Poštovana predsednice, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Zdravstveni savet Srbije je najviše stručno i savetodavno telo koje se stara o razvoju i kvalitetu sistema zdravstvene zaštite, organizacije zdravstvene službe iz sistema zdravstvenog osiguranja.
Osnivanje Zdravstvenog saveta prvi put je predviđeno Zakonom o zdravstvenoj zaštiti iz 2005. godine. Za članove Zdravstvenog saveta biraju se u skladu sa kriterijumima utvrđenih zakonom istaknuti stručnjaci iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja i to iz redova redovnih profesora medicinskog, stomatološkog i farmaceutskog fakulteta, predstavnika Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednika Komora zdravstvenih radnika, predstavnika Srpskog lekarskog društva, predstavnik Udruženja zdravstvenih ustanova, predstavnika iz oblasti zdravstvenog osiguranja finansiranja zdravstvene zaštite istaknutih stručnjaka iz oblasti javnog zdravlja.
Imajući u vidu, nadležnosti Zdravstvenog saveta koje su utvrđene Zakonom o zdravstvenoj zaštiti uloga u ovom stručnom telu je od izuzetnog značaja, a posebno se ogleda u sledećem – da prati razvoj sistema zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji i njihovo usklađivanje sa evropskim međunarodnim standardima, da predlaže mere za očuvanje i unapređenje zdravstvenog stanja i jačanje zdravstvenog potencijala stanovništva. Da predlaže mere za ravnomerno ostvarivanje zdravstvene zaštite svih građana kao i mere za unapređenje zdravstvene zaštite ugroženih populacija. Da predlaže mere za funkcionisanje zdravstvenog sistema zasnovanog na principima održivosti i efikasnosti. Da predlaže mere za funkcionisanje obaveznog zdravstvenog osiguranja na principima održivosti, ekonomičnosti, efikasnosti kao i mere za uspostavljanje i razvoj drugih vidova zdravstvenog osiguranja. Da daje mišljenje o upisnoj politici na fakultetu i škole zdravstvene struke. Da daje inicijativu i predlaže mere u cilju sprovođenja reformi oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja. Da vrši postupak procene kvaliteta programa kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika i da razmatra i druga pitanja iz oblasti zdravstvene zaštite iz zdravstvenog osiguranja i pruža stručnu pomoć državnim organima, organizacijama i ustanovama u realizaciji zadataka koji se odnose na društvenu brigu o zdravlju.
Imajući u vidu, mandate da mandat članova Zdravstvenog saveta traje pet godina, da je on istekao svim članovima Saveta izabranih odlukom Narodne skupštine 2009. godine, osim članu Zdravstvenog saveta prof. dr Draganu Saviću koji je izabran za člana ovog stručnog tela 2011. godine, potrebno je izabrati nove članove Zdravstvenog saveta.
Kako se prof. dr Dragan Savić izjasnio da neće učestvovati u daljem radu Zdravstvenog saveta, Vlada Republike Srbije utvrdila je i dostavila Narodnoj skupštini Predlog odluke o razrešenju dužnosti imenovanog člana Zdravstvenog saveta i Predlog odluke o imenovanju novih članova zdravstvenog saveta.
Predlog novih članova Zdravstvenog saveta je pripremljen u skladu sa kriterijumima propisanih Zakonom o zdravstvenoj zaštiti u postupku izrade odluke o izboru novih članova Zdravstvenog saveta pribavljeni su predlozi svih ustanova i organizacija koje su zakonom predviđene da predlažu istaknute stručnjake iz svojih redova za ovo visoko stručno telo.
Nadam se da će novoizabrani članovi Zdravstvenog saveta imajući u vidu značajnu ulogu kojom se poverava izborom u ovoj stručnoj savetodavno telo, kao iskustvo o radu članova Zdravstvenog saveta u prethodnom periodu doprineti da razvoj sistema zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja bude na većem i kvalitetnijem nivou.
Takođe, imajući u vidu, da je istekao mandat članovima Zdravstvenog saveta koji su ovu funkciju obavljali u prethodnom periodu kao značaj i ulogu Zdravstvenog saveta, to je doprinelo da Narodna skupština donese po hitnom postupku odluku o razrešenju člana Zdravstvenog saveta prof. dr Dragana Savića i odluku o izboru novih članova Zdravstvenog saveta. Hvala.

