Pokušaću najkraće i samo činjenicama.
Što se tiče zapošljavanja, prošli put sam vam rekao da je blizu hiljadu lekara zaposleno za manje od godinu i po dana. Nešto manje od dve hiljade specijalizacija je dato za manje od godinu i po dana. Znači, to su činjenice kada pričamo o zapošljavanju.
Šta mislite - zašto naši ljudi idu u Nemačku? Naveli ste primer Nemačka, da li je tako? Zato što isti ti lekari iz Nemačke idu tamo gde je bolja plata, pa onda Nemačka ostane bez lekara. Znači, to se dešava i u Nemačkoj, i u Hrvatskoj, i u Sloveniji i u svim zemljama, znači tranzicija. Nije samo problem kod nas. Znači, maksimalno je urađeno i dobili posao lekari, i dobili specijalizaciju, skraćen staž. Sad kad se vraćamo na staž, zašto je skraćen? Zato što na šestoj godini studija imate tu tzv. praksu i gde je procenjeno da dovoljno provedu vremena da ne treba posle staž da bude godinu dana.
Zašto je ostavljeno ovamo 12 meseci? Iz razloga što završavaju te fakultete, jer ti fakulteti nisu zdravstvene struke, nisu iz zdravstva. I onda je zdrava logika da njemu treba više od šest meseci, ako hoće da radi u zdravstvenoj struci, da mora da provede i da je to period koji je realan i koji je svuda u Evropi da bi se prilagodio, da bi upoznao sistem. Samo su to razlozi, ne postoji nijedan drugi, ni treći, niti bilo šta.
Kažete - niste za prelazna rešenja. Evo, ja odmah da vam kažem, ja sam bolje da krenemo nešto da rešavamo nego da ne rešavamo uopšte. Eto to je jedini razlog.

Prvo, dobro je da ste postavili ovo pitanje – odakle ćemo mi da imamo lekara, ali ste trebali da se informišete da imamo dve i po hiljade lekara na birou i 9.000 sestara i medicinskih tehničara. Znači, mi taj problem nemamo.
Mi imamo onaj problem koji je napravljen ranije i o kome smo pričali, da nije bilo specijalizacija, da se nisu davale, da se nisu zapošljavali ljudi i da je morao da bude obavezan staž. Zato smo došli u ovu situaciju. Mi dovoljno imamo lekara. Zato mi ne brinemo. Vi sigurno znate i zašto odlaze lekari iz Nemačke, iz Slovenije, iz Hrvatske, bilo gde. Naravno, idu tamo gde su bolji uslovi. To je normalno.
Ali, što sve ovo niste uradili ranije? Pa, mi ne bi došli u ovu situaciju.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Kako ja?)
Pa, ne, ja. Dobro, nema veze, niste vi.
Tako da, nemamo taj problem odakle ćemo imati lekare. To je jedna stvar.
Što se tiče istraživanja, mislim da istraživanja dovoljno govore, jedino ako se nešto promenilo u zadnjih par dana. Ja sam vam zato rekao – ako ima nešto da mi ne znamo, pa vi ga pre vremena isfinansirajte, da se vidi. Inače, to je svima poznato. Nije tema da pričamo kakva su istraživanja i šta kažu.

Ovo je stvar koju već skoro godinu dana, u stvari više od godinu dana, apelujem na sve farmaceutske kuće i ovom prilikom želim da kažem.
To je naša realnost, da imamo lekare koji ne stignu da kofere raspakuju, a već idu na sledeće putovanje i da imamo one koji ne mogu da stignu. To je krajnje ne transparentno, krajnje nefer se radi. Tačno je, zaobilaze se direktori. Ono što ja ovom prilikom hoću da kažem, farmaceutske kuće, njihovi predstavnici ne mogu u radno vreme, ono što sam ja insistirao i na Kliničkom centru, u radno vreme ne mogu da budu sa lekarima po njihovim sobama. To je radno vreme, to je ono kada oni moraju da pomažu pacijentima i da rade svoj posao. Šta će da rade oni sa farmaceutskim kućama posle radnog vremena, mi na to ne možemo da utičemo, ali u radno vreme ne mogu da budu.
Farmaceutske kuće mogu da se prijave direktoru ustanove i da im direktor ustanove organizuje, ali ne pojedinačno sa lekarima, nego da daju temu koju hoće da rade prezentaciju ili bilo šta, a da im direktor ustanove omogući što veći broj lekara, transparentno u sali koja odgovara, gde oni mogu da održe prezentaciju za sve, da tu budu svi, a ne da idu svaki dan od jednog do drugog lekara i da se dogovaraju gde će, šta će i kako će da rade.
I ono što se insistira, svaka farmaceutska kuća, insistiraćemo, a i bolnica, da ima na sajtu da se kaže gde je išao, ko je išao i ko je koliko platio. Jer, taj novac mnogo bolje može da se uloži. Za taj novac što su oni išli, ja ne kažem, ima sigurno 1% tih putovanja koji imaju svrhu, ali veliki broj je turistički. Za taj novac, mi smo mogli do sad tri puta da okrečimo sve zdravstvene ustanove. Ne zaboravite da jedno ozbiljno putovanje košta po više hiljada evra.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti ne menjaju se bitno rešenja iz postojećeg zakona već se unapređuje organizacije zdravstvene službe, odnosno unapređuje se kvalitet zdravstvene zaštite koja se pruža na teritoriji Republike Srbije.
