Zahvaljujem, predsedavajuća.
Ministre Vujoviću, najpre, što se tiče toga da govorimo o činjenicama, ja sam apsolutno za, i sve podatke koje sam iznosio su podaci ili Uprave za javni dug, ili Ministarstva finansija. Rekli ste da se manje zadužujemo milijardu zato što imamo suficit u budžetu prvih sedam meseci. Da, to je tačno, ali je to više igra reči.
S druge strane, kada suficit o budžetu stvarate tako što uzimate pare od građana Srbije, postavlja se pitanje – da li vi vodite pravu ekonomsku politiku ili ne, a u nerazvijenim zemljama kada imate suficit u budžetu to po pravilu znači da imate deficit u džepovima stanovništva?
Što se tiče ministra Dačića, prvo, gospodine Dačiću, meni spočitavate da je nešto rađeno u moje vreme. Ja bih vas morao nešto da sada informišem, iako ste bili ministar unutrašnjih poslova. Ja sam bio član jedne partije i ne stidim se, i nikada nisam preleteo u drugu, za razliku od današnjeg trenda. Verovatno sam jedan od retkih koji je krenuo svojim putem i nisam član nijedne stranke, nego svoje stranke.
Što se tiče toga, šta ste vi radili u prethodnoj Vladi, pa vi to znate. Vi, gospodine Dačiću, ste učestvovali u svim vladama od 2008. godine, i sve politike su vam odgovarale. Tada ste se borili protiv Vučića, danas se borite protiv Tadića. Prozivate Tadića i DS kojima treba da budete zahvalni, jer su vas vratili u život, a vi ste posle njima vratili tako što ih prozivate. Sada vam je, normalno, Vučić novi partner, a videćemo ko će biti sledeći.
Dakle, prema tome, to vaše vreme, ja sam uvek bio lokalni političar. Nikada se do ovog mandata nisam bavio centralnom politikom, niti ikada učestvavao u donošenju bilo kakvih državnih odluka.
Što se tiče Briselskog sporazuma, gospodine Dačiću, nešto tu nije baš u redu što se tiče kontradiktornosti u odnosu na ono što piše i ono što se dešava, a pročitali smo mi Briselski sporazum. Hvala.

Zahvaljujem predsednice.
Poštovani ministri, uvažene kolege poslanici, slušajući današnju diskusiju došao sam do nekoliko zaključaka u odnosu na ono što smo govorili od ranog jutra kada je otvorena ova rasprava.
Pre svega, ako govorimo o ekonomiji, odnosno kreditnim zaduženjima koja su bila na dnevnom redu i uz uvažavanje načina na koji je ministar Vujović danas to obrazlagao na jedan normalan, korektan i kulturan način, ja moram da kažem se on istinski trudio da pokaže ekonomske rezultate Vlade Republike Srbije u periodu od 2014. godine do danas, od kad je na njenom čelu Aleksandar Vučić. Što znači da Vlada od 2012. godine na čijem čelu je bio gospodin Dačić, nije postigla tako dobre rezultate, ali to nije opravdanje zato što su isti koalicioni partneri i tada je stranka Aleksandra Vučića bila dominantna u toj Vladi.
Takođe, došao sam do zaključaka da kredit koji sada uzimamo ne uzima se za refinansiranje skupih kredita, već se njegova tačna namena ne zna. Takođe, da nemamo strukturu trošenja ni za ovaj kredit, niti smo imali za kredit koji smo već uzeli od milijardu dolara od Ujedinjenih Arapskih Emirata i da izveštaj o budžetu nije dostavljen poslanicima i izveštaj o trošenju tog kredita, zato što to nisu radile ni neke ranije vlade. Pa, ako oni to nisu radili dobro, zašto vi ne ispravite tu grešku i pokažite da to može da se radi drugačije, i naravno da kontrolno telo za trošenje sredstava kredita nije ni formirano niti se kada bavilo tim poslom.
