Mogu da završim rečenicu?

Hvala vam. Pa, prekinuli ste me.

Zahvaljujem.
Povredili ste 1. stav člana 107, odnosno dostojanstvo Narodne skupštine, zbog toga što i ja i moje kolege iz Lige socijaldemokrata Vojvodine predstavljamo ovde građane koji su za nas glasali i zastupamo njihovo mišljenje i njihovo ste dostojanstvo povredili time što ste dopustili da se apsolutno netačne informacije, na račun onoga što sam ja govorila, kažu.
Kompletne lične podatke koje sam ja ovde čitala, gde smo mi o kandidatu Danici Marinković slušali kao ćerki, ženi, odnosno supruzi i majci, su zvanična biografija upućena narodnim poslanicima. Ja sam blagovremeno na sednici Administrativnog odbora ukazala, kolege znaju koje su bile iz SNS-a, da ovako nešto ne ide pred poslanike. Ja sam apelovala da se tipizuju biografije koje idu u raspravu u Narodnu skupštinu, da ne bismo imali ovakve biografije pred narodnim poslanicima.
Svi koji su bili na sednici Administrativnog odbora znaju, rekla sam javno u mikrofon, postoji o tome zapisnik, da ne bismo došli u ovu situaciju i da kandidat sam sebe degradira čak i ako smatra, ili većina koja ga predlaže i koja će glasati, da su druge kvalifikacije presudne, a ne ono što piše. Svaki građanin koji uđe na internet stranicu parlament.rs ima ove podatke dostupne. Ne samo narodni poslanice, ovo je skupštinski radni materijal o kome mi raspravljamo.
Što se apela tiče, ja sam pominjala samo apel, nisam ga ni čitala. Šta bi tek bilo da sam ga pročitala?

Probaću u dva minuta da odgovorim na ono što je u ovoj salvi, potpuno improvizovanih, i potpuno neverovatnih, ideja pokušano da se provuče. Prvo biografija Danice Marinković je nešto što je dostupno svim građanima Republike Srbije. Kao što sam rekla, vrlo lako proverljivo na internet stranici parlamenta, ali je pola njene biografije o tome čime se bavio njen otac, njena majka, njen muž itd. Problem je njen kako se predstavlja parlamentu koji treba da je bira, a ne u tome kako smo mi čitali ono što je ona sama napisala.
Što se tiče svih drugih optužbi, kada je reč o Banatskim šorama, samo ću da vas upoznam sa činjenicom da je vaš ministar, gospodin Vanja Udovičić, jedan od promotera i ugovarača Banatski šora. On je nas podsticao da promovišemo i da podržavamo tradicionalne sportove.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Da li to košta 2,5 miliona?)
O tome je vrlo jasno govorio i na sajmovima sporta, i na javnim raspravama na novosadskom DIF i bio vrlo zadovoljan što negujemo tradicionalne sportove, koji su prepoznati kao posebna sportska grana. Konsultujte malo Zakon o sportu i resorne pravilnike.
Što se tiče seksualnog obrazovanja, ili ono što se formalno zvao Projekat zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju, ne postoji projekat na koji sam ponosnija nego na ovaj. Nije tačno da je bio realizovan samo u 10 škola u Vojvodini, nego u 74 srednje škole, sa pokrivenošću preko 80 teritorija AP Vojvodine. Jedinstveni, najbolji projekat ove vrste, ne samo u zemlji, nego i u regionu. Preko 12.000 drugaka srednjih škola su prošli kroz ovaj program.
Udžbenik ne postoji, postoji knjiga. Dobro je da postoji. Postoji rečnik o reproduktivnom zdravlju, bio bi korisno štivo za sve narodne poslanike, a sve one insinuacije koje ste navodili počev od homoseksualizma, koji je tačno navodi se da je pozitivna varijacija, to je tačno zato što nije negativna, zato što ne ugrožava ljude oko sebe. Vi svoje strahove na drugom mestu tretirajte.

Zahvaljujem.
Kamo sreće da su i prisutni ovde, ili bar ovi sa druge strane koji govore prošli ovaj program seksualnog obrazovanja. Ako vi niste svesni da se svi rađamo kao seksualna bića sa slobodnim pravom da biramo da li ćemo se reprodukovati ili ne, to je pitanje našeg izbora.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Ali ne više od četiri puta.)
Pomoći vam neću, ako do sada to niste shvatili, nikada nećete. Svojim nastupom i uvredama mene niste uvredili, to je moja borba i ja ću terati, odustajati neću, makar pokušavali da me izvređate koliko god možete, ali ste uvredili upravo Vladu Republike Srbije, uvredili ste ministarku Brnabić, koja sedi ovde.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Vređate ovo društvo.)

