republike Srbije kao osnovnim pravnim okvirom za uređenje i obezbeđenje sistema u oblasti zdravstva.
Nakon proteka više od decenije i svih promena koje su se desile u oblasti sistema zdravstva, pojavila se potreba da se oblast zdravstva reformiše radi jasnijeg sagledavanja svih relevantnih činioca koji ih prate.
Najznačajnije izmene postojećeg zakona su sledeće. U grupacije stanovništva obuhvaćene društvenom brigom za zdravlje uvedene su tri nove kategorije stanovništva, i to: mlade nezaposlene osobe koje se nalaze na školovanju, a najviše do navršenih 26 godina života, lica sa statusom borca, izbegla, odnosno lica prognana iz bivših republika SFRJ, kao i raseljena lica koja su nezaposlena i sa niskim mesečnim prihodima, a koja imaju boravište na teritoriji Republike Srbije, lica kojima se obezbeđuje sem obavezne i preporučena imunizacija i žrtve terorizma.
Plan razvoja zdravstvene zaštite donosi Vlada. U opštem interesu u zdravstvenoj zaštiti uvode se, a finansira iz sredstava Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja: sprovođenje ciljanih preventivnih pregleda, odnosno skrininga, upravljanje medicinskim otpadom u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini; obezbeđivanje zdravstvenih specijalističkih studija i užih zdravstvenih specijalističkih studija zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini; obezbeđivanje kadra radi zamene odsutnih izabranih lekara za vreme trajanja specijalizacija; osiguranje imovine i kolektivno osiguranje zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini od posledica nesrećnog slučaja, osiguranje u slučaju teže bolesti i hiruške intervencije, kao i osiguranje odgovornosti prema trećim licima u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini; tekuće održavanje objekata i prostorija i tekuće servisiranje medicinske, nemedicinske opreme, prevoznih sredstava i opreme u oblasti integrisanog zdravstvenog informacionog sistema zdravstvenih ustanova u javnoj svojini.
Sredstva za organizovanje i sprovođenje redovne spoljne provere kvaliteta stručnog rada obezbeđuju se od nadležne komore zdravstvenih radnika.
Osnivači zdravstvenih ustanova u javnoj svojini su Republika Srbija, odnosno AP za zdravstvene ustanove na teritoriji AP, a za apoteke osnivač je jedinica lokalne samouprave.
Uvodi se zdravstveni centar kao vrsta zdravstvene ustanove. Zdravstvena ustanova može da se osnovati u skladu sa propisima kojima se uređuje javno privatno partnerstvo.
Zdravstvena ustanova se upisuje u registar Agencije za privredne registre umesto dosadašnjeg upisa u registar suda.
Olakšani su uslovi za osnivanje privatne prakse i to na sledeće načine: mogućnost osnivanje uže specijalističke ordinacije. Poliklinika se može osnovati za najmanje dva oblika privatne prakse, osim apoteke.
Privatna praksa može privremeno prestati sa obavljanjem zdravstvenih delatnosti u trajanju ne dužem od pet godina, umesto dosadašnjih 12 meseci. Ukoliko je osnivač privatne prakse privremeno odsutan zbog privremene sprečenosti za rad, stručnog usavršavanja, ostvarivanja prava iz radnog odnosa i slično, privatna praksa može nastaviti sa radom najduže pet godina ukoliko obezbedi odgovarajući kadar. Privatna praksa nije u obavezi da obezbedi stalno dostupan sanitetski prevoz.
Zatim, unapređene su odredbe koje se odnose na prekovremeni rad. Predviđeno je da se može zaključiti ugovor o dopunskom radu sa poslodavcem sa kojim zaposleni ima zaključen Ugovor o radu sa punim radnim vremenom, kao i najviše tri ugovora o dopunskom radu sa drugim poslodavcem.
Dom zdravlja, u javnoj svojini, osniva Republika Srbija, a na teritoriji autonomne pokrajine autonomna pokrajina u skladu sa zakonom, planom mreže. Dom zdravlja mora obezbediti zdravstvenu zaštitu iz oblasti dentalne medicine, laboratorijsku i drugu dijagnostiku, samostalno ili preko druge zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse u skladu sa zakonom i planom mreže.
U Domu zdravlja može se obavljati delatnost medicine rada i druga specijalsističko-konsultativna delatnost, kao i apotekarska delatnost. Dom zdravlja obezbeđuje sanitetski prevoz, kao i prevoz pacijenata na dijalizu, samostalno ili preko druge zdravstvene ustanove u skladu sa zakonima i planom mreže.
Zavod za plućne bolesti i tuberkolozu, Zavod za gerijatriju i paliativno zbrinjavanje i Zavod za paliativno zbrinjavanje mogu imati stacionar u svom sastavu.
Zakon predviđa nove vrste zdravstvenih ustanova: zdravstvena ustanova poliklinika, zavod za laboratorijsku dijagnostiku, zavod za paliativno zbrinjavanje i zavod za radiološku dijagnostiku.
Bolnica može imati organizacione jedinice izvan svog sedišta. Olakšani su minimalni uslovi za Specijalnu bolnicu koja nema obavezu da obavlja farmaceutsku delatnost, laboratorijsku, radiološku i drugu dijagnostiku, a što može obezbediti preko druge zdravstvene ustanove.
Plan razvoja kadrova u zdravstvu se odnosi u skladu sa planom upisa na fakultete i škole zdravstvene struke, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove obrazovanja, čime se Ministarstvo zdravlja uključuje u donošenju upisne politike u ovoj obrazovnoj ustanovi.
Uslovi za imenovanje direktora su izmenjeni. Definisana je stručna sprema za direktora, koji može biti zdravstveni radnik i to doktor medicine, doktor dentalne medicine, farmaceut, odnosno farmaceut medicinski biohemičar ili lice koje ima visoko obrazovanje iz oblasti pravnih i ekonomskih, odnosno organizacionih nauka na akademskim master studijama, najmanje pet godina radnog staža kao rukovodilac zdravstvene ustanove, odnosno rukovodilac organizacione jedinice u zdravstvenoj ustanovi.
Svi članovi Upravnog i Nadzornog odbora moraju imati visoko obrazovanje na akademskim master studijama. Većina članova Upravnog i Nadzornog odbora predlaže se od strane osnivača. Zaposleni u zdravstvenim ustanovama iz plana mreže može biti samo član jednog organa upravljanja, odnosno samo jednog stručnog organa u toj zdravstvenoj ustanovi.
Izvršena je izmena stručnih zvanja i to doktor dentalne medicine, u skladu sa Direktivom o regulisanju profesija i dodat mr farmacije pored diplomiranog farmaceuta.
Specijalizacija iz deficitarnih grana može se odobriti kako nezaposlenim zdravstvenim radnicima, tako i zaposlenim na određeno vreme.
Troškove kontinuirane edukacije plaća nadležna Komora zdravstvenih radnika, odnosno poslodavac, odnosno zdravstveni radnik.
Odredbe koje se odnose na apotekarsku delatnost implementirane su u Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti i čine njen sastavni deo.
Predstaviću vam ukratko najznačajnije elemente o Zakonu o osiguranju. Osnovni razlog za donošenje novog Zakona o zdravstvenom osiguranju jeste unapređenje sistema zdravstvenog osiguranja, koji je i ovim zakonom…

