Zahvaljujem.
Ja sam danas govorio, izneo svoje stavove i mišljenja o Zakonu o poljoprivredi kao i stavove NPS, ali ono što je moj utisak danas je koliki je značaj poljoprivrede, a to se dobro vidi po interesovanju poslanika kojih je danas ovde celog dana bilo između 50, 60 do 70.
Pohvaljujem ministra koji je ceo dan bio ovde i samo se bojim da mu ne zameri premijer Vučić jer ste duže od njega sedeli ovde u parlamentu, što znači da ste hteli da saslušate sve diskusije. Međutim problem je što u tim diskusijama niste imali šta pametno čuti, poslanici vladajućih partija su uglavnom govorili o hvalospevima Aleksandra Vučića, govorili o analizi ekspozea, tu je prednjačio gospodi Atlagić koji je najbolje analizirao u više navrata ekspoze Aleksandra Vučića. Voleo bih da mi kaže šta je to zapravo Evropska komisija i šta ona radi, pošto je i o njoj govorio.
Što se tiče poljoprivrede, u 630 hiljada gazdinstava radi milion i 450 hiljada ljudi i, i te kako je važna tema i za ovaj parlament i za Srbiju i za sve nas. Dakle, poljoprivrednici rade više i od premijera i više od svih nas i zaslužuju da ih mi ovde poštujemo.
Što se tiče ministra, vi ste mi danas rekli da pogledam sajt, ja sam sajt pogledao i na sajtu sam video da je zemlja korisnik geografskog područja Republike Srbije bez Kosova i Metohije. Dakle, da li poljoprivrednici KiM mogu da računaju na IPARD program ili ne, pošto nisu obuhvaćeni ovim programom?
Na kraju hoću da kažem da će poslanička grupa SDS-NPS glasati za ovaj predlog zakona zato što on otključava taj problem vezano za IPARD sredstva, nećemo da stopiramo naše poljoprivrednike, a vas držimo za reč da li ćemo u aprilu mesecu dobiti akreditaciju i konačno krenuti sa realizacijom tih sredstava, za razliku od premijera, koji je nekoliko puta već slagao za to? Hvala.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.
Tačno ja dugo čekam zato što je gospodin Arsić, dok ste vi govorili, zloupotrebio Poslovnik i nije dao repliku poslaniku Marku Đurišiću, reklamiram član 104, koga ste vi lično, direktno pomenuli po prezimenu, vi se verovatno toga dobro sećate, i gospodin Arsić je odbio da da repliku gospodinu Đurišiću.
Dakle, posle toga, na osnovu člana 103, sve vreme ne dobijam pravo na povredu Poslovnika da reklamiram ono što je bila greška gospodina Arsića. I u ovoj diskusiji, po ovom amandmanu, zapravo, gde ste vi iskoristili da napadate poslanike opozicije zato što žele da odbrane nezavisne institucije od jedne sramne kampanje koja nema veze sa institucijama, nego sa ličnostima. Ovde se vodi kampanja protiv Saše Jankovića, van se vodi protiv Vuka Jeremića.
Dakle, to je odgovor na budžet o kome vi treba da govorite ovde u ovom domu, a pritom ne date pravo na repliku opozicionim poslanicima da iskoriste svoje pravo i odgovore na prozivke koje ste uputili njima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Govoriću o amandmanu, neću da govorim o stvaranju nikakve atmosfere, kako je to rekao ministar Vulin.
Što se tiče mog predloga amandmana, predložio sam da se sa pozicije tekuće budžetske rezerve skinu sredstva u korist Ministarstva zdravlja i u korist Ministarstva unutrašnjih poslova. Dakle, prvo vi ste ovde napravili jednu konverziju. Umesto da razgovaramo danas o Zakonu o budžetskom sistemu prvo, gde vi predviđate podizanje budžetske rezerve sa 2,5 na 4%, mi danas govorimo prvo o budžetu. Iza toga ste još za 400 miliona podigli budžet za tekuću budžetsku rezervu, a smanjili ste Skupštini. A iz tekuće budžetske rezerve se sredstva troše netransparentno i onako kako to odluči ministar finansija, odnosno premijer, po svom ličnom nahođenju.
