Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani gospodo ministri, kolege poslanici, evo danas na dnevnom redu sednice koja je sazvana juče u 10.00, imamo zanimljive tačke dnevnog reda, a tiču se novog zaduženja građana Republike Srbije.

Da je ovo važna sednica govori i to da u ovom trenutku nema prenosa, da je sazvana juče u jako kratkom vremenskom roku, a da su danas slučajno ili ne i ministar Antić i gospodin Grčić imali svoje izjave za medije baš na ove teme o kojima treba da govorimo i mi.

Ja razumem danas da vi treba da branite politiku Vlade i vas, gospodine Vujoviću, i gospodina Antića cenim lično kao ljude i kao profesionalce, ali prosto imam utisak da danas pokušavate da odbranite nešto što je neodbranjivo.

Dakle, činjenicu su potpuno jasne. Danas vi tražite ovde od poslanika da oni donesu odluku o tome da država da garancije da građani Srbije daju garancije za novo zaduženje EPS-a i uz to ministar Antić kaže da on može da garantuje da će EPS to sam vratiti, u šta se ne može sa sigurnošću verovati ukoliko pogledamo šta se dešavalo u proteklih pet godina.

Ja razumem da je za velike investicije potrebno uzeti investicione kredite pod povoljnim uslovima, razumem da KfW jeste dobra kreditna linija. Isto tako apsolutno podržavam realizaciju ovih projekata.

Dakle, ovo su jako važni projekti sa stanovišta ekologije, jako važni projekti, pre svega, za ljude koji žive u tom delu Srbije i za vazduh i za podzemne vode i za zemljište i tu nema nikakve dileme da li to treba uraditi ili ne treba uraditi. S druge strane, ja imam ozbiljnu dilemu koja se odnosi na način finansiranja toga. Protiv sam, apsolutno, novog zaduženja, naročito u situaciji kada premijer Republike Srbije 1. maja ove godine kaže da se na računu „Elektroprivrede Srbije“ nalazi preko 440 miliona evra. Četrdeset dana pre toga je rekao da se nalazi preko pola milijarde evra na računu Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“, što je svojim tvitom posle izjave premijera potvrdio i sam direktor „Elektroprivrede Srbije“, rekavši da imaju sredstava za investiranje.

S obzirom da se radi o investiciji koja je svega desetak posto u odnosu na ono što se nalazi na računu, nije mi jasno zašto „Elektroprivreda Srbije“ nastavlja da se zadužuje, a naročito to ne mogu da podržim sa aspekta kadrova koji upravljaju EPS-om i koji su doveli do situacija o kojima se ovde u ovoj sali danas govori.

Dakle, mi od 2012. godine, punih pet godina, slušamo različite priče o EPS-u, od toga da neće biti poskupljenja struje, a ukoliko sad sve to saberemo od 2012. godine, za ovih pet godina, doći ćemo do cifre oko 16% je struja poskupela, iako je građanima obećavano da neće biti poskupljenja struje. Uvedena je akciza za struju. Dakle, nastavlja se ekonomska filozofija uzimanja od siromašnih, da bi se davalo bogatima.

Kad govorim o bogatima, pre svega mislim na javna preduzeća, na javna preduzeća koja za pet godina niste reformisali. Govorio sam o tome i kad je usvajan budžet za ovu godinu i upozoravao i vas, ministre Vujoviću, da sve to što vi merama konsolidacije budete ostvarili, da će rasipnička javna preduzeća koja niste reformisali pojesti. I to se sada dešava. Evo, sam premijer je priznao nedavno da je u prvom kvartalu rast BDP-a svega 1%. Vi ste nam prilikom usvajanja rekli da očekujete da ove godine rast BDP-a bude do 4%.

Dakle, Srbija i dalje nastavlja da bude na začelju u regionu po stopi rasta BDP-a, a za to u najvećoj meri odgovornost snose nestručni kadrovi koji upravljaju javnim sistemima i, naravno, nereformisana javna preduzeća za koje ova Vlada nije imala snage ili nije želela iz nekog razloga sprovede i da ih reformiše.

Dakle, mi govorimo sve vreme o tome kako je za manju proizvodnju uglja kriva zima koja je bila jaka, kako je prošle godine bila rekordna proizvodnja. Sada ću vam pročitati neke podatke Zavoda za statistiku. Pretpostavljam da je to referentna institucija koja iznosi istinite podatke o određenim situacijama u Republici Srbiji i bez obzira na pokušaje stalne i konstantne, pre svega, premijera Vučića, da kroz razne scenarije pokuša, da kroz predstave kaže građanima Srbije da ne treba da brinu, da se EPS razvija, da je stanje potpuno stabilno, da nema gubitaka, a podaci i činjenice su potpuno drugačiji.

Da je drugačije govori i to da je Vlada predvidela, po rečima premijera, novih 250 miliona evra za investiranje u EPS, barem je tako rekao premijer. Evo, ja imam njegov citat.

Što se tiče proizvodnje struje od početka ove godine, čitam vam podatke Zavoda za statistiku, EPS je svakog meseca uvozio struju, u januaru 578 miliona kilovat sati, u februaru 145 miliona kilovat sati, u martu 213 kilovat sati. Struja koju danas kupujemo je 20% skuplja nego što je bila prošle godine. EPS je prodavao struju za 21 evro otprilike po megavat satu, a kupovao za 40.

Za uvoz struje u prva tri meseca ove godine 848 miliona kilovat sati platili smo 42 miliona evra, govori podatak u 2017. godini.

Što se same proizvodnje struje tiče, u januaru je 7% manja ove godine nego u januaru prethodne godine, 12,8% manja nego u februaru prošle godine i 29,9, dakle, čak trećinu manja proizvodnja struje nego u martu prošle godine. Dakle, možda i mogu da kažem da su meteorološke prilike u januaru bile problematične, ali ne mogu da to kažem i niko ne može da me ubedi da je to i u martu tako.