Ovim Nacrtom zakona stvaraju se mogućnosti za dalje unapređenje rada zdravstvenih ustanova i privatne prakse kao i drugih pravnih lica koja obavljaju zdravstvenu delatnost, a rešenja predložena u ovom Nacrtu zakona predstavljaju rezultat saradnje Ministarstva zdravlja, nadležnih komora zdravstvenih radnika i zajednice medicinskih fakulteta.
Predloženim zakonskim rešenjima predviđeno je da pripravnički staž za sve zdravstvene radnike sa visokom stručnom spremom traje šest meseci. Program osnovnih studija na fakultetima odgovarajuće struke usklađen je sa evropskim direktivama sadrže obaveznu praksu na završnoj godini osnovnih studija, odnosno studenti u tom periodu već obavljaju deo programa obaveznog pripravničkog staža. Do sada su pripravnički staž u trajanju od šest meseci obavljali samo doktori medicine čije su osnovne studije na medicinskom fakultetu trajale šest godina, a na osnovu programa nadležnog organa fakulteta dok se predloženim zakonskim rešenjem propisuje da pripravnički staž traje šest meseci i za doktore stomatologije, diplomirane farmaceute, medicinske biohemičare i medicinske sestre sa visokom stručnom spremom koje su završile fakultet zdravstvene struke.
Postojećim zakonskim rešenjem propisano je da zdravstveni radnik koji nije stekao uslov da obnavlja licencu, odnosno dozvolu za samostalni rad može obavljati zdravstvenu delatnost u zdravstvenoj ustanovi, u privatnoj praksi pod nadzorom zdravstvenog radnika koji je dobio, odnosno obnovio licencu kod nadležne komore.
Predloženim izmenama uređuje se postupak za dobijanje, obnavljanje i oduzimanje licence polaganjem licencnog ispita ukoliko zdravstveni radnik nije stekao potrebne bodove kroz programe kontinuirane edukacije. Ovim izmenama zakona ukinuta je mogućnost da zdravstveni radnik kome je trajno oduzeta licenca može obavljati određene poslove zdravstvene delatnosti pod nadzorom zdravstvenog radnika koji ima licencu. Ovako propisan rad pod nadzorom ne postoji u regulativi ni jedne od zemalja iz regiona. Polaganjem licencnog ispita, odnosno provera stručnog znanja je način koji se primenjuje u zemljama u regionu u slučajevima kada zdravstveni radnik ne stekne uslove za obnovu licence.
Predloženim zakonskim rešenjem omogućilo bi se zdravstvenom radniku da nakon polaganja redovnog licencnog ispita, a pre isteka važenja licence obnovi istu i tako dobije dozvolu za samostalan rad. Velikom broju zdravstvenih radnika ističe važenje licence do kraja ove 2015. godine, a s obzirom da veći broj zdravstvenih radnika nije prihvatio dovoljan broj bodova koji su potrebni da bi obnovili licence postoji potreba za hitnom izmenom Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Imajući u vidu da Ministarstvo zdravlja popisuje i propisuje i kontroliše uslove za rad apoteka kao i da vrši kontrolu rada apoteka potrebno je bilo da Ministarstvo zdravlja opštim aktom uredi šta sve može biti predmet prometa u apotekama.
U smislu ovog zakona precizira se pojam zdravstveni radnik tako što se i nastavnici i saradnici fakulteta zdravstvene struke koji izvode nastavu iz kliničkih predmeta u zdravstvenoj ustanovi u skladu sa propisima o visokom obrazovanju kao i nastavnici, odnosno saradnici fakulteta zdravstvene struke koji ne izvode nastavu iz kliničkih predmeta, a pružaju zdravstvenu uslugu u zdravstvenim ustanovama smatraju se zdravstvenim radnicima. Ova izmena nastala je kao posledica nedovoljne uređenosti ovog pitanja kao i načina plaćanja zdravstvenih usluga koje pružaju i raspolaganja sredstvima koje stiču fakulteti po tom osnovu.
Takođe, ovim članom je propisano da se sporazumom zaključenim između zdravstvenih ustanova iz plana mreže fakulteta zdravstvene struke i RFZO uređuju međusobna prava i obaveze u vezi sa pružanjem zdravstvenih usluga iz obaveza zdravstvenog osiguranja. Ostala rešenja predviđena ovim zakonom već postoje u zdravstvenom sistemu, odnosno samo su promenjeni subjekti koji su nosioci tih poslova. Predloženo rešenje u zakonu neće stvoriti dodatne troškove pacijentima, odnosno građanima kao ni privredi, odnosno malim i srednjim preduzećima.
Predlažemo da se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti donese po hitnom postupku kako bi se izbegle eventualne štete i posledice po funkcionisanje zdravstvene službe kao i celokupnog zdravstvenog sistema. Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije u odnosu na sredstva koja su već obezbeđena za rad i obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama iz plana mreže zdravstvenih ustanova. Hvala vam.

Prvo, zahvaljujem što ste primetili da radimo stvari koje će jednim delom doprineti da postoji manje interesovanja za odlazak u inostranstvo i ovo je samo jedan deo toga, vezano i za staž, vezano i za licenciranje i za sve one stvari, da se od njih ne pravi problem ovde u Srbiji, tako da je to samo jedan deo.
Ovo pitanje koje ste vi postavili nema veze sa ovim zakonom i sa ovim o čemu danas pričamo, ali moram da vam kažem da mi to već rešavamo. Reći ću vam kako, već je u radnoj verziji nacionalni katalog i nacionalna kvalifikacija, čime će biti sve ovo regulisano i te škole prepoznate i priznate, jer po sadašnjim zakonima moraju ove stvari da se urade, da se uspostavi i katalog i nacionalna kvalifikacija, da bi to sve bilo u sistemu.
