Poslednje pitanje upućujem gospođi Brnabić, u ovom trenutku još uvek ministarki u tehničkoj Vladi, ministarki državne uprave i lokalne samouprave, a budućoj premijerki svakako, s obzirom da se juče izuzetno zalagala i objašnjavala da će insistirati na maksimalnoj transparentnosti, a sama je odgovarajući na pitanja narodnih poslanika inicirala odnos svog brata, njegovog poslovanja sa državom Srbijom. Tražim od gospođe Brnabić, u bilo kom svojstvu, ministarke ili premijerke, da mi dostavi podatke o poslovanjima kompanije ili firme njenog brata „Aseko“, beše, od trenutka kada je postala ministarka u Vladi, odnosno avgusta prošle godine, doduše, i godinu dana ranije, dakle, od avgusta 2015. godine do danas. Hvala.

Zahvaljujem predsednice, juče sam na sličan način reklamirala, odnosno sa istom namerom član 107. koji smatram da ste povredili dok je govorila mandatorka Brnabić i smatram da ste dužni da je obavestite o nekoliko stvari.

Najpre, da ne može da narušava dostojanstvo Narodne skupštine time što iznosi polutačne podatke ili na taj način da stvara zabunu u javnosti i to se inače zove manipulacija podacima.

Samo ću pomenuti našta konkretno mislim, kada je govorila o zasedanju Nacionalnog saveta za nacionalne manjine. Pominjala da je prosek do sada bio u pet godina, četiri sastanka, do 2009. godine samo jednom. Ona je morala da kaže da je Zakon o nacionalnim savetima usvojen 2007. godine, da se konstituisao tek kasnije i da nije postojalo zakonskih osnova da se sastane od jednom.

Završila sam.

Zahvaljujem, predsednice.

Reklamiram član 107. Poslovnika Narodne skupštine, koji smatram da ste povredili, odnosno da je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine upravo izlaganjem mandatarke Brnabić i da ste bili dužni da reagujete.

Najpre, znamo svi koliko ste osetljivi, kako vi kažete, na šatrovački rečnik i na neprimereno izgovaranje nekih reči, pa sam smatrala da je trebalo odmah da opomenete prethodnu govornicu kada se izjašnjavala o narodnim poslanicima tako da se oni sprdaju ovde u Narodnoj skupštini.

Mi smo takođe navikli možda na njene nekonvencionalne i nespretne izraze, ali sam se nadala da će se to u međuvremenu popraviti, da će naučiti da dolazi u Narodnu skupštinu, da će razumeti kako treba da komunicira sa narodnim poslanicima i da zaista povede računa čak i kada se unervozi ili kada joj ponestane argumenata da raspravlja činjenično sa nama.

Drugi trenutak kada smatram da ste povredili dostojanstvo Narodne skupštine je kada ste dopustili da prethodna govornica iznosi netačne podatke, ili da ih iznosi na taj način da obmanjuje javnost. Tu bih preporučila da se bolje konsultuje sa gospođom Joksimović, koja bi joj sigurno objasnila da nije istorija niti Republike Srbije niti države počela 2012. godine, kada je mandatarka navela da su ubrzano počela da se otvaraju pregovaračka poglavlja, već je to bio jedini način da se otvore, tako što je 2012. godine prvo stečen status kandidata Republike Srbije, a pre toga je trebalo da se završi epoha saradnje sa Haškim sudom. Dakle, taj period je pripao prethodnim vladama, a ove vlade su došle na gotovo. Hvala vam.

Hvala vam predsedavajući.

Reklamiram član 107. koji smatram da ste povredili još u prethodnom ciklusu iako je dobro što ste ga sada nastavili povređujući dostojanstvo u prvom redu i mene lično i mojih kolega kada je i prethodna govornica gospođa Gojković istakla i kritikovala nas koji ne reagujemo na diskriminaciju, kako se izjasnila Ane Brnabić.