Dakle, govori se o tome da do proizvodnje koja je manja dolazi zato što nestručni kadar upravlja javnim preduzećem i taj nestručni kadar sada nas treba da ubedi ovde da mi treba da glasamo i damo garancije za novo zaduženje EPS, odnosno novo zaduženje građana Srbije i zbog takve politike poslovanja EPS-a, to će verovatno do kraja ove godine, i to vi, ministre Vujoviću, jako dobro znate, Srbiju još jednom svrstati u grupu zemalja sa najsporijim rastom BDP-a.

Takođe, kada već govorimo o kadrovima, slušali smo najave premijera više puta o tome kako će doći do profesionalizacije rada javnih preduzeća, 30.10. je izjavio da će do nove godine promeniti sve direktore javnih preduzeća, da će ih izabrati po konkursu. Međutim, nažalost, Srbija je i danas još uvek u v.d. statusu, jer se postavljaju v.d. direktori na najodgovornija mesta u Republici Srbiji, u velike sistem, a EPS je najveće javno preduzeće danas u Srbiji. Čovek koji danas upravlja tim sistemom, osim što je plaćao struju za svoju pečenjaru, nema nikakvih dodirnih tačaka sa poslovanjem jednog ovakvog privrednog subjekta, što je neozbiljno. Ali, nije kriv on. Krivi su oni koji su njega tu doveli.

Ministre Antiću, ja vas potpuno razumem i uvažavam vaše napore, ali ne možete da prenebregnete činjenicu da što se tiče kadrova i poslovanja i politike poslovanja u EPS-u, ona je katastrofalna. U prilog tome govori i sledeća činjenica. Vi ste kao SPS bili u energetskom sektoru i 2012. godine. Godine 2012. u Kolubari se proizvodilo 31 milion tona uglja, što je bilo 6% više nego što je bilo planirano. Isto tako je odvajano iz sopstvenih sredstava EPS-a, bez pomoći države, između 80 i 100 miliona evra za investicije. U tom periodu je EPS sama mogla da uradi ono što danas ne može.

Mi danas slušamo opravdanja direktora EPS-a, koji kaže da je manja proizvodnja zato što su bile elementarne nepogode, zato što su bila nekakva klizišta, a nikako da dođemo do suštine, da se ne radi na … da je u pitanju, šta je sa mehanizacijom, koja tamo, nabavljena je nova, očigledno je da ne uspeva da zadovolji njihove potrebe tamo na samom terenu, da se danas potkopava tlo da bi se došlo do nekakvih rezervi uglja, da bi se na dnevnom nivou obezbedile rezerve uglja, da se sistemski ne radi na obezbeđivanju teritorija gde će se praviti novi kopovi, a to je i te kako važan posao, rešavanje imovinskih odnosa, verovatno tu ima i naselja i ulica i puteva i različitih instalacija i to je nešto što zapravo govori o tome da imamo jedno potpuno nedomaćinsko i nesistemsko poslovanje u preduzeću EPS. Zato ne treba da nas čude ni afere poput uvećanih računa za struju, gde su građani iz svojih džepova verovatno imali obavezu, odnosno nametnuli ste im obavezu da podižu bilans javnog preduzeća tako što su im dati računi veći od onoga što su oni potrošili i to vi prihvatate i nastavljate dalje sa takvom praksom. Videćemo sada na konkursu koji je raspisan ko je taj ko će biti najstručniji za upravljanje najvećim javnim preduzećem u Srbiji. Ja se nadam da će biti stručniji i više u oblasti nego novi direktor Koridora Srbije, koji je postavljen odavde iz skupštinskih klupa, takođe po partijskoj liniji.

Dakle, nastavlja se praksa postavljanja direktora isključivo po partijskoj liniji i naravno, partijsko zapošljavanje u te sisteme kroz raznorazne agencije i kroz raznorazne načine kako bi se postigao neki politički poen.

Dakle, ovo je važno za Srbiju, gospodine ministre, i ne treba ovo bacati na teren politike. Svi se mi ovde bavimo politikom i svi imamo različita mišljenja. Najveće Javno preduzeće, a to je „Elektroprivreda Srbije“ ne sme da bude predmet ovakvih priča i ne sme Vlada da dozvoli da se ovakve stvari dešavaju i da se to gura pod tepih. Nemojte to gurati pod tepih, jer će to sve nas koštati jako puno u budućnosti, naročito što se tiče budućeg razvoja „Elektroprivrede Srbije“, energetskog sistema Srbije, naravno, i privrednog rasta u Republici Srbiji, kome svi treba da težimo.

Što se tiče zaduženja za „Elektromrežu Srbije“, ono je nešto manje 15 miliona evra ukupno. Danas govorimo o zaduženju od 60 miliona evra. Preduzeće „Elektromreža Srbije“ su takođe imale u poslovanju različite situacije. Moram da navedem samo jedan primer, a to je da je u decembru naše preduzeće „Elektromreža Srbije“ 2015. godine kupila 10% akcija „Crnogorskog elektroprenosnog sistema“ po ceni od 0,95 evra po jednoj akciji. Već sutradan, na osnovu podataka crnogorsko berze, ta cena je bila 9,2% više u odnosu na prosečnu cenu tog dana, a danas je cena jedne akcije, po današnjem izveštaju sa berze, 0,65 evra po jednoj akciji.

Dakle, takođe, govorim o još jednom načinu kako se nedomaćinski razmišlja i donose odluke koje će na kraju i uvek na kraju da plate građani Republike Srbije i moramo o tome uvek voditi računa.