Naime, izvršeno je najpre usklađivanje sa drugim propisima koji utiču na organizaciju i sprovođenje obaveznog zdravstvenog osiguranja iz oblasti rada, lekova, medicinskih sredstava, zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, sporta, upravnog postupka, inspekcijskog nadzora, kao i iz oblasti zaštite podataka o ličnosti.
Ovim zakonom uređuje se sistem zdravstvenog osiguranja u potpunosti, a što podrazumeva kako obavezno zdravstveno osiguranje tako i dobrovoljno zdravstveno osiguranje, što do sada nije bio slučaj.
Takođe, prošireni su osnovi osiguranja i obim prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, uvedena je doplata za zdravstvene usluge, lekovE, medicinsku rehabilitaciju i medicinska sredstva. Unapređen je postupak kontrole zaključenih ugovora povodom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu, kao i postupak centralizovanih javnih nabavki, preciznije uređen postupak arbitraže, postupak imenovanja, odnosno razrešenja organa upravljanja Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a predložena su i veća ovlašćenja Ministarstva u delu normativne aktivnosti.
Najznačajnija nova rešenja su sledeća: uvode se novi osnovi osiguranja za poljoprivrednike radi preciznijeg definisanja, za lica koja obavljaju poslove javnog beležnika i javnog izvršitelja radi prepoznavanja specifičnosti ovih profesija koje su bitne u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja, za lica koja primaju penziju ili invalidninu isključivo od stranog nosioca osiguranja a imaju prebivalište ili boravište, odnosno stalno nastanjeni ili privremeno borave u Republici Srbiji, za žrtve terorizma, kao i za borce kojima je status borca utvrđen u skladu sa propisima o zaštiti boraca.
Data je mogućnost da se preduzetnik kome je prestalo svojstvo osiguranika zbog privremenog odjavljivanja delatnost, kao i supružnik, odnosno vanbračni partner kome miruju prava i obaveze zbog upućivanja drugog supružnika, vanbračnog partnera na rad u inostranstvo, uključe obavezno zdravstveno osiguranje radi obezbeđivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za sebe i članove uže porodice.
Definisan je paket zdravstvenih usluga obuhvaćenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem, a to su zdravstvene usluge koje su utvrđene nomenklaturom zdravstvenih usluga i cenovnikom zdravstvenih usluga koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Proširen je obim prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u smislu da sva odrasla osigurana lica imaju pravo na preventivne i ostale preglede u vezi sa planiranjem porodice, čime se podstiče populaciona politika Vlade.
Predviđeno je da se osiguranim licima može obezbediti imunizacija i hemiprofilaksa koja je preporučena prema propisima kojima se uređuje zaštita stanovništva od zaraznih bolesti pod uslovima utvrđenim novim zakonom.
Data je mogućnost produženja prava na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog neke člana uže porodice deteta do navršenih 18 godina života, kada visina naknade zarade iznosi 100% od osnova za naknadu, čime se utiče na poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja porodice, u kojoj dete do navršene 18. godine života ima teško oštećeno zdravstveno stanje.
Obezbeđena je naknada troškova prevoza posmrtnih ostataka osiguranog lica do mesta prebivališta u slučaju uzimanja organa radi presađivanja, s obzirom da je na taj način u slučaju tog humanog čina materijalno dodatno ne opterećuju porodice.
Prošireno je pravo kod osiguranih lica, žena kojima je izvršena mastektomija jedne ili obe dojke, što doprinosi kako boljem psihičkom, tako i zdravstvenom stanju žene nakon izvršene mastektomije.
Data je mogućnost doplate osiguranom licu za pružene zdravstvene usluge, lekove, medicinsku rehabilitaciju i medicinska sredstva na taj način što se daje osnov za doplatu pojedinačnih slučajeva, kao i za mogućnost uvođenja novih proizvoda dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Predložen je duži vremenski period od 12 meseci za obračun osnova za naknadu zarada koje se isplaćuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a to je da osnov za naknadu zarade čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, kako bi se racionalnije koristila sredstva obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno onemogućile zloupotrebe od strane poslodavca i osiguranika.
U slučaju kada nisu uplaćeni dospeli doprinosi za zdravstveno osiguranje, osim hitne medicinske pomoći, predloženo je da i troškove palijativnog zbrinjavanja, sprovođenja obaveznog skrininga u skladu sa nacionalnim programom, kao i obavezna imunizacija prema propisima koji se utvrđuju, zaštita stanovništva od zaraznih bolesti snosi Republički fond za zdravstveno osiguranje, čime je proširen krug zdravstvenih usluga koji se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja osiguranim licima, kada nije uplaćen dospeli doprinos kao uslov za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Prepoznat je značaj preventivnih pregleda na taj način što je predviđeno da se osiguranim licima na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju skrining pregledi prema odgovarajućim nacionalnim programima u celosti sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, u cilju prepoznavanja značaja preventivnih pregleda na zdravstveno stanje pojedinaca, odnosno odazivanje na skrining preglede predviđeno je učešće osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite samo u slučaju neopravdanog izostanka sa skrining pregleda, jer se osigurano lice poziva više puta u okviru jednog ciklusa.
Ukoliko osigurano lice koje je neopravdano izostalo sa skrining pregleda kasnije oboli od bolesti za koje je bio organizovan skrinin, učestvuje u troškovima daljeg lečenja od te bolesti za razliku od osiguranog lica koje se odazvalo pozivu na skrining i koje u slučaju kasnijeg oboljevanja od bolesti za koje je bio organizovan skrining ne učestvuje u troškovima zdravstvene zaštite, već sve troškove snosi RFZO.
Produžen je period za koji izabrani lekar može utvrditi dužinu privremene sprečenosti za rad osiguranika. Umesto dosadašnjih 30, predloženo je 60 dana. Na taj način je dodatno prepoznata uloga izabranog lekara s jedne strane, a s druge, osiguranom licu je olakšano ostvarivanje ovog prava, ali je ostalo nepromenjeno rešenje u pogledu isplatioca naknade zarade za taj period. Do 30 dana sredstva obezbeđuje poslodavac, a 31. dana sredstva obezbeđuje RFZO, osim u slučajevima predviđenim zakonom.
Osiguranim licima je omogućeno da u slučaju potrebe budu upućeni na stacionarano lečenje neposredno od strane lekara specijaliste koji ga leči, a ne samo od izabranog lekara, čime je osiguranom licu pojednostavljen postupak ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu za stacionarno lečenje.
Zakonom je predviđeno formiranje jedinstvene liste čekanja, koju ustrojava i vodi RFZO. Detaljno je uređeno dobrovoljno zdravstveno osiguranje kao deo zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji.
Stvoren je pravni osnov po kojem RFZO može u skladu sa propisima koji uređuju javno-privatno partnerstvo da zaključi ugovor povodom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu i sa pravnim licima, odnosno preduzetnikom, kao i javno-privatnom partnerstvu.
Predložena je dvostepenost u postupku kontrole sprovođenja zaključenih ugovora između RFZO sa zdravstvenim osiguranjem davalaca zdravstvenih usluga, kao i mogućnost vođenja upravnog spora, na koji način se doprinosi boljoj zaštiti kako RFZO, tako i davalaca zdravstvenih usluga.
Utvrđeni su precizni rokovi za podnošenje zahteva za zaključivanje sporazuma o arbitraži i predložena rešenja spora putem stalne arbitraže ili ad hok arbitraže, na koji način se otklanjanju uočene nedoumice u pogledu rešavanja sporova i na ovaj način omogućava brže sprovođenje arbitraže. Omogućeno je zdravstvenim ustanovama van plana mreže i privatnoj praksi, sa kojom RFZO ima zaključen ugovor povodom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu u njihovo ime i za njihov račun RFZO sprovodi poslove centralizovanih javnih nabavki uz njihovu saglasnost.
Precizno je uređen postupak imenovanja i razrešenja organa upravljanja RFZO, kao i materije rodno-pravnih odnosa u RFZO.
Želeo bih da vas upoznam sa razlozima za donošenje zakona o predmetima opšte upotrebe i kratkim obrazloženjem ovog zakona.
Potpisivanjem SSP između EU i Republike Srbije priznaje se važnost usklađivanja nacionalnog zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU, kao i implementacija istih u cilju usaglašavanja standarda zaštite potrošača u Republici Srbiji, a sve sa krajnjim ciljem valjanog funkcionisanja tržišne ekonomije.
Pre početka rada na tekstu novog zakona o predmetima opštem upotrebe urađena je analiza oblasti kako u smislu stepena primene važećeg zakonodavstva u oblasti, problema koji nastaju u primeni, tako i u smislu stepena usklađenosti u oblasti predmeta opšte upotrebe sa evropskim zakonodavstvom.
Predloženim zakonskim rešenjima otkloniće se nedorečenost i nejasnoća važećeg Zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, te će se omogućiti usklađivanje ove oblasti sa zakonodavstvom EU u znatnoj meri.
Takođe, novim zakonskim rešenjem zameniće se važeći propisi u ovoj oblasti koji su na određeni način institucionalno zastareli, pre svega sa aspekta njihove efikasne primene, te nedovoljno usaglašeni, odnosno ne usaglašeni sa novim načinima i naučnim saznanjima.
Donošenjem važećeg Zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe decembra 2011. godine pojedine grupe predmeta opšte upotrebe koje su tradicionalno bile predmet sanitarnog nadzora i predmet uređenja ovog propisa su neopravdano izostavljene iz Zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe. To je za posledicu imalo da je duvan prestao da se kontroliše u pogledu kontaminacije ostataka zagađujućih supstanci iz životne sredine i da su se sredstva za održavanje higijene u domaćinstvu, u industriju, uključujući i ona koja se koriste u proizvodnji i stavljanju hrane u promet, dezinfekciona sredstva i biocidi za upotrebu u domaćinstvu takođe prestala da se kontrolišu u pogledu zdravstvene ispravnosti u proizvodnji, kao i prilikom uvoza radi isporuke na tržište Republike Srbije.
Novim zakonom o predmetima opšte upotrebe postiže se to da će se stvoriti potpuniji pravni osnov za transponovanje EU propisa koji se odnose na zdravstvenu ispravnost ili bezbednost predmeta opšte upotrebe i zahteva koje ovi predmeti moraju da ispunjavaju prilikom isporuke na tržište, odgovornosti subjekata u poslovanju za ispunjenost propisanih zahteva u zavisnosti od momenta u lancu snabdevanja, a sa krajnjim ciljem osiguranja visokog nivoa zaštite života i zdravlja ljudi. Unapređenje slobodnog kretanja ovih proizvoda između naše zemlje i države članice EU, kao i drugih zemalja, uz odgovarajući nivo stručnog nadzora nad primenom zakona otklanja svaku sumnju na postojanje bilo kakve barijere u slobodnom kretanju robe i kapitala.
Prethodno izostavljene grupe predmeta opšte upotrebe, kao što su duvanski proizvodi, pribor za pušenje i sredstva za održavanje higijene u domaćinstvu, uključujući i ona koja se koriste u proizvodnji i stavljanju hrane u promet, dezinfekciona sredstva i biocidi za upotrebu u domaćinstvu biće ponovo obuhvaćeni adekvatnom kontrolom zdravstvene ispravnosti, odnosno bezbednosti u svim fazama proizvodnje i prometa u cilju zaštite života stanovništva.
Ovo zakonsko rešenje uvodi obavezu prijavljivanja ozbiljnih neželjenih efekata nastalih korišćenjem pojedinih grupa predmeta opšte upotrebe, kao što su kozmetički proizvodi. Tako prikupljene informacije o neželjenim efektima ministarstvu će koristiti za svrhu analize tržišta, tržišnog nadzora, kao i za svrhu informisanja potrošača.
U odnosu na važeći Zakon o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, ovo zakonsko rešenje ne uvodi velike novine u smislu obaveze subjekata poslovanja sa predmeta opšte upotrebe, već su obaveze konkretnije i jasnije, kako u smislu dokumentacije kojom isti dokazuju zdravstvenu ispravnost ili bezbednost proizvoda, tako i u smislu postupanja u svrhu dokazivanja pomenutih navoda sa krajnjim ciljem da se bezbednost i zaštita zdravlja potrošača, odnosno isporuka na tržište zdravstvene ispravnosti ili bezbednih predmeta opšte upotrebe.
Ovim zakonom se daju jasne definicije pojedinih pojmova, pa se očekuje da će isti biti lakše razumljiv za sve subjekte u poslovanja predmeta opšte upotrebe, što je zasigurno pozitivan efekat ovog propisa.
Ostalo mi je još da vas ukratko upoznam sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci.
Budući da Zakon o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci nije u potpunosti usklađen sa propisima EU koje uređuju oblast prekursora, kao i da nije u potpunosti usklađen sa nacionalnim propisima donetim posle 2005. godine, primenjene su izmene i dopune Zakona o prekursorima.
Izmenama i dopunama Zakona o prekursorima uspostavlja se sistem sledljivosti, koji se ogleda kroz mogućnost praćenja prekursora u svim fazama proizvodnje, prerade ili prometa, u saradnji sa MUP i Upravom carina i sledstveno tome, adekvatno izveštavanje Međunarodnog biroa za kontrolu narkotika.
Takođe, značajni ciljevi će se postići putem uspostavljanja sistema brze provere pre izvoza prekursora kojim će se unaprediti razmena informacija o potencijalnim rizicima vezanim za prekursore, tj. o njihovoj eventualnoj zloupotrebi u proizvodnji droga i prihotropnih supstanci.
Važno je naglasiti da nova zakonska rešenja olakšavaju poslovanje pravnim licima u sledećim segmentima. Smanjuje se broj dokaza, odnosno dokumentacije koja je potrebna za dobijanje odgovarajućih dozvola za proizvodnju, odnosno promet prekursora. Rok za izdavanje dozvole za proizvodnju, odnosno promet prekursora posle dostavljanja potpune dokumentacije skraćuje se sa 90 na 60 dana, a rok za izmenu i obnovu dozvole definiše se kao rok od 30 dana.
Poslove lica odgovornog za proizvodnju, odnosno promet prekursora može da obavlja i lice sa završenim fakultetom tehnološke struke. Dozvoljava se promet na malo prekursorima treće kategorije u skladu sa propisima koji uređuju oblast hemikalija, biocidnih proizvoda i predmet opšte upotrebe, kao i prekursorima čvrste kategorije u skladu sa propisima koji uređuju oblast lekova, zdravstvene zaštite ljudi i zdravstvene zaštite životinja. Pravna lica koja imaju dozvolu za proizvodnju lekova ili dozvolu za promet na veliko lekova izdatu od ministarstva, odnosno ministarstva nadležnog za poslove veterine, mogu na osnovu te dozvole da vrše proizvodnju odnosno promet prekursora četvrte kategorije. Lekovi koji sadrže prekursore prve kategorije – efedrin, pseudoefedrin, norefedrin ili njihove soli.
Precizno se definiše da se dozvola može izdavati za jednu supstancu iz prve ili četvrte kategorije prekursora, odnosno za najviše dve supstance iste kategorije prekursora, drugo lice treće kategorije, kao i da se za izdavanje dozvole plaća republička administrativna taksa. To bi bilo u najkraćem, vezano za ova četiri zakona.
Zamoliću samo da mi dozvolite da pročitam, vezano i za četvrti zakon iz Ministarstva finansija, a to je Predlog potvrđivanja akta o osnivanju Azijske infrastrukturne banke.
Pred vama se nalazi Predlog zakona o potvrđivanju akta o osnivanju Azijske infrastrukturne banke i želeo bih da napomenem osnovne informacije o Azijskoj infrastrukturnoj investicionoj banci. Osnovana je na inicijativu Narodne Republike Kine 2015. godine, kada je 57 članica potpisalo akt o pristupanju, odnosno prihvatilo akt o osnivanju, od kojih su 37 države regionalni članovi banke, a 20 neregionalni. Banka je počela sa radom u januaru 2016. godine, kao relativno nova multilateralna razvojna banka sa kapitalom od 100 milijardi američkih dolara. Prvobitno je osnovana da bude regionalna finansijska institucija, ali joj je pristupio veliki broj članica izvan azijskog pacifičkog regiona, kao što su Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija, Holandija, Španija i druge, tako da banka ima međunarodni karakter i trenutno broji 93 države članice. Sedište banke je u Pekingu.
Svrha AIB je da podstiče, održava ekonomski razvoj, stvara bogatstvo i poboljšava povezanost infrastrukture u Aziji, investiranje u infrastrukturu i druge proizvodne sektore, kao i da podstiče regionalnu saradnju i partnerstvo, blisko sarađuje sa drugim multilateralnim i bilateralnim razvojnim institucijama.