Ja ću vama odgovoriti konkretno na svako pitanje, a ne paušalno ili bilo šta. Ako slučajno nešto preskočim, molim vas vi pratite pa ćete mi reći.
Konkretno vezano za Savet, tri prva cilja koja će biti jeste da napravi predlog upisne politike na fakultete zbog dobro poznatih razloga, zbog onoga koliko se ljudi upisuje a koliko nama treba, i da sagleda. Iz kog razloga želim da to uradi Savet? U tom savetu su ljudi sa Medicinskog fakulteta, iz Srpske akademije nauka, iz kliničkih centara, iz lekarskih komora i svih udruženja koja mogu da daju sve potrebne informacije da bi dobili kompletan uvid i stav šta nama treba, a šta nam ne treba. Mislim da su oni apsolutno merodavni i da im je to prioritet broj jedan da sednu i da urade.
Druga stvar kojom treba da se bave i koja je hitna, to su licence. Verovatno ste čuli da ćemo imati jedan određeni broj ljudi koji nisu skupili dovoljan broj bodova da produže licencu, iz dobro poznatih razloga. Zbog svega toga mislim da je ovo adekvatno telo koje treba da da predlog. Ministarstvo, naravno, već ima, ali želimo da to i sa Savetom usaglasimo, da i oni daju predlog kako da se prevaziđe ovaj problem, kako da se reši, da ostanemo u toku da nestane sistem.
Da se ograničim samo na tri stvari, treća stvar, odnosno treći prioritet koji će biti njima je korupcija. Vi dobro znate da je moj stav vezan za korupcije nulta korupcija u zdravstvu. Dokle god sam na ovom mestu ja ću se boriti da to tako bude. Eto, to su konkretni ciljevi Saveta o kome mi danas pričamo. Ono što ću ja zahtevati od njih, ukoliko je to moguće, imaju mandat na pet godina, ja ću želeti, a to insistiram i od vas, da na šest meseci podnose izveštaj ovde u Skupštini, da vidimo šta su predložili i šta je urađeno od toga. Želim da i oni preuzmu odgovornost. Videli ste biografije, videli ste sve, to su naši najeminentniji stručnjaci. Mi bolje nemamo, ili imamo, ali ne mogu svi da budu tu. Ali, ovo telo nije ograničeno da oni ne mogu da slušaju savete svih onih koji su merodavni za tu oblast o kojoj se priča, a posebno za ove tri stvari. Znači, to je konkretan odgovor na to pitanje čime će se oni baviti.
Druga stvar, rekli ste vezano za plate koliko će oni koštati. Ja trenutno ne mogu da vam dam odgovor na to, jer to je nasleđeno, tek plate traju i napravljene su 2009. godine. Ja mislim da nikakvog problema neće biti da ti ljudi, a i siguran sam da će prihvatiti da to bude minimalna, najminimalnija nadoknada, da niko od njih neće insistirati na nekim platama. Pretpostavljam da će se neko od njih i određi da ne prima tu platu. Mislim da ovim ljudima uopšte nije motiv ta plata. Gledaćemo na sve načine da se troškovi države i budžeta apsolutno smanje. Evo, ne mogu da odgovorim konkretne cifre, ali kažem koji će princip biti, poznavajući te ljude.
Sledeća stvar, rekli ste – domovi zdravlja u blokadi računa. Želim da vas podsetim zbog čega su ti domovi zdravlja i zdravstvene ustanove u blokadi. Oni su u blokadi jer je u prethodnom periodu, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010. godine, država Srbija, odnosno Republički fond i Ministarstvo zdravlja prebacivalo novac tim ustanovama da plate troškove koji su njima došli, materijalne troškove, troškove održavanja robe, materijala, svega onog što im je bilo neophodno da urade, a oni su nenamenski trošili taj novac. Oni nisu plaćali ono što su trebali da plate, lekove, materijal i sve ono što je neophodno da funkcioniše jedna zdravstvena ustanova, nego su mimo plana zapošljavali ljude i davali im plate. Odatle postoji trošak. Ti ljudi koji nisu mogli da se naplate, a koji su davali robu i sve ostalo, otišli su na sud, tužili, jedna istanca, druga istanca, i konačno sada u ovom periodu, sa kojim mi nemamo nikakve veze, apsolutno nikakve veze, jedino nam je došlo pravosnažno da treba to da se plati. Eto, toliko veze moje Ministarstvo i ovo vreme ima sa tom blokadom u kojoj se sada nalaze.