Hoću da se deo sredstava u iznosu od 400 miliona prebaci Ministarstvu zdravlja za lečenje teških oboljenja i retkih bolesti za koje mi nemam uslove ovde u Srbiji, da ne bi i na dalje građani putem SMS poruka i na različite druge načine se snalazili da mogu da plate lečenje u inostranstvu.
Drugo, MUP za opremanje i sektora za vanredne situacije. Kada su bile poplave, ljudi nisu imali ni čamce ni motore, ali i opreme za ceo MUP, jer danas gospodo opštine kupuju gume policiji, daju papire, danas u MUP-u, u policijskim stanicama, čak i u Starom gradu se kuca na kucaćoj mašini „Olimpija“ jer nema para za tonere. Policajci nemaju nikakva sredstva za normalan rad, a vi se ovde rasipate i prebacujete pare tamo gde vama odgovara. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Predlažemo da se ovaj član 14. briše zato što je on neprimenjiv u situaciji kada se gradovima i opštinama u Srbiji oduzimaju sredstva koja ste oduzeli smanjenjem iznosa poreza na zarade koji je prihod lokalnim samoupravama, a sa druge strane dajete za pravo sebi da dajete naloge gradovima i opštinama šta će prvo plaćati. Kažete, izmirivaće stalne troškove, troškove tekuće popravke, održavanje i materijala, a što se tiče troškova za kapitalne investicije i druge rashode, moraće da isplaćuju u skladu sa Zakonom o budžetu, odnosno u skladu sa propisima gde je RINO definisao rokove plaćanja.
Vi sada imate situaciju da je veliki broj gradova i opština u prethodnom periodu i prethodnim godinama imao blokirane račune škola i drugih ustanova,zato što nisu u stanju da obezbede redovno funkcionisanje i finansiranje sredstava koja treba da se finansiraju iz lokalnih budžeta. Dakle, nastavlja se praksa da se gradovima i opštinama uzimaju sredstva, sa druge strane im se daju veće nadležnosti, pritom vi želite ovim članom sada još da njima kažete za šta će oni trošiti ta sredstva. Dakle, potpuno ovaj član gubi smisao i mislim da, pre svega, ste trebali da razmišljate o tome kako da pomognete gradovima i opštinama, a ne da im oduzmete 4,8 milijardi kroz smanjenje poreza. Transferna sredstva su ista unazade nekoliko godina i vama gradovi i opštine, kao i građani Srbije, služe da finansirate budžetski deficit, umesto da ga finansirate na uštrb gubitaša javnih preduzeća, koji se i dalje bahate Srbijom na račun javnih preduzeća, na račun penzionera, na račun zaposlenih radnika u javnom sektoru, i MUP, i Vojske i zdravstva, i svih drugih sektora. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Suština ovog amandmana kojim je predviđeno da se najmanje 50% dobiti koju ostvare javna preduzeća uplati na budžet je da se praktično uvede obaveza da upravni odbor, kao upravljački organ, donosi odluku o tome šta je to najmanje 50% sredstava. To može biti 50, može biti 70, a može biti i 80%.
Ali, sa druge strane, da bi javna preduzeća imala bilo šta da uplate u republičku kasu, njih je prvo neophodno reformisati. Za pet godina vaše vladavine jedino što niste uspeli da uradite to je da rešite najveći problem o kome govorite pet godina – reformisanje javnih preduzeća koji su izvor najvećih gubitaka. Polovina planiranog deficita odlazi na gubitke javnih preduzeća po osnovu izdatih garancija iz prethodnog perioda i gubitak iz poslovanja koji ostvaruju ona.
Prema tome, potpuno je iluzorno u ovom trenutku govoriti o toj dobiti, zato što nju i nemamo, izuzev u slučaju „Telekoma“, možda Pošte i par nekih preduzeća, ne znamo koliko je ko uplatio jer izveštaj u budžetu nismo videli, koji bi ta sredstva mogli da koriste kao što je navedeno u ovom članu, za investicije, ali po odobrenju Vlade, koja može da im da saglasnost za to ili da im ne da.