Druga stvar, da kažem, to samo ne zavisi od Ministarstva zdravlja, u to je uključeno Ministarstvo državne uprave i Ministarstvo prosvete, jel to ne može samo jedno ministarstvo da donese. Ali, ponavljam, to je već u radnoj verziji. Svi ti koje ste pomenuli da su pisali Ministarstvu, oni su apsolutno uključeni i komore, i udruženja u rešavanje tog problema i ne samo tog, nego svih problema koji mogu da doprinesu poboljšanju stanja u zdravstvu.

Hvala vam na dobronamernim savetima.
Samo hoću da vas obavestim da smo u najozbiljnijim razgovorima sa Ministarstvom finansija i stvarno se nadam da ćemo imati dovoljno novca za sve one potrebe koje su neophodne da ovaj sistem funkcioniše i da naši građani, da naši zaposleni u zdravstvu budu zadovoljni. Za sada mogu toliko da vam kažem. Hvala.

Krenuću od ovog poslednjeg.
Što se tiče mladih lekara, blizu 1.000 lekara smo primili u poslednjih godinu i po dana. Mladih lekara koji zaslužuju, koji su bili na konkursu, koji nisu po ne znam kakvim vezama, nego su javno, transparentno primljeni u Republici Srbiji. Tu se nećemo zaustaviti, biće primljeni i drugi, i ne samo oni, nego i medicinske sestre i medicinski tehničari, da ispravimo ono stanje u koje smo došli, koje smo zatekli. Vi najbolje znate u kakvoj smo situaciji bili i u kakvoj smo trenutno situaciji sa specijalistima i koliko oni imaju godina i da li ćemo uspeti da stignemo, jer ste sami rekli da specijalizacija minimum pet godina traje, a pet godina mora da prođe da bi vi imali. I kad završi tih pet godina, njemu treba i dodatno da bi stekao iskustvo i slično.
Znači, maksimalno se borimo i maksimalno radimo da ostvarimo sve. Ljudi to vide, ljudi to primećuju i želim da vas obavestim da se javljaju naši ljudi iz inostranstva da se raspitaju, vratili bi se. Ne možemo da im damo platu koju imaju tamo, ali za neke normalne uslove oni bi se ljudi vratili i već se i organizuju. Gledaćemo da organizujemo, da napravimo da im približimo to šta možemo posebno za te ljude koji su se dokazali i koji su prešli svoju egzistenciju, koji sada imaju neki drugi motiv, da budu ovde i da pomognu.
Vezano za kontrolu hrane, već par meseci pregovaramo sa Ministarstvom poljoprivrede. Ne bežimo od tog problema i naš predlog je, tj. predlog Ministarstva zdravlja je da to bude zajednička komisija i Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo poljoprivrede. To je naš zvaničan stav i nadam se da će do toga doći.
Što se tiče organizacije skupova i bodova, u pravu ste jednu stvar, ali odgovornost je na onome ko to organizuje i koga prijavi da je dobio bodove. Pa, ne može niko od nas da ode tamo i kaže – znate, ovo me dajte bodove, ovome ne dajte, ovaj se pojavio samo na koktelu, ovaj se nije pojavio. Ja bih vas podsetio, na svakom tom kursu, predavanju, ili kako god, vi na početku dobijete test jedan. Organizator mora da preuzme odgovornost, da isprati kome je dao test, ko popunjava test, a kad se vraća test, ko vraća test. Na kraju treba da se to pregleda. Vi znate kako to ide, ko to odobrava, ko to organizuje i šta se tu radi.
Znači, samo treba ljudi da rade svoj posao i ništa više. Ako je neko već izdvojio vreme, ako je izdvojio novac za akreditaciju, za sve, onaj ko je to organizovao, ko je to naplatio i sve, on mora da snosi odgovornost za ovo i da kaže da li neko zaslužuje da dobije te bodove ili ne zaslužuje da dobije bodove, da li je ispunio ono što treba. Mislim da tu svi moramo da apelujemo na te ljude i gde god vidimo takav primer da pozovemo i da kažemo da se te stvari ne dešavaju, nego da ide onako kako je stvarno propisano.
Što se tiče specijalizacija, mi već ozbiljno radimo na promeni zakona uvođenjem i novih specijalizacija, a i promenom postojećih, ali radimo sa svim nadležnima, sa udruženjima, sa komorama i sa svima, tako da očekujem da samo dođe na red da se radi.
Što se tiče zdravstvenih radnika, vi to sigurno znate, svake godine dođe državni revizor i kaže – ljudi, ovo ne može. To traje, kako kažu, preko 30, a neki kažu da traje i 60 godina. Dragi ljudi, nešto traje 60 godina i svi su stavljali to pod tepih. Kad god se poteglo to pitanje, dođe državni revizor i kaže – ljudi, da li je normalno da radite na klinici, da ste i direktor klinike, a da nemate radnu knjižicu na toj klinici, niste radnik toga, nego se vodite na fakultetu? Ljudi, kako je to moguće? Znači, 60 godina niko nije hteo da uđe. Nemojte da mislite da može konačno rešenje odjednom da bude. Uključite sve, rektora, predsednika Akademije nauka, dekane fakulteta, poslanike sve, pa dajte da izađemo. Nemojte da ovo guramo pod tepih. Iz toga proizilazi milion stvari, ali nećemo to da izbacimo, jer kaže – stani, radili ste, napravili ste nešto. Pa, vi se bre ne vodite uopšte na klinici da radite, vi se vodite na fakultetu, a primate dve plate. Kako? Svi – nemojte to, pustite to, nemojte to da dirate. Evo, mi sad uzeli to da rešavamo.