Sada se traži od države da ponovo plati isto ono što je plaćeno već, za šta je ona dala novac, ali taj novac nije potrošen na to, nego je potrošen da se zapošljavaju ljudi, da se daju neke nagrade, da se daju povišice i slično.
Zamislite da li postoji u svetu primer da dva puta država plaća istu stvar zbog nečijeg neodgovornog ponašanja i koji sad nije više na tom mestu, nikakve sankcije ne snosi, nema nikakve veze. Da li je to normalno? Kakav je to primer za one koji su sad na tim mestima? Nema nikakvih problema, Fond će da uplati, ja neću da plaćam račune koji mi stižu za materijal i ostalo, jer će trebati pet, šest, sedam godina da oni to dobiju na sudu, ja ću da dajem na neke druge stvari gde ću da skupljam neke druge poene i nema nikakvih problema. Ako je to dobar primer, onda nema nikakvih problema. Ali, ja nijednog ovde nisam čuo da kaže – ljudi, pa šta je sa tim ko je to uradio? Da li je to normalno? Šta je sa tim? Da li je to neko procesuirao? Nenamensko trošenje novca. To niko ne pita. Sad samo pita - zašto je račun u blokadi? Mi nikada nećemo rešiti taj problem, dok se ne sankcionišu oni koji su to radili. Nema teoretske šanse. Teoretske šanse nema, jer i onaj koji je danas došao, kada vidi kako je prošao taj pre njega što je to radio, kada vidi da je država, da ne kažem šta, koja plaća sve po jednom, dva, tri puta jedno isto, to je nemoguće izdržati i nemoguće uvesti u red.
Šta smo uradili? Uradili smo sa Ministarstvom finansija. Pre dva dana je završen upitnik da sve zdravstvene ustanove koje imaju takav problem daju svoje podatke koliko kome duguju i napravili smo kompletnu listu dugovanja, da presečemo to, da ne bi mogli da blokiraju te ustanove i preuzimamo mi i Ministarstvo finansija da napravimo reprogram tih dugovanja i da platimo ljudima ono što duguju. Znači, mi sad po drugi put plaćamo ono što je već plaćeno. Da li možete to da razumete? Znači, već je plaćeno, sad opet plaćamo, a onaj koji je to uradio, on uživa. On nema ni sankciju da mu se odbije od plate za to što je uradio, a ne nešto drugo. Eto, tako rešavamo taj problem, da oni ljudi ne aktiviraju te izvršne presude, nego da država preuzme reprogram i da im isplati to, da bi ustanove mogle da funkcionišu. Evo, da svima bude jasno zašto mi ulazimo u blokade i zašto ulazimo u problem funkcionisanja.
Nasleđena stvar, rekao sam vam iz kojih godina, pete, šeste i sedme, sada je samo taj vrhovni neki sud na kraju, iza čega nema više, doneo odluku da to mora da se naplati, da su tu ljudi bili u pravu. To je suština tog problema. Ali, sve radimo i nijedna ustanova nema da ne funkcioniše, jer smo preuzeli i one ustanove koje su u blokadi, gde su te presude aktivirane. Uzeli smo za sve koji stižu na račun naplate, ali i za tekuće, ne za prošle, da idu direktno na fond i fond iz plaća, da ne bi stao proces rada. Znači, potrošni materijal, gorivo, sve ono što treba, direktno se plaća da bi imalo materijala, da bi mogao da funkcioniše, da se ljudima isplate plate i da rade. Znači, to je jedino moguće da uradimo mi u ovoj situaciji. Evo vam konkretnog odgovora na to pitanje.
Nemedicinsko osoblje, imamo ga 25%, normalno je da imamo 10%. Imamo veći broj nemedicinskog osoblja, 26-27 hiljada, a 23-24 hiljade lekara. Ako svako želi, normalno, svaka čast nemedicinskom osoblju, imamo tu i prirodan odliv i sve, znači, to je nešto što moramo da regulišemo. Ne može ovo da bude isplativo, ne možemo da funkcionišemo. Nama trebaju lekari, trebaju nam sestre.
