Zahvaljujem.
Osetila sam po amandmanu prosto potrebu da se javim kao žena u prvom redu i nadovezujući se na branjenje uspostavljanja ovog krivičnog dela od strane ministarke rekla bih predlagaču, ili preporučila, ovog amandmana da nije potrebno da pogleda fotografije, dovoljno je samo da pročita opise svih onih stvari koje podrazumevaju genitalno sakaćenje žena i da više nikada ne izgovori ono što je ovde izgovorio. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Liga socijaldemokrata Vojvodine je podnela amandman kojim jasno prepoznaje razliku između polnog uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja i po nama obrazloženje koje ste naveli praktično je svedeno na status nelogizma u odnosu na reč „seksualno“ i da stoga niste prihvatili ovaj predlog. Obrazloženje nije dovoljno i nije opravdavajuće iz istih razloga koji su moji prethodnici navodili, odnosno da polno uznemiravanje podrazumeva uznemiravanje između lica različitog pola, seksualno može biti između lica istog pola.
Međutim, dopuniću svoj apel da ipak uzmete u obzir i prihvatite ovaj naš amandman i činjenicom da razni zakoni, strategije i akta Republike Srbije koje se bave direktno ili indirektno ovom problematikom upravo koriste reč „seksualno uznemiravanje“ i dozvolićete mi da ih i pomenem. To je Zakon o radu, Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o ravnopravnosti polova, Zakona o oglašavanju, Zakon o potvrđivanju revidirane Evropske socijalne povelje, Nacionalna strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period 2008/13, Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici u partnerskim odnosima 2011/15, Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije 2013/18, dakle tekuća, Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost period 2016/20, dakle tekuća, opštim i posebnim protokolima za zaštitu žena i dece, žrtava nasilja, kao i u prevodima presuda Evropskog suda za ljudska prava.
U svemu što sam navela se isključivo koristi sintagma „seksualno nasilje“, „seksualno uznemiravanje“. Molim vas da ako vam druga obrazloženja ili apeli nisu bili dovoljni da uzmete ove amandmane u obzir, još jednom dobro razmislite i, pozivajući se na tekuća akta Strategije i druga dokumenta koja su važeća i tekuća u Republici Srbiji, ipak prihvatite ovaj amandman i prepoznate polno uznemiravanje kao seksualno uznemiravanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi gosti, članovi republičke Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, onoliko koliko sam čula u trajanju prethodne rasprave gotovo da niko nema dilemu da je potreba ovog zakona neupitna. Imamo samo nekoliko dilema, odnosno pokušaja da ga upotpunimo i poboljšamo kroz dodatne naše amandmane kako verujemo, barem mi iz LSV možemo da zaokružimo samo postupanje u fazi i nakon faze izricanja hitnih mera.
Na moju veliku žalost, ima i kolega koji priznajem, nisu razumeli suštinu ovog zakona i u nekoliko navrata su pokušali da relativizuju čitav ovaj problem, postavljajući ga na osnovama potencijalne zloupotrebe od strane žena, što mislim da je nedopustivo da se u tom tretmanu postavlja na dnevni red, pa čak i u okviru nekog opravdanja ovde u Narodnoj skupštini, naročito ne kada raspravljamo o ovakvoj zakonskoj inicijativi.
Upravo u tom smislu postoji u samom postupanju, u samoj hronologiji onako kako predviđa ovaj predlog zakona, ne pritvor od osam sati i ne zatvor od 48 sati, nego su to sve postupci ka potencijalnom drugačijem ili pritvorskom zaustavljanju nasilnika ili potencijalnog nasilnika, ukoliko prekrši ove izrečene hitne mere.
Dakle, koliko sam razumela verujem da jesam, osam sati traje zapravo procena nadležnog specijalizovanog policajca koji je u sedištu policijske uprave i koji ima jedan vrlo sadržajan upitnik, između ostalog, a i vrši druge procene u koordinaciji sa drugim resornim službama, da bi uopšte procenio hoće li izreći hitne mere naređenja, udaljenja nasilnika iz stana, odnosno porodičnog okruženja ili eventualno zabrane žrtvi.