Što se tiče ukupne ekonomske situacije, ja ću vam, gospodine Vujoviću, reći nekoliko stvari, a to je da se ekonomija jedne zemlje ogleda i u indeksu ekonomske snage. Na osnovu nekih analiza, po indeksu ekonomske snage, Republika Srbija se nalazi na začelju u regionu po sledećim parametrima, parametri, dakle, po osnovu ukupnog rasta bruto domaćeg proizvoda, procenjenoj stopi rasta BDP-a, zatim prosečnoj neto plati, realnom rastu zarada inflacija i stopi nezaposlenosti javnom i spoljnom dugu i saldu platnog bilansa. Na osnovu tih parametara, u regionu je Srbija na poslednjem mestu. Albanija, na primer, je prva po ukupnom rastu BDP-a, zatim Crna Gora će biti rekorder po rastu BDP-a, i da sada ne nabrajam Rumuniju, Bugarsku i sve ove ostale.
Ali, jako je važno reći da je Srbija po rastu potrošačkih cena takođe najgora u regionu. Sada, vaša makro-ekonomska analiza i objašnjenja koja ste izneli, ja to uvažavam, dakle, i odnose sa međunarodnim finansijskim institucijama i svemu ostalom, ali moram vam reći da je život dole mnogo niži. Ja vas molim, da kad govorimo o stanju u Srbiji, siđete među narod, među građane i vidite danas kako žive oni.
Danas je prosečna plata u Republici Srbiji, na osnovu podataka Zavoda za statistiku 367 evra. Samo Makedonija u regionu za pet evra ima nižu od nas. Paralelno sa time, potrošačka korpa je negde oko 500 evra. Dakle, našim građanima fali 130 evra na nivou meseca, gospodine Vujoviću, da bi mogli da normalno žive.
Takođe, ukoliko pogledamo način na koji je smanjen deficit, odnosno da je uzimano od građana, stanovništva i privrede da bismo ga smanjili, nama to nije bilo dovoljno i uzimamo još cirka milijardu evra kako bismo mogli da i dalje nastavimo sa stabilizovanjem i fiskalnom konsolidacijom naše zemlje. Znači, to o čemu sada smo mogli da slušamo proteklih nekoliko meseci o velikim uštedama, ekonomskim rezultatima, suficitu u prvih sedam meseci, kada to pogledamo u jednoj široj slici i kako se danas živi u Srbiji, tu još uvek nema nikakvih rezultata izuzev podataka da se povećava broj apsolutno siromašnog stanovništva u Republici Srbiji, a da ukupna nezaposlenost, ukoliko pogledamo u apsolutnom iznosu je u odnosu na 2015. godinu, odnosno 2014. godinu, smanjena za svega 17 hiljada ljudi. Ali, ako pogledamo da je 58 hiljada radno sposobnih ljudi napustilo Srbiju u 2015. godini, to daje odgovor koliko smo ljudi realno zaposlili.
E, sada, što se tiče ove druge teme, odnosno što se tiče Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan, dok mi ovde danas govorimo o tome da li je danas ratifikacija tog sporazuma još jedan korak u priznavanju nezavisnosti Kosova, neki mediji su pre nekoliko sati objavili jednu vest. Dobro je što je tu i ministar Dačić, a to je da Priština je danas poslala dopis gde traži garancije EU da će članstvo Srbije u EU biti uslovljeno priznavanjem države Kosovo i onemogućavanjem Srbije da spreči Kosovo u učlanjenju u različite međunarodne organizacije. Dakle, videli smo da se taj medij pozvao na izvor iz Vlade.
Ono što mene zanima. sve vreme, svih ovih četiri godine slušamo deklarativno zalaganje, odnosno za nepriznavanje Kosova, paralelno sa time Vlada i poslanici ovog parlamenta učestvuju u dijalogu sa poslanicima parlamenta Kosova. Dakle, mi moramo da znamo šta je istina. Da li smo Kosovo priznali kao državu ili nismo? I šta je dogovoreno u Briselu i šta je potpisano?
Još jedan rečenica i završavam. Gospodin Dačić je maločas rekao – mi smo se bar borili za Kosovo. Ja sam to mogao da shvatim i na način kao da je ono izgubljeno, jer je takvim tonom to rekao da se barem borio za razliku od nekih drugih. Svi mi imamo obavezu da se borimo za Kosovo, ono je deo teritorije Republike Srbije.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Poštovane kolege narodni poslanici, evo, ja već treći put zaredom predlažem ovaj zakon o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi iz jednog vrlo prostog razloga. To je što godinama unazad ne koristimo sve one potencijale koje imamo u poljoprivrednoj proizvodnji i država ne prepoznaje poljoprivredu kao resurs i kao šansu, već su poljoprivrednici prepušteni sami sebi da se bore i snalaze sa velikim svetskim tržištem i svetskom konkurencijom.