Zašta se mi zalažemo? Za autsorsing, za sve ono što je nemedicinsko osoblje što nam treba, da to angažujemo. Iz kog razloga? Imamo čuveni problem sa spremačicama. Mi, recimo, u nekoj bolnici imamo zaposleno 120 spremačica, od toga radi njih 20. Iz kog razloga? Jedne su na bolovanju, jedne su na odmoru, treće su uzele veštačenje da ne mogu da rade taj posao. Nema 30% onih koji rade. Kada pogledate po onome koliko plaćamo, plaćamo njih 120, a 30 radi. Mi taj problem teško da možemo da rešimo. Zato smo se odlučili na to angažujemo od servisa koji za to postoje i onda mi plaćamo, ali imamo na dnevnom nivou uslugu onoliki broj nam treba i taj plaćamo za sve nemedicinsko osoblje, jer ne vidimo drugi način. To je praksa u svetu, to je praksa svuda. Ne znamo, ako imate neki bolji model, nemamo ništa sporno.
Vezano za zračenje ste pomenuli. Ne znam šta da vam kažem, sem da me je sramota onoga što se dešavalo u Kamenici, gde su napravljene liste čekanja. Nemam šta drugo da kažem, da dve godine traje tender, dok se nismo uključili da se tek sada završi. Opet insistiram, umesto tri, četiri aparata da se uzme. Po meni, to nije normalno. To se graniči sa onim da ne mislimo na te ljude kojima je to potrebno, da imamo neki drugi cilj.
Šta smo uradili? Juče je raspisan, da vas obavestim, tender za četiri nova akceleratora za Niš, Kragujevac i za Beograd, da budu do Nove godine instalirani, završeni, da krene na njima zračenje. Svetska banka, zbog njihovih procedura, svega, očekujemo u narednom periodu, u narednim mesecima, da završimo proceduru sa njima, da kupimo, nadam se, između pet i devet najnovijih akceleratora, najsavremenijih u svetu i da rešimo taj problem, da više niko neće moći da vam kaže da fali nešto, da to ne funkcioniše. Ljudski je faktor u pitanju, konkretno u Kamenici. Ako obezbedite novac, ako imate proizvođača, ako imate sve, a to ne funkcioniše, ja ne mogu da čujem nikakvo objašnjenje za to, niti mogu da prihvatim. Teoretske šanse nema. Ne samo to, nego za sve drugo.
Prijem lekara. Naravno da smo sve vreme primali i lekare i medicinske sestre i medicinsko osoblje. Ali, kako smo ih primali? Kada je odobrena Vladina komisija, da li ste imali prijava bez konkursa, što je bila najčešće, ne praksa, nego tako je bilo? Da li je bio ovde jedan prijem, a da se nije išlo na konkurs, na čemu sam insistirao, da je odobrila Vladina komisija i da je raspisan konkurs i da su ljudi primani? Kako je bilo do sada? Odobri se i nema nikakvih problema, zdravstvena ustanova primi bez konkursa. Znači, ono na čemu insistiramo, kada se primi, kada se da saglasnost, o čemu vodimo računa?
Vodimo računa o prilivu i odlivu ljudi, koji odlaze u penzije, koji daju otkaz, koji idu u privatnu praksu, koji odlaze u inostranstvo. Vodimo računa o ljudima, o specijalistima koji imaju preko 55 godina. Drago mi je da ste pohvalili specijalizacije i što smo skratili taj rok. Moram da se zalažem za politiku da primamo te ljude jer ne možemo da budemo kontradiktorni. Ili primite ili ne primite, jel hoćemo da nas ljudi leče ili da nas ne leče i da ima ko sutra da nas leči. Nije bitno da završimo posao danas-sutra, ali ako ne vodimo računa o narednih pet do deset godina, minimum pet godina nam treba za jednog specijalistu, minimum, toliko traje specijalizacija. Nije ih bilo godinama. Preko 1.500 je odobreno specijalizacija, krenule su, idu. Znači, to je suština stvari.