Dakle, ovo je prelazno rešenje, dok ne napravimo konačno rešenje. Nismo mi previše pameti da ćemo mi sad da izmislimo neko najbolje rešenje, ali videćemo gde je najbolji model u Evropi. Idemo u EU, dajte da vidimo kako je to regulisano, dajte da bude transparentno. Ovo što smo sad uradili, hajde da uvežemo to. Ne možete da radite negde, a da se ne vodite da radite tu, a primate plate, a radna knjižica na drugom mestu. Nema nikakve logike. Sad moramo da imamo taj trojni ugovor. Onde gde radite, da vas RFZO prepozna i da ste na fakultetu. Ne vidim ništa sporno, sve će to da vam se obračuna i imaćete jednu jedinstvenu platu. Mislim da je to krajnje korektno. To svi treba da vide, svi treba da znaju. To treba da bude objavljeno svuda, ko koliku platu ima, šta radi, koliko radi.
Ono što želim da vas obavestim, a što će biti velika stvar, ja mislim da sutra potpisujemo ugovor konačno za IT za celu Srbiju. To je onaj tender koji je bio, koji je trebao da bude šest miliona evra, ali je završen za tri miliona evra. Konačno sutra potpisujemo, posle svih žalbi svih pametnih onih koji su pokušavali na sve načine da to spreče, što nam donosi za par meseci da imamo, ja se nadam do sredine sledeće godine, a već smo trebali da imamo da nije te birokratije, jedinstven sistem u Srbiji, da vi odavde možete da uđete i da vidite gde se šta radi u zdravstvu. Više od toga ne može. Izvolite, vidite koliko se troši, koliko se radi, šta imamo na stanju, šta nemamo na stanju, ko gde radi i ko je šta. Šta je bio problem i do sada? Znači, to su neke ozbiljne stvari.
Opet kažem, ovo nije definitivno rešenje, ovo je prelazno rešenje, da ne kršimo zakon. Šezdeset godina se krši zakon, ali pomozite svi da napravimo konačno rešenje. Dajte neke primere, ako znate gde se to pokazalo dobro i dobro funkcioniše. Znate šta nam je strategija? Da ne kršimo zakon, da imamo jedinstven obračun.
Sledeća stvar koju ste pomenuli je prekovremeni rad. Pomenuli ste primere cete, magnetne rezonance. Ne može da bude prekovremeni rad na cete i magnetne rezonance, jer tu imamo ljude koji čekaju. Znači, to ne može. Ali, podsetio bih vas jednu stvar, Republička stručna komisija ukinula je naplatu epiduralne anestezije, gde je bilo od bolnice do bolnice, ovaj hoće da naplati, ovaj neće, ovaj mora. E, ne naplaćuje se nigde, to je procedura koja mora da se radi, koju prepoznaje fond, koju vidi fond i koju plaća fond. Nema je ni u okruženju, nema je nigde, nema više. Ne da mi tražite – te ćemo da je povećamo, te ne možemo da dovedemo od kuće, radi nam samo njih dvoje, radi samo njih troje. Pa, to je do direktora klinike. Šta je bio problem da obučite ljude da rade? Jesu li toliko zauzeti? Nisu sigurno. Mislim da je to u suštini bilo ono što ste vi pitali. Hvala.

Ja ću krenuti redom.
Što se tiče zdravstvenih ustanova, to jeste bio manir i to je ono sa čime se ili prekinulo ili prekida, da su odnosi u zdravstvenim ustanovama bili po principu partijske pripadnosti, i tako se i određivalo ko će da napreduje, ko će da ide na edukaciju i kakav će njegov biti status, zavisilo je od partijske knjižice. Partijska knjižica je trebala od portira, od spremača, a da ne pričam o naplaćivanju za zapošljavanje, da ne pričam o tarifama koje su bile tarife sa partijskom knjižicom i tarife bez partijske knjižice. Vi svi to dobro znate i to svi ovde znamo. Nema razloga da se sada pravimo da nešto ne znamo. To je tako bilo.
Ono o čemu ću vas obavestiti, šta sam uradio, znači, skoro je bio sastanak, gde sam zabranio, sa svim direktorima, rukovodiocima ustanova, da ne mogu zaposleni lekari ili drugo osoblje da komuniciraju preko sekretarice ili preko sestr, zato što nisu u istoj partiji ili zato što se ne vole ili zato što nisu simpatični jedan drugome. Ne moraju da govore kada izađu izvan ustanove, ali moraju svi direktno da komuniciraju i da svi znaju o pacijentu sve. To ko ne sprovodi, nema razloga da očekuje da će ostati na tom mestu.
To isto važi i za edukaciju i za sve gde su uspostavljeni principi, gde imate sada konkurs za zapošljavanje, gde imate one koji čekaju specijalizaciju, gde se dobija specijalizacija. Ali, drago mi je, lepo ste rekli, nije se ništa radilo u zdravstvu. Zato je i došlo do promene. Strah, taj strah je doveo do promene, ne nešto drugo, taj strah kod građana, ništa drugo, verujte mi.