Što se tiče Agencije za osiguranje depozita, dakle, razumem ovo što je ministar Vujović govorio, jasna mi je i uloga Agencije za osiguranje depozita, ali mi ovim dajemo još jedno ovlašćenje više samoj toj Agenciji.

Podsetiću vas da smo imali u ne tako dalekoj istoriji i situacije da je rukovodstvo Agencije za osiguranje depozita donosilo neke neobjašnjive odluke, a to je, na primer, da poput drugih državnih preduzeća deponuje sredstva u privatnu Univerzal banku koja je propala. Dakle, institucija, kao što je Agencija za osiguranje depozita, koja ima ulogu da garantuje i osigurava štedne uloge naših građana, sama ne zna da se stara o sebi. To je ozbiljno pitanje i ona je sada jedan od administratora u čitavoj proceduri sa Univerzal bankom koja je završila znamo svi kako i na koji način, a inače služila je da određenim tajkunima, koji su u tom trenutku bili bliski vlasti, obezbedi određene plasmane bez pokrića, koje su oni iskoristili za svoje poslovanje.

Prema tome, ovi zakoni koji su danas spojeni jedni sa drugim, iako nemaju preterano nekakvih dodirnih tačaka, ali nažalost navikli smo da u Skupštini radimo tako da se sve sa svačim može spojiti, ne možete ni očekivati od poslanika da ozbiljno posvete pažnju svim tačkama.

Na kraju ću podvući svoje izlaganje sa još jednom pričom o stanju u „Elektroprivredi Srbije“. Molim vas, i jednog i drugog ministra, koje cenim i kao ljude i kao profesionalce, još jednom to ponavljam, da ne gurate stvari pod tepih, da zarad nekog koalicionog ili bilo kakvog dogovora ne prepuštate ovakve slučajeve i ovakve sisteme poput EPS-a slučajnosti, nestručnim ljudima i da od toga kasnije štetu trpimo svi mi.

Naravno, vi svi to jako dobro znate koji danas sedite u Vladi i jasno je to da vi možete danas uraditi sve sa ovakvom vlašću. Sa ovolikom podrškom, sa ovakvom medijskom situacijom u Srbiji ne može se to raskrinkati. Vi možete reći danas da napolju pada sneg i mi ne možemo to da osporimo, ali vas molim da imate u vidu da to može napraviti jako, jako dalekosežne posledice za naše društvo.

Ovaj kredit koji danas uzimamo, odnosno dajemo garancije za taj kredit, vi ćete to izglasati, jer imate većinu, vraćaće neko za pet godina, pet godina je grejs period, godine 2022. će neko to morati da vrati. Pitanje je da li će tada u tom trenutku EPS biti u stanju da to vraća ili će to opet biti intervencija budžeta Republike Srbije, odnosno građana koji će opet biti žrtva pogrešnih odluka i preko čijih džepova i grbače će se ponovo preliti loše i pogrešno donesene odluke. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kolege narodni poslanici, evo, nastavljamo sa praksom da opozicija predlaže zakone umesto Vlade. Ja ću ponovo predložiti zakone koje sam predlagao i pre dva dana, pred početak prethodne sednice.

Prvi zakon koji predlažem tiče se izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi i odnosi se na funkcionisanje mesnih zajednica, kao najnižeg nivoa vlasti sa kojima se susreću građani širom Srbije.

U postojećem Zakonu nije precizirano ni gde se oni mogu osnivati, a ni kako funkcionišu, odnosno kakvo je njihovo finansiranje, tako da i njihovo funkcionisanje u takvom obliku nema smisla ukoliko se to ne promeni, tako da ja po ko zna koji put predlažem izmenu Zakona u delu uvođenja obaveznosti za formiranje mesnih zajednica na teritorijama opština i gradova širom Srbije, a sa druge strane da se deo sredstava od poreza na imovinu direktno prebaci mesnim zajednicama, kako bi ljudi koji tamo žive donosili odluke o prioritetima, u šta treba ulagati taj novac, odnosno šta treba time finansirati.

Meni nije jasno da Srpska napredna stranka ne prihvata ovaj zakon, i pored toga što oni širom Srbije imaju najveći broj i opština i gradova na kojima su u vlasti, samim tim i mesnih zajednica, zašto tim ljudima ne pomognu da urade nešto za svoje mesto?

Predlažem ovo iz još jednog razloga, a to je što danas, pored izbora za predsednika Republike, izbori za članove saveta mesnih zajednica su još jedni demokratski izbori gde se ljudi biraju imenom i prezimenom, a ne biraju se članovi partija ili predstavnici stranaka. Iz tog razloga smatram da ih treba uvažiti, jer taj ko se odvažio da radi za svoje mesto, spreman je da nešto i uradi, ako se već kandidovao.

Što se tiče Izbornog zakona, on da nije takav i da nije nakaradan, danas ne bi imali ovakvu situaciju u parlamentu, gde poslanici nisu predstavnici naroda nego su partijski delegati i služe ovde samo kao mašina za izglasavanje onoga što im kažu njihovi partijski šefovi. Onoga trenutka kada poslanici budu birani imenom i prezimenom ovde za ovaj parlament, onda će imati obavezu prema građanima, a ne prema šefovima koji su ih tu postavili i neće moći da se kriju ni iza jednog plakata svojih lidera.

Dakle, i pored toga što ste prošle godine oduzeli 4,8 milijardi gradovima i opštinama u Srbiji, nastavlja se ta praksa otimanja i gradovima i opštinama i građanima Srbije i mesnim zajednicama i ovaj predlog zakona upravo je jedan korak da se promeni taj način politike i odnosa prema lokalnim samoupravama u Republici Srbiji.