Zahvaljujem.
Ideja i cilj ovog mog apela koleginicama i kolegama narodnim poslanicima da podrže predlog da raspravljamo za početak o ovoj izmeni Zakona o igrama na sreću ima cilj da se zapravo drugačije puni, a samim tim i poveća namenski budžetski fond za lečenje retkih bolesti i stanja a koja se ne mogu lečiti u Republici Srbiji.
Naime, po Zakonu o igrama na sreću, dakle, radi se o prihodima koji se ostvaruju od poker aparata, od kladionica itd, 60% ovih prihoda se transferiše direktno u republički budžet, a preostalih 40% se deli na nekoliko takođe budžetskih fondova koji su namenjeni za finansiranje Crvenog krsta, za jedinice lokalne samouprave, sport i omladinu itd.
Repartizacija ovih sredstava unutar tih 40% varira od oblasti do oblasti, a za lečenje retkih bolesti i stanja koja se ne mogu lečiti u Republici Srbiji, ali mogu van Republike Srbije, predviđen je procenat od 5% ili jedva 5%.
Moj predlog da se ovim zakonom drugačije preraspoređuju sredstva od poker aparata i kladionica, naime, da se inicijalno samo 50% sliva direktno u republički budžet, a ostalih 50% promeni u korist ovog budžetskog namenskog Fonda za lečenje retkih bolesti tako što će sa u ovom trenutku 5% taj odnos biti povećan na 25% i zapravo bi, ako pogledamo trenutno stanje u budžetu Republike Srbije, taj fond sa 200 miliona dinara u konačnom ishodu bio uvećan za gotovo još toliko, odnosno on bi iznosio oko 400 miliona dinara.
Ovo govorim zato što smo upravo u raspravi o budžetu čuli od ministra zdravlja da je ovaj namenski budžetski Fond za lečenje retkih bolesti i stanja van Republike Srbije konstituisan 2013. godine, da je 260 miliona bilo dovoljno prošle godine za podnosioce zahteva. Međutim, isto tako smo saznali da mali broj građana ili roditelja naročito dece koja bi imala pravo da koriste ova sredstva ne znaju uopšte za taj budžetski fond i stoga mi imamo i dalje intenzivnu pojavu da se naročito deca leče od retkih bolesti putem SMS-ova i humanitarnih koncerata.
Stoga, smatram da rasprava o ovom predlogu da se ovaj zakon promeni u korist ne samo popularizacije ovog fonda jeste i samo informisanja roditelja, naročito da mogu da koriste ova sredstva.

Zahvaljujem, predsednice.
Ova izmena Zakona o finansiranju lokalne samouprave, odnosno naših opština i gradova u Republici Srbiji, ima nameru zapravo da vrati ono budžetsko stanje u našim opštinama i gradovima kako je bilo pre izmene istoimenog zakona pre dva meseca, odnosno da se prihodi lokala od poreza na zarade vrate na 80%.
To je jedan od najsigurnijih, ako ne i najsigurniji prihod opština i gradova, i potpuno je jasno zašto je centralni nivo vlasti upravo odlučio da od najsigurnijih prihoda opština i gradova uzme sebi deo i centralizuje dodatno ovaj, kažem, najsigurniji prihod opština i gradova, ali posledice, koje su već vidljive na nivou lokala, mislim da bi trebalo dodatno da zabrinu, naročito Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, kao resorno.
U nekoliko navrata sam već pominjala, počev od mog grada Pančeva, da opštine i gradovi kreću sa intenzivnim zaduživanjem, odnosno sa uzimanjem kredita, naravno, pod komercijalnim uslovima, ne bi li ovo oštećenje svog budžeta nadomestili kroz kreditno zaduženje.
Moje Pančevo se npr. zadužilo za gotovo milijardu dinara. Dakle, jedna petina vrednosti budžeta je kreditno zaduženje. Grad Zrenjanin se zadužio za 700 miliona dinara. Grad Niš se zadužio za gotovo dve milijarde dinara, a sve idući u susret onoj centralističkoj meri umanjenja lokalnih prihoda od poreza na zarade, a da bi se obezbedila dodatna sredstva za elementarne nadležnosti, za tzv. izvorne nadležnosti opština i gradova, kao što su održavanje bolnica, odnosno domova zdravlja, održavanje i krečenje i obezbeđivanje elementarnih higijenskih uslova osnovnih škola, naročito, pa i srednjih škola, osim na teritoriji AP Vojvodine, kojima je osnivač i autonomna pokrajina.