Ono što nas brine jeste šta se dešava u situacijama u kojima je hitna mera izrečena, u konkretnom slučaju mera udaljenja iz stana u trajanju od 48 sati, odnosno 40 sati, pošto će se sigurno uzeti u obzir ovo osmočasovno vreme zadržavanja kada nadležni policijski službenik obavlja procenu, pre nego što izrekne hitnu meru, šta se nakon toga dešava sa nasilnikom? Mi nismo videli odgovor na ovo pitanje u ovom Predlogu zakona i smatramo ga ključnim da bi ceo ovaj preventivni proces imao smisla.
Već sam rekla da sam u komunikaciji sa ljudima na terenu koji će sutra biti zaduženi za sprovođenje ovih mera, mogla primetiti njihovu zabrinutost upravo od trenutka izricanja mere udaljavanja iz stana, kada ne znamo gde će boraviti potencijalni nasilnik ili nasilnik, gde će ga oni naći ukoliko se on sam ne javi, onako kako zakon predviđa, nakon isteka mere od 48 sati, gde će znati da ga traže? Ako je parcijalni model austrijskog zakona bio u nameri da se ovde primeri, nije se to postupanje zaokružilo, tako da se npr. predviđa da se tačno zna gde će boraviti na nekoj drugoj adresi potencijalni nasilnik ili eventualno da mu se obezbedi, što znam da podrazumeva dodatne troškove, smeštaj tamo gde može da bude na sigurnom u smislu praćenja šta on radi.
Kao što sam rekla, on apsolutno može besan i ljut, zbog izricanja mere da ode u kafanu, da se napije, da uskoči kroz vrata ili prozor i da ubije žrtvu. Međumera ovde nema.
Ono što je za nas takođe diskutabilno jeste ne predviđanje obaveštavanja žrtve o izrečenim merama, tako da ona ne može ni da zna kada nasilnik pokuša da prekrši meru ili je prekrši kako bi prijavila da je on u prekršaju.
Ono što takođe bih volela da čujem u odgovoru ministarke, jeste kako je predviđena ova obuka, s obzirom da je zakon u planu da bude primenjen, odnosno da stupi na snagu za dosta meseci od današnjeg dana, od 1. juna naredne godine, što mislimo da je kasno, a ima naznaka da će se raditi o jednodnevnoj obuci. Volela bih da čujem da li je tačno i radovalo bi me da to nije tačno, ali ne možemo da vidimo s obzirom da zakon ne propisuje pravilnik. Kako će izgledati ta obuka, ko će biti zadužen? Mi smo mogli samo da zaključimo da je ovde najbitnija stvar sertifikacija ljudi koji će proći obuke, a ne kako će ta obuka izgledati.
Ono što je takođe diskutabilno za LSV i mi ćemo amandmanom pokušati tu da intervenišemo jeste da savet koji je u nameri da se konstituiše kao vladino telo, ovaj član predviđa da može po potrebi uključiti i predstavnike organizacija civilnog društva. Smatramo da taj savet mora u svom sastavu imati bar jednog člana reprezentativnog udruženja, odnosno organizacije civilnog društva, upravo zbog toga što ovaj savet pretpostavljam da će biti političko telo, u odnosu na to kako je opisan njegov sastav. Smatramo da je potreban i taj eksterni član koji nije član Vlade, koji ne radi u organima državne uprave, da bude deo ovog saveta kao korektivni faktor i kao neko ko se svakodnevno, možda i češće sreće sa žrtvama nasilja ili sa informacijama koje je i do sada prikupljao, a nadležni organi to nisu.
Ono što je takođe problematično za nas, tu ćemo isto pokušati da vas zamolimo da uzmete u obzir ovaj amandman i da ga usvojite kao predlagač, jeste član 35, odnosno ukidanje praktično krivičnog dela prekršaja mere zaštite od nasilja u porodici po Porodičnom zakonu, a sada svođenje na prekršaj u okviru člana 35. jednako sa prekršajem izrečenih hitnih mera. Smatramo da treba i krivično delo kakvo je bilo i do sada, a po osnovu porodičnog zakona da ipak ostane na snazi, nije na odmet da imamo i ovo krivično delo. Neće nikome biti zbog toga teže, ali možda će nekome biti lakše.
Naravno, ono što je bila dilema i juče kada sam govorila, nisam dobila odgovor, dva puta sam pokušala da dobijem konkretan odgovor od ministarke i molim vas da mi odgovorite. Po kom osnovu i po kojim kriterijumima ste za izmene Krivičnog zakonika uvodeći novi stav koji se tiče uspostavljanja novog krivičnog dela za javno odobravanje, odnosno negiranje postojanja genocida, zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina, napravili selekciju u odnosu na to koje ćete sudove, odnosno čije ćete presude uzimati u obzir u ovom krivičnom delu, a koje nećete. Zato što ovde nedostaje međunarodni sud za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije.