Poljoprivreda svakako predstavlja jedno od osnovnih grana privrede u Republici Srbiji i jako mi je žao što Srpska napredna stranka, izuzev lažnih obećanja koje pred svake izbore od 2012. pa naovamo, imali smo ih mnogo jer se samo izborima i bavite, ništa konkretno nije uradila za poljoprivrednike Srbije osim davanja lažne nade i lažnih obećanja.

Od 2012. godine, kada ste objavili vašu belu knjigu u kojoj ste rekli kako ćete povećavati iz godine u godinu budžet za poljoprivredu za 1%, danas smo došli do toga da je on ispod 5%, koliko je bio 2012. godine, dakle, 4,7% i nešto procenata. To govori o tome koliko ste iskreni prema građanima Srbije, koliko ste iskreni prema poljoprivrednicima, jer da ste iskreni i da zaista želite da sprovedete program, bio bih spreman da ga podržim, jer bi danas poljoprivrednicima iz budžeta Republike Srbije umesto 4,7 davali 10%, da ste ispunili ono što ste im obećali pre pet godina.

Dakle, Predlog zakona se odnosi na povećanje podsticaja odnosno iznosa podsticaja koje ćemo davati poljoprivrednicima u Republici Srbiji, kako bi mogli da se zaposle u poljoprivredi, kako bi mogli normalno da funkcionišu i da budu konkurentni sa poljoprivrednicima iz evropskih zemalja.

Ono što je važno, a što nikako ne može da shvati vlast u Srbiji, je da danas mala poljoprivredna porodična gazdinstva su najveći poslodavac u Republici Srbiji. Danas u 638 hiljada malih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava radi preko milion i po građana Srbije, i to treba da znate, kako biste prilikom izrade novog budžeta, ako već ne želite da glasate za ovaj zakon, to imali u vidu i njima dali u budžetu onoliko sredstava koliko im i pripada, a ne da samo vodite računa o tome kako ćete davati pare stranim kompanijama koje će ovde kroz robovlasnički sistem zapošljavati ljude i koji bi trebalo, po vama, da budu srećni zato što imaju posla i rade za 200 evra u svojoj rođenoj zemlji.

Da vas poljoprivreda ne zanima govori i činjenica o tome šta se desilo i sa najplodnijim zemljištem u Vojvodini. Dakle, vi ste pre tri godine firmi „Al Ravafed“ dali 10.400 hektara obradivog zemljišta koje ste oduzeli našim paorima, od toga 3,5 hiljada zemljišta u Karađorđevu i sa tim zemljištem ne znamo danas ni ko ga obrađuje, ni da li da firma uopšte postoji, a vrlo često čujemo kako vam smeta kad se pominju imena brata premijera i ostalih ljudi koji možda danas obrađuju tu zemlju.

Prošle godine ste proglasili Godinu preduzetništva i obećali privatnim preduzetnicima koji posluju u Republici Srbiji da će se promeniti oko 40 zakona, da će se olakšati njihovo poslovanje i da će oni biti ravnopravni sa stranim kompanijama kojima dajete ogromne podsticaje za zapošljavanje radnika. Od svega toga nije se dogodilo ništa, izuzev što ste to zloupotrebili kao još jednu medijsku kampanju pred izbore, govoreći kako ćete i te kako brinuti o preduzetničkim inicijativama u Srbiji.

Ja po ko zna koji put predlažem danas zakon koji treba da olakša poslovanje tih privrednih subjekata u Srbiji, a to je da se svim firmama koje u toku kalendarske godine zaposle na neodređeno vreme, na minimum dve godine nove radnike, da im se osnovica poreza na dobit za taj iznos plaćenih zarada i doprinosa odbije. Drugi deo predloga iz istog zakona je da se u onim nedovoljno razvijenim privrednim područjima Republike Srbije porez na dobit ne naplaćuje novoosnovanim privatnim preduzećima minimum tri godine.

Vi zaista ne želite to da stavite na dnevni red i time pokazujete kolika je vaša istinska briga prema privredi Srbije, ali zato sa druge strane ne propuštate priliku da se utrkujete kojoj ćete stranoj firmi dati više hiljada evra, to su već postale desetine, ne par hiljada nego desetine hiljada evra koje dobijaju strane kompanije koje na kraju svoj profit odnose van države Srbije.

Dakle, ja vas pozivam da glasate za predlog ovog zakona, da ovaj zakon dođe na dnevni red, ukoliko zaista želite da promenite trend, a trend je da se na 10 novoosnovanih firmi u Srbiji ugasi šest. Od 300 hiljada preduzetnika, koliko danas u Srbiji posluje, tek negde oko tridesetak procenata bruto društvenog proizvoda stvaraju oni što je negde na polovini onoga što stvaraju privatni preduzetnici u razvijenim zemljama EU.

Dakle, njima ne fali ni preduzetničke inicijative, ne fali im ni znanja, ne fali im ni poznavanje tehnologija, ni tržišta, fali im samo jedan zakonodavni okvir koji će im omogućiti da razvijaju svoju proizvodnju, a ne da oni budu tu da poreske i druge inspekcijske službe dolaze kod njih i da kao haračlije naplaćuju kazne za sve i svašta, bez ikakve preventive, upozorenja ili bilo čega. Za razliku od stranih kompanija u koje inspekcije gotovo i ne dolazi, naši su izloženi jednoj neverovatnoj torturi i to po pravilu onda kad je neophodno popuniti rupu u budžetu kako biste mogli da se hvalite ispred MMF-a da imate suficit, da imate ovoliko para ili onoliko para. Uzimate od građana, uzimate i od privrednika Srbije.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ovo je jedan od zakona za koji smatram da bi prvi trebao da dođe na dnevni red, naročito što se tiče mladih ljudi u Srbiji, studenata, naše talentovane dece i dobrih đaka koji ostvaruju natprosečne rezultate i koje bi ova država trebala da stipendira i da stvori uslove za normalno stipendiranje i da omogući gradovima i opštinama da to rade ne kršeći zakon.