Stoga bih apelovala na kolege da, takođe, otvorimo raspravu po ovom zakonu, da zapravo vratimo na pređašnje stanje ovaj zakon koji je prateći zakon Zakonu o lokalnoj samoupravi, da se prvo promeni Zakon o lokalnoj samoupravi, a tek onda ovaj tekući, prateći Zakon o finansiranju lokalne samouprave, jer je praktično centralni nivo skresao finansijski deo sredstava najsigurnijim opštinama i gradovima, bez da im je smanjio nadležnosti, i oni su sada, morajući da se staraju o osnovnim nadležnostima, dovedeni u situaciju da se zadužuju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.
Moj predlog, kojim apelujem na razumevanje i ostale koleginice i kolege narodne poslanice i poslanike, da podrže da se o ovome takođe raspravlja i da se stavi na dnevni red, jeste zapravo izmena i dopuna člana 5. Zakona o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja.
Naime, član 5. u ovom trenutku glasi – manifestacijom, isticanjem simbola ili obeležja ili bilo kakvim drugim delovanjem pripadnika ili pristalica neonacističkih i fašističkih organizacija i udruženja smatra se svaki organizovani ili spontani javni nastup na kojem se izaziva ili podstiče mržnja, netrpeljivost ili diskriminacija prema pripadnicima bilo kojeg naroda ili nacionalne manjine i crkvi ili verskoj zajednici.
Moj predlog je da se ovaj član 5. dopuni - i prema osobama drugačije seksualne orijentacije, odnosno pripadnicima lezbejske, gej ili biseksualne populacije ili transrodnim osobama, odnosno LGBT populacije.
Naime, pored niza dokumenata, kako deklarativnog karaktera, tako i samih zakona kojima je prepoznata diskriminacija svake vrste, pa tako i prema našim sugrađankama i sugrađanima drugačije seksualne orijentacije, smatram da je potrebno ovakav odnos prepoznati i u ovom zakonu, s obzirom da smo svi svedoci i vrlo intenzivno upoznati sa tim kako neonacisti ili fašisti ili homofobi i transfobi, ne samo što uzimaju zakon u svoje ruke, nego i provlače kroz svoje šake sve one koje oni legitimišu kao građane drugačije seksualne orijentacije.
Smatram da između propagande ili organizovanja manifestacija, isticanja simbola do ovako fatalnih posledica kakve neskriveno promovišu, zagovaraju, pa na kraju i primenjuju homofobi i transfobi, naročito u okviru neonacista i fašista u našoj zemlji, jeste vrlo tanka linija i da država mora vrlo jasno da stane kao brana i kao jasno deklarisani zaštitnik svih građana i poštovanja svih osnovnih prava i sloboda, kako kada se ona odnose na nacionalna prava, na verska prava, tako i na prava koja su vezana za slobodu po pitanju drugačije seksualne orijentacije. Apelujem na kolege da se ohrabre i da podrže ovakav jedan Predlog zakona da se nađe na dnevnom redu konačno. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.
Direktna posledica ove moje inicijative da se izmeni Krivični zakonik jeste nedavna situacija kada je, takođe, menjan Krivični zakonik tako što je uvedeno novo krivično delo – javnog odobravanja, odnosno negiranja genocida koji se, po tom novom članu Krivičnog zakonika, odnosi samo na pravosnažne presude sudova u Srbiji, Međunarodnog krivičnog suda.
Tada sam podnela amandman da se ovaj član proširi i da se on odnosi i na Haški sud, u skraćenoj verziji, Međunarodni sud pravde ili Svetski sud. Pitala sam i tada ministarku – po kom osnovu je izvršena selekcija nekih međunarodnih sudova koji su prepoznati ovim članom, a drugih međunarodnih sudova nisu? Pri tom se radi o ovim drugim međunarodnim krivičnim tribunalima koji se direktno bave problematikom nekadašnje naše države i nekako mi je bilo nelogično da je zabranjeno negiranje genocida ili ratnih zločina na nekom drugom kontinentu, kao što je afrički, na primer, a da je dozvoljeno praktično negiranje genocida i ratnih zločina za one ratne zločine i genocide koji su počinjeni u naše ime.
Drugi razlog zašto sam podnela ovu inicijativu jeste, slobodno bih rekla, zato što sam bila obmanuta ili prevarena tokom same rasprave, jer mi nije dato pravo da obrazlažem amandman koji je bio istovetan ovoj zakonskoj intervenciji koju predlažem, a pod obrazloženjem da je on odbačen kao protivustavan. Ispostavilo se da to nije tačno i da on uopšte nije bio ocenjen kao protivustavan i da nikada nisam dobila takvo obrazloženje od resornog odbora. Smatram da je taj politički manevar da se uopšte ova tema, pa makar i kroz dvominutno obrazlaganje amandmana tada ispostavilo efikasnom.