Zahvaljujem poštovana predsednice.
Molila bih kolege narodne poslanike da obrate malo pažnju na ovaj moj predlog zakona, kojim bi se ovaj dugačak naziv, da ga ne čitam ponovo, izmenio, a tiče se prepoznavanja jedne, ne nove, ali nove u zakonskom predlogu, grupe ljudi prema kojima su neonacističke, odnosno fašističke organizacije izuzetno ekstremno opredeljene, što su prethodne godine u javnom životu Srbije i te kako dokazale.
Naime, u članu 1. u Zakonu o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja u članu 5. se prepoznaje ova diskriminacija prema određenim grupama naših građana, tačnije manifestacijom, isticanjem simbola ili obeležja ili bilo kakvim drugim delovanjem pripadnika ili pristalica neonacističkih i fašističkih organizacija i udruženja smatra se svaki organizovani ili spontani javni nastup na kojem se izaziva ili podstiče mržnja, netrpeljivost ili diskriminacija prema, u trenutnom rešenju to su, prema pripadnicima bilo kog naroda ili nacionalne manjine i prema crkvi ili verskoj zajednici.
Moj predlog za izmenu ovog zakona tiče se uvođenja još jedne grupe, odnosno prema osobama drugačije seksualne orijentacije, pripadnicima lezbijske, gej ili biseksualne populacije ili transrodnim osobama, odnosno LGBT populacije, koja bi ovom izmenom zakona prvi put bila prepoznata u zakonima Republike Srbije kroz skraćenicu LGBT populacija.
Potpuno smo svesni, čak i na nivou rešavanja sudova, da se samo postupanje kao u poslednjem slučaju Mladena Obradovića, kada je pre nekog kratkog vremena bio oslobođen za ovakve potencijalne radnje i diskriminaciju i iskazivanje mržnje prema upravo LGBT populaciji, bio oslobođen pod za mene neprihvatljivim okolnostima, recimo, kao što je bila trudnoća njegove supruge. Pošto ona, pretpostavljam, nije više trudna, to više neće biti povod za odbijanje ovakve zakonske inicijative.
Zamolila bih kolege narodne poslanice i poslanike da se saglase da ovaj predlog bar bude stavljen na dnevni red, a kroz raspravu da se možda i dopuni određenim drugim grupama naših sugrađana koji takođe mogu da budu u riziku od neonacista i fašista. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.
Takođe molim kolege narodne poslanice i poslanike da uzmu u obzir ovu izuzetno značajnu izmenu u statusu predloga u ovom trenutku još uvek i da se takođe postigne saglasnost da se ovaj predlog stavi na dnevni red i da se bar raspravlja o njoj, s obzirom da je inicijativa usmerena na direktno na povećanje sredstava u budžetskom fondu za lečenje retkih bolesti, onako kako i sam Zakon o igrama na sreću u ovom trenutku predviđa, ali u mnogo nižoj proporciji, odnosno mnogo nižem procentu nego što je ova moja inicijativa za izmenu Zakona.
Naime, po Zakonu o igrama na sreću, 60% prihoda od igara na sreću se izdvaja direktno u republički budžet, a 40% u budžetske namenske fondove koji su opredeljeni za rad Crvenog krsta, za lokalne samouprave, za sport i omladinu i, između ostalog, za istraživanje i lečenje retkih bolesti. Ono što je predmet mog predloga jeste da se ovom izmenom izvrši preraspodela na drugačiji način sredstava koja se prihoduju od igara na sreću, naime, da se umesto odnosa 60 naprema 40, odnosno 60% koje idu direktno u republički budžet, a 40% u ove namenske troškove, da se proporcija promeni u jednakom odnosu, odnosno da se za istraživanje retkih bolesti sporta i omladine, funkcionisanje Crvenog krsta izdvoji u prvom krugu 50% prihoda od igara na sreću, a onda unutar preraspodele sredstava u tih pet oblasti da se za istraživanje i lečenje retkih bolesti koje su izlečive, ali ne postoji mogućnost da se one leče u Republici Srbiji, da se odnos od 5% poveća na 25%.
S obzirom da je ovaj budžetski fond osnovan 2014. godine od strane Vlade i da je izuzetno limitiran u iznosu, odnosno u prikupljanju sredstava koja su namenjena istraživanju retkih bolesti, ali i lečenju retkih bolesti i bolesti van Republike Srbije, dakle za bolesti koje su izlečive, ali u ovom trenutku to nije moguće u našoj zemlji. Cilj ove intervencije, kao što sam rekla, jeste da se iznos od 5% namenjen za ovaj budžetski fond od igara na sreću poveća na 25%. To u praksi znači da bi umesto dosadašnjih 40 miliona za ove namene bilo izdvojeno…