Dakle, moj predlog je samo usaglašavanje dva zakona, Zakona o učeničkom i studentskom standardu sa Zakonom o lokalnim samoupravama. To usaglašavanje bi omogućilo gradonačelnicima i predsednicima opština da mogu da stipendiraju svoje učenike, ne strepeći od toga da li će im doći DRI ili bilo koja druga kontrola ili upravna inspekcija i da ih zbog toga kazni. Ne razumem zašto to radite, jer vi danas imate vlast u najvećem broju gradova i opština širom Srbije i time biste pokazali da zaista brinete o studentima, o đacima, ali da brinete i o njihovim roditeljima koji žive, nažalost, u bedi Srbije koju vi ne vidite, koju vi ignorišete, a koji jedva sastavljaju kraj sa krajem i koji teško obezbeđuju sredstva za finansiranje svoje talentovane dece.

Nažalost, vi pokazujete nebrigu prema tim mladim ljudima i zato i imamo trend da više desetina hiljada mladih ljudi svake godine želi da ode iz Srbije. Taj trend se nastavio i ove i prošle godine, a nastaviće se i nadalje jer vi sa mladim ljudima razgovarate tako što ih jurite i proganjate po protestima, fotografišete i targetirate ih govoreći da oni nemaju pravo da traže jedan uređeni sistem i da nemaju pravo da traže da žive u normalnoj i uređenoj državi. Normalna i uređena država vama ne odgovara, jer vi najbolje funkcionišete u ovoj anarhiji koja danas postoji u Srbiji, gde postoje idoli koji treba da upravljaju životima svih nas, a ne postoji sistem i ne postoje zakoni, ne postoji vladavina prava.

Na kraju, to što vi ne želite ovaj zakon da stavite na dnevni red da se o njemu raspravlja ne treba te da objašnjavate meni, jer ja sam jedan od 250 poslanika u ovoj sali, ali vi dugujete objašnjenje studentima i đacima natprosečnim, dugujete njihovim roditeljima. Dugujete im i objašnjenje kako to da za njih posle završenih državnih studija sa ozbiljnim prosecima nema mesta gde da se zaposle u Srbiji, ali zato ima mesta za Mišu Vacića, ima mesta za vozače i za konobare na mestima državnih sekretara, na mestima čak ministara u Vladi Republike Srbije. To je poruka koju vi šaljete mladim ljudima, pored toga što ne želite da raspravljate o ovakvim zakonskim predlozima koji bi sistemski trebali da reše neke probleme. Tako da, pozivam vas da vi stavite to na dnevni red ukoliko vam ne nelagodno što to predlažem ja, evo još jednom.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovane kolege poslanici, evo, u nedelju, za tri dana od danas se navršava punih godinu dana od kako se desio slučaj rušenja objekata u centru Beograda.

Postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova, Nebojši Stefanoviću, premijeru Aleksandru Vučiću i Višem tužilaštvu – dokle se posle godinu dana stiglo sa utvrđivanjem ko je odgovoran za rušenje objekata u centru Beograda? To je presedan u uređenim društvima da se pod okriljem noći građevinskim mašinama i bagerima, nekim građanima Republike Srbije poruše kuće, poslovni objekti, koji su bili u njihovom vlasništvu.

Dakle, godinu dana smo slušali najave, različita obećanja premijera da su za to odgovorni neki kompletni idioti, da su to ljudi iz vrha beogradske vlasti i sada kao epilog i prvu presudu imamo presudu Osnovnog suda u Beogradu, u kojem je rečeno da je u rušenju učestvovalo preduzeće „Milenijum tim“. To zapravo nije dovoljno, potrebno je naći ko je taj ko je nalogodavac i koji je naložio da to ili bilo koje drugo preduzeće ili bilo koji drugi pojedinac učini jedno takvo delo, jer u tom periodu je suspendovana država Srbija na jednom delu teritorije.

Policija nije reagovala na pozive građana koji su se žalili, ljudi su vezivani i ustavna prava su najgrublje ugrožena svim tim građanima koji su u tom trenutku bili u objektima ili pored objekata, koji su vezivani i sklanjani dalje od svojih objekata da bi se ti objekti porušili, a ta teritorija dala nekim investitorima, ne znamo kojima, pominju se Arapi, ali pominju se i neki drugi, da tu naprave stambeno-poslovni objekat.

Drugo pitanje takođe upućujem ministru Nebojši Stefanoviću, je, između ostalog, i za današnju i jučerašnju tačku dnevnog reda, ratifikaciji Sporazuma o bezbednosti sa drugim državama, a to je slučaj pokušaja atentata, kako smo čuli, na premijera Aleksandra Vučića u Jajincima. To je događaj koji je burno najavljen, događaj o kome su govorili i sam ministar Stefanović i premijer Aleksandar Vučić, da je u blizini kuće premijera pronađena određena količina municije i naoružanja i to, citiram – raketni bacač M80, poznat kao zolja, sto komada oružja i municije kalibra 762, četiri ručne bombe, četiri ili pet metaka itd.

Ministar Aleksandar Vulin je tada izjavio, citiram – jedno je sigurno, jednog Vučića su hteli da ubiju, da li Andreja ili Aleksandra, ali jednog su hteli da ubiju. Ne verujem u slučajnost da se 97 ubica nađe na prostoru gde se nađe zolja, granate, municija i sve to nađe na najidealnijem mogućem mestu, gde ljudi prolaze i gde ne mogu da se odbrane.

Dakle, postavljam pitanje nadležnim institucijama, ministru unutrašnjih poslova, tužilaštvu – dokle se stiglo sa istragom za pokušaj atentata, kako je ovde rečeno, na nekog od braće Vučić?

