Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, naravno, ne plašim se, duboko vas cenim i uvažavam, pre svega kao damu i kao ženu koja poseduje ogromno stručno znanje, ali malo sam se našalio sa vama jer ste napravili izraz lica, kao "zar baš moraš opet po amandmanu". Ali, neću dugo.
Dakle, mislim da je amandman gospodina Vlatka Ratkovića apsolutno opravdan, osnovan i da je Vlada trebalo da ga prihvati. Mislim da je potpuno logično da u Rumi postoji osnovno javno tužilaštvo i da postoji osnovni sud. Opština Ruma ima više od 60.000 stanovnika, teritorijalno je prilično velika, obuhvata 16 sela. Mislim da je apsolutno logično bilo da se zadrži postojeća pravosudna mreža.
Jedino ne znam zašto gospodin Vlatko Ratković nije sam obrazložio ovaj svoj amandman. Malo smo u čudnoj situaciji, poslanici opozicije moraju da brane amandmane koje podnose poslanici iz vladajuće koalicije. I dalje tvrdim ono što sam rekao i pre nekoliko dana - da su svi ovi amandmani koje su podneli narodni poslanici iz vladajućih partija u stvari sredstvo da se opere savest pred građanima opština iz kojih ti narodni poslanici dolaze.
Mislim da narodni poslanici vladajuće koalicije u danu za glasanje neće glasati za svoje amandmane. Mislim da će strah od Vlade biti jači u odnosu na obaveze koje ti narodni poslanici imaju prema svojim građanima. Ali, to je samo moja tvrdnja, oni mogu da me demantuju u danu za glasanje, da pokažu da su slobodni poslanici, da su hrabri, da su odlučni, da imaju određeni lični i politički integritet i da u danu za glasanje, suprotno mišljenju Vlade, glasaju za svoje amandmane.
Inače, ovaj amandman je zanimljiv i u kontekstu onoga što sam maločas govorio. Rekao sam da se na sajtu Haškog tribunala nalaze interaktivne mape; Vlada može da pogleda te mape i da vidi na koji način tužilaštvo Haškog tribunala i kompletan Haški tribunal doživljavaju Republiku Srbiju. Dakle, Srbija je podeljena na tri dela. Unutrašnje granice između Vojvodine i centralnog dela Srbije i Kosova i Metohije i centralnog dela Srbije tretiraju se kao državne granice. To je dokaz više da je za Haški tribunal i za države koje stoje iza Haškog tribunala Kosovo i Metohija već nezavisna država. Sve ove priče kako smo mi SSP-om postigli veliki uspeh, da ipak nije sve izgubljeno itd., nažalost, padaju u vodu pred činjenicom da je za Haški tribunal i za države koje su ga formirale, koje ga finansiraju i podržavaju, Kosovo i Metohija, nažalost, nezavisna država, odvojena od Republike Srbije.
Inače, gospodine Ćosiću, žao mi je što gospođa ministar nije ovde, ali na ovoj interaktivnoj mapi nalazi se i Ruma, dakle opština koja se pominje u ovom amandmanu. Na ovoj karti piše: "Kliknite na crvenu tačku za kratak pregled i spisak predmeta u kojima je pred međunarodnim sudom dokazano ili se tvrdi da su počinjeni zločini na određenom području". Ova mapa i svi prateći tekstovi služe kao uvod za upoznavanje sa zločinima počinjenim u ratovima u bivšoj Jugoslaviji.
Zamislite, dame i gospodo narodni poslanici, u Rumi su se desili ratni zločini!
Za te ratne zločine, po mišljenju tužilaštva Haškog tribunala, odgovoran je niko drugi nego Vojislav Šešelj zato što je 6. maja 1992. godine u Hrtkovcima održao jedan govor u kojem je rekao da svi oni koji su lojalni državi Srbiji mogu da ostanu u Srbiji, da će im on lično i SRS garantovati bezbednost. Čak je izričito rekao da svi Hrvati koji služe u JNA, čiji su sinovi u JNA, imaju njegovu reč da će, što se tiče članova i simpatizera SRS, biti bezbedni. Tužilaštvo Haškog tribunala je te njegove reči, zamislite, protumačilo kao ratni zločin ili, tačnije, kao kršenje zakona i običaja rata.
Kao što vidite na ovoj karti, u Rumi... U stvari, misli se na Hrtkovce, jer se jedna od tačaka optužnice protiv Vojislava Šešelja odnosi i na taj inkriminisani govor dr Vojislava Šešelja u Hrtkovcima. Vi svi tvrdite, kao što i mi tvrdimo, da Republika Srbija nije vodila bilo kakve ratove, da se na teritoriji Republike Srbije nisu vodile bilo kakve ratne operacije u periodu za koji je nadležan Haški tribunal, ako izuzmemo NATO intervenciju, odnosno agresiju 1999. godine. Nažalost, Haški tribunal to ne priznaje. Evo, kao što vidite, Ruma je označena kao jedna opština u Vojvodini, odnosno u Srbiji, u kojoj su, navodno, počinjeni ratni zločini.
Nažalost, koliko sam pročitao ovaj predlog budžeta za 2009. godinu, Vlada je predvidela značajna finansijska sredstva za finansiranje Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom. Sve ove činjenice koje vam mi iznosimo za vas nisu dovoljne. Pored svega što radi Haški tribunal, ne samo sa Vojislavom Šešeljem nego sa svim Srbima koji su optuženi ili protiv kojih se vodi postupak ili koji su osuđeni pred Haškim tribunalom, vi te argumente ne uvažavate.
Mi smo vam danas pokazali kartu u kojoj je Haški tribunal potpuno pogazio svoju nadležnost. Dakle, on samog sebe više ne doživljava kao nekakvu pravosudnu instituciju, kao instituciju pravde. To je isključivo politička institucija. Da je to tako vidi se iz ovih karata u kojima Haški tribunal deli Srbiju na tri dela: na Vojvodinu, na užu Srbiju i na Kosovo. Kosovo je, po ovim kartama, već nezavisna država; Vojvodina, ako imamo u vidu činjenicu da je Novi Sad označen tačkom, a ne crnim kvadratom, još nije država, ali vi iz vladajuće koalicije im zdušno pomažete da se i taj treći deo Srbije - Vojvodina, proglasi nezavisnom državom. Evo, mi smo ovde da vam taj posao otežamo i, što se tiče SRS, a mislim i svih patriotskih organizacija u Srbiji, taj pokušaj razbijanja Srbije i stvaranja nekakve nezavisne države Vojvodine neće vam poći za rukom.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, ja bih vas molio da mi vratite vreme koje je počelo da teče i pre nego što sam izašao za govornicu.
Dame i gospodo narodni poslanici, svaka nepodopština koja je stavljena na papir od 2001. godine i ovde, u Narodnoj skupštini, proglašena zakonom, opravdavana je time da to tako mora zato što od nas to traži Evropska unija, SAD ili već neka druga strana država, odnosno neka druga međunarodna organizacija. Ja sam već više puta postavljao pitanja, ko iz EU ili, uopšte, ko iz zapadnog sveta traži da se u Republici Srbiji, krajem 2008. godine, donesu baš ovakvi pravosudni zakoni i na to pitanje još uvek nisam dobio validan odgovor.
Naravno, i za ovaj zakon o područjima sudova i javnih tužilaštava, verovatno, vredi ona opšta floskula – da ovakav zakon mora da se donese jer je to korak ka približavanju Srbije evropskim i evroatlantskim integracijama. Međutim, to je priča koja sve manje ima osnova, odnosno priča koja sve manje nailazi na pozitivan prijem kod građana Srbije.
Sada vidite, dame i gospodo narodni poslanici i vi, gospođo Malović, u rukama imam Deklaraciju Konsultativnog veća evropskih sudija. Konsultativno veće evropskih sudija je savetodavno telo Komiteta ministara Saveta Evrope i ono funkcioniše od 2001. godine. To telo čine sudije svih država članica Saveta Evrope. Dakle, to je telo koje ima i politički, a pogotovo stručni kredibilitet.
Da vidimo šta kažu evropske sudije o vašim predlozima zakona, ne samo o ovom zakonu o kome danas raspravljamo, o amandmanima, zakonu o područjima sudova i javnih tužilaštava, nego o celokupnom setu pravosudnih zakona, onako kako ih je predložila Vlada Srbije.
Dakle, gospođo Malović, Deklaracija glasi ovako: ''Deklaracija Konsultativnog veća evropskih sudija koju je, po ovlašćenju plenarne sednice, na sastanku održanom u Strazburu, 14. novembra 2008. godine, usvojio njegov biro, a povodom predloga zakona koji se nalaze u proceduri pred Narodnom skupštinom Republike Srbije i koji predviđaju prestanak sudijske dužnosti sudijama izabranim po ranijim zakonima.
Pismom od 24. decembra 2007. godine i od 4. novembra 2008. godine, Društvo sudija Srbije obavestilo je Konsultativno veće evropskih sudija da se, na predlog nadležnog ministarstva, u skupštinskoj proceduri nalazi Predlog zakona o sudijama, koji predviđa: a) prestanak sudijske dužnosti sa 31. decembrom 2009. godine sudijama koje nisu izabrane u skladu s tim zakonom, b) ovlašćenje Visokog saveta sudstva da donese odluku o potrebnom broju sudija i v) pravo na naknadu plate u trajanju od šest meseci za sudije koje ne budu ponovo izabrane, a koje može biti produženo za još šest meseci za sudije koje u tih šest meseci stiču pravo na penziju.
Konsultativno veće evropskih sudija je raspravljalo o ovim pitanjima na sastancima svog biroa održanim u Lisabonu, 23. aprila 2008. godine, i Tartuu, 17. juna 2008. godine, kao i na Devetoj plenarnoj sednici u Strazburu, održanoj od 12. do 14. novembra 2008. godine. Imajući u vidu navedeno, Konsultativno veće je zaključilo da je Evropska komisija za demokratiju putem prava'', čuvena Venecijanska komisija, ''u svom mišljenju o Ustavu Republike Srbije i mišljenju o nacrtima zakona o sudijama i zakona o uređenju sudova Republike Srbije, ukazala da uopšte nije očigledno da postoji potreba za procesom ponovnog imenovanja, reizbora svih sudija, ni u kontekstu izvršene promene Ustava, ni u kontekstu reforme sudskog sistema.''
Dalje, neću vam čitati ceo tekst: ''Konsultativno veće je zaključilo da je načelo nepremostivosti sudije i stalnosti sudijske funkcije, sve do ispunjenja zakonskih uslova za penziju, ili do isteka vremenski ograničenog mandata, tamo gde on postoji, osnovno načelo nezavisnosti sudstva.
Zaključilo je da usvajanjem Ustava i Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava nije došlo do prekida pravnog i političkog kontinuiteta, te da član 7. navedenog ustavnog zakona, koji propisuje da će se prvi izbor sudija Vrhovnog kasacionog suda izvršiti najkasnije u roku od 90 dana od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, a izbor ostalih sudija, u roku od jedne godine, treba tumačiti u skladu sa načelom nepremostivosti i stalnosti sudijske funkcije, garantovanog kako prethodnim, tako i sadašnjim ustavom Republike Srbije.