Izneću par zvaničnih podataka koji su pomenuti ovde, a to su, do današnjeg dana ukupan obuhvat građana Srbije za grip bio je nešto niži, od 250.000 građana je vakcinisano u Srbiji od toga. Takav obuhvat nismo imali u prethodnih 10 godina kada se redovnije radila analiza.
Po zvaničnim podacima maksimum njih 63 koji su umrli mogu da se dovedu u vezu sa gripom. Znači, mogu. Ne može niko u tom momentu kada se to desi da vam da tačnu informaciju da li je grip definitivni uzrok da je neko umro ili ne. Znači, ja samo molim sve da budemo obazrivi sa tim. To je izuzetno bitno. Ali, ova stvar oko vakcinacije je izuzetno najvažnija. Ovo su stvari oko kojih ne možemo da imamo različito mišljenje, jer svako naše različito mišljenje, ono što je najgore, imaće smrtni ishod na neko dete.
Ja samo hoću da vas podsetim kakva je kampanja bila tog antivakcionog lobija i koliko smo imali mrtvih, a među njima i dece. Hoću da vas podsetim jednu stvar, da sam podneo krivične prijave protiv onih koji su zastupali da se ne vakcinišu. To se nalazi na sudu ili tužilaštvu, gde nemam nikakvo pravo da utičem šta će i kako će tamo da se radi. Ali, svi treba da znaju da su podnete krivične prijave i očekujem da u skladu sa zakonom, da oni koji su to radili, da se uzme u obzir da smo imali decu koja su umrla i da se na osnovu toga sprovede proces i da se oni sankcionišu. To je nešto što mislim da građani Srbije zaslužuju bez obzira na sve. Ne verujem da postoji građanin Srbije koji može da ima opravdanje za to i da ima opravdanje za toga ko je izašao da propagira to da se neko ne vakciniše, a onda posle toga da umru deca.
Da vas podsetim, da ne dozvoljavamo, da smo podigli te kazne da ima ljudi kojima je došlo da idu na izdržavanje kazni zbog toga i da ne mogu da se upišu deca u vrtiće i u škole ako nemaju potvrdu da su vakcinisana, jer nisu u pitanju samo ta deca koja nisu vakcinisana nego i sva druga deca. Mora da se ima na umu da jedan broj dece ne može da se vakciniše, jer ima nekih bolesti koje ne dozvoljavaju da se vakcinišu, da je to rizično.
Što se tiče, zvanično nemamo potvrdi ni od jedne relevantne evropske ili svetske institucije da je virus koji je bio, odnosno grip koji je bio u Srbiji, da je mutirao, da je išao iz opsega ova tri virusa. Dešavale su se stvari da neko nije vakcinisan, da dobije jedan tip gripa, da ga ne odleži, a da se na taj tip gripa nadoveže i drugi, a neki put i treći, ali nemamo da su mutirali, da je bilo šta.
Zaključak. Najbolja prevencija vakcina koje je imalo u dovoljnom broju i oktobar je mesec kada ta vakcina stiže. Još jednom, jeste daleko oktobar, razmišljajte o tome, mnogo će nam bolje biti svima.
Što se tiče novca za Sergeja Trifunovića, mislim da se svi sećate da je on u tom momentu bio kao jedan narodni heroj u Srbiji koji pomaže deci, a da država Srbija neće da pomogne deci da se ona izleče. Tako da je tih 250.000 evra, ne samo za to dete koje je trebalo da ide u Španiju, nego je dat novac za još petoro dece, jer je tako bilo da on ima još petoro dece koja hoće da idu.
Prvo moram da kažem, da građani znaju, da to dete za koje je kao bilo sve organizovano da se leči u Španiji, da je to dete stiglo u Španiju i da uopšte nije bilo ni najavljeno tamo u bolnici, mislim da je to bio neki vikend, petak, subota ili možda i nedelja, gde je tek na uspostavljanju kontakta sa ljudima koje smo mi znali u toj bolnici dete primljeno, jer ta bolnica ne prima subotom i nedeljom decu, naravno, i niz drugih stvari koje možda nije u redu da iznosim.
Ono što sam ja tražio na Vladi, to je da moramo da dobijemo dokaz za svaki dinar šta je sa tim novcem, ne samo tih 250.000 evra, nego za svaki dinar koji je neko poslao SMS poruku ili na drugi način uplatio, jer to obesmišljava sve. Ako vi nemate povratnu informaciju za šta ste vi dali, a to je sve bilo pod izgovorom da ćete vi pomoći nekome, a svi dobro znate da se na kraju ispostavilo da je on taj novac ulagao u neke sumnjive investicione fondove, kockao se sa novcem, nije imao nikakvo pravo za to.
Druga stvar, tu je, po njegovoj priči, bio samo jedan lekar. Da li možete da zamislite da jedan lekar može da sagleda sve dijagnoze i da donese odluke gde će ko da se leči ili bilo šta? Drugostepena komisija je bio lično Sergej Trifunović, van svakog zakona, van svake pameti, van svega. Insistirao sam tada i insistiram i sada da mora da se izađe pred građane Srbije, to je njihov novac, da se kaže, to ne može da zastari, niti bilo šta, gde je svaki dinar i tih 250.000 evra i svaki dinar koji je došao od SMS poruke, jer je vrlo jednostavno izračunati koliko je novca došlo, gde je i kako potrošen i za sve ono što se utvrdi da se odgovara. Ono što ja imam poslednju informaciju, da su tamo ušli nadležni organi i policije i tužilaštva i svih, nemam posle toga informaciju dokle je to stiglo, jer nemam pravo, kao što znate, ali ovim putem apelujem na sve da se to dovede do kraja, kakva god da je istina, kakve god da su činjenice, da se izađe sa njima.
Što se tiče lečenja dece, morate da znate da odluke donose samo republičke stručne komisije, odnosno ljudi koji su najstručniji za tu oblast kojom se bave i iz koje oblasti je problematika tog deteta. Znači, mi jedino tako možemo da uspostavimo sistem da bi on funkcionisao. Sve van toga je ozbiljna improvizacija koja može preskupo da nas košta, da imamo ozbiljne probleme i ozbiljne posledice, da to prebacujemo na drugi kolosek. Moramo da verujemo našim ljudima, našim stručnjacima, šta oni kažu da tako uradimo.
Da građani Srbije znaju, za neke bolesti, zato se zovu i retke, u Evropi i u svetu postoji samo jedan ili eventualno dva ili tri centra u kojima se oni leče, upravo iz tog razloga, jer da se leče na više mesta, ne bi mogli da skupe sve te podatke, ne bi mogli dovoljno da se posvete tome, jer se to ređe dešava nego neke druge bolesti i takav je stav zvanične struke da se to radi na dva ili tri mesta. Ne radi se samo o operacijama. Najlakše je kada se radi o operaciji, pa dođe strani stručnjak da operiše ovde, ali ima mnogo bolesti metabolizma, bolesti krvi i drugih za koje trebaju i specifični uslovi, specifični lekovi, nije dovoljno da dođe neko da bude ovde jedan, dva ili tri dana, to su neke stvari koje traju mesecima, nedeljama i koje moraju da budu na tom mestu u tim klinikama koje tu postoje. Znači, molim samo ljude da to razumeju, da je to suština priče.