Za početak ako bismo vodili računa o pro ili nediskriminatorskom izražavanju, volela bih da svi Anu Brnabić ovde oslovljavaju sa gospođa Brnabić, pošto ne znamo zašto su sve druge dame gospođe, pa u skladu sa bontonom, a oslovljene prezimenom, samo je gospođa Brnabić Ana Brnabić. Zašto je ona samo Ana, a nije gospođa Brnabić? Hajde, za početak to da ispoštujemo.

S druge strane, osetila sam se prozvanom i lično, i mislim da ste tu prekršili Poslovnik, a da niste skrenuli pažnju narodnoj poslanici Maji Gojković kada je počela da pravi razliku između onih koji osuđuju diskriminaciju po bilo kom osnovu, pa i seksualnom opredeljenju i koji to ne čine.

Dužna sam da obrazložim zašto. Zato što bih ujedno i pitala – od kada se broji ta diskriminacija? Mi smo svi ovde bili svedoci kada je Aleksandar Martinović čak u prisustvu lično gospođe Brnabić, nju vređao po toj osnovi, a predsedavajuća ga tiho i vrlo opravdano opominjala. Meni je bila oduzeta reč tada braneći prava LGBT populacije, a Aleksandar Martinović niti je imao oduzetu reč, niti je dobio opomenu. Sada ne znamo od kada se to broji. Od kada je gospođa Brnabić postala mandatarka, a to se nije važilo dok je bila ministarka ili koji su to aršini kada se Poslovnik na ovaj način primenjuje.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moje kolege i ja iz kluba samostalnih poslanika ne možemo da podržimo ovaj član predloženog zakona iz više razloga i zato ćemo tražiti da se briše, zato što on praktično predviđa da se kadrovanje i nadzor u javnim preduzećima, koja se bave elektroprivredom i prirodnim gasom, odnosno EPS i „Srbijagas“, iz Ministarstva privrede prenesu u resor energetike. Direktan su rezultat političke trgovine koalicionih partnera SNS i SPS. To je svima jasno i neupitno je.

Ali, to nije jedini razlog zašto mi za to nećemo glasati, zašto predlažemo da se briše ovaj član.

Naime, u obrazloženju je predlagač naveo jednu notornu neistinu, ali nije problem što je ona notorna, nego što je ona ozbiljna neistina i netačna tvrdnja. Citiram, kaže da je ova izmena potrebna radi usaglašavanja sa standardima EU. To naprosto nije tačno. Apelovaću ovde na kolege iz poslaničke većine da izgovore za svoje koalicione trgovine i pogodbe ne stavljaju iza kulisa EU i iza harmonizacije iza propisa sa EU, zato što to šteti i evropskom putu Republike Srbije, pa i vama samima kao većini, jer je naprosto netačno da EU uopšte zanima kako se organizuje ili reorganizuje Vlada Republike Srbije, koje su nadležnosti u kojim ministarstvima. To zaista EU ne zanima, niti njene organe. To znaju svi koji se ovom oblašću bave.

Ali, ja pouzdano znam šta zanima EU, i što se tiče npr. ovog člana, a mi te odgovore nismo dobili, niti bilo kakve bar mini izveštaje, i upravo se tiču javnih preduzeća, ovako ozbiljnih kao što su EPS i „Srbijagas“. Pouzdano znam da EU zanima šta se dešava sa reformama ovih javnih preduzeća, i to bih postavila kao otvoreno pitanje predlagaču, ili bilo kome ko ima odgovor na ovo pitanje jako važno, jer sam ja tek nedavno i to iz medija saznala da u Vladi Republike Srbije postoji npr. državni sekretar koji je zadužen za reformu javnih preduzeća. Saznala sam da se on zove Dragan Stevanović Boske, da su ga u medijima okarakterisali kao najskupljeg konobara iz Surdulice, da je upravo zadužen…

Izvini, mogu da završim? Pričamo o javnim preduzećima i o prenošenju nadzora nad ovim javnim preduzećima.