Hvala na mogućnosti što imam tri minuta na početku svake sednice da obrazlažem sada zakonsku inicijativu i da, verujem, sve pažljivije i pažljivije sve kolege prate, što jeste predmet ove moje inicijative, i da jednog dana, ako ne danas, onda u skoroj budućnosti budu spremni da prihvate i činjenicu da svi međunarodni sudovi, koji se na bilo koji način bave ratnim zločinima, zločinima protiv čovečnosti i genocidom počinjenima u naše ime nađe mesto u našem Krivičnom zakoniku. Hvala.

Zahvaljujem predsednice.
Uvaženi gosti iz Vlade Republike Srbije, koleginice i kolege narodni poslanici. Prvo moram da izrazim veliko nezadovoljstvo zato što ni jedan amandman LSV nije prihvaćen, pa čak ni ovaj amandman koji se suštinski odnosi na gotovo isto je i prethodnik primetio, a to je na skraćenje roka za administriranje projektima. Tekući Predlog zakona predviđa devet meseci plus šest, što znači da ćete vi, gotovo godinu i po dana, ostaviti dodatnog prostora za administriranje podnetim zahtevima za korišćenje sredstava iz IPARD programa, odnosno fonda, što je za nas nedozvoljeno dug period u odnosu i na ovo prvobitno kašnjenje usled blokirajućih faktora za neakreditovanje Uprave za agrarna plaćanja. Rekli ste da u aprilu mesecu očekujete da će se uslovi steći za akreditaciju, da se do kraja godine mogu inicirati prvi zahtevi, što tehnički, ako izvedete prostu računicu, znači decembar mesec plus gotovo godinu i po dana vi ste već debelo zagazili u 2018. godinu kada ističe rok za povlačenje prve tranše od 15 miliona evra.
Koristiću i vreme ovlašćenog.
Dodatno želim sada, iako nisam imala takav utisak u utorak kada smo vodili načelnu raspravu, međutim nekoliko kolega iz vladajuće većine me je potaklo da poverujem da su ove slutnje realne, a sada definitivno i sama uviđam da jesu, a to je da je u ova poslednja dva dana od načelne rasprave pa do danas, obavljen izuzetno veliki broj razgovora između poslaničke grupe LSV i naših banatskih paora, naročito južnobanatskih, iz atara mog Pančeva, koji su prateći raspravu i ton kojim su kolege iz vladajuće većine branile ovaj zakon, ili napadale ovu suprotnu stranu, zaključili, tad za mene neverovatnu stvar, a sada kada sagledam sve, apsolutno realno, a to je da su paori sa kojima smo mi komunicirali izrazili sumnju da se i sama docnja oko akreditacije Uprave za agrarna plaćanja nije dogodila slučajno. Izrazili su sumnju da je ta docnja sa svesnom namerom dovedena do ovog nivoa, a zapravo iz razloga da bi budući korisnici IPARD programa, odnosno sredstava iz IPARD fonda, bili oni poljoprivrednici koji su zapravo pod kontrolom vladajuće većine. Odnosno, mreža poljoprivrednika koja će biti apsolutno pod kontrolom ljudi koji će i donositi odluke kada je reč o preporukama da se sredstva odobre po njihovim zahtevima. Ili kako su oni nazvali, moram priznati da nisam ranije čula tu šifru, IMT imal mene tu, kako kažu sada kod nas u Banatu.
Tako da imajući takav odnos prema amandmanima opozicije, a iz izveštaja Odbora sam videla da su samo amandmani jednog kolege iz vladajuće većine prihvaćeni, apsolutno verujem da su naši paori u pravu. Ubeđivala sam ih da možda greše, ne želeći ministra da branim od samog ministra. Čak sam imala vrlo solidne utiske u odnosu na komunikaciju sa nama, na raspravu, na odgovaranje narodnim poslanicima. Međutim, kada smo dobili izveštaj resornog odbora i zaključke Vlade, oni su mene demantovali i sada sam gotovo sigurna da su oni u pravu. Hvala.

Zahvaljujem.
Zaista sam očekivala da ćete ipak malo više komentarisati i dublje ući u demantovanje onoga što naši paori slute i misle. Govorim o ljudima koji žive od pluga, gospodine ministre, ne o ljudima koji žive radeći u ovim klupama koje mi zastupamo ili radeći vaš posao. Dakle, neko ko živi od te zemlje, naročito vojvođanski paori, a jako dobro znam da vi jako dobro znate koliko im je njihova zemlja važna. Dakle, nisam očekivala da ćete tek tako olako preći preko onoga što oni slute i očekivala sam da ćete neke mnogo značajnije argumente dati, naročito kada je reč o transparentnosti na koju ste se pozivali.