Zahvaljujem, predsednice.
Ovim predlogom za izmenu Zakona o finansiranju lokalne samouprave namera je praktično da se stanje vrati na ono od pre mesec dana kada su usvojene izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave, imajući u vidu da se već osećaju negativne posledice, odnosno primetne reperkusije na nivou finansiranja opština i gradova u Republici Srbiji. Naime, tadašnjom izmenom ovog zakona centralni nivo je direktno zadirao u prihode opština i gradova koji spadaju u najsigurnije prihode, a to je deo od poreza na zarade. Ono što se u međuvremenu počelo dešavati, mada je naznaka bilo i u to vreme, jeste da su opštine i gradovi počeli mahom da se zadužuju, da uzimaju kredite, idući u susret posledicama ove zakonske izmene, i tako što uzimaju kredite za poslove koji su u osnovnoj nadležnosti opština i gradova, kao što su krečenje škola, zdravstvenih ustanova, ambulanti itd.
Mi smatramo da ovo nije dobar postupak, možda ne na nivou rešenja, nego da nije bio dobar postupak u izmenama zakona i da je prvenstveno trebalo da se izmeni Zakon o lokalnoj samoupravi, da se drugačije uredi lokalna samouprava uvođenjem politipskog sistema, odnosno kao što i sami svi znamo, to niko nije dovodio u pitanje, imamo opštine i gradove koji se neodgovornije odnose prema javnim sredstvima, ali da se odredi jedan minimum nadležnosti koji svi moraju da obavljaju i o njima da se staraju, a da se onda odredi npr. deo fakultativnih nadležnosti za koje bi opštine i gradovi koji su odgovorniji ili sposobniji mogli da imaju obezbeđena dodatna sredstva.
U tom pravcu je i ova izmena zakona, odnosno da se prethodno izmenjeni zakon vrati u prvobitno stanje, da se prvo interveniše na nivou organizacije lokalnih samouprava, a da se tek onda po tom osnovu promeni i način njihovog finansiranja, s obzirom da je Zakon o finansiranju prateći zakon, po Zakonu o lokalnoj samoupravi, a ne osnovni zakon i ne može on da ima primat u odnosu na same nadležnosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.
Uvaženi gosti, članovi Republičke vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, ja bih isto odmah da se nadovežem na ponovne utiske ministarke koja je komentarisala učešće organizacije civilnog društva u radnoj grupi koja je sačinjavala ovaj Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Čisto radi potvrde činjeničnog stanja, što se Autonomnog ženskog centra tiče kao reprezentativne organizacije civilnog društva koji je sam objavio da je napustio radnu grupu u istom danu kada je potpredsednica Vlade, gospođa Zorana Mihajlović pristupila potpisivanju njihove peticije, tako da nema sumnje u podatak da su žene iz Autonomnog ženskog centra napustile radnu grupu. To ne znači da deo njihovih sugestija nije uvršten u ovaj Predlog zakona, ali je svakako ostao deo primedbi i preporuka koje ćemo i mi iz LSV kroz svoje amandmanske predloge predočiti kolegama narodnim poslanicima i naravno očekivati podršku koja ide u cilju poboljšanja ovog zakona.
Ono što je nešto što se provlači u obrazloženju, u konkretnom slučaju na Predlog zakona o izmeni Krivičnog zakonika je nešto što nas dovodi u duboku dilemu da li je ovo stav ministarstva, da li je ovo propust ministarstva ili je promena kursa Republičke vlade, u šta sumnjam, ili bih volela da sumnjam, gde navodite na drugoj strani u obrazloženju kada je u pitanju usaglašavanje Krivičnog zakonika sa svim relativnim dokumentima EU, bilo bi preuranjeno da se to učini već u ovoj fazi. Do ulaska Republike Srbije u EU ima još dosta vremena, a i sama EU će neke svoje akte u međuvremenu menjati.
Volela bih da verujem i želim da mi potvrdite – da li ste to vi napisali ili je to možda bio propust nenameran nekog od vaših saradnika zato što ovakav odnos prema usaglašavanju sa pravnim tekovinama EU jeste nešto što je u potpunoj suprotnosti sa zacrtanom politikom Republičke vlade i ukoliko je ovo način da budemo obavešteni o toj promeni, molim takođe da nam se to jasnije i kaže, a ne da to čitamo iz nekih stranica obrazloženja prilikom izmene Krivičnog zakonika.
Ono što je polazeći od nekih „lakših“ izmena u Krivičnom zakoniku za nas iz LSV sporno jeste, jedna od koleginica je prethodno na to ukazala, da se po ovoj intervenciji zapravo ponavljanje, odnosno prekršaj zabrane prisustvovanja lica na određenim sportskim priredbama više ne sankcioniše kaznom zatvora, već novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. Ja bih volela da čujem, ako ne i da vidim podatke na osnovu kojih ste vi zaključili da se huligani, ukoliko prekrše zabranu prisustvovanja određenim sportskim priredbama, više ne trebaju kažnjavati zatvorskom kaznom.
Ovakvo aboliranje huligana je za nas apsolutno neprihvatljivo i mi ćemo naravno amandmanski pokušati da intervenišemo na ovaj vaš predlog, ali me zanima na osnovu čega ste doneli ovakav predlog i kako mislite da će sudije npr. kojima se u sudnici pojavi grupa navijača, grupa huligana suditi zatvorsku kaznu ukoliko imaju i mogućnost da dodeljuju novčanu kaznu, a recimo prekršaj nije tome primeren?