Konsultativno veće izražava zabrinutost'', gospođo Malović, ''da Predlog zakona o sudijama, koji je u postupku pred Narodnom skupštinom Republike Srbije i koji jasno utvrđuje prestanak sudijske dužnosti sudijama koje već imaju stalnost funkcije, ugrožava nezavisnost sudstva. Polazeći od navedenog, Plenarna sednica Konsultativnog veća evropskih sudija predlaže, odnosno zahteva od predstavnika Srbije da o ovoj deklaraciji obavesti Visoki savet pravosuđa Republike Srbije, koji treba da bude garant nezavisnosti sudstva u toj zemlji, kao i Društvo sudija Srbije, zahteva od predstavnika Srbije da, u dogovoru sa biroom i sekretarijatom ove organizacije, preduzme sve potrebne mere da se, na zahtev nadležnih srpskih vlasti, organizuje sastanak na kojem će se ova pitanja detaljnije raspravljati.''
Evo, sad je potpuno jasno da ovo što nam vi predlažete ne da nije u skladu s evropskim standardima, nego je direktno suprotno tim standardima. Dakle, ta teza da moramo da donesemo, bukvalno, na silu boga ovaj zakon, iako je stručna javnost protiv njega, iako je dobar deo poslanika protiv njega, kako opozicionih, tako i vladajućih partija, iako je dobar deo medija protiv ovog zakona, dobar deo sudija, sudske administracije, itd., ovako kako ste ga vi predložili, jer je to u skladu s evropskim standardima, nije prava.
Ja sam vas, gospođo Malović, podsetio na jedan dokument koji bi za vas koji bezuslovno težite uključenju u EU trebalo da bude jako važan, jako bitan. Radi se o izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija. Otprilike, to je ''sveto pismo'' na putu Srbije ka ulasku u EU. Mene zaista čudi kako da vam sada odjedanput taj izveštaj više nije bitan, više nije bitno šta Evropska komisija kaže o tome kakvi su pravci reforme u Republici Srbiji, sad, odjedanput, vi sami pronalazite neke puteve ulaska u EU mimo onih zvaničnih i mimo mišljenja samih evropskih institucija.
Dakle, detaljno sam pročitao ovaj izveštaj i, zaista, nigde nisam mogao da nađem nijednu rečenicu o tome da je potrebno donositi baš ovakve zakone. Ne postoji nigde nijedna takva odredba, preporuka, savet, zaključak, apsolutno ništa. Pročitao sam, doduše, nešto drugo, što vi iz vladajuće koalicije uporno gurate pod tepih, odnosno nećete da priznate. Recimo, mogli smo da čujemo ovih dana, i ne samo ovih dana, nego i proteklih nedelja, proteklih meseci i proteklih godina, da mi, građani Srbije, evo, samo što nismo ušli u EU, juče samo što nismo ušli u EU, danas, sutra najkasnije, samo treba da uhvatimo Ratka Mladića, Gorana Hadžića, eventualno, ako nam postave još neki zahtev što se tiče Haškog tribunala i, manje-više, to je to.
U izveštaju Evropske komisije se kaže šta je bitno što Srbija mora da uradi da bi bila bliža EU.
Gospođo Malović, vidite šta je bitno? Nije bitno to što ukidate sudije, sudove, lustracija sudova, što pravite haos u pravosuđu. To se EU ne tiče. Evo šta ona od vas traži: „Važno je da Srbija demonstrira konstruktivan stav u pogledu učešća Kosova u regionalnim inicijativama“. To se od vas traži. Baš njih briga da li imate sud u Šidu ili ga nemate, da li imate sud u Beloj Palanci ili ga nemate. Njih zanima da li ste konstruktivni kada je u pitanju učešće Kosova u regionalnim inicijativama. To je uslov za približavanje Srbije EU, da Srbija Kosovo prizna kao svog suseda, da sa susedom ima izuzetno dobre odnose, da mu pomaže da ide napred u tim regionalnim inicijativama.
Šta se, dalje, od vas traži? Saradnja s Haškim tribunalom je ocenjena pozitivno, s naglaskom na hapšenje i izručenje Radovana Karadžića. ''Srbija se poziva da okonča saradnju hapšenjem i izručenjem preostala dva optužena“. Ta preostala dva optužena su, verovatno, general Ratko Mladić, kome ste neki dan pretresali kuću, i Goran Hadžić.
Dalje – fiskalna politika. Gospodo, kakva vam je fiskalna politika? Vi kažete da je odlična. Božidar Đelić je ovde frenetično pozivao i narodne poslanike i građane da uđemo u EU, jer, bože moj, on vodi takvu ekonomsku i fiskalnu politiku koja je apsolutno u skladu s evropskim standardima.
Ali, kada se pročita izveštaj Evropske komisije, dolazi se do jednog potpuno suprotnog zaključka. „Fiskalna politika je i dalje ekspanzivna, pogotovo pre i posle izbora, što ugrožava makroekonomsku stabilnost. Generalno, makroekonomski miks je ocenjen kao neuravnotežen, s nedovoljno izraženim fiskalnim ograničenjem“.
Kada se ovo prevede na običan srpski jezik, gospodo, mnogo trošite, javna potrošnja je izuzetno velika, velik vam je broj ministarstava, velik vam je broj agencija, velik broj organa uprave u sastavu ministarstava, ogromna državna administracija, suviše skupa, neefikasna, neracionalna, mnogo košta. Umesto da krenete u reforme tako što ćete da krešete partijski stvorenu državnu administraciju, vi ćete da otpuštate sudije, samo zato što vam nisu politički lojalni.
Dalje, šta se kaže, gospođo Malović, u ovoj bibliji evropskih integracija za Srbiju. „Mali napredak je zabeležen u oblasti zapošljavanja“.
Setite se šta ste obećavali, ne samo sada i 2004. godine, šta je rekao Boris Tadić: „Građani, samo izaberite mene, samo što nismo ušli u EU, 500.000, milion novih zaposlenih“. Međutim, kada se pogledaju cifre hladne glave, kada se promisli o onome što vi obećavate, stiče čovek sasvim drugi utisak.
Dakle: „Mali napredak je zabeležen u oblasti zapošljavanja. Strategija zapošljavanja je u skladu s evropskim zahtevima“.
Svaka čast, ali je primena slaba. „Konkretne mere su preduzete u cilju povećanja zapošljavanja, naročito kroz razvoj malih i srednjih preduzeća, ali poseban problem je nezaposlenost žena. U oblasti socijalne politike je još uvek na snazi Zakon o radu iz 2005. godine. Nema napretka u oblasti zaštite i bezbednosti na radu, nema sveobuhvatnog antidiskriminatornog zakona“.
Kao što vidite, prilično nepovoljne ocene. Niste mnogo napredovali za ovih osam godina u približavanju EU.
„Najmanje napretka je zabeleženo u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije“.
Samo da vas podsetim, napravili ste jednu u nizu agencija. Ne znam da li neko od vas i zna kako se ta agencija zove – Agencija za energetsku efikasnost.
Kada ste obrazovali tu agenciju, rekli ste da će svi problemi u oblasti energetike biti rešeni. Nisu rešeni. Stvorili ste agenciju, mnogo košta, tu ste zaposlili vaše partijske kadrove, rezultati jako slabi.
Dalje, gospođo Malović, ono što je za vas jako bitno – borba protiv pranja novca. To vam je glava četiri ovog izveštaja. „Ocenjeno je da je učinjen manji napredak u ovoj oblasti, ali da je potrebno usvojiti novi zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, kao i da policija i tužilaštvo nemaju dovoljno kapaciteta za procesuiranje slučajeva pranja novca. Zaključak je da su pripreme još u ranoj fazi, ali da je pranje novca i dalje ozbiljan problem“. To je ono što vam opozicija stalno govori. Perete novac, ne preduzimate bilo kakve mere da se to spreči.
Dalje, borba protiv organizovanog kriminala, u oblasti trgovine drogom, finansijskog kriminala, pranja novca i korupcije predmet su ozbiljne zabrinutosti i ocena Evropske komisije je da je malo napretka postignuto u ovim oblastima. Zakonik o krivičnom postupku nije počeo da se primenjuje. ''Zaključak je da su reforme u ovoj oblasti u ranoj fazi, što izaziva zabrinutost, jer utiče na vladavinu prava i privredno okruženje“.
Sve u svemu, dame i gospodo evropejci, za ovih osam godina, ne da Srbija nije bliža EU, nego je dalja nego što je ikada bila, uprkos svim vašim deklarativnim pričama o Evropi, o evropskim standardima, o reformama itd. Od toga nema ništa.
Gospođo Malović, ako ste pratili jučerašnju emisiju „Utisak nedelje“ na TV B92, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je, manje-više, otvoreno rekao da od ulaska Srbije u EU, u suštini, nema ništa. Na pitanje, kada će Srbija da uđe u EU, on je rekao: „Znate, to ne zavisi od nas“.
Kada smo mi vama govorili da ne zavisi od Srbije kada će da uđe u EU, nego od EU zavisi da li hoće Srbiju kao ravnopravnog partnera ili ne, vi ste se smejali, vi ste rekli: „od nas zavisi, samo da izaberemo demokratsku i proevropsku vladu, za šest meseci najkasnije ulazimo u EU“.
(Predsednik: Vreme.)
Juče čovek reče: „Ne znam kada ćemo da uđemo u EU, nemam pojma, bitno je da Srbija postane evropska zemlja, a kada ćemo formalno da budemo član EU, to uopšte nije bitno“.
To što je Boris Tadić obećavao da ćemo juče da uđemo u EU, i 2004, i na majskim izborima 2008. godine, nema problema, to ste vi obećavali onako, pred izbore. Nikada suštinski niste hteli da učinite ništa da stanje u Srbiji bude bliže evropskim standardima. Vama Evropa samo služi kao priča pred izbore. Da je tako, potvrđuje i izveštaj Evropske komisije. Srbija je, dakle, daleko od EU, ne znamo kada ćemo ući u nju, a ovo što ste napisali u predlozima zakona i o sudijama i o područjima sudova …
(Predsednik: Hoćete li da završite?)
… apsolutno nije u skladu sa samim evropskim standardima.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih hteo da kažem samo nekoliko reči prethodnom govorniku koji je diskutovao o amandmanu. Mislim da je u pitanju gospodin Bortić.
Gospodine Bortiću, ima jedna anegdota iz antičkih vremena. Kažu da je jednom Grku, koji se hvalio da je na ostrvu Rodosu daleko skočio, pa se, kada se vratio u svoje mesto, time hvalio, njegovi prijatelji rekli: "Ovde je Rodos, ovde skači!"
Ne vredi da se vi ovde junačite pred narodom, Skupštinom, pred gledaocima koji prate ovaj televizijski prenos, i da kažete – i mi iz vladajuće koalicije podneli smo veliki broj amandmana, ni mi nismo zadovoljni mnogim rešenjima u ovom zakonu, pa je Vlada prihvatila jedan deo naših amandmana itd.
Ja mogu samo da vam verujem ili ne verujem na reč, uz svo dužno poštovanje koje gajim prema vama. Na kraju krajeva, i vi gospodo iz DS-a i vi gospodo iz SPS-a i svi drugi iz vladajuće koalicije koji ste podneli amandmane na Predlog ovog zakona, a čiji amandmani nisu prihvaćeni, svoju privrženost Ustavu, svoju privrženost interesima građana, svoju privrženost sudijama i ljudima koji rade u sudskoj administraciji dokazaćete na dan glasanja. Ako poštujete, pre svega, vaše političko dostojanstvo, ako ste potpuno slobodni poslanici, koji ne glasaju po direktivi centrale, nego po svom slobodnom uverenju, onda ćete na dan glasanja glasati za amandmane koji ste podneli na Predlog ovog zakona, a koje vam Vlada nije prihvatila.