Šta je uvreda?

Obrazložite mi samo šta je uvreda. Dakle, ne znam šta je uvreda u iznošenju imena i prezimena državnog sekretara i njegovog radnog iskustva pre nego što je postao državni sekretar za reformu javnih preduzeća. Ja ne znam za koga je to uvreda, za vas ili za nekog drugo, to možemo da čujemo. Ja te odgovore upravo i tražim i tražim da čujem šta je ovo lice, koje je sada državni sekretar za reformu javnih preduzeća, dakle, za EPS i „Srbijagas“, koji se direktno tiču ovog člana, učinilo na reformi javnih preduzeća. To ne zanima samo mene, nego upravo i EU i zato je ovo jako važno. Hvala.

Zahvaljujem.

Reklamiram član 107. smatram da ste povredili dostojanstvo Narodne skupštine time što prethodnog kolegu koji je takođe reklamirao Poslovnik niste sprečili da to nastavi da čini. Naime, uvredili ste narodni dom zato što ste dopustili da se potpuno kontradiktorno i suprotno teže informacije ovde iznose i ne znam čime je, a mene ste opomenuli dok sam govorila, čime je uvređen državni sekretar Stevanović, ako je uvreda za njega i poslaničku većinu koja ga podržava to što znamo svi da je za dve nedelje završio fakultet, to što nije mogao da se seti da li ga je završio u ….

Zahvaljujem, predsedavajući.

Klub samostalnih poslanika svojim amandmanom traži da se briše član kojim se briše Direkcija za elektronsku upravu, odnosno smatramo da ona treba da ostane u postojećem formatu u okviru Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, ne samo zbog toga što ne znamo šta će sa njom nadalje biti ili je tako naizgled samo bilo do sinoć.

Dakle, mi od subote pokušavamo da saznamo od predlagača, kolege Aleksandra Martinovića, šta će biti sa ovom Direkcijom za E-upravu, i to uporno ne možemo da saznamo. Potpuno razumem da on, nakon silnih vređanja na račun gospođe Brnabić krajem prošle godine, nema nikakvu komunikaciju sa njom, ni u ovom trenutku kao resorne ministarke u tehničkoj Vladi, niti kao buduće premijerke, ali su mogli oboje kroz neku bolju koordinaciju, komunikaciju da ozbiljno nastupe u parlamentu i pred narodnom poslanicima i otvoreno kažu šta će se desiti sa ovom, zapravo, strukturom koja se u ovom trenutku zove Direkcija za E-upravu, a ne da mi nadljudskim naporima, u trpnom stanju, slušajući sinoć, na primer, program televizije „Pink“ intervju mandatarke Brnabić, saznajemo šta će se desiti po ovom pitanju. Da nisam nadljudske napore koristila, kažem, da bi ispratila njen intervju i da bih shvatila na moje duboko razočaranje i žalost da se zapravo parlament preselio na televiziju „Pink“, da narodni poslanici koji raspravljaju o ovom zakonu i ovim amandmanima treba na televiziji „Pink“ od mandatarke da čuju šta će se desiti sa Direkcijom za elektronsku upravu.

To je najveći poraz koji je ovaj parlament mogao da doživi i, kažem, uz moje veliko iznenađenje, kako je ova dama uopšte pristala na tako nešto, držeći se ipak nekih etičkih normi koje zagovara.

Sinoć sam od nje čula, ako to bude konačno do kraja ispoštovano, da će ovo njeno čedo, koje jeste Direkcija za E-upravu, da se seli zajedno sa njom, kao nekom krovnom upravom za sva ministarstva, verovatno dobiti novi pravni status u okviru kancelarije, na primer, za elektronsku upravu.