Ne želim da se mešam u odluke sudova, ali mislim da ni sudijama neće biti lako u ovim okolnostima kada ih zakon na drugačiji postupanje obavezuje da verujem da će se borba sa huliganstvom svesti na isključivo sudije u ovim postupcima.
Ima dosta stvari. Neću o svim amandmanima govoriti. Biće poseban dan za to. Postoji isto tako neslaganje sa definisanjem nekih novih krivičnih dela koja se uspostavljaju ovim zakonom, kao što je npr. polno uznemiravanje. U obrazloženju se navodi zbog čega je definisano kao polno a ne seksualno uznemiravanje. Obrazloženo je – zato što je seksualno reč stranog porekla. Onda u Krivičnom zakoniku ne bi trebala da stoji ni reč – falsifikovanje ako idemo tom analogijom.
Imam obavezu da vam skrenem pažnju i nadam se da možete da prihvatite naš amandman da ipak redefinišemo naziv ovog dela u seksualno uznemiravanje s obzirom da se polno uznemiravanje svodi na uznemiravanje između osoba suprotnog pola, a seksualno uznemiravanje može da podrazumeva ili podrazumeva uznemiravanje između osoba i istog pola. To jeste bitna razlika u kvalifikaciji i što se samog termina i reči tiče, nije pitanje isključivo toga da li je – seksualno strana reč, već i u samom značenju.
Ono što takođe jeste nešto što je sporno za nas, naročito u izmenama Krivičnog zakonika jeste član 40. vašeg predloga u kojem se navodi u članu 387. posle stava 4. dodaje se potpuno novi stav 5. koji glasi, dozvolićete mi da ga citiram – Ko javno odobrava negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina učinjenih protiv drugih lica ili člana grupe koja je na osnovu rase, boje kože, vere, porekla, državne i nacionalne ili etničke pripadnosti na način na koji može dovesti do nasilja ili izazivanje mržnje prema takvoj grupi lica ili članu te grupe, ukoliko su ta krivična dela utvrđena pravosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Apsolutno podržavamo stav da se za početak uspostavi ovo krivično delo na način na koji je uspostavljeno. Međutim, protivni smo stavu iz ovog predloga kojim ne znam po kom osnovu ste selektivno odlučili da primenjujete presude nekih sudova, a presude nekih drugih međunarodnih sudova da ne primenjujete, pa tako se ovde vezujete za sudove u Srbiji, Međunarodni krivični sud, ali i za Međunarodni sud za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije i za Međunarodni sud pravde, te ćemo svojim amandmanom pokušati da pomognemo da i ovo bude potpuno rešenje, odnosno da se primenjuju sve presude međunarodnih sudova koji ovako treba i da stoje u našem Krivičnom zakoniku.
Što se tiče Predloga zakona o sprečavanju nasilja u porodici takođe pozdravljam i verujem u dobru nameru da se zapravo kroz naređenja, odnosno uvođenje hitnih mera preventivno, ovo je preventivni zakon i da je to njegova osnovna namena i naročito u onom vrlo detaljnom opisu koji se tiče procene rizika. Međutim, ima nekoliko nedoumica, odnosno po nama nedorečenih situacija koje mogu biti problematične u primeni ovog zakona na samom terenu i ukoliko jednostavno pokušamo da simuliramo neku situaciju nasilja ili opasnosti od nasilja.
Za nas su nedorečene one okolnosti u kojima ukoliko se izrekne naređenje hitne mere da se nasilnik ili potencijalni nasilnik udalji iz stana, odnosno iz porodičnog okruženja, zbog čega se nije predvidela mera npr. oduzimanja ključeva, odnosno neke sigurnosti kojom bi nadležni, odnosno specijalizovani policijski službenik bio siguran ili koliko, toliko siguran da neće imati nasilnika povratnika u porodično okruženje?
Takođe, ono što ovde nedostaje i što ćemo mi takođe amandmanski predložiti predlagaču da usvoji jeste nedostatak obaveštavanja i same žrtve. Dakle, nadležni policijski službenik izriče naređenjem hitnu meru nasilniku ili potencijalnom nasilniku, ali nije nigde predviđeno da se istovremeno ili odmah neposredno nakon izricanja mere o izrečenoj meri obaveštava i žrtva, jer ona ne može da zna da je mera prekršena ukoliko nije obaveštena koja je hitna mera izrečena. Takođe će to biti jedan od naših predloga.
Takođe imamo veliku dilemu u primeni ovog zakona i verujemo da će te nedorečenosti moći da se isprave amandmanskim predlozima.
Kada je reč o uslovno rečeno praćenju nasilnika ili potencijalnog nasilnika, kada mu biva izrečena mera udaljenja npr. u vremenskom trajanju 48 sati i šta onda biva sa njim? Gde on odlazi? Ko se o tome stara? Ja sam u nekoj komunikaciji sa izvršiocima na terenu pitala kako je to moguće da izgleda, a oni kažu – ne znamo, to verovatno neće biti naš posao. Znači, nasilnik nakon izrečene mere o udaljenju u trajanju od 48 sati može da ode u kafanu, da se očajan napije, da se vrati i da ubije žrtvu. Ne postoji ovim zakonom mehanizam praćenja nasilnika nakon što mu je mera udaljenja izrečena. I to je ključna stvar, da ne bismo imali rizik od ponovnog nasilja ili nažalost fatalnog ishoda kada su žrtve nasilja u pitanju.
I s tim u vezi, ja se nadam, pošto sam nameravala da iskoristim samo deo u ovom trenutku vremena ovlašćenog ispred LSDV, volela bih da čujem odgovore bar na ova pitanja. Naravno, nastaviću diskusiju sa vama, a iskoristiću svoje vreme u naknadnom periodu. Zahvaljujem.