Da biste mogli da govorite uopšte o tome, prvo je neophodno stvoriti uslove da preduzeća budu profitabilna, očistiti ih od raznoraznih partijskih kadrova, jer ona u ovom trenutku i dalje služe za udomljavanje političkih članova iz vladajućih stranaka, pre svega iz SNS. Sve dok je to tako, ne možemo govoriti o profesionalnim institucijama koje rade u cilju postizanja rezultata za Republiku Srbiju i građane koji u njoj žive. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre, i ja smatram da je član 16. potpuno obesmislio druge zakone i vi nastavljate sa usvajanjem kontradiktornih zakona, gde jedan zakon isključuje drugi. Vi ovde praktično suprotno zakonima koji predviđaju pojedinačne i kolektivne ugovore zabranjujete indirektnim i direktnim korisnicima budžeta i lokalnim samoupravama da isplaćuju nadoknade novogodišnje, božićne ili druge vidove bonusa, a s druge strane, takođe u istom članu predviđate kaznu ukidanjem transfernih sredstava za one lokalne samouprave koje ne uplate jubilarne nagrade zaposlenima u osnovnom i srednjem obrazovanju.
Prvo, potpuno je besmisleno da opštine i gradovi plaćaju jubilarne nagrade jer im ne isplaćuju zarade. Zarade isplaćuje Ministarstvo finansija, a nama nalažete da opštine iz svojih budžeta, od kojih ste već uzeli pare, treba da finansiraju jubilarne nagrade. Ako ste već uzeli pare opštinama, onda bar preuzmite na vas obavezu isplaćivanja jubilarnih nagrada. Onda, ako neko ne plati, kažete dalje – biće kažnjen ukidanjem transfera. Na ovaj način vi svrstavate sve u isti koš i one gradove i opštine koji su imali blokirane račune škola, blokiranje javnih ustanova, pa ste im onda netransparentno dodeljivali sredstva iz budžeta za tekuću likvidnost, kao što je to Kragujevac 300 miliona, Niš 200 miliona, Leskovac 160 miliona, Novi Sad 120 miliona, slučajno ili ne, to su sve gradovi kojima upravljaju kadrovi SNS, a oni, poput Trstenika, recimo, koji nijedan dan nije imao nijednu školu i ustanovu blokiranu, gde su svi toaleti napravljeni, gde se ne duguje nijednoj školi ništa, njih svrstavate u isti koš kao i ove kojima već dajete pare iz budžeta.
Prema tome, ovaj član zapravo ugrožava rad i normalno funkcionisanje lokalnih samouprava i drugih direktnih i indirektnih korisnika budžeta i obesmišljava postojanje kolektivnih ugovora i treba ga ukinuti.

Zahvaljujem predsedavajući, u članu 34. vi predviđate mogućnost daljeg zaduživanja u slučaju vanrednih situacija. To je nedopustivo i predlažemo da se ovaj član briše, upravo zbog nivoa javnog duga, koji ste vi napravili za prethodne četiri godine ili pet, vaše vladavine. Vi ništa drugo, u stvari niste ni radili, nego ste se zaduživali, uzimali kredite, a paralelno sa time uzimali i sredstva građanima Srbije.
Dakle, za pet godina, odnosno četiri godine vaše vladavine, za 10 milijardi evra ste zadužili građane Srbije, to su podaci Ministarstva finansija. Pri tome ste, za svega 100 miliona evra podigli BDP. Dakle, sve Vlade, od 2001. do 2012. su u proseku godišnje, za dve i po milijarde evra podizale nivo BDP-a, a svega za 100 miliona javnog duga.
Vi ste uradili nešto nemoguće i podigli javni dug za 74% i sada predviđate u ovom članu mogućnost i daljeg zaduživanja, što je nedopustivo, pa makar to bili i vanredne situacije. U budžetu je imalo toliko pozicija gde je to moglo da se predvidi, čak ste podigli i tekuću budžetsku rezervu. Prema tome, mi smatramo da ovaj član treba izbrisati i ne dopustiti dalje zaduženje, jer smo govorili o tome da niste predvideli sredstva, ni u Ministarstvu unutrašnjih poslova za prevenciju mogućih posledica usled vanrednih situacija.