To su apsolutne činjenice. Ono što bi trebalo svi da pošaljemo poruku građanima, to je da sve te stvari mogu da se spreče. Iz tog razloga, mi smo i u ovom zakonu i one ljude koji nemaju zdravstveno osiguranje stavili da ih pozovemo na skrininge za karcinom debelog creva, karcinom materice, karcinom dojke, to ćemo da proširimo. Radimo savetovališta pri zdravstvenim ustanovama za psihijatrijske bolesti, ono što je jedan od vodećih faktora kardiovaskularne bolesti, ali ono što treba građani da znaju, to je – ako na vreme dođu kod lekara, ako se na vreme otkrije, to je jedini način da mi ovo popravimo.
Kada dođe do situacije, da se otkrije bolest, ali u poodmakloj fazi šanse su mnogo manje. Prema tome, ako svi budemo uticali na to i rekli onima sa kojima se viđamo i čujemo da se iskoristi ta prilika, da se ljudi pregledaju, da se na vreme otkrije to je jedini način zapamtite da budemo zdraviji i da nemamo tolike probleme koji su problemi i za tog koji se razboli, za njegovu porodicu za društvo, bukvalno, bukvalno za sve. Hvala.

Zahvaljujem.
Ja sam hteo, da ne bude neke dileme ili nedoumice oko tog dodatnog rada, da razjasnimo to. Dodatni rad ne može da se obavlja na mestu gde postoje liste čekanja. Znači, to bi bila ozbiljna zloupotreba ili bilo šta.
Da bi neko iz državne ustanove mogao da obavlja dodatni rad, prvi i osnovni uslov je da on gde radi, na mestu na kome radi, ne postoji lista čekanja. Dokle god se ne očisti lista čekanja, on ne može da radi, jer je to ozbiljan problem.
Druga stvar, postoji tačno šta mora da ispuni taj lekar da bi radio dodatni rad. Znači, on mora da radi puno radno vreme u bolnici u kojoj radi, da ga radi savesno, da ispunjava broj pacijenata, i onda može popodne u istoj toj bolnici da odradi.
Zašto smo to uradili za vredne ljude, za vredne lekare, za vredne sestre, koji su već tu, koji rade u državnoj ustanovi da imaju mogućnost da ostanu u istoj toj zgradi gde su, da ne moraju da idu kod drugog, da ne mora niko, eventualno, da ih ucenjuje koliko će im dati, koliko im neće dati u privatnoj, da se maltretiraju da odlaze do te privatne ustanove i da se vraćaju i da mogu da rade sa svojim saradnicima sa kojima rade i prepodne.
Mislimo da im apsolutno dajemo taj komfor da ostanu u istoj zgradi, da nemaju dodatni neki put, da rade sa svojim saradnicima i mogućnost da zarade i oni i njihovi saradnici na najlegalniji način. Kada to omogućite, ostavite radnicima, a naravno, radili smo ankete, razgovarali sa ljudima, oni su ljudi prezadovoljni sa tim i jednostavno žele da imaju.
Imate ljudi koji ne žele da idu da rade kod privatnika iz bilo kog svog razloga, opet nemamo ništa. Nismo ograničili nikog da može da ode i sa još dve ili tri ustanove privatne da sklopi ugovor i da bude tamo, da ode povremeno jednom, koliko on izabere, ali da odradi svoje.
Malopre sam zaboravio da kažem, pominjali su se ovde intrahospitalne infekcije, da je Srbija jedina u regionu dozvolila da dođu nezavisne te institucije i da obave najdetaljniju analizu i ono što su oni ustanovili, a to je uticalo da mi naše zdravstvo stavimo tu gde jeste, da smo mi nešto oko 20% smanjili intrahospitalne infekcije, a maltene svuda taj broj se povećava, što je izuzetan, izuzetan rezultat.
Druga stvar, a to je da su smanjili upotrebu antibiotika. Upotreba antibiotika u smislu da ljudi uzimaju, a da im nije prepisano od lekara. Još jednom, apelujem na sve u apotekama gde su počeli ljudi da se javljaju, da je popustila disciplina u apotekama i da izdaju, odnosno da daju antibiotike bez recepta.
Gospodo draga, u najskorije vreme će krenuti inspekcija, ko bude kršio to pravilo najstrožije će biti sankcionisan po zakonu. Nemojte misliti o apotekama da ste iznad zakona. Ovo vam najdobronamernije kažem, nemojte rušiti imunitet naših građana, naše dece da budu sutra otporni na antibiotike i na sve stvari. Hvala svima.

Zahvaljujem.
Samo ću kratko da dopunim šta dobijamo što će domovi zdravlja da budu integrisani u Ministarstvu zdravlja. Vi znate sada kakvi su primeri. Vi u jednom dvorištu u većini slučajeva imate i dom zdravlja i opštu bolnicu, još možda neki institut, zavod ili bilo šta. Ono kako trenutno stvari stoje da pričamo istinu, komunikacija između doma zdravlja i te bolnice u istom dvorištu, u većini slučajeva, ne postoji. Jedni kažu, ovi iz doma zdravlja - mi ne pripadamo vama, mi gledamo ka lokalnoj samoupravi, oni nam biraju direktora, oni nam određuju upravni odbor. Kao što znate, RFZO opredeljuje sredstva da bi mogli da funkcionišu, da rade, a to su plate, to su lekovi, to je potrošni materijal i sve ono što je neophodno i bolnica koja je pri Ministarstvu zdravlja.
Onda vi imate situaciju da u domu zdravlja imate nemedicinsko osoblje, pravnu, ekonomsku, sve te službe koje trebaju da postoje, a isto to imate na tri metra od njih u bolnici. Svi rade isti posao. Znači, mi tu dupliramo ljude da bi oni odradili posao, gde jedna ekipa da li iz doma zdravlja ili iz bolnice bi mogla taj posao da uradi jer nema mnogo nekih promena iz godine u godinu, eventualno neke stvari se dodaju i taj posao je ušao u jednu rutinu u kome mora da se vodi računa, ali nije ništa spektakularno što treba da bude.
Jedna ekipa od jednog broja ljudi bi bila sasvim dovoljna da odradi ceo taj posao koji je neophodno da se uradi, a mi na mesto te druge ekipe može da primimo medicinsko osoblje, možemo i trebamo da primimo lekare, medicinske sestre i sve ono što je neophodno i sve ono što će rasteretiti i biti bolje za sve pacijente.
Znači, to jedna stvar, da je kažem otvoreno i konkretno koji je razlog tome da ne bude da će neko dobijati otkaz, da će neko ići od tog nemedicinskog. Znači, samo nećemo kada steknu uslove za penziju ili odu na neko drugo mesto, neće na to mesto primati nemedicinsko osoblje, nego ćemo primati medicinsko osoblje, davati ljudima specijalizaciju, davati im usavršavanje, osposobiti te ljude da budu naši najbolji stručnjaci.
Imate sledeću situaciju, oni su u istom dvorištu, imate specijalistu u domu zdravlja i neki dom zdravlja ima možda više nekih specijalista, recimo ginekologa, a u istoj toj bolnici, u istom tom dvorištu imate bolnicu koja ne može da pokrije dežurstvo jer ginekolozi rade prepodne, onda imaju ambulantu i sve to.
Sada, pošto je ovakav zakon kakav je bio, vi niste mogli da ovi ljudi iz doma zdravlja odrade dežurstvo u bolnici koja im je na tri metra, a da ljudi iz bolnice, specijalisti odrade ambulantu i pomognu u domu zdravlja kada je to neophodno. Da li možete da zamislite taj apsurd? Svi su se pozivali na to – mi pripadamo ovima, mi ne možemo da uđemo u bolnicu, a ovi iz doma zdravlja ne mogu da užu u bolnicu, a iz bolnice ne mogu da uđu u dom zdravlja. Ko je trpeo? Trpeli pacijenti, pacijenti nezadovoljni, naravno. Oni misle sada neće tu da se uzme stvar u svoje ruke, neće da se organizuju. Zašto? Obično ne govore direktor doma zdravlja i bolnica, jer svako ima svog nadređenog i neće da se vide, ne komuniciraju, eventualno preko glavne sestre.
Ljudi, to je naša realnost i mi to moramo da promenimo. Znači, nemojte da se pravimo, smejete se, većina vas se smeje, ali to je tako, znate da je tako i svi dolaze kod vas i kažu – e neće ovaj tamo, ovaj od ovoga traži zaštitu u opštini, ovaj traži ovamo u ministarstvu, hajde samo da ne radimo. Ovi idu kući, pusti ljude, nisu imali šta da rade ceo dan, puste ih kući, a ovi ovamo ne mogu da spoje, da pokriju dežurstvo u bolnici. Onda imate prekovremene sate, pa da li možete da isplatite, da li ovo, da li ono. Sve znate. Po leđima zdravstvenog sistema.
Sada sa ovim kada se uradi, nema nikakve razlike. Kada treba da odradite ambulantu, odradićete je u domu zdravlja, kada treba da dežurate, dežuraćete u bolnici, zamislite samo koji je to benefit, koliko ćemo dobiti, koliko ćemo imati ljudi koji će moći više da dežuraju i koliko ćemo imati ljudi koji će više moći da odrade ambulantu i biće manje gužve za specijaliste u domovima zdravlja, jer svako iz bolnice će moći da siđe u ambulantu i da odradi preglede, dijagnostiku, sve ono što je neophodno.
Kada koristite iste kapacitete, gužva je na rentgenu u domu zdravlja, istog sekunda će preći pet metara odatle u bolnicu da uradi rentgen ili laboratoriju, ovome se nešto pokvarilo, stalo pa ne može, uradiću ovamo. Pokvario se rentgen u bolnici, ali uradiće u domu zdravlja, što do sada nije bio slučaj, gledali su se preko nišana.
Znači, pogledajte koliko je to bolje za pacijente, pogledajte koliko je to uštede i pogledajte koliko ćemo više zaposliti medicinskih radnika, odnosno lekara i sestara. To je samo deo onoga što će se dobiti da ne budemo žrtve neke politike i nečega što se radilo, da zadovoljimo lokal, da imaju taj deo, da ne pričamo o dugovima. Nemojte samo da zaboravite jednu stvar, da ne postoji dom zdravlja u Srbiji, odgovorno vam tvrdim, kome Republika, država, ministarstvo i fond nisu uplatili sredstva da isplate plate, da plate lekove, da plate struju, vodu, sve ono što je neophodno da bi se funkcionisalo. Sve im je to prebačeno, ali oni nisu platili to zašta im je bio prebačen novac, nego su plaćali nešto što je njima odgovaralo.
Onda su porasli ti dugovi, ljudi su tužili, stigle su kamate, stigla su izvršenja, šta se dešava? Nema para, jer su date na drugu stranu na koju nisu trebali da se daju i idemo u blokadu. Onda dolaze ispred ministarstva da kažu – mi smo u blokadi, ne možemo da radimo. Ljudi, po Ustavu, po zakonu vi ne možete dva puta da plaćate jednu istu stvar. Država je već to platila jednom, a vi niste to uradili. Mi nismo imali nikakvu mogućnost kontrole da to ispratimo i da uradimo, jer kažem direktor je iz lokalne, upravni odbor iz lokalne samouprave, niti možemo da postavimo, niti možemo da smenimo i ostalo.
Kada se sve to desilo, onda dolaze ispred ministarstva, ispred Vlade da se to plati, a ne kažu da je to već plaćeno ili eventualno – ne, to je neko pre mene uradio, pa eto ja sam nastavio samo dalje. Bez ikakve odgovornosti. Molim vas, samo to da razumete i ovo zbog građana Srbije samo pričam koliko kada se to stavi na ovaj nivo, da su svi u zajedničkoj službi, da su svi u zajedničkom poslu. Kada se napravi dobra organizacija, koliko će biti bolje za građane Srbije, koji znate i sami koliko imaju zamerki na primarnu zaštitu i negde objektivno, ali sada ćemo sa ovim moći mnogo toga da popravimo i da bude bolje.