Molim vas samo još jednom da precizirate, pošto možda nisam dobro razumela, dozvoljavam, ali mi niste ipak rekli šta se dešava sa nasilnikom ili potencijalnim nasilnikom u toku važenja hitne mere od 48 sati, nakon što je izrekne nadležni specijalizovani policijski službenik. Gde on ide, šta on radi, ko njega nadzire? On nije u zatvoru u tom trenutku, nije prekršio, samo mu je izrečena mera da on dva dana treba da se udalji iz porodičnog okruženja.
Dakle, to je jedno otvoreno pitanje koje mislim da je rizično ukoliko se ne bude dovelo do kraja, tako da bih na to svakako htela da mi odgovorite.
Niste mi odgovorili na izmenu Krivičnog zakonika, odnosno selektivnost pri definisanju sudova i međunarodnih sudova čije će se presude poštovati o ovim Krivičnim zakonikom, tako da bih molila da mi na to još jednom precizno odgovorite. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.
U ime LSV i zainteresovanih građana Pančeva prvo pitanje upućujem premijeru Vlade Republike Srbije Aleksandru Vučiću, koji je sinoć izjavio da ono što se događalo u pančevačkoj azotari je skandal. S tim u vezi, tražim da mi jasno odgovori na šta je mislio kada je događanja u pančevačkoj azotari definisao i prepoznao kao skandal? Kakvi su planovi u vezi potencijalne privatizacije Azotare u Pančevu koju je takođe sinoć gostujući na RTS izjavio?
Sledeće pitanje upućujem Ministarstvu finansija Dušanu Vujoviću imajući u vidu da smo mi iz LSV stekli utisak da se radi o oprečnim izjavama ili neusaglašenim izjavama kako premijera koji je protekle nedelje ovde odgovarao na pitanja poslanika, tako i izjava koje su i premijer pokrajinske i republičke vlade dali nakon zajedničke sednice dveju vlada prošle nedelje.
Naime, u više navrata smo čuli najave da će biti usvojen zakon o finansiranju Vojvodine, kao zaključak dveju vlada između ostalog, a onda smo protekle nedelje u odgovorima premijera ovde pred narodnim poslanicima čuli da Republika Srbija već ispunjava Ustavom garantovanih najmanje 7% kada je reč o sredstvima namenjenim AP Vojvodini i to iz rashodnog dela budžeta, a i da, kako je sam rekao ne vidi na koji način bi se drugačije opredeljivala sredstva za AP Vojvodinu, pitajući narodne poslanike od koga onda treba da uzme da bi dao Vojvodini?
Stoga od ministra finansija želim odgovore da li će do kraja godine, odnosno do usvajanja Zakona o budžetskom sistemu Republike Srbije biti upućen u skupštinsku proceduru zakon o finansiranju AP Vojvodine, što znači da ćemo prema tome videti da li će finansiranje Vojvodine novim zakonom biti planirano u 2017. godini ili ne. Takođe, kada će u skladu sa ovom radnom agendom koju pretpostavljam da Ministarstvo finansija planira, otpočeti i javna rasprava za pretpostavljam nacrt ili prednacrt zakona o finansiranju Vojvodine?
Treće pitanje upućujem MUP koje mi je odgovorilo na pređašnje pitanje koje se ticalo toga kako je moguće da glavni predstavnik organizacije „Obraz“ koja je inače rešenjem Ustavnog suda iz 2012. godine zabranjena, a u oceni tužilaštva prepoznata kao klerofašistička, dakle kako je ova organizacija, odnosno njen predstavnik Mladen Obradović mogao da se sa svojim saradnicima javno okuplja u sred Beograda na protestu povodom održavanja referenduma u Republici Srpskoj?
Nisam zadovoljna odgovorom koji sam dobila od MUP gde je Mladen Obradović identifikovan inicijalima. To mi prvo nije jasno, zašto M.O. kada nije maloletno lice u pitanju. Sa druge strane odgovor je sadržao informaciju da je Mladen Obradović zakazao i najavio ovaj skup kao fizičko lice, a ne kao pravno lice ispred organizacije „Obraz“.
S tim u vezi nezadovoljna odgovorom, tražim dodatne informacije od MUP – da li svako fizičko lice koje želi da zakaže javni skup prolazi bilo kakvu proveru? Odnosno, da li bilo ko kao fizičko lice može da zakaže skup, da donese npr. teško naoružanje, da dovede sve građane u rizik, a da prethodno nisu sprovedene od nadležnih organa određene provere kojim bi se procenio rizik, odnosno osobenosti lica koje zakazuje javni skup i samim tim bezbednost javnosti. Između ostalog i promovisanje ideje organizacije koja je, ponavljam rešenjem Ustavnog suda iz 2012. godine zabranjena. Hvala.