Sledeća stvar, kažete - definitivno rešenje da se da. Ja vam opet kažem, nismo toliko pametni da damo odmah definitivno rešenje. Šesdeset godina se krši zakon. E, sad, između toga da nastavimo da kršimo zakon ili da prestanemo da kršimo zakon, a u međuvremenu da nađemo rešenje, izvolite, predložite ga, dajte ga. Nismo dovoljno pametni. Sedeli su predsednik Akademije nauka, rektor univerziteta, dekani medicinskog fakulteta, ovde ljudi iz Skupštine, iz zakonodavstva, iz svega, jedino su mogli da dođu do ovog rešenja. Da li je tako bilo, Đuroviću? Evo, svi uključeni.
Dajte, evo jedva čekamo, dajte rešenje. Nema nikakvog problema, ali mora da bude u skladu sa zakonom. Nemojte, ako smo kršili nešto 60 godina, nemojte više da ga kršimo. Ne treba to da ostane ispod nas.
Vezano za plate zdravstvenih radnika, nije bila uopšte tema da one nisu dovoljne, ali je tema ono što smo obećali ljudima i što smo rekli – hajde mi da platimo dugove ovima o kojima ste vi pričali, da ja ne ponavljam, da ne plaćaju naša deca. Korektnije je da nama smanje, da ih mi izvadimo iz toga, da oni sutra mogu da imaju veću platu, a ne da mi nerealno dajemo veću platu, a onda da dođe njima sve na naplatu. Po meni je to korektnije. To smo obećali i to sprovodimo.
Još jedna stvar, strah kod građana je sve manji, to i vi znate, vezano za zdravstvo. Osetili su da se nešto radi i da se radi pošteno. Nemate ništa u zdravstvu, nijednu aferu, nijedan tender, nijednu prodaju, nijedan problem za godinu i po dana. Recite jedan problem, recite gde je plaćeno nešto, a da nije najniža cena u Evropi. Nađite jedan primer, nađite jedan problem.
Sećate li se šta je bilo? Svaki skener je bio na naslovnim stranama, svaka magnetna rezonanca, oko cene, oko proizvođača, pa se kupovalo, kupite skener, a ne kupite radnu stanicu, i skener stoji u magacinu, a ističe garancija. Znate li koliko takvih ima sada? To je suština. Ali, građani su tu. Oni vide, gledaju, pa će sami proceniti.

Što se tiče licenciranja i licenci, apsolutno svaki korak u ovome sada o čemu pričamo je urađen sa Lekarskom komorom. Znači, ne samo sa Lekarskom komorom, nego na svakom sastanku su prisustvovali, svako njihovo mišljenje je uvaženo i sa svima koji su zainteresovani za ovo, to vrlo lako može da se proveri, i ne samo to, učestvuju u svim ostalim pričama. To je jedna saradnja koja je sasvim dobra i tu nemamo nikakav problem. Nemamo ni jednu jedinu pritužbu od njih za bilo šta od ovoga jer sve što radimo - ili ga radimo zajedno, ako imamo vremena, ako nije po hitnom, stoji na sajtu i onda svako može da da primedbu i da uradi. Konkretno vezano za ovo što ste naveli, apsolutno je sa njima zajedno urađeno, da ne bude nekih nejasnoća, da ljudi to znaju.
Da se vratimo sada na vakcinu. Lepo ste rekli. Svi su pričali o vakcinama, nikad nije niko uspeo da tu vakcinu donese u Srbiju. Kao što sami znate, vakcina je stigla u Srbiju. Sada, mi ne možemo da sprečimo da svako ima svoju priču i da je kaže. Ono što smo rekli i što ponavljam, ova vakcina je za određeni tip karcinoma, to je adenokarcinom. Ti brojevi vaši nisu tačni, važe za karcinom pluća na godišnjem nivou, ne ulazi se u podelu koji tip. Prema tome, nije za adenokarcinom. Kod adenokarcinoma, kada imaju adenokarcinom pluća, moraju da se urade dva dodatna testa da bi se videlo da li će reagovati na tu vakcinu.
Ne može da ima, vakcina je ušla kao neregistrovan lek i ispoštovana apsolutno sve procedure koje postoje. Taj koji je vama rekao to vrlo dobro zna, ali on ima jedan drugi problem što je 2012. godine, Agencija protiv korupcije, njega dok je bio direktor te ustanove sam sebi davao studije i sam sebe stavljao za glavnog, pa je morao da bude smenjen, a on vrlo dobro zna sve o čemu mi pričamo. U tome je samo stvar. Ne treba da širimo ljudima, ovo ide najtransparentnije u roku od 7 do 10 dana dolaze lekari sa Kube koji će sve to ispratiti. Ova vakcina ulazi kao neregistrovan lek, ne plaća se.
Znači, neregistrovan lek u našoj državi ne može da se plati. Evo, to su vam sve činjenice i već imamo par kandidata od sve te priče imate na sajtu te bolnice Bežanijske kose, koji su sve uslovi koji treba da se ispune. Imate pod dva konzilijuma koji će i u kojima i on učestvuje, koji donose odluku gde će i šta će biti. Znate, krajnje sve transparentno, ali nemojte samo da pravimo čudo da nešto može da se desi.
Ono što smo rekli, kod određenog karcinoma, pa vi ste rekli, kod određenog karcinoma i kad je u terminalnoj fazi, ono što su pokazali rezultati, što zna ceo svet, da produži između i dve i pet godina, ali kod određenog karcinoma pluća, ne kod svakog. To su činjenice. To je ono što postoji. Ne možemo da pričamo sada ni jedno ni drugo.