Dakle, predlažem da se povećaju premije za mleko na najmanje 10 dinara, zatim premije na biljnu proizvodnju u iznosu od minimum 8.000 dinara i sredstva za regres od takođe minimum 8.000 dinara za gorivo, đubrivo i za seme.
Danas, kada se suočavamo sa situacijom da zemlje iz okruženja maksimalno pomažu i ulažu u poljoprivredu, mi i dalje apsolutno smo autistični na sve zahteve naših poljoprivrednika i to je nešto što treba da se promeni. Dok u Sloveniji Ministarstvo poljoprivrede odnosno njihova Vlada odobrava do 45.000 hiljada evra za svakog početnika koji želi da se bavi poljoprivredom, svake godine po 250 novih poljoprivrednika imaju, u Srbiji niko o tome ne razmišlja. Čak, 18.000 evra daju onom poljoprivrednom gazdinstvu koje se neće profesionalno baviti poljoprivredom, već će im to biti usputna proizvodnja i zato i ne čudi što je njihova efikasnost veća nego tri puta u odnosu na efikasnost u poljoprivredi Republike Srbije.
Dakle, takođe upozoravaju podaci da je Srbija počela da uvozi čak i papriku i paradajz. U prošloj godini 14,4 miliona evra je iznos sredstava koji smo potrošili na uvoz paradajza, a za svega 3,6 miliona smo to izvezli. To vam govorim zato što Srbija nema strategiju kako da pomogne poljoprivredu i kako da pomogne našem seljaku da ga osnaži. Nećemo ni carinama, ni prelevmanima pomoći poljoprivrednike, pomoći ćemo investicijama. Investicijama iz budžeta i zato apelujem na vas da iskoristimo onaj izvozni potencijal od milijardu evra koji imamo u poljoprivredi. Na taj način da pomognemo i zaposlimo poljoprivrednike i da zaposlimo Srbiju, ne samo da pričamo o poljoprivredi kada dođe vreme predizbornih kampanja, a evo ova vaša treća Vlada zaredom apsolutno ništa nije uradila, evo već u petog godini mandata, za naše poljoprivrednike.
Na kraju, što se tiče sredstava, da li ih ima ili ih nema, ja sam siguran da ima samo što ih vi ne usmeravate na pravi način. Na kraju, uzmite deo sredstava „Beograda na vodi“, uložite u poljoprivredu i siguran sam da ćete imati daleko veće rezultate iz ekonomije u Srbiji.

Zahvaljujem predsedavajući.
Treći put predlažem ovaj zakon za koji sam siguran da većina poslanika iz vlasti ima pozitivno mišljenje i da bi ga podržali vrlo rado, ali da nemaju nalog da ga podrže ili nisu čuli zvonce koje vi aktivirate kada treba da se glasa i zato se ne podržava ovaj zakon. Ali predložiću ga još jednom, možda se ta praksa i promeni.
Dakle, radi se o dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi u delu koji se tiče uređivanja i obezbeđivanja stipendiranja učenika. U važećoj zakonskoj regulativi gradovi i opštine u Srbiji nemaju pravo da stipendiraju učenike i studente iako je to predviđeno u Zakonu o učeničkom i studentskom standardu.
Dakle, postoji kolizija u zakonima i mislim da bi trebalo ispraviti ovu grešku, dati mogućnost i olakšati lokalnim samoupravama da mogu da finansiraju i stipendiraju učenike i studente, naročito i zbog toga da bi se usaglasile potrebe tržišta rada u skladu sa potrebama privrede u mestima gde se učenici i đaci stipendiraju.
Dakle, u situaciji kada se suočavamo sa nezapamćenim odlivom radne snage i mladih ljudi iz Srbije, 58.000 je prošle godine samo napustilo Srbiju, taj trend se nastavlja i nažalost je u porastu, u situaciji kada imamo najnegativniju stopu prirodnog priraštaja u Evropi, 38.000 manje dece se rodilo prošle godine, nego što je umrlo ljudi, neophodno je da razmišljamo o načinima kako ćemo da pomognemo i mladim ljudima da ostanu u svojim mestima, ali i da pomognemo porodicama da se odlučuju da rađaju decu.