Jednim amandmanom smo predložili da se, osim objave u „Službenom glasniku“, sve informacija, dakle, konkursne i sve druge, objavljuju na internet stranici Ministarstva, plus da se upute organima lokalne samouprave, pa da ih i oni objave u cilju dodatne transparentnosti kako bi svaki pojedinac zainteresovan na nivou svoje lokalne samouprave mogao da dođe do tih informacija. Takođe dobro znate da paori vozeći traktor ili bilo šta od poljoprivrednih mašina, ne čitaju „Službeni glasnik“, nego te vredne ruke vrte poljoprivredne mašine da bismo mi imali šta da jedemo. Ne možete očekivati da će oni svakodnevno čitati „Službeni glasnik“.
Potpuno je objektivna bila naša amandmanska ideja da se uputi i opštinama i gradovima gde žive ti naši paori da i oni dodatno informišu potencijale korisnike ovih sredstava. Otuda još jedan razlog da sumnja bude utemeljenija, odnosno da će se raditi o poljoprivrednicima koji su apsolutno pod kontrolom vladajuće većine da bi se maksimalna kontrola nad odobrenim sredstvima do kraja mogla ispratiti.

Zahvaljujem.
Želim da kažem samo dve stvari. Kamo sreće da svi narodni poslanici vladajuće većine razumeju koliko je dobro radio Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, kako u vreme upravljanja ovde prisutnog kolege Gorana Ješića, tako i u vreme Branislava Bogaroškog, a što znam da izuzetno ceni aktuelni ministar.
Kamo sreće da njegove kolege iz vladajuće većine jednako dobro to razumeju, zato što se ne bi ovako osvrtali, pod navodnicima na netačne i manipulativne podatke.
Što se tiče obećanja, ja sam takođe u načelnoj raspravi postavila jedno pitanje oko podsticaja za biljnu proizvodnju, takođe su neke moje kolege o tome raspravljale. Prvo i poslednje obećanje ratarima, predizborno obećanje SNS je bilo da će se podsticaji u biljnoj proizvodnji sa nesrećnih 4.000 dinara vrlo brzo povećati na bar ono pređašnje stane od gotovo 100 evra, odnosno 12.000 dinara i to na taj način što je stranačka hobotnica pokušala da usisa i da smiri poljoprivredna udruženja u svoje redove uoče predizborne kampanje, da amortizuje zadovoljstvo paora ovim obećanjem. Do danas se ništa nije desilo, odnosno ta uredba Vlade kojom su smanjena sredstva i podsticaji za biljnu proizvodnju je i dalje na snazi.

Zahvaljujem, predsednice.
Imam potrebu vas da pitam da mi se definiše po kom osnovu su neki prethodnici dobijali reč, neke ste opominjali da ne govore o amandmanu, neki su govorili o potpuno drugom zakonu koji uopšte i nije u ovom trenutku u raspravi, vrlo malo je njih govorilo o amandmanu LSV, odnosno našem amandmanu o kojem se sada raspravlja. I naročito me zanima, ja sam ispod imena koleginice Snežane Bošković Bogosavljević videla da piše SPS, i shvatila da ona treba da govori u svojstvu narodne poslanice poslaničke grupe SPS. Niti je govorila o mom amandmanu, a pri tom je sve vreme govorila u prvom licu množine - šta smo mi uradili, pa šta smo uradili. Ja apsolutno znam da njena poslanička grupa nije uradila to što je ona pričala da je uradila, i molim da se vodi računa u odnosu na potpis i u odnosu na svojstvo u kojem se ovde govori i kako su ljudi potpisani da se tako i ponašaju. I molim da se govori o ovom amandmanu.
Inače, potrudiću se samo u jednoj rečenici da odgovorim na niz inputa koji su i nama ovde upućivani, da možete bezbrojnim rečenicama i ciframa i podacima da pokušavate da mađijate naše vojvođanske, i sve druge paore. Oni su potpuno sigurni u svom uverenju da i ovaj zakon služi tome samo da se dodatno proširi i potvrdi i dodatno do kraja iskontroliše ona mreža kako poljoprivrednih udruženja, tako i pojedinačnih poljoprivrednih proizvođača, odnosno registrovanih sutra kao pravna lica, ko to bude u stanju da uradi, da bi vladajuća većina imala apsolutnu kontrolu i nad sredstvima koja će se povlačiti iz IPARD fonda. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući. Imam tri pitanja.