Treće pitanje postavljam ministru kulture, a vezano je za primenu Zakona o finansiranju medija, odnosno novom setu medijskih zakona. Dve i po godine je taj zakon već u primeni, kako se on sprovodi i kako Ministarstvo sprovodi kontrolu nad njegovom primenom, s obzirom na to da su ciljevi usvajanja seta medijskih zakona koji je ovaj parlament usvojio povlačenje države iz medija i da praktično se finansiranje sprovodi transparentno, da mediji budu nezavisni itd?

Taj set medijskih zakona je potpuno obesmišljen i to smo mogli videti upravo sada u ovoj predsedničkoj kampanji gde je bilo svega osim objektivnog, analitičnog i nepristrasnog informisanja građana.

Što se tiče finansiranja lokalnih medija, jedno od osnovnih načela tog Zakona o javnom informisanju se krši svakog dana, a to je zaštita medijskog pluralizma i zabrana monopola u oblasti informisanja. Tako npr. konkretno u opštini Trstenik od 11 miliona, koliko je opredeljeno za medije, i 18 projekata koji su pristigli na konkurs sredstva je dobila jedna televizija u iznosu od 10 miliona 300 hiljada i još jedan projekat sa 400 i nešto hiljada, a ostali su odbačeni jer ne predstavljaju projekte od interesa za građane opštine Trstenik.

Dakle, svi oni mediji koji u ovoj državi rade svoj posao profesionalno, oni se targetiraju, slike novinara se pokazuju u TV emisijama, a premijer Vučić televizijama poput N1, na koje nema uticaja, na njihovu uređivačku politiku, zove američkom televizijom ili nekakvom drugom.

Prosto, pitam ministra kako se stara o primeni Zakona o medijima?

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, evo posle 50 dana konsultacija, koliko su trajale konsultacije predsednice Skupštine sa članovima Vlade, nastavljamo sa radom i opet na dnevnom redu ove sednice imamo zakone koje predlaže opozicija, umesto da ih predlaže Vlada. Ta praksa se nastavlja i evo ja po ko zna koji put danas ponovo predlažem zakon koji bi trebalo svi ovde da prihvatimo, a tiče se Zakona o usaglašavanju, zapravo, Zakona o učeničkom i studentskom standardu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi.

Dakle, danas lokalne samouprave ne mogu stipendirati učenike i studente, a da pri tom ne naprave prekršaj zato što postoji zakonska neusaglašenost. Da vas to ne zanima, vidi se i kroz rezultate koji su ostvareni u prethodnih pet godina. Zapravo, najveći rezultat je broj mladih ljudi koji odlaze svake godine iz Srbije, tako da ste u jednom danu, 11. januara ove godine, iz Novog Sada mogli videti 15 autobusa sa mladim ljudima koji idu put Slovačke da rade. Rezultat je da zbog te nebrige prema mladim ljudima prošle godine otišlo 65.000 radnosposobnih ljudi iz Srbije, pretprošle godine je taj broj bio nešto manji 58.000, i to je ono o čemu mi treba da razgovaramo.

Dakle, kada biste ozbiljno prišli ovom problemu, stavili biste i ovo na dnevni red. Čak sam predlagao da ovo bude predlog vlasti, neka ovo predloži Vlada, neka predlože poslanici SNS zato što je to važno da se usvoji za studente, za đake, ali je važno i za njihove roditelje koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, a kamo li da obezbeđuju normalne iznose sredstava za finansiranje svojih učenika.

Međutim, na žalost niste pokazali ni jednog trenutka nikakvu brigu da ovo stavite na dnevni red. Pokazujete da vas studenti, odnosno đaci zanimaju samo onda kada ih jurite po protestima da ih fotografišete, proganjate, a onda u televizijskim emisija poslanici i ministri mašu sa njihovim fotografijama, osuđujući ih kako smeju da traže, da neko pomisli da Srbija treba da bude normalna demokratski uređena zemlja sa vladavinom prava i zakona. Oni se optužuju zbog toga što imaju normalne zahteve i normalne proteste. Zapravo, vama ne odgovara normalno uređena država, normalno uređen sistem i zato vam ne odgovaraju protesti i zato nemamo ovaj zakon na dnevnom redu, iako ga ja po ko zna koji put predlažem.

Pozivam poslanike SNS da, ako već neće da glasaju za ovaj predlog jer ga predlažem ja kao predstavnik opozicije, neka ga predlože oni na sledećoj sednici i mi ćemo to podržati da otklonimo ovaj …

Takođe još jedan zakon iz domena lokalnih samouprava, a tiče se funkcionisanja mesnih zajednica. Danas imamo izborni zakon koji je rezultat ovakvog načina glasanja u parlamentu. Taj izborni zakon dovodi do toga da poslanici nisu predstavnici naroda, nego su predstavnici stranaka, odnosno šefova partija koji su ih ovde poslali. Oni umesto da ispunjavaju zahteve građana, ispunjavaju zahteve svojih šefova koji su ih ovde postavili, odnosno poslali. Dakle, ovde govorim o tome da sada imamo situaciju da jedni jedini demokratski izbori gde se ljudi biraju imenom i prezimenom, a to su izbori za mesne zajednice, saveti mesnih zajednica koje danas, u ovom aktuelnom trenutku, najviše imate upravo vi, predstavnici SNS, treba da obezbedite način funkcionisanja, odnosno finansiranja i organizovanja mesnih zajednica.