Naravno, pitali ste za podršku premijera. Pa, bez njegove podrške ja ovo ništa ne bih mogao da uradim. Ne bih nijednu stvar mogao da uradim. Na kraju se on uključio u ovaj problem sa zračenjem. Na kraju su nađena sredstva iz budžeta, jer stojimo bolje finansijski, da se odvoje za ova četiri aparata, bunkere, CT simulatore. Nije to samo aparat za zračenje. Tu treba da se napravi bunker. Tu treba da se uzme CT koji navodi taj aparat. Tu treba da se uzme poseban program da se sve to uradi. Treba da se obuče ljudi. Nije to – kupili smo aparat, stavili smo ga, on radi sam i nema nikakvih problema. To su specijalni uslovi za te aparate, posebna izolacija, posebno sve. Znači, sve apsolutno radimo da poboljšamo ovo.
Naglašavam, nulta korupcija. Za sve što imate, dajte. Ono što me interesuje, da nemam korupcije u zdravstvu, nemam nijedan problem. Nijedan tender. Pa ja zovem novinare da dođu na tendere, da učestvuju u tenderima. Za svaki za koji su zainteresovani, da sede na svakom sastanku, da sutra ne bi bilo priče – tender urađen ovako. Novinari neka se dogovore između sebe da prisustvuju svakom tenderu koji raspisuje Ministarstvo zdravlja.
Nadam se da sam uspeo da odgovorim na vaša pitanja.
(Borislav Stefanović, s mesta: Replika.)

Mislim da je odlično što ste pomenuli bolnicu u Preševu, jer i vreme je stvarno da kažemo da sve što je bilo do Ministarstva zdravlja i Vlade Republike Srbije je učinjeno. Sve što je zahtevano od rukovodstva u Preševu je urađeno. Odobrena su radna mesta, 10 medicinskih sestara i tehničara, dva lekara i sve je sprovedeno u delo, dato je da se raspiše konkurs i da krene da se radi.
Već više od mesec dana, pošto se konstantno bavim tim pitanjem, dobijam uverenje iz Preševa da će za 10 dana da krene da radi. Pa pitam – zašto ni je krenulo? Za 10 dana. Po tom pitanju je dolazio gospodin Devenport. Uverili smo ga šta je sve urađeno i on je sam rekao da je sve ostalo dole na njima i da od njih zavisi da mogu sutra da krenu da rade, da im je država sve omogućila da to može da radi.
Uveli smo, kad ste rekli da ne možete da nađete lekare, uveli smo da ispomoć i da dežurstva za noć daju lekari iz Vranja. I to smo organizovali. Molim vas, recite da li je ovo tačno?

Ja još jednom želim vama da kažem i pred svima da odgovorno tvrdim da su se ispunili svi uslovi da krene da radi porodilište. Zamolio bih vas da iskoristite svoj uticaj. Evo, možemo pred svima da se dogovorimo, neka krene porodilište da radi u ponedeljak. Iskoristite dodatan vaš uticaj. Svi uslovi su ispunjeni, što je bilo do države, što je bilo do ministarstva, da se krene sa radom. Ne postoje dodatni problemi. To su se ljudi iz EU i svi koji su uložili novac složili kada su videli situaciju i na terenu i situaciju u birokratiji, koja je jednim delom bila problem.

Samo želim, što se tiče zdravstvene situacije dole, da kažem da su u početku bili Lekari bez granica i bio je Crveni krst, koji se brinuo o zdravstvenom stanju tih ljudi. Međutim, u jednom momentu došlo je do pregrupisanja. Neki od njih su morali da se povuku. Želim da vas uverim da trenutno dole rade ekipe, medicinsko osoblje Vojske Srbije i medicinske ekipe iz doma zdravlja Preševo, da je pokriveno od ujutru od sedam časova do uveče do 22,00 časa, konstantno rade ekipe i zbrinjavaju te ljude.
Najčešće se radi o iscrpljenosti, o povredama zadobijenim tokom dugog pešačenjima i zadesima koji se dešavaju na tom putu. Trenutno je situacija apsolutno pod kontrolom. Izuzetno veliki resursi se troše dole na te ljude. Trenutno je njih dole oko 35.000 po današnjem izveštaju. Veći deo njih, kada stigne, ali obično prepešače Makedoniju, traži medicinsku pomoć, a i oni koji ne traže, zbog mira i u stanovništvu koje živi dole i koji se plaše da ne dođe do neke zaraze, naše medicinske ekipe pregledaju i one koji ne zahtevaju pomoć, da bi imali situaciju pod kontrolom.