Prva dva pitanja upućujem ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandru Vulinu. Naime, prvo pitanje je – u kom svojstvu je u subotu 9. decembra 2016. godine otvorio prvi sajam posvećen nacionalnim manjinama koje žive u Srbije naslovljen „Mozaik Srbije“? Zanima me da mi odgovori – šta je to u nadležnosti njegovoj i ovog ministarstva o kom se trenutno stara, što ima ikakve veze sa nacionalnim manjinama?
Drugo pitanje takođe upućujem ministru Vulinu. Naime, odakle mu podaci koje je naveo otvarajući prvi sajam posvećen nacionalnim manjinama koje žive u Srbiji „Mozaik Srbije“ 9. decembra 2106. godine, da se u Srbiji izdaje 118 štampanih medija na jezicima nacionalnih manjina, od kojih 39 mešovitih, kao i da se na 76 televizijskih kanala emituje 8.000 programa, a na 103 radio-stanice se emituje 11.000 sati mesečnog programa na jezicima nacionalnih manjina?
Tražim od ministra Vulina da mi decidno odgovori, navede i nabroji svih 118 štampanih medija na jezicima nacionalnih manjina i svih 39 mešovitih, kao i da mi u odgovoru tačno navede kojih je to 76 televizijskih kanala koji emituju 8.000 programa i koji su to programi i dodatno da mi tačno navede koje su to 103 radio-stanice na kojima se emituje 11.000 sati mesečnog programa na jezicima nacionalnih manjina.
Treće pitanje upućujem ministarki Zorani Mihajlović, a u ime zabrinutih građana Pančeva sa područja Mesne zajednice Mladost. Naime, kada će se izmeniti u idejnom projektu izgradnje nove obilazne teretne pruge Beograd-Ranžirna-Beli Potok-Vinča-Pančevo-Varoš i plan detaljne regulacije nove obilazne teretne pruge Beograd-Ranžirna-Beli Potok-Vinča-Pančevo-Varoš, i to tako da se izmesti trasa postojećeg industrijskog koloseka NIS Rafinerije nafte Pančevo, a ne da se planira za rekonstrukciju i pretvaranje istog u javnu železničku prugu na delu kroz područja Mesne zajednice Mladost u gradu Pančevu?
Naime, ovim postojećim planom građani i građanke ovog naselja će dobiti dva koloseka i 25 prolazaka dnevno na svega šest metara od njihovih kuća. Zbog toga bi trebalo da dođe do rušenja negde oko 60 kuća. Građani strahuju da će, ako dođe do ove rekonstrukcije, dodatno biti ugroženi njihovi životi na mestu gde se ukrštaju industrijski kolosek sa ulicama i pešačkim prelazima zato što su potpuno neobezbeđeni. Dodatno će biti ugroženi i u delu gde se planira da se izmesti deo postojeće trase pruge Pančevo-Vršac jer će biti premeštena na novu lokaciju odmah neposredno pored trase industrijskog koloseka Rafinerije nafte Pančevo. Na koncu, ugrožena je i bezbednost njihovih stambenih objekata, dakle, 60 porodičnih kuća, koji su izgrađeni u neposrednoj blizini.
Ono što su građani ovog naselja, koji su se organizovali mimo lokalne samouprave, koja nije htela da se bavi ovim problemom, dakle, uprave grada Pančeva, dobili kao odgovor, odnosno preporuku, kada su bili na sastanku u resornom ministarstvu, je da treba da se pristupi izmeni trase industrijskog koloseka, i to tako da se izmesti najkraćom kolosečnom vezom na obilaznicu Beograd-Ranžirna-Beli Potok-Vinča-Pančevo-Varoš.
Ovakav predlog, dakle, po preporuci ministarstva, poslat je lokalnoj samoupravi u Pančevu za izmenu i lokalna samouprava se usaglasila da će sufinansirati izmenu ovih planova, ali od tada prošlo je godinu i po dana, dakle, od marta meseca nema nikakvih informacija, a nema informacija ni da li se uopšte započelo sa izmenom ovih planova, niti bilo koje ideje kada će se krenuti sa najavljenim radovima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi gosti, članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, u uvodnom izlaganju gospodina ministra kao i u izlaganjima mojih prethodnika uglavnom je fokus stavljen između ova tri poljoprivredna zakona, na zakon koji se u proceduralnom smislu najdirektnije bavi IPARD programima i ja ću se takođe u pretežnom delu svog izlaganja osvrnuti na to, s tim da blokirajući faktor koji je nekoliko puta potencirao i sam ministar kada je reč o nesposobnosti u ovom trenutku da se akredituje Uprava za agrarna plaćanja, moram da vratim nekoliko meseci pa i godina unazad.