Ja sada tvrdim da vi za te amandmane nećete glasati i da su ti amandmani samo mrtvo slovo na hartiji. Ti amandmani služe samo da operete vašu političku savest pred građanima iz opština iz kojih dolazite i da kažete – eto, napisali smo amandmane, branili smo ih za skupštinskom govornicom, ali šta vredi, Vlada Srbije ih nije prihvatila. Dakle, ja vam tvrdim – vi za te amandmane nećete glasati. Ako nisam u pravu, evo, biće uskoro dan za glasanje, a vi me demantujte.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukazujem na povredu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Nikada nisam imao neku sumnju u to da su oni koji danas vode Srbiju, ljudi iz vladajuće koalicije, u stvari, deca titoizma i staljinizma. To što oni pričaju o demokratiji, o parlamentarizmu, o ljudskim pravima, to je samo fasada. U suštini, njihova ideologija ima korene u periodu posle završetka Drugog svetskog rata, odnosno u periodu koji je prethodio uvođenju višestranačkog demokratskog sistema.
Vaša retorika me, gospodine Seniću, neodoljivo podseća na retoriku Titovih komunista posle Drugog svetskog rata. Postoje snage progresa koje vuku napred, koje hoće da stvore jedno bolje, srećnije društvo, bogatije, ali postoje tamo neke mračne snage haosa, bezumlja, koje vuku nazad.
Sad, u očima javnosti, G 17 plus treba da bude stranka koja vuče napred, koja se zalaže za društvo blagostanja, da ljudi u Srbiji budu bogati, da dođe "Fiat", da dođe "Dženeral motors" itd., ali postoji tamo neka mračna radikalska opozicija u Skupštini Srbije, koja burgija i koja radi sve da ta kola Srbije idu unazad, umesto da idu unapred, u svetlu evropsku budućnost.
Mi možemo da očekujemo da će uskoro u Skupštini Srbije da se u proceduri nađe zakon o formiranju agencije za agitaciju i propagandu, kao što smo nekad imali Agitprop, da se formiraju komisije koje će da se brinu o ideološkoj i moralnoj podobnosti narodnih poslanika i svako ko sad izađe za govornicu mora da vodi računa o velikom sinu našeg naroda i svih građana Srbije, Mlađanu Dinkiću. Nekad se štitio lik i delo Josipa Broza, niste smeli reč kritike da uputite na račun njegove ličnosti i na račun njegovih poteza, a sad ne sme niko ništa da kaže kada je reč o Mlađanu Dinkiću. Najveći sin naših naroda i narodnosti, Srba, svih građana Srbije, pripadnika nacionalnih manjina, čovek koji se jedini razume u ekonomiju, u finansije, u vođenje države, javnih preduzeća, u razgovore sa stranim investitorima itd.
Vi se, gospodine Seniću, hvalite, ne samo danas, to radite često, kako su demokratske snage na izborima 11. maja dobile ogromno poverenje građana. Vaša partija, gospodine Seniću, čist je politički parazit. Partija koja ne sme sama da izađe na izbore, partija koja na izbore izlazi na leđima jedne druge velike partije i zahvaljujući toj velikoj partiji dobija poslaničke mandate, čist je politički parazit.
Dakle, gospodine Seniću, ja ću uvažavati sve vaše stavove. Na sledećim izborima, izađite sami, kažite građanima Srbije - evo, ovo je čovek koji nas vodi, Mlađan Dinkić, naša partija se zove G 17 plus, niko ne zna šta znači, ali nema veze, mi sami, svojim imenom i prezimenom, idemo na izbore. Kad osvojite ovaj broj mandata koji imate, verujte mi, ja ću biti prvi koji će da vam skine kapu.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram, gospođo Đukić-Dejanović, najpre da se osvrnem na vaše ponašanje. Nemate razloga da budete nervozni zbog narodnih poslanika SRS-a. To što se vladajućoj koaliciji žuri da donese budžet za 2009. godinu, a što se u tome kasni, nije krivica opozicionih stranaka, pogotovo ne SRS-a.
Vlada Republike Srbije imala je obavezu da 1. novembra ove godine dostavi Narodnoj skupštini Predlog budžeta za 2009. godinu. To se nije desilo. Rekli su da će to biti utvrđeno na jučerašnjoj sednici Vlade Srbije, opet se nije desilo, posvađali ste se na Vladi. Navodno će sutra, 6. decembra, konačno biti utvrđen Predlog budžeta. Dakle, trebalo bi da uputite veće kritike Vladi Srbije, premijeru Cvetkoviću i stvarnom premijeru – Borisu Tadiću, a ne narodnim poslanicima. Pogotovu je neumesno, u najmanju ruku, prekidati gospodina Kragovića kada iznosi opravdanu sumnju da je, izgleda, jedna srpska porodica u Kosovskoj Kamenici ubijena.
Mi smo ovih dana upozoravali da tajne albanske terorističke grupe na KiM-u prete da će u Beograd, srpskim vlastima, da šalju odsečene glave Srba sa KiM-a. Pre nekoliko dana, gospođo Đukić-Dejanović, na pravoslavnom groblju u Staroj Pazovi osvanule su ustaške parole, napisano je slovo ''U'', ''Srbe na vrbe'' i ''NDH''. Kada smo ovde pričali da, usvajanjem statuta Vojvodine, puštate iz boce zlog duha poražene Austrougarske monarhije i NDH, vi ste se smejali. Danas, prekidate gospodina Ljubomira Kragovića kada govori o novom talasu, nažalost, ubijanja Srba na KiM-u.
Dakle, saslušajte to što imaju da vam kažu narodni poslanici, a to što Vlada Srbije ne radi svoj posao – nije krivica Narodne skupštine, pogotovo ne narodnih poslanika opozicionih partija.
Što se tiče amandmana koji je podneo gospodin Šormaz, moram najpre da se osvrnem na ono što je rekla gospođa Malović. Ispada da je svrha svih ovih zakona koje treba da donesemo samo puka terminološka promena. Ispada da će sve ostati onako kako jeste, samo što se više sudovi neće zvati opštinski i okružni, nego osnovni i viši. Ono što je nekad bio opštinski sud, to će sada biti sudska jedinica, građani neće morati nigde da putuju, sudije neće morati nigde da putuju i sad ispada da se čitava reforma pravosuđa u Srbiji, u stvari, sprovodi zbog pukih terminoloških promena.
To, naravno, nije tako. Imajući u vidu promenjene odredbe o nadležnosti sudova u Republici Srbiji, jasno je da će građani i te kako morati da putuju.
Vi, gospođo Malović, izgleda da niste svesni, ili svesno prećutkujete jednu činjenicu. Sudovi nisu državni organi koji samo sude, koji vode parnični postupak, krivični, izvršni itd., sudovi vrše i niz drugih poslova. Sud ima i pisarnicu. Pisarnica ima čitav niz upisnika. U Vojvodini, opštinski sudovi vode zemljišne knjige. U sudu se deponuju testamenti, postoje i sudski depoziti itd. Naravno da će građani morati da putuju zbog svih ovih stvari tamo, u te vaše osnovne sudove, kada sudskim danima, koje vi najavljujete, ovakve stvari neće moći da se pokriju.
Kako mislite da sudskim danima rešite, recimo, način vođenja zemljišnih knjiga u opštinskim sudovima u Vojvodini? Kako mislite da putem sudskih dana rešite pitanje upisa u one knjige koje se vode u pisarnici svakog suda? Kako mislite da putem sudskih dana rešite deponovanje zaveštanja koja građani pišu?
Dakle, jasno je da, s jedne strane, vi poskupljujete pravdu u Srbiji, građanima će biti i te kako otežano da dođu do te pravde, a, s druge strane, otvoriće se jedno veliko pitanje. Vi ćete ovakvim navodnim reformama pravosuđa ostaviti bez posla veliki broj sudija u Srbiji.
Rekao sam vam neki dan, ako ste već hteli da smanjite javnu potrošnju u Srbiji, onda je, valjda, trebalo da krenete od izvršne vlasti, da smanjite broj ministarstava, da smanjite broj organa uprave u njihovom sastavu, da smanjite broj ovih famoznih i nesrećnih agencija, koje su zavile Srbiju u crno u svakom pogledu, pravnom, ekonomskom, finansijskom, političkom. Ali, ne, vi ste krenuli da krešete javnu potrošnju tako što ćete na hiljade sudija da ostavite bez posla, tako što ćete da ostavite bez posla hiljade ljudi koji rade u sudskoj administraciji.
Gospođo Malović, vi zaboravljate jednu činjenicu, država ulaže u školovanje sudija. Čovek treba da završi pravni fakultet, treba da završi pripravnički staž, treba da položi pravosudni ispit, treba neko da ga izabere za sudiju, pa da on tek nakon toga počne da vrši sudijsku dužnost. Sada ćete vi na hiljade takvih ljudi da ostavite bez posla, kroz postupak lustracije. Naravno, sve to radite i zbog onog razloga koji je izneo gospodin Krasić, vi želite da smanjite broj predsednika sudova u Srbiji jer je, naravno, lakše manipulisati manjim brojem ljudi, nego većim.
Pošto volite da se pozivate na evropske standarde i da kažete da sve što radite radite zato što od vas traži EU, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, evo, ja u rukama držim izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija. To je, inače, sažetak. Ovaj materijal dobili su svi narodni poslanici koji su članovi Odbora za evropske integracije. Inače, zli jezici, gospođo Malović, kažu da u originalnoj engleskoj verziji, koja nije dostavljena narodnim poslanicima, u tački 2, koja se odnosi na Parlament Srbije, to se odnosi na vas, gospođo Đukić-Dejanović, ima jedna rečenica koja kaže da je Parlament Srbije negativno ocenjen, između ostalog, i zato što u Parlamentu sedi politička stranka, sede lažni narodni poslanici, koji uopšte nisu učestvovali na izborima 11. maja.
Što se tiče reforme pravosuđa, evo šta piše – reforma pravosuđa je, u načelu, ocenjena negativno; nisu usvojeni ključni zakoni, što rezultira izostankom imenovanja nosilaca najznačajnijih pravosudnih funkcija. U zaključku, izveštaj navodi da moraju biti učinjeni ''značajni napori kako bi Srbija obezbedila nezavisnost, odgovornost i efikasnost pravosudnog sistema''. Zabeležen je skroman napredak u oblasti borbe protiv korupcije, i to, pre svega, zahvaljujući usvajanju Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Nigde u izveštaju Evropske komisije, a ovaj izveštaj za vas bi trebalo da bude valjda jako važan, nema zahteva Republici Srbiji da promeni pravosudnu mrežu, da otpušta sudije, da otpušta ljude koji rade u sudskoj administraciji; postoji samo zahtev da sudstvo bude nezavisno, da bude odgovorno i da bude efikasno.
Zakonima koje predlažete, sudstvo će biti zavisno od izvršne vlasti, biće neodgovorno i, naravno, biće mnogo neefikasnije nego što je sada.