Mi ćemo sve što je do nas učiniti dalje da ta zdravstvena situacija ostane na tom nivou i da učinimo sve što mi možemo da doprinesemo tome. Hvala.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.
Poštovani poslanici, prvo želim da vam se zahvalim zato što ste prepoznali problem koji trenutno nije veliki, ali bi mogao da eskalira i da bude još veći i što smo u ovom stavu jedinstveni.
Mislim da je to snažna poruka koja se šalje svima, celokupnoj javnosti Srbije, posebno roditeljima koji ovo sa velikom pažnjom gledaju.
Želim samo par činjenica da kažem, odnosno podataka najzvaničnijih, a to su da u EU, u evropskom regionu procenat vakcinisanih je preko 96%. Nažalost, ti podaci za Srbiju nisu takvi, nisu ni slični. Znači, taj procenat ide od nekih 89% za neke vakcine, za neke vakcine i niže.
Čućemo razne stavove da je to negde obavezno, negde nije obavezno. To je tačno. U nekim zemljama, kao što su Češka, Slovačka, Poljska, Mađarska, Bugarska, Rumunija, to ja obavezno, kao što će biti i kod nas. Imamo zemlje gde postoji preporuka, ali da naglasim da zemlje gde postoji preporuka procenat vakcinisanih je preko 97%. Želim da naglasim da razvijenije zemlje imaju mehanizme, a ti mehanizmi su ako ne vakcinišete dete, ako je to preporuka, ako ne vakcinišete dete, vi ne možete to dete da upišete u vrtić, u školu i u slučaju da se dete razboli osiguranje ne snosi troškove lečenja, nego sami morate da platite to lečenje.
Hoću da vas podsetim da već tri meseca uzastopno zaseda Odbor za zdravlje i porodicu gde smo pozvali sve one koji su zainteresovani za ovu temu i sve one koji imaju i drugo mišljenje da dođu sa činjenicama, sa bilo čim, sa pitanjima i da se obrate našim stručnim ljudima koji se bave time i koji su svakog meseca dolazili sa najnovijim podacima i spremni da odgovore na sva pitanja.
Reći ću vam da se niko nije pojavio, da niko nije došao ni da postavi neko pitanje, niti bilo šta. Mislim da je to jedino mesto gde treba da se razgovara o tome, a to je skupštinski Odbor za zdravlje i za porodicu.
Još jednom podsećam da već tri meseca uzastopno zaseda samo sa ovom temom i da ovo danas što radimo da je rezultat jednoglasne podrške Odbora za zdravlje i porodicu i svih poslanika koji sede ovde.
Još jednom se zahvaljujem na tome, na vašem razumevanju da je ovo stvar koja nema veze sa politikom. Ovo se rade o zdravlju naše dece i o zdravlju nacije. Toliko od mene. Hvala vam.

Ja se zahvaljujem i želim da vas obavestim da je već pomenuto da mi planiramo na jesen da promenimo Zakon o zaraznim bolestima, a ovim povodom želim da vas pozovem sve da se uključite u jednu javnu raspravu i sa predlozima.
Do tada da napravimo jedan konsenzus, ako možemo, kao što ga imamo danas za ovo, jer mislim da je ovo stvar gde treba da se složimo sa smo svi na istom zadatku i svaki predlog je dobro došao i ovo je samo prvi korak. Od negde moramo da krenemo.
Kao što smo ovo radili, da podsetim, tri meseca organizujemo taj odbor, nastavićemo, taj odbor će da nastavi da radi i dalje svakog meseca, ali jedna od tema će biti o ovome o čemu ste vi pričali, jer smo mi ušli u jedan ozbiljan vakuum, gde imamo pritužbe na lekare. To je jedan od razloga zašto su se lekari ponašali kako su se ponašali, jer kad oni kažu stručno mišljenje, kada kažu, oni dobiju pritužbu za to.
Ja nisam za to da stvari lomimo preko kolena, za to sam da o njima razgovaramo i za to sam da uzmemo najbolje primere od onih koji su ispred nas, koji su slični nama.