Moram samo, pošto je više puta pomenuto, da je sedam minuta neko vreme koje imaju lekari apsolutna neistina. Molim vas, pogledajte, pitaje opet toga ko vam je to rekao, stojim iza toga, to je apsolutna neistina da je bilo kome ograničeno sedam minuta da nekoga pregleda. Znači, to je minimum koji ima, a to je 15 minuta.
Ono što želim da vam kažem i da apelujem na građane Srbije, mi danas imamo, jedna trećina onih koji zakažu pregled uopšte se ne pojavi na tom pregledu. Tako da uvek ostane više vremena. Ali, nije to poenta što ostane više vremena, nego ovi što zakažu, pa ne dođu, zauzeli su termin nekome kome je bilo neophodno da dođe. Oni ne samo da ne dođu nego ne jave da neće doći. Pa, onda imate situaciju da onaj koji je trebao da dođe nije došao, a lekar čeka sledećeg pacijenta, a mogao je da primi.
Znači, mi radimo redovne analize i zbog toga postoji ovaj sistem i zbog toga ovaj sistem važi za lekara od 50 i nešto godina i lekara od 30 i nešto i 40, jer kad bi jedni radili u jednom sistemu, a drugi kucali na mašini, mi nikada ne bismo mogli da skupimo sve podatke i da imamo podatke o ovima o kojima ste između ostalog i vi pričali, da to ostaje na papiru, da se to stavi negde u neku policu. Mi nikada to ne bismo mogli da saberemo i nikada ne bi znali šta se dešava i ko je od čega bolestan i koje je lekove dobio i šta se desilo. Znači, iz tog razloga princip važi za sve, lekare od 30, 40, 50 i 60 godina. Znači, drugačije ne može da funkcioniše. Ako kažete vi ćete kucate na mašini, a vi ćete na kompijuteru zato što ste mlađi. Mislim da ćete se složiti da je to nemoguće da podelite da sistem bude takav.
Što se tiče Kragujevca, moram da vas obavesti, žao mi je što ne znate. Završava se projekat opšte bolnice za Kragujevac, nađena je parcela, nađen je investitor, nađeno je sve. Znači, projekat koji postoji i koji je u fazi u kojoj treba da bude i Kragujevac će dobiti bolnicu, opštu bolnicu koja će biti, o čemu vi pričate sekundarnog tipa.
Što se tiče, kažete, pa mi smo upravo u ovom Zakonu, dozvolili da penzioneri, socijalno ugroženi i ostali, koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu, da idu na skrining, da mogu da budu vakcinisani i kad je za palijativno lečenje, da i tu mogu da idu bez knjižice. Da li vi razumete kolika je to razlika u odnosu na ovo što je bilo do sada? Samo iz tog razloga jer insistiramo na skrininzima, na preventivnim pregledima. Imamo tri skrininga, uvodimo još tri, dijabetes, kardiovaskularne bolesti i psihomotorne. Da li čujete šta vam kažem, pa ove tri nove se uvode.
Znači, to je suština priče. U ovom, ne pamtim, da je nekad napravljena veća razlika da se prepoznaju ljudi koji su ugroženi, da ne pričam o deci, da ne pričam o njihovim roditeljima, o penzionerima, o izbeglicama, o žrtvama nasilja i o svim tim stvarima, gde država ne pravi nikakvu razliku da li su socijalno osigurani ili nisu.
Šta je poenta priče? Da svim ljudima bude dostupan preventivni pregled da na vreme otkrijemo, kad to uradimo bićemo zdraviji, biće sistem mnogo bolji, tada ćemo smanjiti troškove i ostaće nam više novca za ove neke druge stvari koje ćemo tada moći da ulažemo, jer ja mislim da je svako ovde svestan da ne postoji država u svetu koja može da izdvoji toliko novca da zadovolji sve potrebe i da stavi da sve bude besplatno i da ima svega. Ljudi, to ne postoji, nemojte da se lažemo.
Znači, mi možemo samo da napredujemo, da bude stanje bolje u budžetu i da ide.
Još jednu stvar da vam kažem. Pa, nije ovo doneo Deda Mraz, ovo sve košta, ovo je samo zahvaljujući politici i radu Aleksandra Vučića, moguće sad da se uradi. Nemoj neko da misli da je ovo palo sa neba. Ovo je samo rezultat politike i rada Aleksandra Vučića i ničega drugog.
Nije gospodine plaćena reklama, ovo je surova istina. Ovo je surova istina. Gde se omogućilo iz bankrota, da smo ostali u situaciji onog bankrota, pa ljudi ne bi imalo za osnovne lekove, bolnice bi bile prazne, išli bi u bolnicu kao što je bilo pa da donesete, da idete da pošaljete rodbinu da vam kupi flaster, da vam kupi lek, da vam da sve, da bi vi mogli da budete operisani, da bi mogli da budete lečeni. Zar smo već sve to zaboravili kako je bilo. Da nije bilo flastera, da nije bilo nekih drugih stvari. Razumete? Znači, to je suština stvari. Zahvaljujući tome danas možemo, i ako nastavimo tako onda stvaramo preduslove da nam bude još bolje i da još više omogućimo našim građanima da im bude lakše u sistemu zdravstva. Hvala vam.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, građani Srbije, nisam razumeo vaše pitanje. Nikad gora situacija u zdravstvu. Voleo bih da me podsetite kada je to bilo bolje. Da li je to bilo neko vreme ranije, nešto bilo bolje, da kažete šta je to bilo bolje, da kažete da se više ulagalo u zdravstvo.
Što se tiče kadra, mogu da vam kažem od 2014. godine do danas da smo dali šest hiljada specijalizacija, zahvaljujući ljudima koji bili pre nas, moram da podsetim da je bila zabrana i zapošljavanja i zabrana davanja specijalizacija i da je postojalo da dve godine morate da radite kao lekar opšte prakse pa da tek tad konkurišete za specijalizacije.
Apsolutno vas razumem da vi treba da skupite neki politički poen i da treba da kažete da ne valja zdravstvo, da ćete vi sve to bolje da popravite, ali to je moglo mnogo ranije da se uradi.
Građani apsolutno vide sve ono što se radi. Da bi građani znali, ulaže se između pet i deset puta više u zdravstvo nego što se ulagalo, zavisi od oblasti do oblasti. Zapošljavaju se i lekari i sestre. Po prvi put i najbolji lekari i dobijaju posao, i dobijaju specijalizaciju i plaća im država doktorske studije.
Prema tome, krajnje je, sem toga što želite da skupite političke poene i što ne kažete nijednu jedinu činjenicu – nema tog i tog lekara, nema toga i toga, problem je taj i taj, to služi vama na čast i vi možete naravno u svoje ime da pričate šta god hoćete. To je demokratija, a na građanima je da procene.
Moram da vam kažem, ne znam zašto nije u prethodnom periodu sagrađen Klinički centar Niš, zašto nije krenulo sa radovima u Kliničkom centru Beograd, zašto nije završena dokumentacija za Kragujevac i Novi Sad, zašto nije obnovljena zapaljena bolnica „Dragiša Mišović“, a danas jeste, eno sija i radi u punom kapacitetu, zašto niste napravili Opštu hirurgiju u Vranju koju ćemo mi otvoriti 12. decembra, a 2012. godine i 2014. godine zatekli smo tu zgradu u korovu, a videćete za par dana kako to danas izgleda u Vranju sa prilaznim saobraćajnicama i sa opremom i sa svim onim što je neophodno. Videćete 15. decembra kako izgleda stara zgrada Kliničkog centra Niš koja je renovirana u rekordnom roku u ambulantni deo, u polikliniku. Konačno napravljena pasarela između ginekologije i neonatologije. Postala je jedna celina, što je standard u svetu. Pričam za Klinički centar Niš. Sređen parking. Napravljen heliodrom i sve ono što nije urađeno u prethodnom periodu. I zapošljeni lekari, i date specijalizacije i usavršene nove metode i dolaze ljudi iz inostranstva kod nas, operišu i naše i novo interesovanje i iz regionalnih zemalja dolaze ovde da se operišu ljudi. To su činjenice koje postoje.
Otvorićemo vrlo brzo porodilište u Lazarevcu, komplet nova zgrada. Pustićemo gore na Čigoti jednu gama kameru koju do sada nije imao, a potrebna je za takvo lečilište. Obnovljeni toaleti koje smo zatekli da nisu imali ni vrata, a ne da nisu funkcionisali. Prozori koji nisu mogli da se zatvore.
To je ono što je nas sačekalo i što smo morali da ispravljamo. Da li imate neku amneziju, da li se ne sećate, da li ste zaboravili ili vam neodgovara, ne znam šta je u pitanju, ali ovo su činjenice.
Ako imate bilo šta da kažete, molim vas, recite u činjenicama jer nije korektno, ali služi vama na čast da pričate neke stvari koje apsolutno ne stoje.