Samo da se vratim vezano za reklamiranje ovih lekova i svega, to je već primećeno, inspekcije su obišle sve TV stanice i novine i već su poslata upozorenja da se pridržavaju, to je prvi korak koji mi možemo da uradimo kad se ne pridržava pravilnika.
Još jedno, imali smo ovde vezano za mentora, vidim da je već izašao, specijalizacije su pod Ministarstvom prosvete, mentor pod strogo određenim kriterijumima se određuje, nije u nadležnosti Ministarstva zdravlja, ali nema veze što je u nadležnosti, zajedno ćemo videti o čemu se radi i rešavati to. Hvala.

Naravno da može svako od nas da ima svoje mišljenje, ali uvek postoji nešto što mi hteli ili ne hteli moramo da priznamo. To su da postoji neko ko meri naše rezultate i ko meri ono što radimo, ako se slažete.
Mi smo bili ubedljivo poslednji na toj listi dve godine, pomerili smo se za par meseci za tri mesta. Ta lista revidira se svake godine. Krajem ove godine opet će se revidirati i to su ljudi koji iz Evropske komisije rade taj posao krajnje profesionalno na koji mi ne možemo nikako da utičemo. I ako oni kažu da smo se pomerili, da je bolje nego što je bilo, onda možemo i njima da ne verujemo, nije ni to sporno. Znači, to su činjenice koje ne možemo da demantujemo.
Vi vrlo dobro znate gde smo bili, šta smo bili, ne možemo odmah da se pomerimo za ne znam koliko mesta, ali pomera se i svi iz EU i komisije hvale ono što radimo. Građani osećaju da se pomera. Naravno da nije niti dobro, niti idealno, niti bilo šta. Znate šta, kažete - nisam dugo bio. Da je ovo urađeno je na vreme, ja ne bih trebao ni da dolazim uopšte niti bi mi ikada došli na vlast.
Ko bi menjao nekoga ko je sve ovo uradio kako treba da je išta bilo urađeno? Vi nikada ne bi pali sa vlasti. Malo samo da ste dali zdravstvu, odnosno da je narod video, da je narod osetio, nikada mi ne bi došli na vlast, ali dobro, nema veze.
Što se tiče kažete Ministarstva, apoteke, i danas Ministarstvo određuje pravilnik šta se prodaje u apotekama, ali nije korektno, to je opet što smo zatekli da državne apoteke mogu samo da prodaju lekove a onda odete u državnu apoteku, a privatnu otvori odmah do vas jer vi ne smete u državnoj da prodajete ništa drugo, a onda sme ono što je komercijalno i što imate zaradu, ode u privatnu apoteku i kupi. Od dečije hrane, pelena, ne znam ni ja čega. Nije korektno, stvarno nije korektno da tu stvar ne ispravimo.
Sada, ako smeta vama da li će da ispravi Ministarstvo i mi da kažemo, u redu, nećemo mi kao Ministarstvo jer je to u našoj nadležnosti da damo sada nekom drugom da ispravi, da izgubimo i tu vreme.
U redu, ne vidim tu logiku, ali mislim da stvarno ovi ljudi nisu u korektnom položaju da im tu pomažemo, da imaju bolji profit, da bolje rade, em su, pominjalo se na kakvim su lokacijama i gde su, ali bar da budu u ravnopravnom položaju kao privatne apoteke. To je zdrava logika, ništa drugo.
E, sada, ko će to da donese ako je već u nadležnosti Ministarstva, to je…
(Marko Đurišić, s mesta: Kako se do sada prodavala?)
Pa nema, ali po dosadašnjem zakonu ne može da se proda hrana za decu u državnoj apoteci. Proverite, evo hajde proverite.
(Marko Đurišić, s mesta: Evo, ja sada da odem…)
Nema problema, proverite.

Ali, dobro proveriće se nema problema. Proverićete i videćete da li je državna apoteka.
(Marko Đurišić, s mesta: Kupujem za decu.)

Sledeća stvar, kada kažete - hiljade je tražilo, ali moramo da izađemo sa brojem koliko je otišlo. Znači, nemojte, hajde da vidimo koliko je stvarno ljudi otišlo. Ali, nije to problem Srbije, to je problem Hrvatske, Slovenije, svih zemalja u okruženju. Ljudi idu, idu tamo gde su bolji uslovi. Nije samo u Srbiji, ali naše je da napravimo u Srbiji da što manje ide iz Srbije i da vidimo koliko ljudi može da se vrati. Apsolutno radimo na tome, da uradimo sve.
Sami kažete, specijalizacija, traje pet godina specijalizacija. Pa, ne možemo da ga stvorimo preko noći. Godine 2012. nije odobrena ni jedna jedina specijalizacija. Pa, šta mi tu možemo?
Sada hoćete nešto što nije rađeno, što je bilo zabranjeno da se ide na specijalizaciju, pa i kada steknete uslove za specijalizaciju, onda je bilo uvedeno da dve godine obavite, pa tek onda da idete. Pa, kako? Ne možete stalno da vučete nazad, a da tražite da bude rezultat.
Ja ni danas ne razumem koja je to logika. To da nam je najgori neprijatelj radio i želeo da ostanemo bez lekara, on bi nam to radio, najgori neprijatelj koji eto, da udari u srž, u suštinu u Srbiji, da kaže da ostanete bez lekara, da nema ko da vas leči, da dođemo do onoga da je najveći strah od straha da ne možete da budete zbrinuti, to bi vam uradio. Ne treba ništa drugo. Skoro dve hiljade specijalizacija smo dali. Jednostavno, ne vredi.