Gospođo Malović, želim da vas upoznam s još jednom činjenicom. Vi ste ministar pravde i ako vas vaše kolege u Vladi Srbije nisu obavestile, dozvolite da ja to učinim. Gospodin Vuk Jeremić je najavio da će Srbija podneti protivtužbu protiv Hrvatske. Inače, on se setio da su Hrvati počinili genocid nad Srbima tek onda kada je Međunarodni sud pravde doneo odluku da je nadležan da rešava o tužbi Hrvatske protiv Srbije. Međutim, nisu vas, izgleda, obavestili, gospođo Malović, da gospodin Tibor Varadi ne želi da zastupa Srbiju pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu u slučaju da Srbija podigne tužbu ili protivtužbu.
Zašto? Nije neka šteta, ali zanimljivo je zašto to on ne želi. Ne znam da li vam je poznato, gospođo Malović, od pre nekoliko godina, taj isti Tibor Varadi, koji, na sramotu države Srbije, zastupa Srbiju pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, hrvatski je državni arbitar. Njega je Hrvatska izabrala za državnog arbitra u međunarodnim sporovima koje eventualno bude vodila.
Šta to znači? U slučaju da Hrvatska bude imala neki spor sa nekom stranom državom i u slučaju da se formira arbitražni sud, Hrvatska, kao strana u sporu, ima pravo da imenuje određeni broj arbitara. Jedan od tih koji su na listi hrvatskih državnih arbitara je, gospođo Malović, i Tibor Varadi. Proverite u „Narodnim novinama“ Republike Hrvatske, objavljena je odluka hrvatskih državnih organa da se Tibor Varadi, čuveni profesor prava, imenuje za hrvatskog državnog arbitra. Takvom čoveku vi poveravate sudbinu Srbije i takav čovek, navodno, treba da zastupa interese države Srbije i njenih građana.
Inače, još jedna informacija. Kada je 1998. godine Ričard Holbruk, u Beogradu, vodio pregovore s pokojnim Slobodanom Miloševićem o razmeštanju misije OEBS-a na KiM-u, koju je vodio onaj zloglasni Voker, u pauzama tih razgovora, Ričard Holbruk nije spavao u Beogradu, spavao je u privatnom stanu Tibora Varadija u Budimpešti. To je, takođe, važna informacija.
Stoga, gospođo Malović, bolje se pozabavite ovim pitanjima koja su izuzetno bolna za državu Srbiju; pravosudnu mrežu ne dirajte, ovo što predlažete je vrlo opasno.
Što se tiče jučerašnjih dešavanja u kući sina generala Ratka Mladića, evo, imate nažalost, ovaj tragičan slučaj sa KiM-u, vodite brigu o Srbima čiji su životi ponovo ugroženi na KiM-u, a srpske heroje prepustite srpskoj istoriji i srpskom narodu da ih pamte.

Dame i gospodo narodni poslanici,  amandman mog uvaženog kolege Vlatka Ratkovića je apsolutno na liniji onoga što zastupa SRS. Dakle, treba zadržati postojeću pravosudnu mrežu. Apsolutno podržavam predlog gospodina Ratkovića da opština Ruma ima svoj osnovni sud. Mislim da za to postoje i ekonomski, i demografski, i socijalni, i svi drugi razlozi.
Ja sam već rekao u diskusiji o amandmanima drugih narodnih poslanika da je, izgleda, Vlada Srbije krenula potpuno pogrešnim i naopakim putem.
Umesto da javnu potrošnju smanjuje tako što će da racionalizuje državnu administraciju, koja je suviše glomazna, Vlada Srbije je krenula da to radi tako što će da menja pravosudnu mrežu u Srbiji, što će opet da dovede do poskupljenja pravde za građane. Dovešće do otpuštanja velikog broja sudija i velikog broja osoblja koje radi u sudskoj administraciji. Pri tome, Vlada Srbije potpuno zanemaruje sve one kritike koje joj upućuje ne samo opozicija u Narodnoj skupštini Srbije, nego i njihovi prijatelji iz Evropske unije, Svetske banke i MMF-a.
Evo o čemu se radi. Prema podacima Svetske banke o broju zaposlenih u pojedinim evropskim državama u periodu od 1999. do 2001. godine, može da se zaključi da je srpska državna uprava kadrovski predimenzionirana, odnosno da je broj lica koja rade u državnoj upravi iznad evropskog proseka. Broj zaposlenih u državnoj upravi u Srbiji veći je nego u Finskoj, Češkoj, Mađarskoj i Poljskoj, koje su i same, s izuzetkom Finske, u tranziciji.
Uporedni podaci o učešću fonda zarada zaposlenih i funkcionera u državnoj upravi Republike Srbije i u državama centralne i istočne Evrope u ukupnom obimu javne potrošnje, takođe su nepovoljni po Republiku Srbiju. U Republici Srbiji je zabeleženo veće učešće fonda zarada u ukupnom obimu javne potrošnje nego u Albaniji, Austriji, Bugarskoj, Rumuniji i Slovačkoj.
Kako se aktuelna vlast, i ova sadašnja i ona pre nje, odnosi prema poštovanju zakonitosti i kako zamišlja racionalizaciju državne uprave u Srbiji, neka građani Republike Srbije sami procene, neka procene narodni poslanici. Ja ću da govorim isključivo jezikom činjenica, jezikom brojki, jezikom zvaničnih dokumenata ministarstava u Vladi Republike Srbije. Ovo može da se tumači kao jedna mikrostudija kako aktuelna vlast narušava princip ustavnosti i zakonitosti, kako gazi sva moguća pravna načela, samo da bi u državnoj upravi Republike Srbije zaposlila svoje partijske kadrove, a pri tome se flagrantno krše odredbe Zakona o državnoj upravi, Zakona o državnim službenicima i nameštenicima.
Imam u rukama zapisnik o redovnom inspekcijskom nadzoru u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U pitanju je akt Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Sektor za upravni nadzor, Odeljenje upravne inspekcije broj 130-038-00-26/2007-13, dana 2.7.2007. godine. Dakle, jedno krilo Vlade Republike Srbije, odnosno jedna stranka u Vladi Republike Srbije, kontrolisala je kako njihovi koalicioni partneri rade u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Da ne bi bilo nikakve zabune, nije opozicija kontrolisala vlast, nego je jedan deo vlasti kontrolisao drugi deo vlasti. Evo šta je jedan deo vlasti ustanovio kako se drugi deo vlasti ponaša.
Na 6. strani ovog zapisnika, odeljak b) raspoređivanje državnih službenika i nameštenika, kao i na 7. i narednih nekoliko stranica piše – određen broj državnih službenika u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nema položen državni stručni ispit propisan članom 84. Zakona o državnoj upravi i članom 100. Zakona o državnim službenicima, ne ispunjavaju poseban uslov, položen državni stručni ispit iz Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, a samim tim ni uslove za raspoređivanje na izvršilačka radna mesta u određenom zvanju, i to... Neću da navodim imena ovih ljudi, ne bi bilo korektno, ali ću govoriti jezikom brojki.
Dakle, ovde se kaže – određeni broj državnih službenika. Radi se o izuzetno velikom broju. Kaže se ovako – u Sektoru za analitiku i agrarnu politiku – jedan čovek, u Sektoru za inspekcijski nadzor – 11 ljudi, u Sektoru za pravne i opšte poslove – dvoje ljudi, u Projektnom centru – troje ljudi, u Upravi za zaštitu bilja – 11 ljudi, u Republičkoj direkciji za vode – 13 ljudi, u Upravi za šume – 10 ljudi, u Upravi za veterinu, dame i gospodo narodni poslanici koji se zalažete za ulazak u EU, 121 čovek zaposlen a da nije položio stručni državni ispit. U radnom odnosu na određeno vreme, koji, takođe, ne ispunjavaju zakonom propisane uslove, u Upravi za zaštitu bilja – dvoje ljudi, u Upravi za veterinu – 11 ljudi, u Sektoru za razvoj sela i poljoprivrede – dvoje ljudi.
Na strani 14 ovog zapisnika, odeljak v) oblast radnih odnosa državnih službenika i nameštenika, piše – članom 157. Zakona o državnim službenicima, propisano je da svaki državni organ sprovodi deo kadrovskog plana koji se na njega odnosi. Inspekcijskim nadzorom je utvrđeno da je određen broj zaposlenih zasnovao radni odnos u Ministarstvu suprotno usvojenom privremenom kadrovskom planu za 2007. godinu, i to ukupno troje ljudi.
Članom 88. Zakona o državnim službenicima, pored ostalog, propisano je da rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto državnog službenika kome je najmanje dva puta uzastopno data ocena – naročito se ističe, a članom 90. navedenog zakona –da državni službenik može, zbog potrebe rada, da bude trajno ili privremeno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto u istom državnom organu, ili privremeno premešten u drugi državni organ.
Ovde se navodi ime jedne gospođe koja je diplomirani građevinski inženjer, rešenjem broj 112-01-1/561/06-09, od 14.7.2006. godine. Ta gospođa je raspoređena na radno mesto vodoprivrednog inspektora, u zvanju savetnik u Odeljenju vodoprivredne inspekcije, u područnoj jedinici široj od područja upravnog okruga za Mačvanski, Kolubarski, Podunavski i Braničevski upravni okrug i područnoj jedinici za grad Beograd, sa sedištem u Beogradu, koje je utvrđeno pod rednim brojem 223. Pravilnika.
Trajno je premeštena na radno mesto za upravne i analitičke poslove, u zvanju samostalni savetnik, Odeljenje za upravne i analitičke poslove i standarde u oblasti vodoprivrede, koje je utvrđeno pod rednim brojem 187 Pravilnika, počev od 1.02.2007. godine. Rešenje o premeštaju je broj 112-01-1/31/07-09, od 1. marta 2007. godine. Osnov za donošenje rešenja je član 88. Zakona o državnim službenicima, jer joj je, navodno, dva puta uzastopno određena ocena – naročito se ističe, za 2005. i 2006. godinu.
Međutim, članom 3. Uredbe o ocenjivanju državnih službenika, propisano je da prvi period za ocenjivanje započinje 1. januara 2007. godine, pa premeštaj državnog službenika po osnovu člana 88. Zakona o državnim službenicima nije mogao biti izvršen 1. marta 2007. godine. Pored toga, postupak popunjavanja radnog mesta za upravne i analitičke poslove, koje je razvrstano u zvanje samostalni savetnik, na koje je imenovana premeštena, nije sproveden na način propisan članom 3. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih meta u državnim organima, ("Službenik glasnik Republike Srbije'', broj 3, iz 2006. godine.
Naime, nije doneto rešenje o popunjavanju izvršilačkog radnog mesta, koje se dostavlja službi za upravljanje kadrovima, a pored ostalog, ni izjava rukovodioca da se izvršilačko radno mesto popunjava premeštajem državnog službenika iz istog organa. Popunjavanje radnog mesta za upravne i analitičke poslove u zvanje samostalni savetnik se ne uklapa ni u donet privremeni kadrovski plan, jer je u 2007. godini predviđeno 15 radnih mesta u zvanju samostalni savetnik i sva radna mesta su popunjena.
Zamislite šta bi vam rekao Havijer Solana ili Oli Ren da čuju ovo.
Uvidom u personalna dosijea imenovanih, utvrđeno je da zaposleni, do isteka probnog rada, odnosno do 20. maja 2007. godine i 18. juna 2007. godine, nisu položili državni stručni ispit i da im radni odnos nije otkazan, što je suprotno članu 130. stav 1. tačka 4. Zakona o državnim službenicima. Zakonitost rešenja o razvrstavanju izvršilačkih radnih mesta u određena zvanja, shodno Zakonu o državnim službenicima, nije se mogla utvrditi, zamislite, jer u personalnim dosijeima zaposlenih nedostaju dokazi o stručnoj spremi zaposlenih, kao i dokazi o potrebnom radnom iskustvu u struci.