To je ono što mi treba da čujemo od predlagača. Volela bih da čujemo da li je to tačno, da li je informacija sa „Pinka“ iz usta mandatarke Brnabić tačna ili je tačno to što smo mi dobili u radnom materiju, da ostaje lebdeće, da se zapravo samo gasi ova Direkcija i da mi nadalje ne znamo šta će sa njom biti. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.

Moje kolege i ja iz poslaničkog kluba samostalnih poslanika nemamo ništa protiv prepoznavanja intenzivnijeg aktivizma i delovanja po pitanju evrointegracija, ali to nije slučaj sa ovim članom kojim se predlaže uspostavljanje ministarstva za evrointegracije.

Odnosno način na koji se to planira je veoma diskutabilan i ja ću obrazložiti zbog čega. Najpre moram da se osvrnem na kontinuiranu raspravu po ovom pitanju kada su sve zasluge pripisivane još uvek aktuelnoj ministarki za evrointegracije u tehničkoj vladi, gospođi Joksimović, naročito po pitanju otvaranja pregovaračkih poglavlja, a da niko, ali niko od poslanika većine smogao snage hrabrosti, korektnosti, poštovanja i svega što uz to ide prema gospođi Tanji Miščević, kao šefici pregovaračkog tima, koja zajedno sa brojnim radnim grupama čini zapravo kičmu pregovaračkog procesa. Ruku na srce ovaj proces ne bi ni izgledao tako da nema gospođe Miščević. Zaista sam dužna kao neko ko je sa njom sarađivao da skrenem pažnju na to, a mislim da je izuzetno nekorektno od strane poslaničke većine da se tog dela nije setio.

Ono što je dodatno problematično u uspostavljanju ovog ministarstva i načina uspostavljanja rada ovog organa, državne uprave u budućnosti, što je izvesno, jeste tretman stručnih lica, odnosno profesionalaca. Kao što sam malopre pomenula, pa i u pukoj raspravi gospođe Miščević, moram da kažem da je izuzetno veliki problem bio taj što se do sada u pregovaračkim radnim grupama ministarstava na čelu više od polovine pregovaračkih radnih grupa su bili državni sekretari, koji niti imaju znanja, niti imaju kvalifikacije za to, a više od polovine njih ne zna ni da bekne engleski jezik.

To je nešto što je činjenica i što je predstavljalo zaista intenzivno spoticanje u elementarnim stvarima sa drugom pregovaračkom stranom, odnosno predstavnicima EU, o čemu je tim gospođe Miščević vrlo dobro sve znao i koliko-toliko uspeo da taj trasirani put još davne 2001. godine privede onoj pravoj nameni. Takođe i u …

Koristim i vreme zamenice poslaničke grupe.

Po amandmanu i iskoristila bih rado ostatak vremena da ukažem na još neke rizike koji su do sada bili ozbiljna nota u pregovaračkom procesu, kritička nota naravno, i zbog čega mi ne možemo da podržimo na ovaj način uvođenje ministarstva za evropske integracije.

Kao što sam rekla u prvom delu izlaganja kada sam istekom tog dela vremena prekinuta, ono što se ispostavilo kao strašno veliki problem u dosadašnjem radu, a sada deluje da će se samo ta koordinacija nastaviti, a to je da su na čelu pregovaračkih radnih grupa ispred ministarstava državni sekretari, od kojih više od polovine niti govori engleski jezik niti su stručno osposobljeni ni kapacitetima ni obrazovanjem ni iskustvom za posao koji je pred njima.