Vezano za plate, kažete da treba da postavimo društvo na zdrave osnove. Pa, kako ćemo drugačije da ga postavimo ako ne stanemo na tu crtu, da plaćamo onoliko koliko možemo? Pa, je li problem bio zato što smo plaćali više nego što smo zarađivali, više nego što smo mogli? Znači, moramo da ga stavimo na ono gde mu je mesto.
Mi ništa nismo lagali, rekli smo pre nego što smo dolazili – ljudi, bolje mi da platimo nego naša deca i samo to sprovodimo, da sistem stane na zdrave osnove i naravno da je prioritet, što smo i rekli, i premijer i svi, da će biti prioritet zdravstveni radnici da se povećaju plate, jer stvarno ljudi zaslužuju, nije ništa sporno. Ne vidim, ne možemo oko ovih stvari, jednostavno, ovde nam je cilj isti.
Zakoni, pogledajte samo koliko je zakona na sajtu i koliko je na javnoj raspravi i koliko će ih doći do kraja godine i ostalo. Nije jednostavno te stvari izmeniti. Ali, opet kažem, da je to neko uradio pre nas, mi ne bi trebali da dolazimo uopšte, ne bi bilo razloga, nama bi išlo sve.

Nemamo problem. Predlažem da vi isfinansirate i da uradimo istraživanje. Vi tvrdite jedno, evo isfinansirajte, uradićemo istraživanje, nema problema.
Druga stvar, hvala vam puno, ovo je stvarno veliki kompliment da mi ovakve rezultate imamo sa četiri puta manje novca. Hvala vam. Ne zaostajemo za tim uopšte i negde smo i bolji od tih koji ulažu četiri puta više. Znači, tu nemamo nikakav problem.
Zašto nismo zakon i ovo? Ja pretpostavljam, možda vama i građanima nedostaju svaki dan naslovne strane za apel da se nekom detetu pomogne, da se nešto uradi, od čega nismo mogli da živimo. Uskoro će biti godinu dana Fonda gde se na desetine dece pomoglo, lečeno, urađena dijagnostika i više tog primera nema. Možda će vama, možda će građanima nedostajati akcija kupovine kola hitne pomoći. Podsetiću vas da smo kupili preko 60 najsavremenije opremljenih. Možda im nedostaje da su odvojene pare iz budžeta, da su građani platili, da je raspisan tender, da se našla firma koja će to da proda, te onda su se uplatile pare firmi, pa više nije bilo ni firme ni kola i nikom ništa. Nema veze sa vama, znam, ali pitate šta se uradilo. Ja moram da vam kažem šta se uradilo.
Moram da vas obavestim da će na gama nožu biti uskoro 30 operacija, da zovu iz Indije, da zovu iz regiona da pošalju svoje pacijente da dođu ovde. Želim da vas podsetim, možda je i to problem ljudi koji imaju sa palijativnom u terminalnim fazama bolesti, da smo u svim bolnicama kapacitete za minimum 10-15% osposobili da prime takve pacijente, jer ljudi ne znaju gde će sa njima. Da vas podsetim, možda smeta što smo kupili četiri akceleratora, potpisali ugovore, a sada ćemo još šest akceleratora da kupimo, najsavremenijih akceleratora za zračenje i da ukinemo listu čekanja, zato što smo možda poboljšali hranu za trudnice i porodilje. Po 24 časa se traži da se nađe samo jedan tanjir da se izbaci slika da negde nešto ne valja. Možda ne valja što smo krenuli da okrečimo bolnice i sredimo sanitarne čvorove. Možda to nedostaje nekom, ali bez obzira na sve mi ćemo nastaviti dalje.

Poštovana, što se tiče prvog pitanja, ja mislim da je znatno manji broj akcija za prikupljanje novca za lečenje dece u inostranstvu. Želeo bih da vam objasnim zbog čega se i organizuju te akcije.
Mislim da je osnovna stvar ako nešto hoćete da radite i ono zbog čega smo organizovali ovaj fond, da bi pomogli toj deci, ali da bi pomogli bilo kome, da bi trošili bilo koji novac, mora da postoje određena pravila i ona moraju da se ispune da bi mogao da se da taj novac i da se uplati.
Nije moguće i to svi treba da znaju da nije dovoljno da dođete i da podnesete zahtev sa nekom oskudnom dokumentacijom i da dobijete novac bez ikakve provere te dokumentacije i bez zasedanja komisije koja mora da opravda trošenje tog novca. Iz tog razloga ljudi neće da se jave ovom fondu jer moraju da skupe, da iscrpe sve mogućnosti koje postoje u Srbiji, da imamo zaključak lekara koji vodi to dete, koji je pregledao to dete da u Srbiji nemamo mogućnosti da pomognemo tom detetu i da imamo predlog gde može da se pomogne tom detetu, onda da iz inostranstva imamo odgovor, dopis da hoće da prime to dete i da postoje šanse da se poboljša stanje zdravlja ili da se izleči to dete i koliko to košta.
Stvarno mislim da su to osnovna pravila po kojima mora da se funkcioniše jer je nemoguće, kao ostali fondovi što radi, na časnu reč da daju novac da neko ide da se leči i da posle toga nemate nikakav uvid u to.
Želim da vas podsetim da u ovom fondu postoje dve komisije plus nadzorni odbor koji kontroliše sve to, da je sve javno dostupno, da je transparentno i da u svakom momentu možete da vidite koliko ima novca i koliko dece je otišlo na
lečenje.