Inspekcijskim nadzorom je utvrđeno da određenom broju državnih službenika nisu utvrđena zvanja u koja su razvrstana radna mesta u skladu sa zakonom, pa se onda navode imena ljudi, koja neću da pominjem. Personalna dosijea zaposlenih su nesređena i ne sadrže sve dokaze o ispunjavanju opštih uslova za zasnivanje radnog odnosa, propisanih članom 45. Zakona o državnim službenicima.
Onda se navodi da nedostaju dokazi o školskoj spremi, overene kopije diploma, uverenja o položenom stručnom ispitu, uverenja o državljanstvu i drugo, radne knjižice su neažurne i za određeni broj zaposlenih nisu date na uvid. Iz stranice u stranicu, bruka i sramota izvršne vlasti u Srbiji.
Vi mislite da na ovaj način uvedete Srbiju u Evropsku uniju. Zapošljavate svoje partijske kadrove bez dokaza o školskoj spremi, kršite Zakon o državnim službenicima, kršite Zakon o državnoj upravi, kršite Ustav Republike Srbije. Jednostavno, za vas ništa ne važi. Ne vas se ne odnosi nijedna pravna norma u Republici Srbiji. Sve što je dobro za DS i G17 plus, to je dozvoljeno. Što je to suprotno važećim zakonskim propisima u Republici Srbiji, šta nas briga!
Dakle, gospodo iz Vlade Srbije, nažalost, ovde nema nikoga, valjda su se umorili, menjajte politiku. Menjajte put kojim mislite da reformišete pravosuđe u Republici Srbiji. Ostavite sudije na miru. To su u najvećoj meri časni i pošteni ljudi, koji hoće da žive od onoga za šta su se školovali, dakle, da budu sudije. Pozabavite se ovakvim stvarima. Na stotine i hiljade ljudi, ovo je samo jedan mali primer, mogu da vam donesem desetine ovakvih zapisnika koji vrve od nezakonitosti, zaposlili ste u vašim ministarstvima kao vaše partijske kadrove. To su potpuno nestručni ljudi, nesposobni, ne ispunjavaju nijedan zakonski uslov, ali zato iz godine u godinu isisavaju budžet Republike Srbije.
Vaši ministri najavljuju, traže od građana Srbije da stežu kaiš. Stežite kaiš vi, gospodo iz vlasti. Lako je stezati kaiš čoveku koji je gladan. Stegnite kaiš najpre sebi. Jedan ruski istoričar je rekao da nije dobra država koja se goji dok narod slabi. Narod u Srbiji je, gospodo, sve mršaviji i mršaviji, a vi, gospodo iz vlasti, sve deblji i deblji.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista sam zadivljen oštroumnošću gospodina Mikovića. Ako ste pažljivo pratili ono što je rekao, on upućuje kritiku narodnim poslanicima SRS-a – zašto ne podnose amandmane kojima se štite prava građana koja su ugrožena predlogom koji je stigao iz Vlade Republike Srbije? Dakle, u životu nisam čuo bolju argumentaciju kako treba štititi prava i slobode građana Republike Srbije.
Gospodine Mikoviću, Vlada Republike Srbije ukida postojeću sudsku mrežu u Republici Srbiji, gasi sudove, doći će do otpuštanja sudija, doći će do otpuštanje velikog broja sudskog osoblja.
Građani će, pod otežanim uslovima, moći da ostvare svoja prava. To je suština ovog predloga zakona.
Ako se ne varam, vi ste pravnik, umesto da predložite vašem ministru, Vladi, da povuče ovaj predlog zakona iz skupštinske procedure, vi ovde trijumfalno izlazite za govornicu i prozivate narodne poslanike zašto svojim amandmanima ne brane prava građana, koja upravo vi ugrožavate ovakvim predlogom zakona.
Potpuno je jasno da poslanici DS-a ulažu amandmane na ovaj predlog zakona samo da bi oprali svoju savest pred građanima onih opština iz kojih dolaze. Posle, poslanici DS-a, posebno, trpe veliki pritisak. Zašto? Zato što su deo vladajuće koalicije. Od njih zavisi da li će ovaj zakon biti izglasan ili ne. Nije to slučaj samo sa gospodinom Vlatkom Ratkovićem.
Svaki poslanik DS-a, verovatno, trpi veće ili manje pritiske od sudija, od ljudi koji su zaposleni u sudovima, od građana, da se zadrži postojeća pravosudna mreža. Onda vi igrate dvostruku igru, kažete tim sudijama, kažete sudskoj administraciji, kažete građanima – evo, daću sve od sebe, napisaću amandman, predložiću da se usvoje vaši zahtevi, ali kada dođe dan za glasanje, vi sami nećete, gospodin Mikoviću, ni gospodin Ratković, niti bilo ko drugi, glasati za svoj amandman, što je nonsens, što je presedan, nego ćete glasati za Predlog ovog zakona, kojim se direktno krše prava sudija, sudskog osoblja i građana opština iz kojih dolazite.
Dakle, gospodine Mikoviću, vi i vaše kolege ste licemerni. Vi nemate iskrenu nameru da popravite Predlog ovog zakona. Vi samo hoćete da napravite dimnu zavesu pred očima javnosti, da se, tobože, zalažete za njihova prava ...
(Predsednik: Vreme.)
...u stvari, vi ćete biti puko sredstvo Vlade Republike Srbije...

Evo, gospođo Dejanović, dve sekunde i završavam.... da se usvoji ovaj predlog zakona koji će pravosudnu mrežu u Republici Srbiji i ceo pravni sistem dovesti u haos. Ako nisam u pravu, evo, građani Srbije će na dan glasanja moći da se uvere. Ako ste ljudi od reči, ako poštujete građane opština iz kojih dolazite, ako ste muško, glasajte u danu za glasanje za vaš amandman.

Gospođo Malović, ja ću pokušati da iznesem svoj opšti utisak, ne samo o amandmanu gospođe Donke Banović, nego i o svim amandmanima narodnih poslanika, čija je suština – da se zadrži  postojeća pravosudna mreža.
Vidite, gospođo Malović, 1963. godine, kada je trebalo da se donese novi ustav SFRJ, tadašnja komunistička garnitura je proklamovala tzv. politiku ''četiri d'' – demokratizacija, decentralizacija, debirokratizacija i deetatizacija. Ta politika je naročito bila intenzivirana 1968. godine, kada su donošeni prvi amandmani na Ustav SFRJ i kasnije, posebno kada je trebalo doneti onaj famozni Ustav iz 1974. godine.
Decentralizacija je, od kako je DS preuzeo vlast 2000. godine, postala jedna floskula koja se neprestano ponavlja, u predlozima zakona, u raznim strategijama koje je usvajala Vlada Srbije i Narodna skupština, u medijima, u javnim nastupima svih političara koji su pripadali vladajućim garniturama od 2000. godine, pa do sada. Sada imate jedan paradoks. S jedne strane, insistirate na decentralizaciji kao neophodnom uslovu za demokratizaciju Srbije, a, na drugoj strani, ukidate opštinske sudove kao par ekselans državne organe.
Valjda je u skladu sa decentralizacijom da ostavite sudove, da sudovi i svi drugi državni organi budu što bliži građanima, a ne da udaljavate te institucije od građana, da građani ili sudije moraju da prevaljuju po 20, 30, 50 ili više kilometara, da bi građani dobili pravdu, odnosno da bi sudije delile tu pravdu.
Gospođo ministar, sudovi su izuzetno važne državne institucije. Imate onu antičku sentencu – ići sudiji, znači ići pravdi. Vi na taj način udaljavate pravdu od građana Srbije.
Na drugoj strani, jedna od osnovnih teza zašto treba usvojiti ovaj predlog zakona jeste da je to vid racionalizacije državnog aparata. Međutim, meni nije jasna jedna stvar, ako ste hteli da racionalizujete državni aparat, da smanjite broj onih koji rade u državnoj službi. Iako formalno-pravno sudija nije državni službenik, suštinski, on to jeste, jer radi neki posao za državu.
Nije mi jasno, zašto onda niste krenuli od izvršne vlasti, od ministarstava, od organa uprave u njihovom sastavu, od silnih agencija, za koje većina, ne samo građana Srbije, nego i pravnih eksperata, ne može da vam kaže kakva je njihova suština. Da li su to organi uprave, da li su posebne organizacije, da li su javne službe? Kakav im je, uopšte, pravni status?
Samo da vam skrenem pažnju, u izveštajima Evropske komisije o stanju u Srbiji, u izveštajima Svetske banke, MMF-a, nigde nisam pronašao, ispravite me ako grešim, da je osnovni problem u približavanju Srbije evropskim integracijama veliki broj sudija. Našao sam nešto drugo, da je veliki broj činovnika, da je veliki broj institucija upravne vlasti, da je veliki broj agencija, da je državna administracija preko svih evropskih standarda, ali vi to ne menjate.
Ne samo da ne menjate, već je, iz godine u godinu, kako se formira koja dosmanlijska vlada, sve veći broj državnih službenika. Vi zapošljavate partijske kadrove u sve državne institucije izvršne vlasti.
Sada ne menjate stanje kakvo je zatečeno u izvršnoj vlasti, a iz godine u godinu sve je gore, nego ste krenuli da racionalizujete državni aparat, tako što smanjujete broj sudija, iz razloga koji je naveo gospodin Zoran Krasić – da biste lakše kontrolisali, pre svega, predsednike sudova.
Dakle, pričate o decentralizaciji, a valjda je suština decentralizacije da sud bude na dohvat građanima. Sećate se od 2001. godine, meni je u početku ta sintagma bila smešna, kasnije je postala opšteprihvaćena, da državni organi treba da budu javni servis građana. Valjda je u suštini te vaše ideologije javnog servisa da taj javni servis bude građaninu na dohvat ruke, a ne da terate ljude koji žive u brdsko-planinskim krajevima da prevaljuju, recimo, u zimskim uslovima, po 50, 60 ili 100 kilometara da bi došli do mesta gde bi, navodno, trebalo da dobiju nekakvu pravdu. Dakle, to za vas nije decentralizacija.
Šta vi smatrate decentralizacijom? Vi ste potpuno pomešali lončiće. Za vas je decentralizacija ovo što se sada radi u Vojvodini. Za vas je decentralizacija isto što i razgradnja države. Na jednoj strani, ono što je suština decentralizacije, a to je da državni organi budu na dohvat građanima, vi ukidate. Na drugoj strani, pod firmom decentralizacije, vi razbijate državu.
DS je glavni krivac zašto je u Skupštini Vojvodine usvojen Statut Vojvodine. Zašto je on usvojen? Kažu da je Neron zapalio Rim da bi lično doživeo kako je to bilo kada je gorela Troja. Sada ispada da treba odvojiti Vojvodinu od Srbije da bi Bojan Pajtić video kako je to biti predsednik države. To je suština onoga što se sada dešava u Vojvodini.
Vi treba da sprečite da se razbije država, pod firmom decentralizacije, jer šta je drugo Vojvodina po ovom statutu, ako ne država, ako ima diplomatska predstavništva u inostranstvu, ako može da zaključuje međunarodne ugovore, da ratifikuje te ugovore, da donosi odluke sa zakonskom snagom itd. To je država.