Paralelno sa time, imamo situaciju da ljudi koji su zaposleni u sektoru za vanredne situacije, rade uz pomoć štapa i kanapa, štrajkuje nam vojska, evo štrajkuje i policija, najavili su štrajk, u zdravstvu, u prosveti katastrofalna situacija, penzionerima smo uzeli, svima smo oduzeli i dalje predviđamo zaduživanja.
Dakle, nedopustivo je podizati javni dug i zato predlažemo da se ovaj član obriše, jer dovoljno građani Srbije duguju, dovoljno ste ih zadužili sa preko 24 milijarde.

Zahvaljujem.
Predlažem brisanje ovog člana 35. jer on u stvari obesmišljava budžet, jer on kaže, zapravo da ukoliko se ostvare manji prihodi od organizacija za obavezno socijalno osiguranje u tekućoj godini da će njihovi upravni odbori smanjiti izdatke za socijalna davanja. To znači, da mi otprilike planiramo budžet i sada može biti ostvaren u planiranom iznosu manje ili više.
Ono što je ozbiljan problem jeste način i kriterijum dodele socijalne pomoći i da li on prepoznaje sve one grupe socijalno ugroženih stanovnika u Republici Srbiji i vi danas imate bezbroj slučajeva i to možete videti u medijima gde se različite fondacije, mediji organizuju da pomognu porodicama koje nemaju rešeno stambeno pitanje ili koji su na bilo koji drugi način ugroženi, a imaju pet, šest, sedam ili osam više dece ili bilo koji drugi vid socijalne ugroženosti. To nije sistemski rešeno u budžetu. To nije sistemski rešeno zakonima i zato se ta prava teško danas i ostvaruju.
Sa druge strane imate situaciju da u određenim centrima za socijalni rad se zloupotrebljava to pravo. Pa, imate situaciju da se u gradu Kruševcu koji ima 130 hiljada stanovnika, nešto manje zapravo, a Trstenik 43 hiljade stanovnika. U Trsteniku imate svega 700 korisnika socijalne pomoći a u Kruševcu imate 7. 500. Dakle, deset puta više zato što se to zloupotrebljava u predizbornim kampanjama i što se kroz razna davanja, kroz centar za socijalni radi ljudi teraju da podrže određenu političku opciju. To je realnost sa terena.
Prema tome, ne sme se ni dozvoliti da se proizvoljno opredeljuju sredstva i da se pretpostavlja da može doći dotle da određene socijalno ugrožene kategorije ne mogu ostvariti svoja prava, jer će ih biti sve više jer ih ostavljate bez posla, jer su primanja …

Dakle, u okviru člana 6. dajete mogućnost da lokalne samouprave mogu da planiraju uvećanje plata zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite, predškolskim ustanovama i ustanovama kulture.
S obzirom da ovo nije obavezno, već zavisi od toga da li će neka opština imati sredstva da podigne zaradu ili ne, ja predlažem da se ovi iznosi uvećaju i to za zaposlene u ustanovama socijalne zaštite na 10%, a predškolske ustanove za 10%. Dakle, one opštine i oni gradovi koji se domaćinski ponašaju, koji imaju uslova da podignu zarade svojim zaposlenima u lokalnoj samoupravi, smatram da im treba dati mogućnost da to i učine i ostvare bar zadovoljenje tih službenika koji rade te jako važne poslove, a da ne govorim o tome koliko je važan posao i u predškolskim ustanovama i ustanovama socijalne zaštite.
Naravno, to treba da prati povećanje zarada i u drugim sektorima, ali to nije vezano za ovaj član. Zato mi smatramo da ovaj amandman treba prihvatiti, jer jako veliki broj opština i gradova postoji koji neće biti u stanju da isprate ovo povećanje i to predstavlja jedan ozbiljan problem u sistemu ovog predloženog člana zakona.