Vezano za fond, ja ću vam reći do sada šta je urađeno. Bilo je 41 zahtev ukupno za lečenje u inostranstvu. Do sada je završeno 10 dece je lečeno u inostranstvu. Tri zahteva su odbijena zato što nije dostavljena adekvatna dokumentacija, a ostali zahtevi su u fazi razmatranja i veći deo njih će biti odobren. Da se ispoštuje samo procedura i deca će otići na lečenje. To je jedan deo.
Drugi deo je da je od 15 zahteva za dijagnostiku njih 13 već poslato i urađena je dijagnostika u inostranstvu, odnosno 12, dok je jedan postupak za slanje u toku.
Ovde imam i sredstva koja se trenutno, na dan 10.7.2015. godine koliko se nalazi u fondu. Nalazi se 3.782.003 plus imamo devizni račun na kome se nalazi isto 17. 341 evra na računu fonda koja su na raspolaganju za decu kojoj je neophodno lečenje.
Tako da, mislim da je ovaj fond ispunio ono za šta je i organizovan. Jednostavno, mi sa tom decom i sa njihovim roditeljima ne želimo da izlazimo javno. To je njihov problem, to je njihova muka. Oni dolaze posle svakog tog lečenja i zahvale se. Veći deo ove dece je izlečen, sada je sasvim dobro i gledaju na sve načine da podrže ovaj fond i da se pomogne drugoj deci.
Ono što još jednom želim da naglasim, jeste da ovde postoje tačne procedure koje moraju da se ispoštuju i koje se ispoštuju, da sutra ne bi pala bilo kakva sumnja, jer se ipak radi o jednom budžetskom fondu, a i da se ne radi o njemu, sredstva dolaze sa svih drugih strana i ta sredstva moraju da budu opravdana. Eto, to je razlog zašto se neko ne odluči da ide ovim putem, da ide na ovaj fond koji je apsolutno siguran, nego prave neke druge akcije jer jednostavno hoće da zaobiđu tu proceduru koja mora da se ispoštuje.
Što se tiče vašeg drugog pitanja vezano za akceleratore, moram da vam kažem da je pre par dana konačno zaključen ugovor posle oko dve godine trajanja tendera za Kamenicu za akceleratore. Potpisan je ugovor za tri akceleratora i ja se nadam da su tu ostala sredstva da mogu da se potpišu ugovori i za četvrti akcelerator. Nadam se da će do Nove godine ti akceleratori da budu instalirani, spremni da rade i da pomažu ljudima.
Da vas obavestim da je u toku nabavka još četiri akceleratora, a od toga dva za Niš, jedan za Kragujevac, a jedan za Beograd. Po dinamici koja je predviđena postupkom javne nabavke, mislim da bi do 15. avgusta trebali da se potpisuju ugovori, ako sve bude u redu, za ta četiri akceleratora.
Takođe, da vas obavestim da je u toku sprovođenje kredita Svetske banke, gde se nadamo da će minimum biti osam ili devet akceleratora, opet kažem za Beograd, Niš, Kragujevac i eventualno Kladovo, s tim što je taj postupak malo duži, jer se radi po pravilima Svetske banke, oni vode celu tu proceduru. Mislim da ćemo onda sa ova tri komplet postupka imati rešene liste čekanja i da ih više neće biti za zračenje.
Tako da, posle dugi niz godina gde se ništa nije radilo, učinili smo sve maksimalno da se to ubrza i mislim da to ljudi vide. Ne želim unapred pričam, ali čekam da se to instalira. Želim da vas podsetim da početkom septembra počinje i gama nož da radi, tako da mislim da ćemo do kraja ove godine imati dosta novih stvari vezanih za pacijente obolele od malignih bolesti.

Moram da vam kažem da je posle moje posete otišla i naša delegacija tamo da direktno razgovara, naši stručnjaci da razgovaraju sa njima i to je prošlo uspešno. Reći ću vam na današnji dan kako stoje stvari. Moramo da potpišemo međudržavni sporazum. To je sada na njihovoj Vladi, ona razmatra da li nešto želi da promeni u tom delu ili ne želi. Nadam se, oni su u narednih nedelju-dve dana obećali da će se izjasniti oko tog sporazuma. Čim potpišemo taj sporazum, ulazimo u proceduru za dva leka. To je ta vakcina za karcinom pluća i lek za dijabetično stopalo. Oni su bili korektni i poslali su nam sve o ta dva leka. Čak su poslali i sve neophodne protokole da se mi na vreme spremimo, kako se oni primenjuju, kod koga se primenjuju i da imamo vremena ovde, jer smo već krenuli da formiramo mesta gde će se primenjivati ti lekovi. To ćete naravno znati, jer taj međudržavni sporazum potpisuje Vlada, a mislim da ga Skupština verifikuje. 
Dakle, to je ono što je neophodno da uradimo. Ako to sada bude u ovom narednom periodu, mislim da je septembar taj mesec kada možemo da očekujemo da ta vakcina i lek budu u Srbiji, ali, kažem, pod uslovom da ovo potpišemo u narednih par nedelja. Ministarstvo zdravlja je već spremilo tim, već je spremilo mesta, ljude koji će se baviti time, koji se već sada edukuju po onome što smo dobili, a bukvalno pre desetak dana smo dobili najopširnije informacije, zvanične informacije o tim lekovima i sve ono što je neophodno da se zna, ko su sve kandidatu za primenu tih lekova itd. Tako da, spremamo ne jedan, nego više centara gde će moći to da se radi i gde će naši ljudi moći da primenjuju ove lekove. Hvala.