Vi to možete da nazovete kako hoćete, ali još je rimski pravnik Gaj rekao: „Nije bitno kako se nešto zove, nego kakva mu je suština“. AP Vojvodina je autonomna pokrajina samo po imenu. U suštini, to je federalna jedinica, u najmanju ruku, ili, pak, sutra možda, suverena država.
Kako vi doživljavate decentralizaciju? Ono što je suština decentralizacije, vi gurate pod tepih. Vi izvlačite državne institucije ispred ruku građana, da bi im pravda bila što teže dostupna. Na drugoj strani, pod firmom decentralizacije, vi razbijate državu kroz donošenje Statuta Vojvodine.
Sutra će nekom pametnjakoviću iz dosmanlijske vlasti da padne na pamet da kaže – znate, ne možemo brže da pristupimo EU ako ne damo suviše veliku autonomiju, recimo, Raškoj oblasti ili, ne daj bože, nekoj drugoj oblasti u Srbiji. Nije to, gospođo Malović, suština decentralizacije.
Kada su pitali jednog mađarskog profesora prava da li je bolja centralizacija ili decentralizacija, on im je rekao – zavisi od okolnosti: ako su u centru države pametni ljudi, koji vode računa o državi i interesima građana, onda je bolja centralizacija; ako su u centru budale, onda je bolja decentralizacija.
Imajući u vidu ljude koji sada vode državu Srbiju i koji stoje u centru, SRS smatra da je bolja decentralizacija, jer su u centru države ljudi koji rade protiv interesa države, protiv interesa njenih građana, a dokaz za to je i ovaj zakon, koji izvlači pravdu, udaljava pravdu od građana Republike Srbije.

Gospođo Čomić, moram najpre vama da uputim jednu sugestiju, zaista dobronamernu. Nije vaš posao da se mešate u to na koji će način narodni poslanici da izlažu svoje misli za govornicom Skupštine Srbije. Svaki narodni poslanik ima svoj stil. Gospodin Sulejman Spaho je na svoj način protumačio izlaganje Božidara Delića i nije nikome pretio.
Gospodine Deliću, vi i Tomislav Nikolić i svi vi koji pripadate ovom nelegalnom poslaničkom klubu imate danas istu onu ulogu koju je 1941. godine imao Josip Broz – da izazovete zabunu među svim Srbima koji nacionalno misle i nacionalno deluju.
Josip Broz je 1941. godine poručio Srbima, zajedno sa Srbima komunistima koji su bili slepi kod zdravih očiju: "Nije bitno da li se borimo protiv Nemaca pod kokardom ili petokrakom, bitno je da se borimo protiv Nemaca". Posle se ispostavilo da su upravo ti Srbi komunisti postali najveći dušmani srpskog naroda. U jednoj depeši Vladi u Londonu 1942. godine general Draža Mihajlović je rekao: "Komunisti, isto kao i ljotićevci, služe Nemcima i sprečavaju nas da oslobodimo našu otadžbinu."
To isto radite vi danas. Vaš zadatak je da omogućite da živi režim Borisa Tadića i ništa drugo. To što se prikazujete kao tobožnji nacionalisti, patrioti, rodoljubi jeste samo zamka da povučete za sobom lakoveran i naivan svet koji danas u Srbiji teško živi. Ali, niste vi najveći problem u Srbiji, danas se Srbija suočava sa mnogo težim problemima, sa ekonomskom krizom, preti se otpuštanjem stotina hiljada ljudi sa posla. Srbiji ponovo, nažalost, preti terorizam od strane Šiptara sa Kosova i Metohije, preti se da će ponovo srpske glave, kao 1941. godine, u vagonima da budu poslate u Beograd da se zaplaši Srbija, pevaju se pesme "Oj Srbijo, plači, plači, dolazi ti Hašim Tači".
Dakle, niste vi najveći problem Srbije, vi ste se, nažalost, svrstali u red onih koji se bore protiv Srbije i srpskog naroda. Pre nekoliko nedelja ste izjavili da Vojislav Šešelj hoće da vas ubije. Izjavili ste da hoće da ubije vas i Aleksandra Vučića u Hrtkovcima.
Gospodin Nikolić je kao bivši član Saveza komunista Jugoslavije verovatno slabo čitao vladiku Nikolaja Velimirovića, ali sada ću mu dati jednu poruku. Kod vladike Nikolaja ima jedna sjajna misao: "Gospode, mnogo je živih među mrtvima i mnogo je mrtvih među živima". Gospodine Nikoliću, vi ste živi fizički i želim vam da to ostanete i dalje, ali ste mrtvi duhovno.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana izneo sam konstataciju koja važi za sve pravosudne zakone koje je predložila Vlada Srbije, a to je da su oni neujednačeni sa stanovišta pravne tehnike i da ne koriste ujednačenu pravnu terminologiju.
To je dokaz da je Vlada, odnosno da su stručne službe Vlade predloge ovih zakona radile na brzinu, nedovoljno studiozno i očigledno sa namerom da se ti zakoni što pre nađu u skupštinskoj proceduri, bez obzira na njihov kvalitet.
Nažalost, dokaz za ovu konstataciju je i ovaj Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Iz samog naziva zakona se vidi o čemu se radi, dakle, zakon se zove zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Međutim, u članu 2. se navodi teritorijalna nadležnost prekršajnih sudova i ovde se koristi termin "teritorija", pa recimo prekršajni sudovi jesu: 1) Prekršajni sud u Aranđelovcu, za teritoriju opština Aranđelovac i Topola, sa odeljenjem suda u Topoli; 2) Prekršajni sud u Bačkoj Palanci, za teritoriju opština Bač, Bačka Palanka i Bački Petrovac, sa odeljenjem suda u Baču i Bačkom Petrovcu itd. Ima ukupno 45 tačaka člana 2.
Isto tako je i u članu 3 – osnovni sudovi jesu: 1) Prvi osnovni sud u Beogradu, za teritoriju opština Vračar, Voždovac, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad i Čukarica. Dakle, u nazivu zakona stoji "područja sudova", a u članu 2, u članu 3. i u ostalim članovima konstantno se koristi termin "teritorija opština".
U obrazloženju zašto ne prihvata moj amandman Vlada je navela sledeće: "Vlada ne prihvata amandman iz razloga što Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije kao pojam koristi teritorija opštine, odnosno grada.
Takođe, Predlog zakona o uređenju sudova navodi da se sud osniva za teritoriju opštine, odnosno grada i da to predstavlja područje nadležnosti suda. Iz toga proizilazi da je Predlogom zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava precizno određeno šta se smatra područjem nadležnosti suda, a šta teritorijom opštine i grada, tako da se iz tih razloga rešenje predloženo amandmanom ne može prihvatiti."
Gospođo Malović, svi zakoni u Republici Srbiji imaju jednaku pravnu snagu. Samo je Ustav akt najviše pravne snage i svi zakoni u Republici Srbiji moraju da budu u skladu sa Ustavom. Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, koji je već stupio na snagu, ima istu pravnu snagu kao i ovaj zakon kada ga usvoji Narodna skupština Republike Srbije.
Uopšte ne vidim zašto ste povlačili paralelu između Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije i Zakona o područjima sudova i javnih tužilaštava kada ta dva zakona nemaju apsolutno bilo kakve veze. Nikakve veze nemaju. To što se u Zakonu o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije koristi jedna terminologija ne znači da vi takvu istu terminologiju treba da koristite i u ovom zakonu ili, ako se i prihvata vaša logika, onda ste tu vašu logiku morali da sprovedete do kraja i onda se zakon mora zvati - zakon o sedištima i teritoriji sudova i javnih tužilaštava.
Ovako, cela stvar izgleda smešna: pozivate se na Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, koji nema nikakve veze sa ovom materijom, i onda kažete - taj zakon koristi termin "teritorija opštine".
U redu, ali zašto se onda ovaj zakon ne zove tako, kao što proizilazi iz Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, nego u nazivu zakona koristite termin "područje", a u materiji samog zakona i u njegovoj sadržini koristite termin "teritorija"?
Dakle, smatram da je ovaj amandman koji smo mi podneli na član 2. apsolutno dobar i da ga je trebalo prihvatiti zato što on terminološki usklađuje materiju vašeg zakona.
U principu, nema neke posebne razlike između reči "teritorija" i reči "područje", ali kada se već zakon zove zakon o područjima sudova i javnih tužilaštava, mi smo smatrali da onda tu terminologiju iz naziva zakona treba izvući do kraja zakona i svuda dosledno, konstantno koristiti termin "područje" umesto termina "teritorija".
Inače, ako ste hteli da ovaj zakon dovedete u nekakvu vezu sa Zakonom o teritorijalnoj organizaciji, onda je, gospođo Malović, ovaj predlog zakona trebalo da nazovete Predlog zakona o sedištima i teritoriji sudova i javnih tužilaštava. Ne biste pogrešili.
Ali, kada ste već izabrali ovu terminologiju, zaista je smešno da se reči "područje sudova i javnih tužilaštava", koriste samo u nazivu zakona, a u svim ostalim članovima koriste se reči "teritorije opštine i gradova".
Sa pravno-tehničkog aspekta, ovo što ste vi naveli u obrazloženju zašto ne prihvatate amandman nije dobro. Inače, između reči "teritorija" i reči "područje" u srpskom jeziku nikakve suštinske razlike nema.

Dame i gospodo poslanici, vi ste, gospođo Čomić, morali da zaštitite narodnog poslanika Milorada Buhu, jer je povređen član 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Gospodin Milorad Buha nije povredio Ustav Republike Srbije. To što je predložio neki amandman koji nije u skladu sa Ustavom još uvek ne znači da je narodni poslanik Milorad Buha povredio Ustav Republike Srbije. Ne može se amandmanom vređati Ustav. Može se donošenjem nekog akta niže pravne snage povrediti neka ustavna norma. Amandman nije pravni akt.
Amandman je intervencija narodnog poslanika da se popravi nešto što u zakonu, po njegovom mišljenju i njegovom tumačenju, nije dobro. Da li je to njegovo tumačenje ispravno ili ne, u krajnoj liniji, o tome će reći svoju reč Narodna skupština kada bude glasala o tome – da li će usvojiti amandman ili ne.
Prema tome, prva stvar koja je izvesna jeste – da gospodin Milorad Buha nije povredio Ustav Republike Srbije.
Što se tiče izlaganja Tomislava Nikolića, očigledno je da je kod njega, na neki način, proradila savest. Kao svršeni ili nesvršeni, ili pravnik u pokušaju, on je svestan, možda i podsvesno, da je krađom mandata SRS u stvari drastično povredio Ustav Republike Srbije. Sada je ta savest kod njega proradila, ali pošto nije dovoljno hrabar da kaže da je on povredio Ustav Republike Srbije, tako što je ukrao mandate SRS, on sada pokušava da brani Ustav, i to, da brani Ustav od gospodina Milorada Buhe, kao, Tomislav Nikolić štiti Ustav i brani princip ustavnosti i zakonitosti, a gospodin Milorad Buha, navodno, taj princip krši. Dakle, jasno je da je ovde čista zamena teza.