Mesne zajednice su važne, postoje definisane kao kategorije u Zakonu o lokalnim izborima, ali im treba dati i nadležnosti. Prvo, treba da postoji obaveza osnivanja mesnih zajednica, kako na seoskom, tako i na gradskom području, a ono što je još važnije jeste da im treba dati nadležnosti da mogu sami da odlučuju o nekim stvarima i da zapravo oni odlučuju o prioritetima koje će sami finansirati. Da bi mogli da finansiraju treba im obezbediti finansije. Danas oni služe da bi vladajuća partija mogla da održi po neku pres konferenciju na Nacionalnoj televiziji, a to vrlo često radi i premijer, hvaleći se izbornim rezultatima u mesnim zajednicama, a da pri tom ni jednog trenutka nije rekao kako će one funkcionisati i kako će se organizovati njihovo finansiranje.

Stoga ovim predlogom zakona predlažem da se 80% poreza na imovinu, koji se ubira na teritoriji određene mesne zajednice, usmeri direktno u budžete mesnim zajednicama, kako bi ljudi koji su se već prihvatili tog posla mogli da imaju finansijsku nezavisnost, nezavisnost od strane lokalne samouprave i bilo čije volje od strane lokalne samouprave da im prebaci sredstva ili ne i da sami određuju koji su njihovi prioriteti.

Na žalost, vi ne stavljate ovaj predlog zakona na dnevni red zato što on nije u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava gde ste još jednom skinuli finansijska sredstva po osnovu poreza na zarade koji je ostajao u gradovima i opštinama. Jednostavno, nastavlja se sa praksom siromašenja i opština i mesnih zajednica i građana da bi se napravio privid da u budžetu Republike Srbije mi imamo stabilnu situaciju, da imamo dovoljno sredstava. Na žalost, ta sredstva u budžetu su na štetu građana, jer se uzimaju iz njihovih novčanika, na štetu lokalnih samouprava, na štetu mesnih zajednica, poljoprivrednika, penzionera, radnika i svih drugih ljudi koji žive u ovoj državi.

Zahvaljujem.

Dakle, ovaj predlog zakona odnosi se na stvaranje uslova za normalno funkcionisanje privrednih preduzetnika, odnosno malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji. Dakle, zakonom predlažem da se barem na mali, simboličan način pokaže želja da želimo da u istu ravan stavimo strane investitore kojima šakom i kapom gurate hiljade evra po zaposlenom radniku sa našim malim i srednjim preduzećima koji služe samo onda kada poreska uprava treba da dođe da ih oporezuje ili neka druga inspekcija da im naplati kaznu.

Predlažem uvođenje dva nova člana. Jedan član zapravo predstavlja olakšicu da za sve one preduzetnike, odnosno mala i srednja preduzeća koja na period od dve godine zaposle nove radnike im se umanji osnovica za porez na dobit, i to upravo za iznos koji su uplatili po osnovu plata i zarada. Drugi član se odnosi na nedovoljno privredno razvijena područja Republike Srbije u kome bismo trebali na period od tri godine da oslobodimo dobiti sva novoosnovana privredna društva, preduzetničke radnje ili bilo koje druge oblike organizovanja u preduzetništvu.

Vi ste, gospodo, prošlu godinu proglasili, 2016. godinu, za godinu preduzetništva, najavili da će se izmeniti oko 40 zakona koji će olakšati poslovanje i funkcionisanje naših malih privrednika u Srbiji. Naravno, to je samo još jedna u nizu laži koje ste obećali građanima Srbije. Od svega toga nije se desilo ništa. Čak niste želeli da prihvatite ni ove predloge zakona koje predlažem ja i druge kolege iz opozicije, s obzirom na to da zakoni ne stižu iz Vlade, a ne mogu ni da stignu zato što je osnovni zadatak ove Vlade i Aleksandra Vučića jeste organizovanje izbora. Od 2012. godine svake godine imamo izbore, tako da Vlada verovatno zbog toga ne može da radi svoj posao za koji je izabrana, već se bavimo izborima.

Dakle, mi danas imamo situaciju da u Srbiji negde oko 300.000 malih i srednjih preduzeća stvaraju nešto više od tridesetak posto BDP u Republici Srbiji, što je znatno niže od proseka u razvijenim evropskim zemljama. Na žalost, trend je takav da se na deset novoosnovanih radnji ili preduzetničkih radnji, odnosno srednjih i malih preduzeća šest ugasi i mi govorimo o njima samo kada je kampanja u pitanju i kada trebate sa nekim da se slikate, a ne kada im treba istinski i zaista pomoći.

Oni jako dobro znaju šta rade, znaju svoj posao. Nisu oni ni lenji, nisu ni neradnici, niti im fali preduzetničkih inicijativa, kako to gospodin Vučić zna vrlo često da kaže, ali prosto, oni nemaju normalne uslove za poslovanje i zato se oni danas muče.

Predlažem da se ovaj zakon stavi u proceduru i da se na neki način pomogne njima, za razliku od stranih firmi kojima…

Zahvaljujem.

Još jedna za mene lično jako važna tema, jako važan zakon, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Dakle, evo već od 2012. godine slušamo najave o tome kako će se poljoprivrednicima u Srbiji pomoći, kako će se izdvajati značajnija sredstva. Naravno, od svega toga se ništa nije dogodilo. To su laži koje slušamo od vladajuće garniture pred svake izbore u svakoj kampanji.

Srpska napredna stranka je 2012. godine objavila svoju belu knjigu u kojoj stoji - poljoprivreda kao industrijska grana je strateška delatnost kojoj se pridaje poseban značaj i tretman. Građani u Srbiji moraju jesti zdravu hranu. Ekonomsko i političko opredeljenje je da poljoprivreda treba da bude strateška privredna grana. Agrarni budžet će se značajno povećati i njegova visina treba da iznosi minimalno 5% ukupnog budžeta u 2012. godini sa minimalnim povećanjem od 1% u svakoj narednoj godini.