Zahvaljujem predsednice.

Uvaženi gosti iz republičke Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, hajde da poverujemo mi iz LSV da je zaduženje od Ujedinjenih Arapskih Emirata u vrednosti od milijardu dolara i potrebno, ali ono što je nama ostavilo otvorenu sumnju jeste, kada je reč o načinu kako će se ova sredstva utrošiti, tu smo ostali sa dilemama još u odnosu na prvi dan kada je rasprava i počela.

Kako je ministar Vujović i sam priznao, kontrolno telo koje je bilo najavljeno kada se prvi kredit ove vrste uzimao 2014. godine, u jednakom iznosu, ali sa nešto nižom kamatom, nije do sada bilo uspostavljeno. To je tada bila najavila guvernerka Narodne banke gospođa Tabaković. Međutim, sve i da je bilo uspostavljeno, samo kontrolnu ili nadzornu ulogu nad izvršenjem zakona ima i parlament, odnosno narodni poslanici.

S tim u vezi, zamolila sam ministra Vujovića pre nekoliko dana, kada smo započeli ovu raspravu, da nam, kako bismo i poverovali u način i opravdanost trošenja ovih sredstava za koje se sada zadužuje Vlada RS, da nam dostavi podatke o onom kreditu iz 2014. godine. Na žalost, evo, dok traje rasprava, nismo dobili ta sredstva. Ja verujem da ćemo možda u nekom kasnijem periodu, ja vas molim da to učinite, da dostavite to narodnim poslanicima, jer ne postoji drugačiji način da mi dođemo do tih podataka.

Međutim, ono što nam je ostalo kao dalja dilema jesu pretpostavke u koje smo slobodni da verujemo i koje proizilaze iz osnovnog zakona o sporazumu između dveju vlada, između Vlade RS i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je osnov i za ove zajmove i koji je na snazi u narednih 10 godina, počev od 2014. godine, kada je zakon i usvojen i, naravno, sa mogućnošću produženja, ukoliko ni jedna od sporazumnih strana ne odustane od toga.

Da li to, s obzirom da je praksa postala da se uzimaju zajmovi od Ujedinjenih Arapskih Emirata i, koliko znam, ovaj zajam je i bio, ministre, predviđen budžetom za 2016. godinu, čak u nešto većem iznosu nego što je to sada, da li se, u skladu sa ovim ponašanjem zapravo, u trajanju od 10 godina, inicijalnih 10 godina po osnovnom zakonu između dveju vlada, planira i kasnije, odnosno redovno, rekla bih, zaduživanje od Ujedinjenih Arapskih Emirata?

Ono što je nama takođe ostalo kao otvoreno pitanje, a prosto koristim priliku što ste tu i što su se pominjala i pregovaračka poglavlja i transparentnost u oblasti finansija i javni tenderi itd, koristim priliku da vas pitam šta uopšte znači ovaj leks specijalis u pitanju transparentnosti, koja je takođe upitna za nas iz LSV u zakonu o potvrđivanju sporazuma o saradnji između dveju vlade, koji je osnov za sve posledične …

Jel mogu da završim rečenicu, pošto je pitanje za ministra?
U članu 6. ovaj sporazum kaže – sporazum i ugovori, programi i projekti …

Pa jedna rečenica je član 6.

Tri reda. Citiram - da svi sporazumi i ugovori ne podležu javnim nabavkama, javnim tenderima, javnim nadmetanjima ili drugom postupku predviđenom nacionalnom … (Isključen mikrofon)