Dakle, ja sam i prošli put postavio pitanje - šta je sa građanskim zakonikom, koji podrazumeva da se određeni deo sredstava, kao stimulans, plaća majkama koje rode troje, ili više dece i te žene nisu neradnici, kako ih je nazvao premijer Vučić, nego su one vrlo vredne i rade možda i najvažniji posao od svih nas koji radimo nešto drugo u Srbiji? Nema važnijeg posla nego rađanja dece i novih života u Srbiji, jer mi treba za to da se borimo, pa sve ostalo treba da dođe naknadno.
Dakle, predlažem da se definiše nadležnost lokalne samouprave, da ona može da stipendira učenike i studente u skladu sa svojim potrebama i da na taj način pomognu, pre svega roditeljima koji imaju studente i đake, ali stimulišu i motivišu same đake da posle završenog obrazovanja se vrate u svoja mesta i nastave da grade svoje karijere. Hvala.

Zahvaljujem.
Predlog zakona odnosi se na dve izmene, odnosno uvođenje dva nova člana koji se tiču određenih poreskih olakšica onim poreskim obveznicima koji u tekućoj godini zapošljavaju nove radnike i stoga predlažem uvođenje novog člana 44a. i novog člana 44b. u zakonu o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Ideja Predloga ovog zakona jeste da pružimo podršku našim privrednicima, da pružimo podršku našim malim i srednjim preduzećima i na kraju Vlada Republike Srbije se zaklinje u mala preduzeća i srednja. Usvajaju se strategije, ali sve to na kraju bude mrtvo slovo na papiru.
I mi danas imamo situaciju da manje zaposlenih imamo u malim i srednjim preduzećima, nego što smo imali 2002. godine i to treba da bude svojevrstan alarm u kom smeru ova država vidi privredni razvoj i oporavak Srbije.
Umesto što pomažemo starane investitore iz polupraznog budžeta sa iznosima od par desetina hiljada evra po jednom zaposlenom radniku, sa mnogo manje sredstava bismo mogli da pomognemo naša mala preduzetnike i naše privrednike kako bi oni mogli da pokrenu i razviju svoje privredne aktivnosti, i na taj način vrate svoja sredstva u budžet.
Trenutno u Republici Srbiji posluje oko 300 hiljada malih i srednjih preduzeća, ali oni učestvuju, tek sa tridesetak procenata u stvaranju bruto društvenog proizvoda Republike Srbije, što je više nego upola manje od situacije u razvijenim evropskim zemljama.
I ono što moram da kažem, nije to zato što naši privrednici, odnosno preduzetnici nemaju preduzetnički duh, nemaju ideje, čekaju pomoć države ili su neradnici, kako vrlo često čujemo da ih premijer naziva, već zbog toga što im nedostaje dobar sistem sa normalnim uslovima poslovanja, kakvi postoje i u drugim razvijenim zemljama kako bi nesmetano mogli da obavljaju svoju delatnost i stvaraju i za sebe i za ovu državu.
Dakle, postoje sistemski problemi, a ti sistemski problemi dovode do toga da se nama više preduzeća godišnje, malih ugasi, nego što se otvori novih.
Tako da predlažemo da se svi oni privrednici koji zaposle nove radnike u svoja mala i srednja preduzeća, u toku godine, oslobode, odnosno da im se umanji poreska osnovica za iznos uplaćenih zarada za novo zaposlene radnike.
I sa druge strane za sva novoosnovana lica, za sva pravna lica koja se osnivaju, u nedovoljno razvijenim opštinama da se praktično oslobađaju plaćanja poreza na dobit u tekućoj godini, kako bi se stimulisalo otvaranje novih firmi u nedovoljno razvijenim privrednim sredinama Republike Srbije. Mislim da mala i srednja preduzeća treba da čine okosnicu privrednog razvoja Srbije i molim vas i apelujem na vas da stavite ovaj Predlog zakona na dnevni red.

Zahvaljujem.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi odnosi se na uređivanje načina funkcionisanja mesnih zajednica kao najnižih organizacionih oblika vlasti u Republici Srbiji.
U postojećoj zakonskoj regulativi najpre ne postoji obaveznost formiranja mesnih zajednica u gradskim sredinama, već se to odnosi samo na seoske sredine i Predlog zakona jeste da i na područjima gradova se mora formirati mesna zajednica u kojoj će građani moći da ostvaruju svoja prava.