Ja stvarno ne mislim da mi možemo ovde da izmislimo toplu vodu, niti da ćemo mi da nešto sad smislimo što već negde ne postoji i što već negde nije se probalo. Samo, ako smo iole razumni, ako hoćemo, ako imamo isti cilj, ako imamo istu nameru, hajte da sagledamo sve. Kako drugi prolaze, kako su prošli kada su menjali te zakone, kakvo je iskustvo. Da gledamo ove ljude koji imaju procenat vakcinacije 97%. Pa mi kada imamo 97%, onda mi možemo da kažemo šta god, onda je već svest ljudi takva da ne morate da je uređujete zakonom. Znate?
Pozivam na tu raspravu da je završimo do jeseni i da nađemo najbolje rešenje koje će biti najprihvatljivije za sve a posebno za decu, odnosno za zdravlje naše nacije, jer, tužno je da mi u 21. veku pričamo o nečemu što je odavno rešeno i umesto da idemo napred, mi se vraćamo nazad, bez ikakvog razloga za to, što neki tako hoće.
Ja samo želim da apelujem da svako ima pravo da izrazi svoje mišljenje, ja to poštujem, kako god, samo nemojte da se zloupotrebljavaju deca. Ni mi ovde ne znamo dovoljno o tome, ali nemojmo da zloupotrebljavamo decu, da deca nose neke parole, nešto. Mislim da to nije korektno.
U redu je da mi raspravljamo, da radimo, ali nemojte da mešamo decu, oni tek treba da porastu, da saznaju, da se interesuju za to, pa da to ide. Hvala.

  Poštovana predsednice, uvaženi poslanici, radi se o izuzetno ozbiljnom problemu koji smo već krenuli da rešavamo jer je krajnje neshvatljivo i za naše građane i za decu i za pacijente da je obezbeđen novac, da je država obezbedila novac, ali da mi sada zbog neke birokratije ne možemo da sprovedemo tu nabavku, odnosno ne možemo da kupimo to što je neophodno i da se ljudi dijagnostikuju i da se leče.
Vi ste naveli neke od primera koji traju godinu, godinu i po dana. Razmislite samo, odnosno zamislite koliko je dece, koliko je ljudi moglo već da bude dijagnostikovano, koliko izlečeno i koliko bi bile manje liste čekanja koje su svima nama problem.
Još jedna stvar nema logike. Nema logike da na te tendere mogu da se žale oni ljudi koji nikakve veze nemaju sa predmetom koji se nalazi u tom tenderu. Znači, oni mogu da se bave sasvim nekim desetim stvarima, mogu da se bave klima uređajima ili nečim drugim sličnim, nebitno čime se bave, ali mogu da ulože žalbu. Automatski kada oni ulože žalbu taj proces se odugovlači.
Sada smo mi u jednom ozbiljnom problemu. Znači, svi mi koji gledamo ovo i koji znamo, shvatamo da ova stvar nije kao sve druge, nabavka cveća, nabavka peska, nabavka bilo čega drugog što nije od izuzetne važnosti i vremenski i bilo kako za taj momenat, za naše građane, a posebno za bolesne.

Tako da, kada bi mi sada bilo šta uradili da se umešamo dok ne promenimo taj deo zakona, da se umešamo tamo i da kažemo – ne, prekidamo, ovi su dobili, ovi se ne žale više; mi bi imali polovinu svih nas koji se žale što smo se umešali. Moramo da promenimo zakon.

Samo da razjasnimo neke stvari. Ovde već krećemo sa stvarima koje nemaju dodirnih tačaka sa istinom. Mislim da vi to znate, ne znam zašto pričate ovo. Šta je poenta ove priče. Baš zbog građana Srbije da znaju.
Prvo, 85% njih, a to su zaposleni, penzioneri i zemljoradnici biće u upravnom odboru, to je jedna stvar i to je osnovna stvar.
Druga stvar, šta je cilj ovakvog upravnog odbora? Da se ispoštuje mišljenje stručne komisije. Fond ne možemo da vodimo mi ni ne znam ko, zato postoje stručne komisije koje daju predloge i zadatke koji treba da se urade, a ovo je samo jedan kontrolni mehanizam da se ispoštuje ona odluka koju donese stručna komisija.