Izuzetno sam zahvalan, jer sam neke stvari naučio od vas, a to je da ste ovde a nemate nikakve veze sa politikom, i ova projekcija, autoprojekcija i to, setio sam se, to je još sa fakulteta, tako da hvala vam što sam naučio neke nove stvari ovde i izuzetno mi je drago.
Ali, pošto sada nemate veze sa politikom, ja ću samo na par činjenica da vam kažem. Pošto ste rekli da ljudi ovde dobiju specijalizaciju pa odu u inostranstvo. Prvo, trebalo bi da znate specijalizacije se nisu davale, pa smo dali specijalizacije, a kada dobijete specijalizaciju ovde, u obavezi ste da ostanete onoliko koliko traje specijalizacija, dva puta toliko u Srbiji. Znači, ako specijalizacija traje pet ili šest godina, ostajete u Srbiji 10 ili 12 godina. To je jedna stvar.
Druga stvar, rekli ste – odlaze u inostranstvo, pa dolaze kod nas. Da, tačno je, naši vrhunski stručnjaci operišu i u Crnoj Gori, i u Republici Srpskoj, i u Bosni, i u Makedoniji. To rade ili vikendom ili u svoje slobodno vreme, za vreme godišnjeg odmora. Govorim vam činjenice koje možete da proverite sada odmah. To su činjenice. Da su ozbiljan faktor naši stručnjaci, posebno kardiohirurgija, neurohirurgija, neurologija, kardiologija i još neke oblasti. Naveo sam vam i zemlje u kojima rade, u koje odlaze i operišu i rade i leče. To su činjenice.
Pomenuli ste očne klinike, operacije u oftalmologiji. Moram da vam kažem da se transplantacija rožnjače rutinski radi u našem sistemu, radi se u Kliničkom centru Srbije na Oftalmološkoj klinici, rutinski, transplantacija rožnjače. Nisam siguran ako ste pomenuli operaciju retine, ako sam dobro čuo. Operacija retine u ovom momentu se rutinski radi u sva četiri klinička centra, u sva četiri klinička centra, KBC „Zvezdara“ i mislim na VMA. Znači, danas, na današnji dan se rutinski radi. To su činjenice, bez ikakve politike, bez ičega, samo na ono što ste vi rekli, da bi građani znali.
Ja vas razumem, ne morate to da znate, niste iz te oblasti, neko vam da neku informaciju, ali samo je proverite. Ovo su činjenice iza kojih stojim.

Što se tiče pitanja vezanih za kliničke centre, ono što je sada u fazi rada to je Klinički centar Srbije u Beogradu. Mogu da vas obavestim da dinamika radova, da su radovi u toku i da je dinamika u propisanim rokovima. Ide dobro. Mislim da će to i da se završi u predviđenom roku. Da ne objašnjavam koliko će to da znači za zdravstveni sistem i za Beograd i za celokupnu Srbiju za sve pacijente.
Dokumentacija za Klinički centar Vojvodine je gotova. Sastanak sa Evropskom bankom će biti u narednih sedam do deset dana, gde očekujemo da će se pokrenuti procedura i za izbor izvođača radova za Vojvodinu, za Novi Sad.
Mislim da to sve može da se završi do proleća i da se zaključi ugovor i da krenu radovi na proleće za Novi Sad. Tu želim da naglasim jednu stvar, onaj deo koji je bio do nas koji je vezan za projektnu jedinicu, za ministarstvo i sve da je on odrađen, ovo je sad ostalo da se ispoštuju procedure Evropske banke i zavisi od njihove ažurnosti da to uradimo.
Pri samom kraju je dokumentacija za Kragujevac, ali pošto Evropska banka insistira na tome da se ide jedan po jedan projekat, neće da rade dva projekta u isto vreme i to će biti završeno, dok se završi procedura za Novi Sad. Bićemo spremni da se raspiše taj tender za Kragujevac i u najkraćem roku u njihovoj toj proceduri da se sprovede.
Što se tiče aparata, moram da vas obavestim, odnosno da obavestim sve građane Srbije da smo mi u završnoj fazi dogovora sa Svetskom bankom, a to je ta kreditna linija gde ćemo zameniti sve dotrajale skenere i magnetne rezonance u Srbiji. Moram da vas podsetim da imamo aparate koji su stari preko 10, 15 i 20 godina i da je apsolutno neisplativo da se oni servisiraju i njihovo održavanje mnogo košta.
Tako da smo napravili jedan program da to bude kao deo skrininga za prevenciju karcinoma vezano za dijagnostiku. Sem magnetnih rezonanci i skenera obnovićemo sve aparate, ultrazvučne aparate za celu Srbiju. Ne samo što ćemo obnoviti aparate koji već postoje i stari su, nego ćemo kupiti nove aparate za pojedine bolnice koje ih trenutno nemaju, ali smo uradili analizu i videli da su negde veći troškovi za transport pacijenata do druge ustanove da se uradi dijagnostika skenera ili magnetna rezonanca i da je isplativije da ta ustanova ima skener ili magnetnu rezonancu i da to ima ekonomski efekat. To je jedna stvar, a druga stvar koja je mnogo bitnija, da pacijent ostaje maltene u svom mestu i da mu se odradi kompletna dijagnostika, ne mora nigde da putuje. To je samo deo tih aparata.
Ono što još mislimo, što je već pri kraju procedura sama, a to je za nabavku još jednog akceleratora za Vojvodinu i skenera koji će pratiti taj akcelerator. Ono što mi gledamo da ne zatvorimo tu priču na tome, još jednom na akceleratoru i skeneru nego da nađemo načina i sredstava, možda iz našeg budžeta, da kupimo još jedan dodatni akcelerator da zamenimo onim, imaju tamo tri stara akceleratora. Da zamenimo, jer postoje uslovi, znači imate prostor, to je posebno opremljen prostor da bi se ubacio akcelerator odnosno aparat za zračenje i da to zamenimo da imaju dovoljno vezano za Vojvodinu.
I ono što je plan za sledeću godinu, a to je da su odvojena sredstva, da idemo za još dva „pet skena“, sada imamo dva jedan u Beogradu i jedan u Novom Sadu, da imamo još dva. Da imamo ciklotron, odnosno jedno postrojenje koje će proizvoditi to što je neophodno, te regense koji su neophodni da bi radio „pet sken“.
Da podsetim samo naše građane da mi tu imamo ograničen rad, jer nama ti regensi, izotopi stižu iz Italije i njihovo vreme poluraspada je samo tri dana. Oni stižu utorkom i onda mi samo utorak, sredu i četvrtak možemo da radimo preglede, a ostale dane ne, jer ističe vreme poluraspada. Ovako sada, sa ova još dva „pet skena“ i sami kada budemo proizvodili te izotope, mi ćemo moći da snabdemo naša četiri tada aparata „pet skena“ i oni će moći da rade ne samo tri dana, nego će moći da rade celu nedelju. Ne samo što ćemo moći da proizvodimo od ta četiri aparata, nego ćemo moći da proizvodimo izotope i da ih prodajemo u regionu onima kojima su neophodni, kojima smo mi bliži, kojima se više isplati da ih uzmu od nas, zbog vremena transporta, a i siguran sam da ćemo biti konkurentni sa cenom.
Planirana je nabavka i akceleratora, jednog savremenog akceleratora još za Klinički centar Srbije. Takođe, još jedan akcelerator za bolnicu Bežanijska kosa. To su planovi gde su odvojena sredstva samo u sledećoj godini, da ne idem dalje za neke stvari, neke najsavremenije aparate za koje mislim da možemo u narednom periodu da nabavimo, ali pod uslovom da se ponašamo odgovorno i da postoji ta finansijska disciplina, bez opuštanja i da bude dovoljno sredstava da se uloži. Podsećam, zdravstvo je izuzetno skupo i bez velikog novca nemoguće je to uraditi.
Ne samo ti aparati što ćemo pomoći našim pacijentima, nego će i doprineti da ljudi koji završe ovde, da ostanu ovde, jer će imati priliku da rade na tim najboljim i najnovijim aparatima, neće morati da idu u inostranstvo i omogućavamo već sada, i tada ćemo omogućiti da dođu strani stručnjaci da ih dodatno obučavaju ovde, a sve iz razloga da pomognemo našim pacijentima.
Tako da nas mnogo novina očekuje uz neke izmene i promene nekih pravilnika i ovoga što ćemo pričati u narednom periodu, što će odgovarati našim pacijentima i celokupnom zdravstvenom sistemu. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, mislim da je ovo odlična prilika da i građanima Srbija i svima vama podnesemo izveštaj vezano i za kliničke centre i za ostalo što se radi.
Klinički centar Niš je završen, to znate. Međutim, ono što želim da vas obavestim, sa završetkom Kliničkog centra u Nišu mi nismo stali sa ulaganjem u Niš. Moram da vas obavestim da će u narednih mesec, mesec i po dana biti završene u Nišu sve one zgrade u kojima su bili smešteni pacijenti i sa kojih su premešteni u novu zgradu Kliničkog centra. Radi se kompletna adaptacija tih prostorija i to će biti jedna ozbiljna poliklinika, odnosno mesto gde će se obavljati pregledi i kontrole, koji do sada nisu bili na adekvatnom nivou u Nišu. To je jedan ozbiljan projekat koji će biti u narednih mesec dana gotov.
Pristupne saobraćajnice se završavaju. Radi se parking koji nikada nije bio u krugu Kliničkog centra Niš. Radi se rasveta, najsavremeniji heliodrom. Znači, samo deo onoga gde pokazujemo da mi kada smo završili Klinički centar Niš, da nismo stali sa ulaganjem, da se nastavilo dalje, da se istim tempom, istim intenzitetom ulaže u Niš.
Vezano za Beograd. U Beogradu su izvođači radova ušli na prostor gde se izvode radovi. Krenuli su radovi, radi se po dinamici koja je predviđena. Juče sam imao sastanak sa direktorima Evropske banke. Dogovor sa njima je da uđu ljudi koji će, najiskusniji u Evropi i u svetu, sa licencama koje imaju, da uđu da kontrolišu postupak radova i sve ono što se dešava oko Kliničkog centra u Beogradu, da slučajno ne dođemo u situaciju u kojoj smo bili od 2006. godine kada je ovo sve trebalo da se radi, kada je sve trebalo da bude završeno. To je još jedan dodatna garancija.
Oni već sada, pošto vide jednu ozbiljnost, vide kako se radi, hoće da razgovaraju i o drugim proširenjima vezano za Klinički centar Beograd, jer vide da je Beograd sve veći, da su potrebe sve veće, da možemo da razgovaramo i o dodatnim sredstvima i o dodatnoj gradnji vezano za Klinički centar Srbije.
Što se tiče Kliničkog centra Vojvodine, mi smo završili dokumentaciju. U završnoj fazi je njihova provera te dokumentacije i u najskorije vreme, po njihovim rečima, od juče, izaći će tender za Vojvodinu. Kada izađe tender za Vojvodinu, prelazi se na Kragujevac i izlazi tender za Kragujevac i radi se Kragujevac. To je ta dinamika koja je trenutno i koja se očekuje vezana za kliničke centre.
Ono što još želim da vas obavestim. Pitali ste me za Vranje. Bolnica u Vranju, odnosno hirurški blok u Vranju, kako sada stvari stoje, krajem novembra trebao bi da bude otvoren novi, komplet novo izgrađen hirurški blok sa najsavremenijom opremom u Vranju. To mora da bude do kraja novembra otvoreno.
Sledeće nedelje će se otvoriti sajber, odnosno edž nož, pred gama noža u Kliničkom centru Srbije, gde će za sve naše osiguranike zdravstvenog osiguranja Srbije imati besplatno, odnosno za one koji imaju knjižicu na jednom mestu, i gama noć i edž nož, a to je nešto savremenije od sajber noža i najsavremeniji skener koji mora da prati taj uređaj, nešto čime ne mogu da se pohvale mnogo bogatije i mnogo razvijenije zemlje od nas.
Aranđelovac po prvi put ima skener i napravljen novi prijemni blok koji je spreman za otvaranje. U Kraljevu takođe novi skener, ja mislim da ćemo već sledeće nedelje to obići i dve trećine bolnica koje su obnovljene, koje su urađene. Do kraja godine očekuje se da se u Lazarevcu otvori porodilište, komplet nova zgrada sa novom opremom da bude završena. Pri kraju je rekonstrukcija većeg dela bolnice u Kruševcu, tako da je to samo deo onoga što se radi.
Ovde ne navodim delove koji podrazumevaju krečenje, zamenu stolarije, sanitarnih čvorova, toaleta i svega onoga što je neophodno da se radi i što se radi, a šta se u prethodnom periodu nije radilo. To je samo deo onoga što se u ovom trenutku dešava u zdravstvu. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, na inicijativu upravnog odbora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje od 11. septembra ove godine Ministarstvo zdravlja je preko Ministarstva finansija pokrenulo je proceduru za postupak izmene finansijskog plana RFZO za 2018. godinu iz sledećih razloga.