Sa druge strane, takođe, zakon se odnosi i na to da se definiše jasno i precizno kako će se finansirati mesne zajednice. U ovom trenutku one su potpuno obesmišljene i ako predstavljaju jedan od dodatnih oblika decentralizacije Republike Srbije. Ukoliko želimo da se spustimo na najniži nivo do svakog građanina, do svakog čoveka, do sredina u kojima živi 100 ili više građana, mi moramo obezbediti fiskalnu decentralizaciju i stvoriti uslove da te mesne zajednice dobiju na značaju i težini.
Predlažem u ovom zakonu da se deo poreza na imovinu koji se utvrđuje na teritoriji neke jedinice lokalne samouprave, a za određenu mesnu zajednicu, da se deo tih sredstava ili 80% tih sredstava tačnije prebaci direktno mesnim zajednicama kako bi one same određivale šta su njihovi prioriteti i šta treba oni da rade. Na taj način se onemogućuje bilo ko ko u datom trenutku upravlja lokalnom samoupravom da može po svom ličnom ubeđenju ili nahođenju ili bilo kakvim drugim političkim motivima da usmerava sredstva nekim podobnim ili nepodobnim mesnim zajednicama, jer svi građani moraju biti isti i moraju imati apsolutno isti tretman.
Stoga je neophodno da se uredi način funkcionisanja, odnosno finansiranja mesnih zajednica. Na taj način sa tom većom samostalnošću oni dobijaju i veći značaj. Imaćemo situaciju da će onda na izborima za mesne zajednice da se kandiduju ljudi koji zaista žele nešto da urade u svom mestu, bilo da žive na gradskoj teritoriji ili seoskoj teritoriji, a danas niko ne želi da se ozbiljno bavi tim poslom iz razloga što nema uređen način funkcionisanja.
Molim vas da u skladu sa Predlogom zakona prihvatite ovaj predlog, da ga stavimo na dnevni red. To je nešto što je interes svih nas koji danas živimo u Republici Srbiji i verujem da ćemo na taj način pre svega pomoći građanima RS koji će moći da ostvaruju svoja prava na najnižem nivou vlasti u Srbiji , u mesnim zajednicama. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je još jedan zakon, koji usvajamo po hitnom postupku. Dakle, nastavlja se praksa prethodnog saziva parlamenta, kada je skoro polovina zakona usvojena po hitnom postupku, a sa druge strane, svaki treći od tih zakona je ponovo vraćen u proceduru na doradu ili na ispravljanje, naročito kada ne postoje adekvatno obrazloženje, kao što je sada slučaj, zašto usvajamo zakon po hitnom postupku.
Što se tiče Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SDS i NPS, gospodin Konstantinović je danas to obrazložio i rekao da će naša podrška tom zakonu zavisiti od toga da li ćete prihvatiti naše amandmane, kojih je pet. Od tih pet dva jesu sa napomenom da se određene stvari brišu, ostali su vrlo ozbiljno pripremljeni i molio bih vas da te amandmane pogledate.
Raduje me što sam čuo danas da postoji određeno povećanje prihoda kroz plovne puteve i lučke delatnosti u Republici Srbiji. Takođe, i da ste rekli da kroz Srbiju prolaze važni koridori. Ja bih vas smo ispravio, poštovana ministarka, da kroz određene delove Srbije je tačno da prolaze veoma važni koridori, ali imate delove Srbije koji su potpuno zapostavljeni u tom smislu. S obzirom da ja dolazim iz centralne Srbije, poslanik sam iz Trstenika, u tom delu Srbije od Ćićevca preko Kruševca, Trstenika, Vrnjačke banje, Kraljeva do Čačka nemate te koridore, niti ukoliko posmatramo plovne puteve, niti ukoliko posmatramo autoput Pojate – Preljina, za koji nisam dobio odgovor od premijera zašto ga nema u programu Vlade za naredne četiri godine.
Iskoristiću priliku da pitam sada vas - šta je sa moravskim koridorom, koji je najavljivan?