Prema tome, to je jedini cilj. Siguran sam da vi to vrlo dobro znate i meni stvarno nije jasno. Do juče ste pričali jednu priču, danas pričate drugu priču, samo se odlučite koja priča vam odgovara i ništa drugo, ali zbog građana Srbije je bitno da se zna.
Stručne komisije koje su formirane od naših najboljih stručnjaka daju uputstva kako će se, šta će se raditi, koji su lekovi potrebni, koje su procedure potrebne, kako se radi i kako se troši, a ovo je samo mehanizam da iskontroliše i taj mehanizam smanjujemo sa 21 na sedam jer mislimo da sedam njih može efikasnije da iskontroliše i bolje nego što je moglo 21 kojima je istekao mandat i slično.

Ja se izvinjavam, ako možete da mi pojasnite. Kažete, sve to što ste naveli nije sprovođeno, je li tako? Imali ste u Fondu sve zastupljene. Znači, njih 21. Zašto oni nisu reagovali? Sada tražite da opet budu tu. Ko će da zastupa 800.000 nezaposlenih? Nema veze. Samo mi odgovorite na ovo, kažete – niste zadovoljni, a imali ste ono što sad vi predlažete. Recite, šta je problem?

Vi tražite da bude onako kao što je bilo do sada, a to nije imalo efekta. Znači, njih 21, svi zastupljeni, po zakonu su trebali da to kontrolišu i da se radi, i to nisu uradili. Sada kažemo okej, to nije bilo dobro, menjamo da funkcionišemo drugačije, po zakonu, a vi kažete – ne vratićemo opet ove što nisu funkcionisali da bi ispoštovali neku formu.
Druga stvar, razumeju ljudi nije sporno, što se tiče reforme, moram da vam kažem jednu stvar, mi smo u ozbiljnom problemu, ali ja nisam siguran da mi imamo previše vremena i da mi možemo da eksperimentišemo. Šta ja mislim? Pa da imamo jedno, drugo, treće, četvrto rešenje. Jedino za šta mi imamo vremena da uzmemo, da vidimo gde se pokazala neka dobra praksa sa sličnim brojem stanovnika, sa sličnim razvojem, sa sličnim novcem koji se ulaže. Ako budemo krenuli jedan, drugi, treći, četvrti model, međumodel, razgovaramo, pričamo, plašim se da toliko vremena nemamo. Možemo samo, po meni, da vidimo, jer ja sam siguran da toliko možemo da čekamo po ovome, jedan sistem, drugi, treći sistem, da improvizujemo, da mi smislimo nešto novo, da izmislimo toplu vodu ili slično. Mislim da ćemo morati da se ugledamo na neke sisteme koji su slični, a koji su imali rezultat.

Jel su do sad bili predstavnici invalida u Fondu i šta je bio problem da do sada regulišu, to što vi kažete da će sada regulisati?

Izvinjava se, ali opet vas nisam razumeo.
Prvo kažete da branite Fond, a onda iznesete sa čime sve niste zadovoljni u Fondu, pet stavki ste izneli, pa onda kažete da to treba da odlučuju ljudi koji su do sada sedeli u Upravnom odboru, pa onda kažete da to ide na saglasnost.
Samo mi objasnite šta je vaš konačan stav, za šta ste se odlučili, da li su ovi ljudi koji su sedeli u Upravnom odboru, njih 21 i zastupljeni svi koje vi tražite, da li su oni dobro radili, da li treba da rade i dalje? Da li podržavate Fond ili ga kritikujete? Samo mi to razjasnite, to ne razumem.

Ako možemo da razjasnimo konačno, a mislim da smo blizu. Da li ste vi za to da ostane po istom, ako sam vas dobro razumeo iz vašeg izlaganja? Da li ste vi za to da svi budu zastupljeni i da oni odlučuju, kao što su odlučivali do sada? Sada vas pitam kao kolegu. Jeste li vi za to da ovo ostane isto? Vi se zalažete da oni koji su bili do sada, da odlučuju i da to ostane tako? Vi ste zadovoljni kako se radilo i vi ste za to da to ostane tako?
Sve zamerke koje ste izneli na račun Fonda, šta s tim? Ko će to da ispravi? Molim vas, samo mi objasnite, da meni bude jasnije, da li ste za to da ovo ostane kao što je bilo, i pored svih vaših zamerki koje imate?