Po preporuci DRI, a po usvajanju završnog računa RFZO za 2017. godinu, RFZO se obavezao da će pokrenuti inicijativu kod nadležnog ministarstva da se u predlogu rebalansa Finansijskog plana za 2018. godinu planiraju i preneta neutrošena sredstva na dan 31. decembar 2017. godine i da se za taj iznos uvećaju rashodi i izdaci RFZO u iznosu od tri milijarde i 600 miliona dinara.

Na inicijativu RFZO Vlada Republike Srbije donela je zaključak od 31. maja ove godine na načina da se opredeljena sredstva za lečenje retkih bolesti uvećaju sa milijardu i po dinara na dve milijarde dinara.

Dodatna sredstva iz budžetske rezerve u iznosu od 500 miliona dinara već su raspoređena u okviru Razdela 27. Ministarstva zdravlja, a usvajanjem rebalansa, RFZO stiče uslov da izmenom finansijskog plana za 2018. godinu iskoristi i navedena sredstva.

Ukupno dodatna sredstva u novom Finansijskom planu RFZO u iznosu od četiri milijarde i 100 miliona dinara raspoređuju se na sledeći način: lekovi izdati na recept dve milijarde dinara, lekovi za retke bolesti 500 miliona dinara, pomagala i naprave 600 miliona dinara, naknadne zarade usled privremene nesposobnosti za rad milijardu dinara. To je ukupno četiri milijarde i 100 miliona dinara. Za realizaciju izmene Finansijskog plana RFZO nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, sve navedeno ste već dobili u materijalu za ovu sednicu. Suština ovih formalnih obrazloženje jeste ono što je među brojnim drugim pozitivnim stvarima obeležilo vaš rad poslednjih godina, a to je činjenica da do 2012. godine oboleli od retkih bolesti nisu imali priliku da se adekvatno leče u Srbiji.

Dozvolite da vam ukratko predstavim šta su retke bolesti. To je heterogena grupa oboljenja, čije je osnovno zajedničko obeležje niska prevalenca. Prema podacima Međunarodne baze, u svetu je poznato oko 7.000 retkih bolesti.

Prema definiciji Evropske komisije, retke bolesti su one koje pogađaju manje od pet osoba na 10.000 osoba. Procenjuje se danas postoji između 6.000 i 8.000 retkih bolesti i da od 6% do 8% populacije, odnosno oko 36 miliona osoba u EU boluje od neke retke bolesti.

Od ove godine se kod nas u Institutu za javno zdravlje „Batut“ vodi Registar retkih bolesti u Republici Srbiji, ali njegovo uvođenje je u toku, tako da taj proces registrovanja još traje i trajaće, jer se retke bolesti otkrivaju skoro na dnevnom nivou.

Napredak za lica obolela od retkih bolesti učinjen je 2012. godine, kada je u budžetu Ministarstva zdravlja opredeljeno 130 miliona dinara. Iako nedovoljna, ova sredstva su, zaključkom Vlade Republike Srbije o načinu korišćenja sredstava, opredeljena za lečenje lica obolelih od urođenih bolesti metabolizma, koja se liče enzimskom supstitucionom terapijom.

Za sprovođenje ovog zaključka Vlade pri RFZO je formirana Komisija za lečenje urođenih bolesti metabolizma, koja je donela odluku da se iz ovih sredstava u 2012. godini leče četiri maloletna pacijenta sa gošeovom bolešću i četiri pacijenta sa MPS1.

Naredne 2013. godine obezbeđen je isti iznos sredstava za obolele od retkih bolesti, a tek od 2014. godine ta sredstva se iz godine u godinu povećavaju. Tako je 2014. godine opredeljeno 260 miliona dinara, naredne godine 335 miliona, 2016. godine 600 miliona, a 2017. godine milijardu i sto miliona dinara.

Ove godine se prvobitno planiranih milijardu i po dinara, što je uvećanje od 36% u odnosu na 2017. godinu, i sa ovih dodatnih 500 miliona dinara, u Srbiji se o trošku države leče oko 200 pacijenata iz grupe retkih bolesti i to deca obolela od urođenih bolesti metabolizma kod kojih je bolest dijagnostikovana do 18. godine života, lica obolela od urođenih bolesti metabolizma kod kojih se koristi enzimska supsticiona terapija, lica obolela od retkih bolesti koja se tek uključuju u lečenje o trošku države, a za koje Komisija za lečenje urođenih bolesti metabolizma proceni da postoji dokazan efikasna terapija, lica obolela od retkih tumora svih lokalizacija i lica obolela od heriditarnog angioedema.

Samo da ponovim, ako je nekome promaklo, 2011. godine nula dinara za obolele od retkih bolesti. Godine 2012. u Srbiji se osam pacijenata obolelih od retkih bolesti leči o trošku države, a 2018. godine država za lečenje oko 200 dece izdvaja dve milijarde dinara. hvala vam na pažnji.