Ali, u skladu sa tačkom dnevnog reda, pitaću vas nešto drugo, a to je, s obzirom da nemamo autoput, šta je sa najavljivanim kanalom Dunav – Morava – Vardar? Mi smo slušali epohalne najave od člana vaše prve Vlade, gospodina Bačevića, od predsednika Republike gospodina Nikolića, kako je to projekat kakav Srbija od postanka nije imala i najveća razvojna šansa, da je studija ocenjena pozitivno, da će taj projekat doneti hiljade novih projekata, da će projekat svrstati Srbiju u EU, kao velesilu.
Dakle, to je projekat koji je Vlada Republike Srbije zastupala. Govorilo se mnogo o tome i na kraju, gospodin Bačević, koga ste smenili u jednom trenutku, je rekao da je svu dokumentaciju vezanu za kanal Dunav – Morava – Vardar, predao upravo vama na dalje staranje, pa vas ja pitam u interesu građana centralne Srbije, da dobijemo barem jedan važan koridor, koji bi nam dao jednake šanse, kao i drugim delovima Srbije.
Što se tiče druge tačke dnevnog reda, vezano za Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje, u članu 2. pitaću vas vezano za davanje prava. Meni lično tu postoji jedna velika nelogičnost u stavu 2. gde su određeni avioprevoznici država strana ugovornica tokom obavljanja ugovorenog saobraćaja na utvrđenim linijama imaju sledeća prava, pa između ostalog - da sleću na teritoriju druge strane ugovornice u mestima utvrđenim u aneksu ovog sporazuma. U aneksu sporazuma stoji da mesta koja su predviđena za sletanje, bilo koje mesto, i to je nekoliko puta nabrojano. Postavljam pitanje - čemu aneks ukoliko je to bilo koje mesto i moglo je da se navede i u samom članu?
Ali, kada već govorimo o bilo kom mestu gde bi se moglo sleteti, ja tu moram da postavim još jedno pitanje vezano za aerodrome u Republici Srbiji, koji su predviđeni za civilne letove, kao što su aerodrom Morava u Kraljevu, tačnije Lađevcima, ili aerodrom Ponikve u Užicu. Što se tiče aerodroma Morava u Kraljevu, od 2012. godine utrkivali su se ministri, počev sa premijerom Aleksandrom Vučićem, preko ministra Ilića, preko ministra Ljajića, pa sve do vas, poštovana ministarka, ko će pre da najavi civilne letove sa aerodroma Morava u Lađevcima. Pa je onda iz godine u godinu, iz meseca u mesec bilo najava da će uskoro civilni letovi sa Morave, da je sa predsednikom Turske dogovoren nastavak saradnje na izgradnji Morave, da firma iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ulaže u Moravu, aerodrom Moravu. Pa, ste vi rekli 11. februara da letovi sa Morave kreću od 2015. godine, pa ste zatim takođe rekli 6. novembra, da Lađevci do kraja 2015. godine postaje vojno-civilni aerodrom, pa ste zatim rekli 29. jula 2015. godine da letovi kreću od sredine 2016. godine i da aerodrom Lađevci ima ogroman potencijal, te da očekujete da će u prvoj polovini 2016. godine sa njega početi redovni letovi.
Dakle, ja vas sada pitam – imamo li mi uopšte strategiju razvoja i znamo li šta ćemo da radimo u vazdušnom saobraćaju i sa aerodromima, ili ćemo pomalo da otvaramo Moravu, a pomalo da otvaramo Ponikve, kako se kome, kad, u kom trenutku više dopadne, naročito sa aspekta da su oba aerodroma jako važni za ravnomerni razvoj Srbije.
Na kraju, i sam premijer je pred izbore 18. aprila izjavio da će aerodrom Ponikve otvoriti krajem avgusta da ga ne bi otvarali u kampanji. Danas je oktobar, kraj oktobra. Avgust je bio davno. Nemamo informacije niti da li će biti otvoren aerodrom Ponikve, niti aerodrom Lađevci.

Ministarka je meni govorila za lokalne puteve i hteo sam da odgovorim. Pitala me je da odgovorim.

Vrlo kratko.

Poštovani predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, član 104. Niste mi dali pravo na repliku, iako me je ministarka lično prozvala i na kraju rekla kako trebam nešto i da naučim.