Ono što je bio trend u svim prethodnim godinama vaše vladavine u zadnje četiri godine konačno sada se daje mogućnost da se mrdne sa mrtve tačke. Ja ne bih voleo da sada govorim o tome da je to u cilju predizborne kampanje za izbore koji su najavljeni za 9. aprila ili predsednički i parlamentarni, ali ću vas podsetiti da kad su neki drugi davali mogućnost da se poveća, tada ste vi, predstavnici današnje vlasti, govorili kako je to predizborno povećanje penzija, plata itd. Dakle, naši radnici da nemaju kredite i kartice ne bi mogli da sastave kraj sa krajem.

Poštovani gospodine ministre, ja takođe predlažem da se obriše stav 1. gde se predviđa produžavanje ove mere zabrane zapošljavanja u 2017. godini, koja je uvedena krajem 2013. godine i četvrtu godinu zaredom mi imamo isti problem.
Dakle, sa jedne strane imate jedinice lokalne samouprave, ako govorimo o njima, kao deo javnog sektora, koji po Zakonu o maksimalnom broju zaposlenih imaju daleko manje nego što im je propisano i ne mogu da ostvare pravo od komisije na prijem niti jednog radnika. Ja ću vam navesti svoj primer. Četiri godine sam bio gradonačelnik. Imamo manje radnika daleko nego što je propisano. Za četiri godine smo dobili samo jednu jedinu saglasnost za zapošljavanje. Da ne govorim o Paraćinu i drugim mestima.
Sa druge strane, imate one koji se ponašaju nedomaćinski i dobijaju saglasnost i te vladine komisije, koja zapravo ima za cilj samo da se zapošljavaju stranački i partijski kadrovi SNS, tako po opštinama, tako po javnim preduzećima, EPS-u, EMS-u, „Srbijagasu“ itd. Što se tiče toga koliko je ta komisija dala saglasnosti, pa to niko ne može da utvrdi, to sam bog zna.
Bojan Cvejić, novinar „Danasa“, dobio je sudski spor protiv Vlade Republike Srbije zbog nedostavljanja podataka koliko je ljudi zaposleno u javnom sektoru posle odluke o zabrani zapošljavanja. Prema tome, to niko ne zna. Vlada plaća kazne zato što ne poštuje odredbe zakona koje je ona usvojila.
Takođe, u ovom amandmanu predlažem da se povećaju pozicije gde se predviđa povećanje penzionerima sa 1,5% na 5%, zaposlenima u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane na 10%, zaposlenima u srednjem i osnovnom obrazovanju 10% i ustanovama socijalne, zdravstvene zaštite na 10%, kao i predškolskim ustanovama na 10%. To predlažem zato što građani danas žive zahvaljujući…

Zahvaljujem.
Poštovani ministre, ja sam predložio da se izvrši korekcija ovog člana 27, gde se u jednom delu kaže da, ukoliko budžetski korisnik sredstva ne utroši u skladu sa zakonom, odnosno nenamenski potroši, da se može izdati nalog da se obustavi prenos budžetskih sredstava, ukoliko to utvrdi nadležna budžetska inspekcija.
Dakle, ja predlažem da se umesto „može“ stavi „da izdaje nalog“, jer ako neko prekrši zakon i to utvrdi budžetska inspekcija, neophodno je da on snosi određene konsekvence. Na taj način ćemo izbeći određene slobodne procene da li će neko nekog kazniti ili ne, izbeći ćemo bilo kakvu diskriminaciju i svi će biti pod istim uslovima i jednakim kriterijumima.
Dakle, mi imamo situaciju da govorimo sad i tome i o tekućoj budžetskoj rezervi, koja između ostalog služi da se određenim gradovima i opštinama prebacuju sredstva za tekuću likvidnost ukoliko nemaju adekvatna punjenja budžeta, a ja bih pre rekao ukoliko se ne ponašaju domaćinski i racionalno. Na taj način diskriminišemo one koji su dobri.
Sada stalno pominjemo, slušam ovde gospodina Milojičića koga pominju kao gradonačelnika ili predsednika opštine Smederevska Palanka, koji je ostavio velike dugove, a mogu vas podsetiti i reći vam da imate sijaset takvih slučajeva i primera gradonačelnika i predsednika opština iz SNS-a kojima se daju sredstva iz budžeta. Evo, recimo, više puta pominjani i Kragujevac i Niš i Leskovac i Novi Sad i mnogi drugi, sa stotinama miliona iz republičkog budžeta.