Upravo je Tomislav Nikolić povredio Ustav Republike Srbije, član 102. koji jasno kaže – da mandat narodni poslanik može da stavi na raspolaganje SRS. Svi narodni poslanici SRS su taj mandat stavili na raspolaganje SRS, a instrument kojim su to učinili jesu tzv. blanko ostavke. Gospodin Nikolić je ukrao te ostavke i na taj način je sprečio da se mandati vrate SRS. To je prava istina i to zna vladajuća većina u ovoj Narodnoj skupštini, a to znate i vi predsedavajuća, gospođo Čomić.
Pošto se Tomislav Nikolić još uvek nije izjasnio, odnosno ja još uvek nisam svestan i nisam do kraja siguran da li je on, zaista, diplomirani pravnik ili nije, dok ne pruži dovoljno validnih dokaza na tu temu, ja mu savetujem da se drži svoje rakije u Bajčetini, u to se sigurno razume, a Ustav i to ko krši Ustav, bolje o tome da ćuti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što pada u oči kada se čita Predlog zakona o Visokom savetu sudstva, jeste krajnje neujednačena pravna terminologija. Iz toga se vidi da oni koji su pisali Predlog zakona ne znaju baš mnogo o nomotetici, odnosno o tehnici izrade pravnih akata.
Da je to tako, vidi se iz velikog broja članova sadržanih u ovom predlogu zakona. Maločas je narodni poslanik Mirko Munjić podneo amandman na član 15. Predloga zakona i predložio da se u članu 15. stav 2. reč "akt" zameni sa reči "poslovnik". Vlada nije prihvatila ovaj amandman, iz meni potpuno nepoznatih razloga. Vidite, gospođo ministar, ideal dobrog zakonodavstva, između ostalog, jeste i to da se koristi ujednačena, odnosno istovetna pravna terminologija, kako unutar jednog zakona, tako i između jednog zakona sa drugim zakonima koji spadaju u istu materiju. A, vi tako niste postupili.
Dovoljno je samo da pročitate, ali, pažljivo da pročitate član 13. Predloga zakona o Visokom savetu sudstva. Pretposlednja alineja člana 13. glasi ovako – "donosi akte predviđene zakonom". A, vi u članu 15, na koji je gospodin Mirko Munjić podneo amandman, kažete: "Sastav i način rada tela iz stava 1. ovog člana uređuje se aktom Saveta, u skladu sa zakonom." Sa kojim zakonom? Valjda ovim zakonom treba da se uredi koji je to akt kojim će se propisati, između ostalog, sastav i način rada tela iz stava 1. ovog člana.
Dakle, u članu 13. piše – "donosi akte predviđene zakonom" i sada vi, umesto da primenite tu odredbu iz člana 13, vi i dalje nastavljate sa nekim formulacijama koje su krajnje apstraktne i kažete: "Sastav i način rada tela iz stava 1. ovog člana uređuje se aktom Saveta.'' Osnovno pitanje koje vam se postavlja – kojim aktom?
Najlogičnije bi bilo: poslovnikom o radu Visokog saveta sudstva. Nema ništa logičnije nego da se to uredi poslovnikom. Eventualno, ako ne želite da ga uredite poslovnikom, onda morate da navedete koji akt je u pitanju, jer vas na to obavezuje ova pretposlednja alineja člana 13.
Dakle, ako se kaže – "donosi akte predviđene zakonom", onda vi morate već u narednim članovima, kojima razrađujete tu odredbu, da kažete koji akti su u pitanju. Ovako, ostalo je krajnje nejasno o kakvom aktu se, u stvari, radi, da li je u pitanju opšti akt, da li je u pitanju pojedinačni akt. Ako je u pitanju opšti akt, da li je u pitanju odluka, da li je u pitanju zaključak, rešenje ili već neki drugi naziv opšteg pravnog akta.
Vi sada, umesto da iskoristite pravo i obavezu koju vam daje ova pretposlednja alineja člana 13. i da kažete: akt se zove tako i tako, vi samo kažete – aktom. Sada, ne samo da su narodni poslanici u dilemi o kom aktu se radi, sutra će biti i članovi Visokog saveta sudstva u dilemi kakav akt, u stvari, oni treba da donesu i kakvo ime treba da mu daju. Ne može se njima samima ostaviti da sada oni budu, na neki način, kumovi tom aktu, pa da mu oni daju ime kako oni žele. To ste morali da uradite vi u Predlogu zakona, jer vas član 13. na to obavezuje.
Dalje, što se tiče amandmana koji sam podneo, član 18. je prilično nejasan, zato što izgleda, gospođo ministar, niste dovoljno svesni jedne činjenice. Vi hoćete od Visokog saveta sudstva da napravite državni organ. I to mogu da razumem. Očigledno je da je reč o državnom organu i to o državnom organu koji ima izuzetno velika ovlašćenja. S jedne strane, to je državni organ koji, na neki način, predstavlja neki krovni organ nad čitavim pravosuđem, a na drugoj strani, to je organ koji sarađuje sa Narodnom skupštinom prilikom izbora sudija.
Dovoljno je samo pročitati član 13. Predloga zakona o Visokom savetu sudstva i da vam odmah bude jasno o kakvom organu se radi. Dakle, da se radi o organu koji ima izuzetno velika ovlašćenja, vidi se već iz početnih alineja člana 13, "bira i razrešava sudije". Pazite, to je do sada bila nadležnog isključivo Narodne skupštine. Vi sada to prebacujete na Visoki savet sudstva. Reč je, onda, o izuzetno važnom državnom organu. Znate, kada neko ima pravo da bira sudiju koji odlučuje o tome da li je u nekom pojedinačnom slučaju u praksi povređen zakon ili ne, taj državni organ koji to radi, znači da ima izuzetno velika ovlašćenja.
"Predlaže Narodnoj skupštini kandidate za izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju". Isto tako. Dakle, Narodna skupština može da izabere sudiju prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju, samo sa liste kandidata koju predloži Visoki savet sudstva. To, takođe, govori o tome da je reč o izuzetno važnom državnom organu.
"Predlaže Narodnoj skupštini izbor i razrešenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika suda; predlaže Vrhovnom kasacionom sudu kandidate za sudije Ustavnog suda; imenuje sudije porotnike; odlučuje o premeštaju, upućivanju i prigovoru o udaljenju sudija" itd. Veliki broj alineja iz člana 13. jasno govori o tome da se radi o izuzetno važnom državnom organu.
Doduše, vi ste propustili, gospođo Malović, i to je greška koja se, inače, ponavlja u velikom broju naših zakona, da kažete da je reč o državnom organu i da kažete o kakvom državnom organu. Vi samo kažete u članu 2: "Savet je nezavisan i samostalan organ". Imajući u vidu podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, prva stvar i prvo pitanje koje vam se može postaviti: o kakvom organu se ovde radi, da li je zakonodavni, izvršni, sudski, parasudski itd? Vi ste to propustili da kažete, ali je, u svakom slučaju, jasno da je reč o jednoj instituciji koja ima izuzetno velika ovlašćenja.
Kada imate instituciju koja ima tako velika ovlašćenja, kao što je u pitanju Visoki savet sudstva, onda način donošenja poslovnika već ukazuje na to da li je u pitanju institucija koja ima velika ovlašćenja ili nešto manja. Vi ste Visokom savetu sudstva dali izuzetno velika ovlašćenja. Sutra će Visoki savet sudstva moći da utiče na pojedinačne sudbine sudija, kandidate za sudije, itd.
Dakle, vi ste Visokom savetu sudstva dali jednu izuzetno veliku vlast i to je činjenica.
Poslovnikom treba da se uredi način rada i postupanje tog visokog saveta sudstva. Imajući u vidu velika ovlašćenja koja Visoki savet sudstva ima, taj visoki savet sudstva će u praksi da donosi izuzetno važne odluke.
Zato je jako važno da se precizno formuliše kojim aktom se uređuje njegova unutrašnja organizacija, kako treba da izgleda taj akt, kako treba da se zove i, između ostalog, kojom se većinom u Visokom savetu sudstva donose odluke. Vi ste, praktično, odgovor na ovo izuzetno važno pitanje ispustili, odnosno niste ga uneli u Predlog zakona ili ste ga uneli indirektno, pa mi možemo samo posredno da donosimo zaključak sa kakvom većinom se donose odluke u Visokom savetu sudstva. Nesporno je da kompletna materija unutrašnjeg uređenja Visokog saveta sudstva, način odlučivanja i stalna i povremena radna tela koja ste vi ubacili u Predlog zakona, sve to mora da bude regulisano poslovnikom.
Dakle, nedopustivo je sa nomotetičke tačke gledišta da će se neka od ovih pitanja, koja u suštini spadaju u istu materiju, s jedne strane, regulisati poslovnikom, a neka druga pitanja će se regulisati aktom za koji ne znamo ni kako se zove, ni da li je opšti, ni da li je pojedinačni. To vam je prva velika greška.
Druga velika greška je sadržana u stvari u mom amandmanu. Morali ste da navedete u Predlogu zakona o Viskom savetu sudstva sa kakvom većinom se donosi odluka u Viskom savetu sudstva. Vi to niste uradili. Predložio sam u amandmanu da Savet donosi Poslovnik dvotrećinskom većinom glasova svih članova Visokog saveta sudstva. Imajući u vidu značaj Visokog saveta sudstva, imajući u vidu činjenicu da on donosi izuzetno važne odluke, treba ipak dati kredibilitet odlukama koje on donosi i treba dati kredibilitet opštim aktima na osnovu kojih se donose te odluke.
Smatram da bi bilo primereno, imajući u vidu značaj Visokog saveta sudstva, da se Poslovnik, kao jedan izuzetno važan unutrašnji akt Visokog saveta sudstva, donese dvotrećinskom većinom. Vi ste propustili da kažete uopšte sa kakvom većinom se donosi poslovnik. Vi ste u obrazloženju zašto odbijate moj amandman naveli: ''U članu 14. Predloga zakona propisano je da Savet može da održi sednicu ukoliko je prisutno najmanje šest članova Saveta, čime se postiže efikasnost u radu Saveta. Prema tome, za donošenje Poslovnika nije potrebna dvotrećinska većina, time bi se samo usporio rad Saveta.''
Gospođo Malović, nije suština ovog saveta da on brzo radi. Nije on sada neko operativno tehničko telo koje se svaki dan sastaje i donosi odluke o nekim tekućim pitanjima. On mora te odluke da donosi na vrlo promišljen način, da studiozno pristupa svakom pitanju koje se postavi na dnevni red Visokog saveta sudstva. Uopšte ne razumem tu vašu intenciju da vi ubrzavate rad Visokog saveta sudstva. Ministarstva treba da reaguju brzo. Vlada treba brzo da reaguje, a u nekim situacijama i Narodna skupština, ali, Visoki savet sudstva nema potrebe da žuri. O svakom pitanju koje se postavlja na dnevni red mora da pristupi na jedan vrlo odmeren način, odgovoran način i da ima u vidu sve aspekte problema o kojima raspravlja. Dakle, nema potrebe da se žuri.
S druge strane, ovo što ste naveli u obrazloženju zašto se odbija moj amandman, kakve veze ima kada Savet može da održi sednicu sa pitanjem sa kojom većinom se donosi Poslovnik. Mogu oni da održe sednicu, a da se na toj sednici ne donese bilo kakva odluka. Dakle, predložio sam da se odluka o donošenju Poslovnika može doneti samo dvotrećinskom većinom. Vi uopšte niste naveli koja je većina potrebna, da li prosta, da li apsolutna, da li dvotrećinska.