Dakle, što se učenja tiče, ministarka verovatno ima koga da podučava, mene nema potrebe, ali bi barem bilo pristojno da ovde govori istinu i da odgovara na pitanja poslanika. Nisam dobio odgovor ni na jedno pitanje vezano za kanal Dunav-Morava-Vardar. Dobio sam informaciju da su asfaltirali puteve … (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, postavljam pitanje za ministra pravde i Vladu Republike Srbije vezano za javnu raspravu o Nacrtu građanskog zakonika.
Naime, period za javnu raspravu je određen 26. juna prošle godine do 1. jula ove godine i pitanje koje postavljam direktno – kada će se građanski zakonik naći pred Vladom Republike Srbije, odnosno pred poslanicima Skupštine Republike Srbije.
Zakonik je i te kako važan, jer uređuje mnoga bitna pitanja iz svakodnevnog života naših građana Republike Srbije, ali pre svega uređuje i jednu veoma važnu oblast i jedan problem sa kojim se Srbija suočava poslednjih godina, a to je negativan prirodni priraštaj.
Dakle, u Srbiji smo prošle godine imali najveći negativan prirodni priraštaj u poslednjih 70 godina, manje nas je rođeno za 38.000 hiljada nego što je umrlo građana Republike Srbije i to je najveći problem s kojim se danas Srbija suočava. Početak i kraj svake politike mora da bude stvaranje novog života, a izgradnja i puteva i pruga i škola, obdaništa i odnosi u svetu su nešto što treba da bude iza toga. Dakle, imam utisak da do sada Vlada nije našla odgovore na to kako da se bori sa negativnom stopom prirodnog priraštaja i da je građanski zakonik možda jedno od rešenja kako da se s tim problemom izborimo.
S druge strane, moram reći da rezultati Vlade su takvi da je posle Bugarske Srbija druga zemlja u Evropi sa najnegativnijom stopom prirodnog priraštaja i to je nešto što svakako mora da se promeni i nešto što nas koji se danas bavimo politikom u Srbiji treba da upozori stanje i kretanje u državi. Mi svake godine gubimo jedan grad od 30 do 40 hiljada stanovnika.
Drugo pitanje koje želim da postavim, postavljam ministru gospodinu Zlatiboru Lončaru u svetlu katastrofalne tragedije koja se dogodila u Lozničkoj bolnici, a tiče se sličnog slučaja koji se dogodio 10. avgusta u Kruševačkoj bolnici. Dakle, 10. avgusta je u Kruševačkoj bolnici lečen i preminuo mladić od 22 godine koji je primljen sa dijagnozom povišene temperature na zahtev roditelja prebačen u Klinički centar u Beograd gde je iste noći preminuo sa dijagnozom sepse.
Postavljam pitanje ministru Lončaru - da li je sprovedena istraga povodom ovog slučaja? Da li je utvrđeno da li postoji nečija odgovornost, jer su to stvari koje se danas u Srbiji ne smeju dešavati?
Uz maksimalno uvažavanje lekarske struke i etike i savesnih i profesionalnih lekara mi moramo voditi računa i o našim građanima i ovakvim slučajevima koji su počeli da se dešavaju u našem zdravstvenom sistemu.
Prema tome, još jednom pitanje se odnosi na to da li je pokrenuta istraga i da li je utvrđena odgovornost ukoliko postoji u slučaju smrti momka koji je 10. avgusta preminuo, a lečen je u bolnici u Kruševcu? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, poštovane kolege poslanici, moram da priznam da sam više voleo da sa gospodinom Vujovićem polemišem na temu usvajanja Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, a danas da ovde razgovaramo sa gospođom Zoranom Mihajlović, ali izgleda da je to neka taktika Vlade da ukršta ministre u zavisnosti od teme koja je na dnevnom redu.
Što se tiče današnje teme, a to je produženje roka raspoloživosti sredstava za finansiranje Koridora 11, donosimo tu odluku da produžimo rok na dve godine, zato što neko nije bio efikasan ko je trebao da bude i da realizuje radove u predviđenom roku za koje je kredit uzet. Realizovali ste 80% tog posla. Vi ste bili na vlasti te četiri godine i isključivu odgovornost snosite zašto posao nije završen do kraja.