Dakle, ne možemo imati različite aršine i moramo biti jednaki prema svima, ukoliko da poštujemo zakon. Hvala.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Replika.)

Zahvaljujem.
Nisam imao nikakvu lošu nameru, prosto sam ga samo pomenuo u kontekstu i drugih predsednika opština.
Dakle, što se tiče člana 30, predlažem da se izbriše kategorija fiskalnog analitičara, zato što prvo Zakon o budžetu ne treba da tretira zapravo sistematizaciju Fiskalnog saveta. Fiskalni savet je nezavisni državni organ koji je odgovoran Narodnoj skupštini Republike Srbije i oni imaju određenu sistematizaciju na koju ne bi trebalo mi da utičemo.
S druge strane, ja ne znam šta će to raditi fiskalni analitičar drugo u odnosu na do sada zaposlene u Fiskalnom savetu i ljude koji već obavljaju određene poslove. Tako da, nije predlagač ni obrazloži nužnost ove promene fiskalnog analitičara u ovom članu Zakona o budžetskom sistemu. Smatram da je, ukoliko bi to bila ideja za zapošljavanje nekog novog člana Fiskalnog saveta, moglo da se uradi na jedan drugačiji način. Smatram da sve poslove koje Fiskalni savet treba da obavlja mogu da obavljaju ljudi koji danas čine Fiskalni savet, a on se sastoji od tri člana koja su zadužena praktično za vršenje stručnih i administrativnih poslova vezano za funkcionisanje budžeta, da unaprede kulturu fiskalne odgovornosti u Republici Srbiji nezavisnom analizom fiskalne politike.
Dakle, nisam siguran da je Fiskalni savet i u prethodnom periodu i vezano za ovaj budžet konsultovan kao nezavisni organ, kao što se ne konsultuju ni Zaštitnik građana ni Poverenik za informacije. Jednostavno, to je u maniru ove Vlade i ne vidim da će se rad Fiskalnog saveta više uvažiti ukoliko ubacimo kategoriju fiskalnog analitičara i s toga predlažem da se taj deo ovog člana 30. obriše.

Član 31. je takođe u vezi sa članom 30, a tiče se sistematizacije, da se tako izrazim, u Fiskalnom savetu, gde se zapravo pored fiskalnih analitičara brišu i specijalni savetnici, jer postoji glavni ekonomista u Fiskalnom savetu. To su zapravo lica koja treba da pomognu Vladi i pokažu put kojim ona treba da ide zapravo.
Ono što je dobro, jeste da je Fiskalni savet vezano za ovaj budžet mnogo puta upozoravao na one slabosti budžeta. Tu pre svega mislim na javna preduzeća. Zapravo, Fiskalni savet je više puta upozorio i danas je upozoravao da je najkritičnija tačka ovog budžeta za 2017. godinu upravo nerešen problem sa javnim preduzećima i da to može povećati deficit koji je predviđen za 2017. godinu. Zapravo, neophodno je izvršiti reformu javnih preduzeća, neophodno je rešiti te probleme koji traju godinama, kako bismo zapravo mogli da ozdravimo istinski naš budžet, a ne da se fiskalna konsolidacija svodi samo na uštede iz džepova građana i na teret građana Republike Srbije.
Prema tome, smatram da ko god bude radio u Fiskalnom savetu, da li su to specijalni savetnici, glavni ekonomisti, ti ljudi rade svoj posao i njih treba uvažavati prilikom njihovih analiza i njihovih stavova u pogledu budžeta.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Ovaj amandman je zapravo u vezi sa prethodna dva amandmana i time završavam, pošto i poslednji se odnosi takođe na to, a evo i gospodin Nedimović me je pitao kada ću završiti. Evo, sada završavam.
Dakle, što se tiče Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o budžetu, suma sumarum, ja mogu reći da kada treba da se štedi, štede obični građani, kada treba da se troši, troši Vlada i troše ministri, kada treba da se primenjuje zakon, on se primenjuje selektivno i važi…

Ne, govorio sam i o analitičarima, pa sam se…