Podsetiću vas da smo mi još u martu 2015. godine slušali od prethodne ministarke, Bošković Bogosavljević, da će sredstva IPARD programa biti obezbeđena do kraja ove godine, dakle, 2015. godine. Onda smo u junu iste godine slušali najavu prethodne ministarke kada je rekla da će prvi poziv za korisnike novca IPARD fondova biti početkom 2016. godine, odnoseći se na ovih ključnih i tako bitnih 175 miliona evra iz IPARD fonda.
Kada je ministarka bila pitana takođe u junu 2015. godine kada se očekuje akreditacija Agencije za agrarna plaćanja, da bi se ova sredstva mogla koristiti, ona je iz cuga, iz topa rekla da su sve aktivnosti koje su planirane preduzete u roku u smislu pripremanja ovih procedura. Onda nas je zatekla vest u septembru mesecu 2016. godine, znači, neko vreme zvanično nakon formiranja Vlade, sada smo od ministra čuli da je ova vest stigla iz Brisela još 8. avgusta, dakle, nekoliko dana pre izbora Republičke vlade koja se ispostavila da je zaista bruka i sramota za Srbiju, a to je da je zbog nesposobnosti države i rada Ministarstva poljoprivrede u ovom trenutku blokirana akreditacija Uprave za agrarna plaćanja, a samim tim i pravo na povlačenje u prvoj tranši 15 miliona evra za naše paore, a potom progresivno i zaostatak sredstava u narednih nekoliko godina.
Meni je izuzetno problematično to što su naši poljoprivrednici verujući ministarki izgubili kao i mi svi zajedno gotovo godinu i po dana na sad ćemo i mi ćemo fazu, sve je spremno, sad ćemo mi sve to uraditi. Onda se ispostavilo da to tako nije i rekla bih, iako ste pohvalili u prethodnom vašem izlaganju vašu prethodnicu nekako sa izraza vašeg lica ne stičem utisak da vi verujete u te pohvale. Moje ključno pitanje je da ako smo mi izgubili godinu i po dana na sad ćemo i mi ćemo fazu, kako mi sada vama da verujemo, gospodine ministre, da ćete vi to tako jasno i tačno i ispravno rešiti do aprila meseca, odnosno do kraja naredne godine.
Sve i da uzmemo u obzir, hajde da kažem, zavičajnu empatiju u odnosu na naše vojvođansko zajedništvo i ceneći vaš prethodni rad, to nije ipak dovoljno opravdanje, a kamo li dovoljna empatija za takođe neke nedostajuće odredbe u ovim zakonima koje će LSV pokušati da utiče i da ih amandmanski predloži. Nadam se da ćete svesni onoga što je bila zaista sramota za ovu zemlju, do avgusta meseca kada smo čuli za ovaj poražavajući rezultat, odnosno nemogućnost da akreditujemo Upravu za agrarno plaćanje uzeti u obzir naše amandmane i pospešiti kvalitet ova tri zakona koja su trenutno u raspravi.
Dozvolićete, vi vrlo dobro znate ko se drži za reč a ko se drži za uši. Mi bismo zaista voleli da verujemo u sve reči koje ste vi ovde izneli, ali bojim se da nam treba mnogo više argumenata za to i vidim da odobravate ovaj moj stav i da razumete apsolutno sve naše nedoumice sa kojima vrlo iskreno nastupamo ovde u Narodnoj skupštini.
Ono što je za nas zaista neverovatno, da niste uspeli da prepoznate Vojvodinu čak ni u kontrolnoj ulozi, odnosno ulozi nadzora nad IPARD sredstvima, pa makar kao poveren posao prema organima AP Vojvodine. To ćemo takođe amandmanom pokušati da pospešimo. Verujem da ćete imati razumevanja za to, jer vi vrlo dobro znate da je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu intenzivno učestvovao u obukama koje su bile organizovane od strane ministarstva, kada je reč o ovim programima i to u više navrata.
Takođe, moram da zamerim, ja sam očekivala da ćete se pozabaviti ipak i na žalost važećom uredbom koja derogira ovaj zakon u nekim odredbama, a to je podsticajima u biljnoj proizvodnji, jer od nekadašnjih ili doskorašnih praktično 100 evra po ha podsticaji su i dalje svedeni na 3.000 dinara po hektaru. Uredbom se, kada je reč o ovim podsticajima o biljnoj proizvodnji, moram reći da su naši, naročito banatski paori izuzetno zbog toga zabrinuti, apsolutno ne videći svoju perspektivu kada je reč o biljnoj proizvodnji.