U tom smislu, želim posebno da skrenem pažnju da se nadam da se nikada više neće dogoditi situacija kakvu smo imali na poslednjoj međuvladinoj konferenciji, kada su se raspravljala otvaranja poslednja dva pregovaračka poglavlja, kada se niko od stručnih lica ko je pisao pregovaračko poglavlje nije našao u delegaciji Republike Srbije. Dakle, niti smo imali predstavnika ili direktora Zavoda za intelektualnu svojinu, niti bilo koga iz Uprave carina. To su stručna lica koja su pisala pregovaračka poglavlja koja će i sutra trebati implementirati i pripremati sva akta radi harmonizacije, ali oni nisu, nažalost, našli mesto u delegaciji Republike Srbije, što je nedopustivo. Taj odnos ocene pozitivne prema nestručnim licima koji su nagrađeni tako što su šefovi pregovaračkih radnih grupa, a nenagrađivanje, kažnjavanje, izolacija ili sakrivanje stručnih lica koji zapravo rade evrointegracijski posao u najozbiljnijem delu tog posla je nešto sa čim Vlada Republike Srbije i naročito ovaj budući saziv koji se očekuje za nekoliko dana treba da se suoči i da prizna da nema kapaciteta ni znanja za to.

Ono što sam još pri kraju svog izlaganja dužna da napomenem, iz prostog razloga što smo slušali u prethodnim izlaganjima pohvale na račun ove Vlade Republike Srbije i prethodne Vlade, odnosno istog sastava, a to je da se ostavlja utisak da je proces evrointegracija započeo dolaskom Aleksandra Vučića na čelo Vlade, kao glavnog pregovarača. Moram radi javnosti da podsetim da se do otvaranja pregovaračkih poglavlja ne bi ni došlo da Republika Srbija najpre nije stekla status kandidata. To se dogodilo početkom 2012. godine, dakle, pre nego što je Aleksandar Vučić uopšte došao na vlast. Da bi Republika Srbija stekla uopšte status kandidata, takođe radi javnosti, važno je da napomenem da je prethodno trebalo da se ispuni niz vrlo teskobnih uslova, između ostalog i saradnja sa Haškim sudom. Tako da je Vlada Aleksandra Vučića i ceo ovaj pregovarački proces praktično došao na gotovo, na spreman teren i na rešena najteža pitanja od 90-ih godina do 2012. godine.

Jako je važno reći da je otvaranje pregovaračkih poglavlja priznanje svim vladama od 2001. do 2012. godine, kada su se stekli uslovi za otvaranje pregovaračkih poglavlja, a ne da se pod navodnicima novija istorija ili istorija približavanja Evropskoj uniji broji od 2012. godine i Aleksandra Vučića. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Koleginice i kolege, pozivam se na kršenje člana 105, odnosno pogrešno protumačenih reči i držim zbog javnosti da istaknem nešto jako važno, a to je da je čista laž da je došlo do bilo kakvih falsifikovanja, kao što je ovde rečeno. Niko od nas narodnih poslanika ne može ništa da falsifikuje. Ključ je očigledno u pisarnici i u službi, odnosno u pokušaju manevra koji vam je u ovom trenutku i u ovom danu pošao za rukom, a to je da narodni poslanicima opozicije ne dozvolite ni njihovo vreme koje im pripada po predlozima za dopunu dnevnog reda.

Znam da je svima vama izuzetno teskobno vreme od četiri do pet sati, koliko traje svaki početak svake sednice, kada se utvrđuje dnevni red i kada mi imamo gotovo 70 predloga za izmenu i dopunu dnevnog reda. To je jedino vreme kada narodni poslanici opozicije mogu da govore u miru, neometani u svoja po tri minuta po predlogu zakona, bez prava na repliku bilo koga drugog, bez kršenja Poslovnika, što znači da jedino dragoceno vreme kada neometano možemo da govorimo jeste upravo utvrđivanje dnevnog reda. Sada ste našli manevar kako da nam i to uskratite. To je suština ove gimnastike sa vremenom, odnosno tzv. odlaganjem sednice od 10.00 sati na 15.30 sati.

Želim da javnost sa tim bude upoznata i da i poslednju vremensku mogućnost koju narodni poslanici opozicije, ponavljam, imaju pred svima drugima koji pokušavaju bukom i polnim i rodnim temama da skrajnu ovu važnu temu jeste ta da nam i to vreme oduzmete. Hvala.