Danas smo u 2017. godini. Dakle, agrarni budžet bi trebalo da bude negde oko 10%, a on je danas ispod 5%. Kršite i Zakon o budžetskom sistemu. Toliko o tome šta obećavate građanima i šta obećavate poljoprivrednicima. Sve su to bila obećanja i laži sa kojima se nastavlja i dalje.

Mi predlažemo u ovom zakonu da se podignu podsticaji za poljoprivrednu proizvodnju iz nekoliko razloga. Prvi je to što su mala poljoprivredna porodična gazdinstva danas najveći poslodavac u Srbiji. U 638 hiljada poljoprivrednih gazdinstava danas direktno ili indirektno zaposleno, radi preko milion i po građana Srbije.

Ne postoji ni jedan veći poslodavac od malih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava u Srbiji, a njima najmanje pažnje pridajete, a to se vidi i po neispunjenim obećanjima i lažima koje ste im davali i vidi se po tome koliko su zastupljeni u budžetu. Daleko su manje zastupljeni poljoprivredni proizvođači u budžetu Republike Srbije, nego što je bilo koja strana kompanija kojoj dajemo milione i hiljade evra po jednom zaposlenom radniku, ne shvatajući time da idemo korak dalje ka stvaranju robovlasničkog društva, jer želimo da nam naši ljudi rade za 20-ak hiljada dinara. Hvalite se, ne mi, nego premijer se hvali kako su plate u Srbiji manje nego u okruženju i da će investitori dolaziti ovde. Nije cilj da ljudi ovde rade džabe i da rade u pelenama i nose pelene, nego da rade dostojanstvene poslove i da mogu od toga normalno da žive, a ne da traže svoju sreću u drugim zemljama van Srbije.

Poljoprivreda ima veliki potencijal, ali bi u nju morali da uložite, ukoliko želite da taj potencijal iskoristite. U protivnom ostaće samo još jedan neiskorišćen resurs ove Republike Srbije, još jedna propuštena šansa, a naši poljoprivrednici sve teže i teže sastavljaju kraj sa krajem zbog toga što niko njima ne posvećuje pažnju.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri, poštovane kolege poslanici, evo posle 50 dana koliko su trajale konsultacije u Vladi Republike Srbije, kako nas je o tome 1. marta obavestila predsednica Parlamenta, izgleda da su se konačno stekli uslovi da možemo da počnemo da radimo. Dakle, to je dokaz još jedne brutalne laži kada je predsednica Parlamenta ovde u ovom domu rekla da ide na konsultacije, a sutradan saopštila da se sednica neće nastaviti.

Govorim o dnevnom redu.

To je u vezi, čućete sada u nastavku. Radi se o tome da posle 1. marta danas počinjemo da radimo i imamo dnevni red koji se sastoji od 12 objedinjenih tačaka, između ostalih tačaka. Stara praksa se nastavlja, i mi danas treba da raspravljamo u objedinjenoj raspravi o srednjoevropskom programu univerzitetske razmene, borbi protiv organizovanog i drugih vidova kriminala, policijskoj saradnji, plovidbom rekom Tisom, uzajamnim podsticajima i zaštiti ulaganja između Srbije i Katra itd.
Nastavlja se sa praksom sumanutih dnevnih redova gde se meša sve sa svačim, i gde mi treba objedinjeno da raspravljamo o nečemu. Ne čudi što smo za prvih 10 meseci rada ovog doma od 47 zakona, koliko je usvojeno, 81 doneli po hitnom postupku. I tako smo, a i danas to radimo, postali telo za ratifikaciju zakona po hitnom postupku, umesto da ozbiljno raspravljamo o svakoj tački i da demokratski nastupamo svi ovde u ovom Parlamentu.
Kada ovde nema demokratije, u ovom Domu, ne treba da nas čudi ovo što se dešava na ulici, to je rezultat našeg rada ovde. Mi smo od decembra meseca, vašom odlukom, primali redovno plate, a nismo radili do dana današnjeg.
Što se tiče dnevnog reda i sporazuma koji su danas tema, pročitaću vam kada su oni stupili na snagu, da bi svi shvatili da ovo ne predstavlja nikakvu suštinu rada Parlamenta, već samo zadovoljavamo formu, da pokažemo građanima Srbije da Parlament, u stvari, nešto radi.
Što se tiče Konvencije o Evropskom Šumarskom institutu stupila je na snagu 28. avgusta 2003. godine.
Protokol o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima usvojen u Seulu 12. novembra 2012. godine.
Doha amandman na Kjoto protokol, usvojen 8. decembra 2012. godine.
Sporazum o učešću u srednjeevropskom programu univerzitetske razmene potpisan 25. marta 2010. godine.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske o saradnji u borbi protiv organizovanog i drugih vidova kriminala, potpisan 7. novembra 2011. godine itd.
Radi se o sporazumima koji su davno potpisani i stupili na snagu. Mi ih tek danas ratifikujemo, kako biste imali izgovor da sazovete jednu sednicu i da predstavite građanima da poslanici nešto i rade, a oni u ovom trenutku i ne rade.
Što se tiče samih sporazuma, ako govorimo o programu univerzitetske razmene, saradnji Srbije i Češke u oblasti nauke, kulture, obrazovanja, itd, mi zapravo treba da govorimo ovde o obezbeđivanju boljih uslova za školovanje mladih, da govorimo o pravima studenata, koji protestvuju ovde ispred ovog Doma i traže samo uređenu državu, ništa više od toga, a ne da ih slikate i jurite ko je od njih protestvovao i posle toga na televizijskim emisijama ih prozivate.
Kada govorim o obrazovanju i reformi obrazovanja, koju pominjete od 2012. godine, mi govorimo danas o sporazumu…