Ono što nas takođe zanima, a nismo uspeli da razaznamo iz ovih zakonskih štiva jeste da li će tzv. ranjiva područja biti određena i definisana npr. pre početka rada kompanije „Tenis“ ili posle početka rada kompanije „Tenis“. To je jako bitno imajući u vidu da takođe niste prepoznali jedan bitan segment, a mi ćemo amandmanom pokušati da poboljšamo zakon i u tom pravcu, a to je zaštita životne sredine i svega što podrazumeva zaštitu životne sredine usled intenzivne poljoprivredne proizvodnje.
Sada ću vam navesti jedan plastičan primer, onako kako ga ja, koja nisam poljoprivredni inženjer zaštite životne sredine, kako sam uspela da ga prepoznam, a da ga svi učesnici u diskusiji razumeju i vratiću se na prethodno pomenutu kompaniju „Tenis“. Meni su stručnjaci iz vaše oblasti objasnili da u matičnoj zemlji ove kompanije, a to je Nemačka, ne može npr. jedna farma da broji više od 30.000 svinja dok su najave da će naročito na našem banatskom prostoru farme kompanije „Tenis“ moći da imaju i do 50.000 svinja.
Takođe su mi stručnjaci iz vaše oblasti objasnili da su u Nemačkoj vrlo striktne procedure kada je reč o prečišćavanju otpadnih voda, odnosno svega onoga što proizilazi sa farmi kao što su farme kompanije „Tenis“, odnosno da vode koje se ispuštaju, naravno zagađene sa farme, moraju da budu na višoj tački sliva nego što je ona tačka u reci, u vodi odakle ta kompanija uzima vodu za dalje korišćenje.
To znači da ova kompanija i sve druge slične njoj treba naročito da vode računa o onim vodama koje ispušta u reku, odnosno da mora da ima posebne pogone i filtere za prečišćavanje ovih voda. Ukoliko se kompanija „Tenis“ angažuje i startuje u ovako uređenom ili uslovno rečeno uređenom okviru, ona, koliko ja znam neće imati potrebu da na ovaj način postupa kada je reč o fazi ispuštanja, odnosno uzimanja voda.
Uostalom, zašto bi ona u zemlji Srbiji ulagala dodatna dva miliona evra za ovakve pogone? Tako da, naprosto, kroz ovaj primer želim da postavim dodatno pitanje oko tretmana ranjivih područja, odnosno oko ovog stanja sa brojem svinja i sa ponašanjem u odnosu na životnu sredinu, pošto to nismo prepoznali u ovim propisima.
Ono što nas takođe zanima i takođe dovodi u sumnju naše poverenje prema vašoj datoj reči ovde, kada je reč o ispunjavanju rokova, da se vratim na Upravu agrarna plaćanja IPARD program, jeste to što ste vi za administriranje celokupno, da kažem, projektnim procesom predvideli devet plus šest meseci.
Dakle, gotovo godinu i po dana se gubi na administriranje projektom, što je, ako ste sami naveli kraj akreditacionog procesa zaključen u aprilu mesecu, da će se prostor za konkurisanje i apliciranje otvoriti do kraja ove godine, tih više od godinu dana nikako ne može da uđe u onaj godišnji limit kada prvih 15 miliona dinara mogu da se povuku iz IPARD fonda.
Mi ćemo, takođe, konstruktivno želeći da učestvujemo u popravljanju ovih zakonskih rešenja, predložiti amandmane kojima preporučujemo da se drastično ili značajno skrate ove proceduralne administrativne faze, naročito imajući u vidu da ste i sami rekli da je gotovo sve spremno, da su ljudski kapaciteti gotovo na savršenom nivou, da sve ide po planu i onda nema razloga da devet meseci plus šest meseci traje administrativna faza za odlučivanje samo o projektima koji bi imali pravo da povlače sredstva iz IPARD fonda i dodatno, imaćemo više amandmana.
Dodatno bih htela da skrenem pažnju na takođe jedan segment koji je nama nedostajući, nije prepoznat u zakonu, a to su podsticaji vezani za ruralni turizam. Sigurno sam, vi ste verovatno bolje ja, pošto imate priliku da obilazite celu zemlju, upoznati sa situacijom koliko mala gazdinstva funkcionišu u sivoj zoni u ovoj oblasti ruralnog turizma koja bi, upravo ono što je i vama cilj, mogla da ih zadrži na svojim matičnim područjima, dakle, da se ne upute onim tokovima ekonomske migracije i da prepoznajući podsticaje i podršku ruralnom turizmu vrlo decidno navedeno u zakonu, po našem amandmanu ono što sada nedostaje, da im pomognemo da se i oni uključe u ovaj sistem i da nastave da žive od svog rada onako kako su to i do sada činili.