Prvo želim da vam se zahvalim što dajete podršku na ovu izmenu, odnosno na ovaj rebalans budžeta.
Moram da vas podsetim samo na par činjenica, a to su da 2011. godine, nije lečeno nijedno dete od retkih bolesti, u istom tom budžetu imali ste nula slovima i brojevima, nula dinara za obolele od retkih bolesti. Podsetiću vas, ako možete samo da uzmete, kada su dolazili ti roditelji da sretnu tadašnje ministre i sve, da su sklanjani da nisu mogli da dođu do njih, i da to nije moglo da se vidi nigde. To je činjenica koju ne može da promeni niko od nas. znači, 2011. godine nula dinara, nula pacijenata od retkih bolesti.
Danas, na današnji dan, kada razgovaramo o tome više od 200 mališana, odnosno dece leči se iz budžeta, preko ove godine dve milijarde dinara. Ako uporedimo nula dinara i nula dece, dve milijarde dinara danas i 200 dece, stvarno ne znam kako drugačije da pokažemo i da dokažemo koliko vodimo računa i koliko je urađeno.
Nije moglo u prvoj godini da bude dve milijarde dinara, jer smo nasledili ono što smo nasledili, stanje u državnoj kasi kakvo jeste, pred bankrotom i slično. Uvedene mere koje su bile, oporavio se budžet, dale su rezultate, izdvojen novac. Znači, prvi novac kada je stizao, kada je dolazio izdvajao se u zdravstvo, za 2014. do 2018. godine, 176 miliona evra je uloženo u zdravstvo, a od 2008. do 2012. godine 46 miliona evra. Razlika između 176 miliona i 46 milione, mislim da je svima jasna. Imali ste tada, do 2014. godine, samo Republički fond za zdravstveno osiguranje. Od 2014. godine formiran je budžetski fond koji preuzima decu koja ne mogu, nisu na spisku indikacija koje plaća Republički fond za zdravstveno osiguranje i odlaze na lečenje.
Opet da kažem brojeve koji postoje. Na godišnjem nivou bilo 506, recimo 2012. godine, 506 dece, 1.975 – 2017. godine. Eto, to su činjenice koje svi znaju, koje su svima dostupne. Stvarno ne znam, ako vi kažete može više. Može sigurno, sve može više, ali mi samo recite jedan razlog zašto pre toga nije bio jedan dinar, zašto nije bilo jedno dete? Evo, smo mi to recite. Meni to ni danas nije jasno. To je jedna stvar.
Druga stvar, u bolnice idem sam, bez igde ikoga. Svaki dan sam u bolnici, tako da, što vi kažete da idem negde s nekim, evo, pitajte ljude po bolnicama i po domovima zdravlja, sam, samcijat idem u sve to i svaki dan provodim u bolnici. Možemo mi ovde da pričamo koliko god hoćemo, mislim da to građanima nije preterano bitno, bitno je šta oni osećaju.
Što se tiče zapošljavanja medicinskog kadra, lekara i sestara, moram da vas podsetim da smo nasledili zabranu specijalizacije, da smo došli u situaciju da se nisu davale specijalizacije, a naši specijalisti su bili sve stariji i stariji. Od dana kada sam postao ministar do danas, 6.160 specijalizacija je dato, 6.160 specijalizacija, promenjen zakon da ne morate da dve godine obavezno da budete na klinici da bi tek tada dobili specijalizaciju. Znači, promenjeno je to plus dozvoljene volonterske specijalizacije, preko deset hiljada zdravstvenih radnika zaposlili. Mi još nismo dobili specijalistu prve specijalizacije koju smo dali je potrebno minimum pet godina da neko završi specijalizaciju. To ste nam ostavili. To smo nasledili, to su činjenice. Samo zapamtite, još prvog specijalistu nismo dobili od prve specijalizacije koju smo dali, jer je potrebno da prođe minimum pet godina da nisu gubili ni dan vremena, da su svi išli u roku i da polože specijalistički ispit. I, kada polože specijalistički ispit, to nije garancija, minimum im treba još dve, tri godine dobrog rada uz dobro nadgledanje da budu pravi specijalisti. To su činjenice koje treba da znaju svi građani.
Mislim da stvarno, odnosno mislim da nam je svima stalo da sutra ostane nešto iza nas. Možemo mi da se prepucavamo, to možda neko misli da skupi neki poen ili nešto, ali jedino što će govoriti, to je ono što je ostalo sutra iza nas.
Pričate o Kliničkom centru Niš, da se on našminka. Kada sam došao 2014. godine to je bila livada u kojoj je bila voda, jezero je bilo tu. Znači, postoje slike tamo. I, sada mi zamerate, kažete da je nešto našminkano a niklo 50.000 kvadrata sa savremenom opremom. Da li mi to zamerate što nisam ostavio tu livadu, sa vodom, sa jezerom ili nešto drugo. Stvarno, ne razumem.
Pričam vam konkretne činjenice. Znači, evo, recite mi, da li jedna od ovih stvari koje sam ja vama rekao, da li nije tačno. Samo jednu jedinu od svih ovih stvari, od svih ovih brojeva koje sam dao, da li nije tačno.
Znači, budžetski fond, pokušali ste sada da mi kažete, a sada sam se prvi put javio za reč, da ja napadam neke fondove, neke glumce, tako ste rekli. Pitam vas samo jednu stvar, evo prvi put sad pričamo o tome, da li postoji negde u svetu, bilo gde u svetu, molim vas navedite mi konkretno jedan jedini primer jednog fonda i jedne zemlje gde vi pošaljete SMS poruku jer vam traže da lečite dete neko, a vaš novac ne ide da se leči to dete i vi o tome niste obavešteni nego ide na kockanje u neki investicioni fond. Znači, vi se kockate sa novcem ljudi koji su uložili. Kako ste vi to, kako ste doneli odluku kad vam je neko, kad ste tražili nekome, tražili da vam da novac jer imate hitno dete za lečenje. Kako ste vi doneli odluku da taj novac koji vam je došao, koji je milionski ne ide za to dete za koje ste rekli da čeka da se leči, nego vi taj novac dajete nekom investicionom fondu da se kocka.
Molim vas, navedite mi jedan jedini primer da to postoji na svetu. Da li to postoji negde u svetu?
Kakav je to trust mozgova doneo odluku da ne ide dete na lečenje, nego se taj novac daje u investicioni fond?
Da li je to vama u redu?
Evo, kad dobijete reč, samo mi recite da li je to po vama u redu, da li je to u redu prema ljudima koji su davali novac da se leče deca, a nisu znali da taj novac ide da se kocka neki investicioni fond, da ulažu u nešto… Ali, da sve to preskočimo, samo mi recite da li takav primer postoji u svetu? To je suština.
Kad god neko pita, taj fond, evo, mi konkretno, i struka i zdravstvo pita, pitali su ljudi stručnjaci – molim vas, recite mi ko je taj u fondu ko donosi odluku, od lekara, da ne ulazim u finansije, da ne ulazim ni u šta drugo, ko je taj od lekara ko je dovoljno za sve te oblasti stručnjak, da donese odluku gde će ko da ide da se leči? Jedini odgovor koji smo dobili – imaju jednog stalnog pedijatra. Ako neko ovde u sali misli da jedan pedijatar može da zna o svim dijagnozama, a podsećam da se radi o retkim bolestima, izneo sam vam brojeve, jedno dete, odnosno petoro dece na 10 hiljada rođene dece, pitali smo to i nismo mogli da dobijemo ni ime lekara, kao povremenih članova, ni bilo šta drugo.
Sve što bi bilo da kažete nešto protiv toga, bilo bi da ga vi napadate iz političkih ili nekih drugih razloga. LJudi, ovde nema nikakve politike. Ovde se skuplja novac iz nekih humanih razloga da se pomogne nekom detetu, a novac završi, kocka se investicioni fond.
Ovo je vest od sinoć, ili od kad, ali ja nikog nisam čuo… (Isključen mikrofon.)
(Predsedavajući: Nešto sa sistemom nije u redu. Pokušajte ponovo.)
Znači, to su samo činjenice gde nisam čuo, od jutros pomno pratim, da je neko rekao – ljudi, bre, stanite, šta je ovo, o čemu se radi? Niko nije postavio pitanje, a kažete meni – zašto ja imam nešto protiv tog fonda? Pa, zašto bih imao? Ja postavljam pitanje samo – po kojim principima radi? I treba da bude sve transparentno, kao što je i neki drugi fond. Ako možete da mi odgovorite.
Moram da vam odgovorim na još jednu stvar. Pominjali ste Nikolu Petrovića. Ja moram samo da vas podsetim na jednu činjenicu. Naime, Nikola Petrović je u biznisu i u dozvolama u elektranama za vreme Borisa Tadića sve to napravio. Molim vas, uzmite i proverite. Zašto napadamo čoveka koji je za vreme Borisa Tadića dobio sve dozvole i sve elektrane? Vi sada sve to prebacujete ovde.

Drago mi je da smo se složili oko većine stvari, da je dramatična razlika između jednog perioda pre i ovog drugog, da se radi nikad neće biti dovoljno da građani budu zadovoljni, ali, jednostavno, naše je da radimo što više, da ostane što više stvari iza nas koje su dobre.
Ima dosta toga, neću se vraćati na to. Apsolutno se slažem sa vama vezano za ovaj fond. Ja nisam pristalica da se neko hapsi, da se pravi od toga scenario. Ja se samo zalažem, evo i sada, pošto imamo i vašu podršku da uđu nadležni da ispitaju i da procesuiraju bez ikakvih hapšenja, bez ičega.
Ja ne volim spektakle, ne volim sve to. Znači, ispita se, uradi. Neka uradi sud svoje. Ono što sud dokaže, što dokažu činjenice… Ja bih najviše voleo da taj postupak bude javni, jer su tu učestvovali ljudi. Svi su davali novac i mislim da je krajnje korektno da svi znaju gde je završio svaki dinar od tog novca.
Hajde da se složimo bar sad svi oko toga da od sutra krene najtransparentnija akcija ispitivanja tog fonda i svi da je gledamo i da vidimo šta se radilo i kako se uradilo. Drago mi je da imamo svu podršku. Zvaću i premijerku i sve nadležne službe danas da se od sutra krene i da sve što se radi bude najtransparentnije, da se vidi šta je i kako urađeno sa svakim dinarom. Mislim da je to red prema svim ljudima koji su odvojili svoj dinar da daju, misleći da će se lečiti dete, a da će ići da se kocka neki u nekom investicionom fondu.
Hvala vam lepo na tome. Mnogo znači ta podrška. Rekao sam šta ću uraditi.

Ja se nadam da sam vas dobro razumeo da se zalažemo u principu za iste stvari, a to je da humanost završi sa najboljim rezultatom. Mislim da se slažemo oko toga da onaj ko bude human ko, da li je to SMS ili na neki drugi način, pokaže tu svoju humanost i hoće da pomogne nekom, mislim da je osnovni i da zna kako je završio taj njegov novac i da je to garancija da li će on sutra to isto uradi ili neće. Nadam se da se slažemo, da se zalažete za to da vidimo tačno gde je završio novac, kako je završio, da se to uradi krajnje, krajnje transparentno da svi imaju uvid u to.
Mislim da stvarno ne bi, posle svega što se izdešavalo ne bi imao niko ništa protiv toga ako ima dobre namere. Mislim da sam vas tako razumeo i da se isto za to zalažete.
Hvala što ste te brojeve telefona nabrojali iz Ministarstva zdravlja. Moram da obavestim vas, da obavestim sve građane Srbije da mi nismo stali na tome, da od ponedeljka funkcioniše kol centar u RFZO. NJegov broj je 0700-333-443, znači 0700-333-443. Svakog dana od 07.30 do 15.30 časova vam se javljaju na telefon i preuzimaju ono što ste vi rekli da vi imate minimum obaveza, odnosno ljudi iz kol centra, vi im date koji problem imate, oni pozivaju lekare koji su uključeni u slučaj da vas u toj situaciji u kojoj se nalazite kad vam se desilo to, kada je sužena svest da vam pomognu maksimalno da odrade sav taj deo. Pozivaju lekare da vide o čemu se radi, pozivaju bolnicu da skupe dokumentaciju, formiraju stručnu komisiju u RFZO da vide da li je to u njihovim indikacijama, da li mogu da urade, ako ne, kontaktiraju budžetski fond i rešavaju dalje. Znači, to je nešto što od ponedeljka, od pre dva dana radi.
Ne mogu da povučem izjavu da sam rekao da decu neće lečiti muzičari, glumci, političari i farmaceutska takođe. Reći ću vam kako to funkcioniše. Kada se pojavi neki novi lek, sve zavisi kako krene da se taj lek prodaje, kako krene upotreba. Kada zaškripi, kada ne ide, a moram da kažem, ogroman novac, desetine, stotine miliona evra se ulaže da bi se napravio neki novi lek, želim da razumeju svi građani Srbije, neki lek da bolji rezultat, neki da gori rezultat. Kada dođe u pitanje da li će oni povratiti taj novac, šta se dešava sledeće? Kreće marketingški promocija tog leka na sve strane da bi se nadoknadio novac, a ne libe se da dođu i do udruženja roditelja, do udruženja pacijenata i svih, da vrše pritisak i na vas i na mene i na sve koji imaju neku mogućnost da kažu neku reč ili da utiču na nešto, ne bi li to nadoknadili. Zašto? Ovde je to najpogodnije, mali smo, malo je tržište, klima je kakva jeste i to se koristi. Molim vas da imate to na umu, pa da se razmisli o tome. Da ne mislite da sve pada sa neba, da se pojavi informacija u novinama da je ovo najbolji lek koji je ikad izmišljen, a da se ne pita šta je problem, kada je najbolji lek svi čuju za njega, što mora toliko da se reklamira?
Razmišljajte i na tu temu. Ima mnogo tema koje se ovde pojavljuju. Nemam problem, svaku ću da vam kažem. Ne interesuje me, ne može da me kupi nijedna farmaceutska mafija, ni kompanija, kako god hoćete. Ne može, kažem vam da ne može. Svake godine ima dve i po milijarde budžet u Ministarstvu zdravlja, nađite jedan dinar da sam uzeo. Svake godine dve i po milijarde evra, nađite. Boriću se do poslednjeg dana dok sam na ovom mestu. Smenite me danas, nemam nikakav problem, meni problem manje da se borim sa njima, razumete? O tome se radi. To je suština, ali nekima je to smešno. Neki imaju neki drugi interes, proći će vreme pa će se sve ovo pokazati.