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi gosti, članovi Republičke Vlade i predstavnici, koleginice i kolege narodni poslanici, u uvodnom izlaganju ministra Vujovića kojim je branio zaduživanje, odnosno kredit u vrednosti od milijardu dolara koji RS treba da dobije od UAE slušali smo gotovo identične razloge i argumente koje smo slušali i 2014. godine od strane njegovog prethodnika, ministra Lazara Krstića. S tim da smo u međuvremenu čuli još nekoliko izjava koje su se razlikovale od ministra do ministra - koji je zapravo cilj ovog zaduženja, pa smo tako čuli od prisutnog ministra da ćemo novim kreditom finansirati ili dospele obaveze po osnovu obaveza po osnovu postojećih dolarskih kredita ili samo plaćanje kamate ili će to biti kombinacija ranije otplate kredita i vraćanje kamata i glavnica.
Onda smo slušali ministra Dačića koji je rekao i potpisao ugovor da je cilj zajma podrška privrednom razvoju Srbije putem smanjivanja troškova finansiranja, unapređenja ekonomske situacije u zemlji i doprinosa u ostvarivanju planiranog razvoja.
Danas smo čuli i još neke dodatne argumente, mogu ali nisam sklona tome da na – majke mi, mogu da verujem u to, s obzirom da je ministarka Mihajlović juče sate provela objašnjavajući da ova Vlada više ništa ne radi na – majke mi, a ovde prvog sledećeg dana ispada da je baš suprotno i upravo je to ono što LSV ne može da prihvati, a to je da usled toliko argumenata koje smo danas čuli, mi nismo dobili konkretan plan tog trošenja, nismo dobili strukturu trošenja jer bismo jako voleli da vidimo da to piše onako kako ste vi danas se zaista potrudili da objasnite. Tim pre što je jedan od argumenta i 2014. godine bio, tada je guvernerka NBS, gospođa Tabaković o tome govorila, da će se formirati i neko posebno kontrolno telo koje će nadzirati trošenje sredstava iz gotovo istovetnog kredita takođe u vrednosti od milijardu dolara koji je uzet 2014. godine.
Mi do danas nemamo nikakvu informaciju o tome šta je to kontrolno telo radilo, do kojih je zaključaka došlo, postoji li neki izveštaj o tome i da li je uopšte i formirano to kontrolno telo, tako da bih i taj odgovor volela da čujem od gospodina ministra.
Moram priznati da nas iznenađuje to što nismo dobili mnogo precizniju strukturu trošenja ovih sredstava, iz prostog razloga što ministra Vujovića ne smatramo, rekla bih, nesnađenim ministrom, onako kako su se prethodni neki ministri narodnim poslanicima predstavljali, gospođa Brnabić, gospodin ministar prosvete, koji su se vrlo često u diskusijama sa narodnim poslanicima pozivali na to da su novi ministri i da se možda baš nisu dobro snašli na ovoj funkciji na početku svog prvog mandata, a vas zaista ne smatramo nesnađenim ministrom i očekivali smo mnogo detaljniji plan, odnosno apsolutno konkretan i detaljan plan o tome kako će se ova sredstva trošiti.
Takođe, ne možemo, a da se ne prisetimo situacije koja nas je zadesila u septembru mesecu, kada su praktično zamrznute aktivnosti vezane za IPARD poljoprivredni program i kada se ispostavilo da Srbija nije osposobljena da povuče sredstva, zapravo da konkuriše i povuče sredstva iz IPARD fondova koja su besplatna, dakle bespovratna sredstva, govorimo o fondovima EU, ali se ispostavilo da je mnogo lakše da se zadužuje. Takođe je jedan od argumenata bio da ovom kreditu ne treba gledati u zube. Čuli smo i razloge da je on gotovo kao poklon, što naravno nije. Znamo vrlo dobro razliku između poklona i kredita. Jedan od argumenata je bio od strane zajmodavca, u ovom slučaju UAE, da se njih baš puno i ne tiče na šta će biti ova sredstva utrošena.
To je bio jedan od ključnih argumenata 2014. godine, gde nije bilo nikakvih uslovljavanja od strane zajmodavca u kom pravcu i na koji način će se ova sredstva utrošiti. Možemo da razumemo da je stav zajmodavca takav, ali ne možemo da prihvatimo da je stav zajmoprimca takav odnosno kako od strane narodnih poslanika, tako i od strane građana koji će sutra trebati da vraćaju iznos ovog zaduženja. Isto tako onda vrlo lako možemo da poverujemo da je upravo u nameni problem, što bismo rekli – u tom grmu leži zec, jer sredstva koja se povlače iz EU, debelo moraju da se pravdaju. Verujem da svi dobro znamo koliko su složene procedure, kako su striktne revizije predstavnika EU i Evropske komisije kada je reč o trošenju evropskih sredstava, a kao što vidimo, u ovom slučaju to nije slučaj, odnosno zajmodavac nije uopšte zainteresovan da zna i ne tiče ga se kako će se ovaj novac trošiti.
Što kaže, možemo da razumemo, ali ne razumemo da sa naše strane to nije mnogo detaljnije i preciznije objašnjeno i sve što je rečeno u toku današnjeg dana, što će verovatno biti zapisnički konstatovano i zabeleženo, i stenogramski takođe, može da bude naš radni materijal koji će narodni poslanici dobiti, ali prosto smatramo da, s obzirom da se zaista radi o stručnom licu koji vodi Ministarstva finansija, jedan mnogo pregledniji i strukturalni sadržaj planiranja trošenja ovog zajma u vrednosti od milijardu dolara je bio neophodan, da bismo i mi krajnje ozbiljno poverovali u namene koje su ovde iznete, a ne da se svede na ono što ministarka Mihajlović je juče pokušala da demantuje, da se neće raditi na „majke mi“.
Ono što bih dodatno pitala jeste, iako ste se vi dotakli u par navrata i odnosa sa MMF, ali bih volela i da nam ponovite, možda konkretnije i detaljnije, kakav je stav MMF po pitanju ovakvih zaduženja.
Ono što bih uputila možda kao primedbovanje i predsedavajućem, s obzirom da uvažavam činjenicu da ministar Dačić nije prisutan, pošto imamo više tačaka na dnevnom redu u objedinjenoj raspravi, ono što je za nas ligaše bilo nedopustivo jeste, kao što su mnoge kolege primetile, način i ton kojim se on obraća narodnim poslanicima i to da je on takav i da je to njegov manir je takođe neprihvatljivo. Možda smo i mi u drugim okolnostima takvi, pa se na ovom mestu privedemo redu i ponašamo onako kako smatramo da je pristojno. To da se on zaista izdire na narodne poslanike ne možemo da prihvatimo kao opravdavajuću okolnost u vidu njegove karakterne osobenosti, a naročito, što sam i zabeležila, primedbovanje opoziciji, pošto se nama obraćao, da nećemo valjda mi njemu da solimo pamet kako treba da se ponaša u procesu dijaloga i kako treba da brani stavove Srbije.
Volela bih da je tu, verujem da će način način da isprati ono što smo primedbovali na njegovu adresu, da takođe ministar Dačić je poslednji koji treba nekome da soli pamet o politici i dijalogu.

Tema je, imamo objedinjenu raspravu.