Paralelno s time, umesto da danas govorimo o nekim drugim koridorima, o nekim drugim velikim koridorima, o nekim drugim velikim projektima, mi još nismo završili ni ono zašta je neko drugi ispregovarao i obezbedio sredstva. Nisam video da je Vlada ispregovarala i krenula u realizaciju nečeg novog za ove četiri godine, tu pre svega mislim na Moravski koridor. Moravski koridor je žila kucavica Centralne Srbije, dela Srbije koji je najgušće naseljen, 500 hiljada ljudi živi u mestima od Kruševca do Čačka u toj Moravskoj dolini. Taj auto-put spaja Koridore 10 i 11.
Premijer mi nije odgovorio na to pitanje prilikom predstavljanja svog programa. Očekujem odgovor od ministarke, jer sam to postavio kao poslaničko pitanje. Ne znam zašto i po kojim kriterijumima je auto-put Niš-Drač veći prioritet od toga? Voleo bih da mi to neko objasni.
Što se tiče kredita koji produžavamo, zapravo, koji je već podignut, mi nastavljamo praksu zaduživanja, koja je nesporna. I nije bitno, gospodine ministre, da li će neki poslanik za sto miliona pogrešiti današnje stanje javnog duga Srbije, odnosno stanje duga koji građani Srbije imaju, nesporno je da je preko 24 milijardi evra dug u ovom trenutku. Nesporno je da je 2012. godine on bio oko 15 milijardi. Dakle, vi ste za skoro deset milijardi zadužili građane Republike Srbije. Pri tom ste, paralelno sa zaduživanjem, građanima uzimali sve ove četiri godine, uzimali ste od lekara, od profesora, od penzionera, od poljoprivrednika, od privrednika, da biste mogli da kažete kao što ste malo pre govorili…

Ali, ministar je govorio o tome malo čas.

Hoćete li mi vreme samo nadoknaditi, molim vas?
Dakle, ministar je govorio o suficitu i zato sam i ja govorio vezano za ovu tačku, zašto, ako već imamo toliko sredstava u budžetu i ako cela zemlja i društvo treba da radi da bi neko mogao da izađe na pres-konferenciju i kaže kako imamo suficit u budžetu, kako nemamo više deficit, vi gospodine ministre, verovatno kao stručnjak treba da znate kad imate suficit u budžetu nerazvijene zemlje, to znači po pravilu deficit u džepovima stanovništva i privrede. I danas cela Srbija radi i izdvaja da bi mogli da kažete da imate suficit u budžetu i da bi neko od međunarodnih finansijskih institucija mogao da vas pohvali.
Dalje, što se tiče kredita koje smo povukli, ja bih danas, recimo, pitao gospođu Mihajlović, a odgovorite mi i vi ako ste tu, šta je sa potpisanim ugovorom za izgradnju železnice Beograd–Budimpešta prošle godine u Narodnoj Republici Kini? Rečeno je da će radovi početi ove godine. Još uvek nismo ništa od toga čuli, izuzev što je premijer jednom prilikom…

Ja to i radim, ali vas molim da malo šire pogledate tu sliku. Itekako ima veze sa neefikasnošću vaše Vlade koja nije bila u stanju da za četiri godine odradi posao koji je ugovorio neko drugi.
Lepo ste rekli da je neko drugi obezbedio ta sredstva, vi niste bili u stanju da ih na pravo vreme i u datim rokovima završite, odnosno povučete i da završite ovaj projekat. Avgust 25. je bio rok za završetak, a mi sad produžavamo to za još dve godine.
Dakle, to samo govori o stanju u putarskoj privredi u Srbiji, govori i o onome po čemu nam se danas smeju sve zemlje u regionu da smo pravili ili nismo, više to niko ne može da utvrdi, tunele koji su niži od standarda, da li će proći kamion ili neće to ćemo videti. I sigurno je jedno da je ministarka Mihajlović rekla da se moraju ispravljati određeni radovi na tom autoputu i na tim tunelima i da se mora skidati jedan nivo asfalta, a to govori o posvećenosti, to govori o odgovornosti.
Naravno, poštovani ministre Vujoviću, nisam siguran da li ste upoznati, a voleo bih da mi odgovorite da danas u Srbiji putarska preduzeća bez tendera dobijaju poslove održavanja puteva regionalnih i državnih, bez sprovođenja javne nabavke. Da li to znači da javna nabavka ne važi za državu i za Puteve Srbije, a važi za lokalne samouprave, za privrednike i za ostale građane Republike Srbije? To su sve teme na koje mi nismo dobili odgovor.