Predložio sam dvotrećinsku većinu, imajući u vidu značaj Visokog saveta sudstva koji ste mu vi sami dali u članu 13. Predloga zakona, imajući u vidu činjenicu da će sutra Visoki savet sudstva da razmatra neka vrlo važna pitanja. Znate, za nekog čoveka je egzistencijalno pitanje da li će biti izabran za sudiju ili će biti razrešen. Egzistencijalno je pitanje za člana njegove porodice.
A, vi kažete treba ubrzati rad Visokog saveta sudstva. Ne treba! Visoki savet sudstva mora da radi polako, studiozno i da pažljivo pristupa svakom pitanju koje mu se stavlja na dnevni red. A odluke koje donosi, ipak, moraju da imaju neku težinu.
U ustavnom pravu je poznato, kad god hoćete da date težinu nekoj odluci, vi propišete dvotrećinsku većinu i vi na taj način jasno stavljate do znanje svima, a pre svega članovima tog tela koje odlučuje, da njegova odluka ima izuzetno veliki značaj, ne zbog njega samog, nego zbog lica na koja se ta odluka odnosi. Smatram da je moj amandman potpuno primeren.
Zato što nemam mnogo vremena, hteo bih da kažem samo još nekoliko reči o članu 14. Nekako je to promaklo. Vi se pozivate na član 14. u obrazloženju zašto odbijate amandman koji sam ja podneo, ali član 14. je jedan vrlo zanimljiv član koji govori o tome da, izgleda, Vlada ima nameru da, na neki način, sakrije od javnosti šta radi Visoki savet sudstva.
Dakle, u članu 14. u stavu 1. kaže se: ''Sednice Saveta su nejavne. Savet može da odluči da radi u javnoj sednici, u skladu sa Poslovnikom.'' Zaista mi je nejasno, gospođo Malović, zašto propisujete da su sednice Saveta nejavne.
Ako je sednica Narodne skupštine javna, a nema značajnijeg državnog organa od Narodne skupštine, ako je javan rad suda, sem, izuzetno, u situacijama koje su izričito propisane zakonom, nejasno mi je zašto skrivate od javnosti rad Visokog saveta sudstva? Visoki savet sudstva ne sudi. Neće se pred Visokim savetom sudstva naći neka delikatna pitanja iz privatnog života pojedinaca, maloletnika itd. Zašto bi sednica Visokog saveta sudstva bila nejavna, ako je rad Narodne skupštine javan, ako je rad sudova javan?.
Ako je Visoki savet sudstva neka krovna institucija nad kompletnim pravosudnim sistemom Republike Srbije, bilo bi, zaista, logično da onda njegove sednice budu javne...

Gospodine Novakoviću, pažljivo sam slušao ono što su pričali o ovom zakonu i ministar i narodni poslanici iz vladajuće većine itd. Dopustite da iznesem moje mišljenje o ovom predlogu zakona. Da li je to moje mišljenje validno, da li ima neku težinu ili ne, to uopšte nije bitno. Govorim vam o jednoj drugoj stvari i da ste me pažljivo slušali vi biste, u stvari, shvatili šta je suština mog izlaganja.
Dakle, rekao sam da je intencija Vlade bila da sakrije od građana rad Visokog saveta sudstva.
Činjenica, na koju je ukazala gospođa Vjerica Radeta, da je Vlada prihvatila izuzetno veliki broj amandmana na Predlog zakona govori o tome da je Predlog zakona pisan na brzinu, da nisu konsultovana strukovna udruženja, nisu konsultovani pravni fakulteti na koje se poziva predlagač, između ostalog, i u Predlogu ovog zakona, i onda je došlo do situacije da se prihvata veliki broj amandmana narodnih poslanika.
Ta činjenica govori o tome da je Vlada neozbiljno pristupila ovom poslu. Pokazao sam vam na samo jednom primeru neujednačene pravne terminologije koliko su oni koji su pisali Predlog zakona bili neozbiljni, aljkavi itd. Pri tome, uopšte ne želim da kažem da je za to odgovorna gospođa Malović. Ne verujem da je ona pisala Predlog zakona. Stručne službe Ministarstva, koje su pripremale Predlog zakona, očigledno su celoj ovoj materiji pristupile na jedan vrlo površan način. To je bila suština mog amandmana i mog obraćanja narodnim poslanicima.
Gospodine Novakoviću, moj savet vama, nemojte vi mnogo da se sekirate o mom načinu izlaganja, ali malo posavetujte Vladu kada predlaže zakone Narodnoj skupštini da malo konsultuje i opozicione poslaničke grupe i strukovna udruženja, a i pravne fakultete. Ima tamo ljudi koji ovoj vladi mogu i te kako da pomognu. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, neprihvatanjem ovog amandmana, Vlada je, s jedne strane, pokazala da se ne ponaša domaćinski u odnosu na budžet Srbije, a, s druge strane, jasno stavlja do znanja samim sudijama da će selektivno da postupa, od slučaja do slučaja, i da će, verovatno, osnovni kriterijum u traženju refundacije od sudije koji je povredio pravni poredak Republike Srbije biti njegova politička lojalnost aktuelnom režimu.
U članu 6. zakona o sudijama, Vlada je, u stvari, preuzela sličnu odredbu koja postoji u Zakonu o državnim službenicima i sličnu odredbu iz Zakona o obligacionim odnosima, kada je reč o odgovornosti države za štetu koja se zbog nezakonitog ili nepravilnog rada pričini građanima, odnosno trećim licima. Ali, Vlada nije vodila računa o jednoj stvari. Daleko je delikatnija pozicija sudije, nego nekog državnog službenika. Pre svega, sudija je visokoobrazovan, sudija mora da ima položen pravosudni ispit. Sudija odlučuje u stvarima koje su u finansijskom smislu mnogo ozbiljnije, nego neki državni službenik u određenom ministarstvu. Ako sudija namerno, ili iz krajnje nepažnje, pričini štetu građanima, odnosno trećim licima, onda on mora da snosi nadoknadu te štete.
Ne može Vlada da kaže – može tražiti od sudije da refundira sredstva koja je Republika Srbija na ime štete isplatila građanima, odnosno trećim licima. Šta to znači? To znači da će u nekim slučajevima Vlada da traži povraćaj tih sredstava, a u nekim slučajevima neće da traži povraćaj tih sredstava. U pitanju mogu da budu milionske sume. Šta u situaciji kada Vlada ne traži povraćaj tih sredstava? Znači, budžet Republike Srbije bi morao da plati štetu koju je sudija, namerno ili iz krajnje nepažnje, pričinio trećim licima. Ali, taj iznos sredstava neće biti nadomešten u budžetu Republike Srbije, zato što je neko odlučio da ne traži povraćaj sredstava od tog sudije. Budžet Republike Srbije se puni sredstvima svih građana Republike Srbije.
Kako možete da dajete narodne pare na ime naplate štete trećim licima, a da ne tražite od sudije povraćaj tih sredstava?
Ne daje Vlada svoje privatne pare. Ne daju ministri svoje privatne pare, pa da sada mogu sami da odlučuju o tome da li će tražiti povraćaj sredstava od sudije ili ne. Oni daju narodne pare. Kada dajete narodne pare za štetu koju je pričinio sudija trećem licu, to jest građaninu, onda morate od njega, u svakom pojedinačnom slučaju, da tražite povraćaj tih sredstava.
Dakle, s jedne strane, to je finansijski nedopustivo, a i sa stanovišta domaćinskog raspolaganja budžetom Republike Srbije je nedopustivo da Vlada arbitrarno odlučuje da li će tražiti povraćaj sredstava ili ne. S druge strane, u praksi će ovakva odredba dovesti do čiste političke samovolje.
Sudija koji je lojalan režimu, koji donosi presude onako kako režim to od njega očekuje, ili konkretan ministar, ne mislim, gospođo Malović, konkretno na vas, ali može da dođe neki ministar pravde koji će da nazove sudiju i da kaže – u tom i tom predmetu moraš da postupiš tako i tako, jer ako tako ne postupiš i sutra ili prekosutra pričiniš štetu nekom građaninu, država će od tebe tražiti da vratiš ta sredstva.
Sudiji koji postupa onako kako mu Vlada kaže, verovatno se neće tražiti povraćaj tih sredstava.
Dakle, u nekim slučajevima ćete da tražite povraćaj sredstava, odnosno refundaciju para koje ste dali iz budžeta, a u nekim slučajevima nećete. Gde je sudija politički lojalan, nikome ništa što je budžet Srbije tanji za tri, četiri, pet ili deset miliona dinara. Tamo gde sudija nije politički lojalan, od njega ćete tražiti da izvrši povraćaj sredstava u budžet Republike Srbije.
Kada su u pitanju sudije, kada je u pitanju odnos države prema građanima, onda tu ne sme da bude ovakvih dispozitivnih odredaba, pa da vi kažete – Vlada će da proceni da li će da traži povraćaj sredstava od sudije ili neće.
Sudija koji namerno, ili iz krajnje nepažnje povredi zakon na štetu građana, pa Republika Srbija bude u poziciji da iz budžeta nadoknadi tu štetu, mora u svakom pojedinačnom slučaju tu štetu da nadoknadi.
Ne sme se Vladi Srbije dati slobodna volja da odlučuje da li će tražiti povraćaj tih sredstava ili ne. U praksi će to izazvati haos. U praksi će to dovesti do čiste samovolje. Neće biti, apsolutno, nikakvih preciznih kriterijuma u kojim situacijama sudija mora da plati štetu, a u kojim situacijama ne mora da plati štetu.
Ovo je, takođe, jedan prikriven vid pritiska na sudove. Možda vi, gospođo Malović, toga niste svesni, ali oni koji su pisali nacrt zakona o sudijama i koji su vam taj nacrt poturili da ga prezentujete Narodnoj skupštini Republike Srbije, imali su skrivenu nameru – da ovakvom odredbom, u praksi, vrše pritisak na sudije. Očigledno je da Vladi Srbije nije iskreno stalo do toga da sudija zaista bude samostalan i nezavisan. Sud je samostalan i nezavisan samo u situaciji kada se unapred zna da li će sudija morati da plati štetu koju pričini građanima, a ne da Vlada samovoljno odlučuje, pa će da kaže – taj sudija će da plati, a onaj sudija neće da plati.
Gde vam je tu pravna sigurnost samih građana? Na kraju krajeva, i sudija je građanin Republike Srbije. On očekuje da postoji neka izvesnost u pogledu nekog budućeg njegovog postupanja. Ovde te izvesnosti nema. Nekog sudiju ćete amnestirati od odgovornosti za štetu, a na neke sudije ćete da svalite teret pričinjene štete. Prosto, to odudara od elementarnih pravnih principa, koji su sadržani i u Ustavu Republike Srbije.
Ono što piše u obrazloženju, zašto se ne prihvata ovaj amandman, nema nikakvog smisla. Dakle, vi kažete – u ostalim stavovima ovog člana navedeno je kada i pod kojim uslovima sudija može da odgovara za štetu koju pričini građanima.
Suština ovog amandmana je i suština onoga što smatra SRS – da sudija mora u svakoj situaciji da snosi odgovornost, finansijsku odgovornost, materijalnu odgovornost, za štetu koju, zbog svog nezakonitog i nepravilnog rada, pričini građanima. Ovako ćete vi, opet, sudije stavljati na svojevrsnu političku probu. Ovo je, takođe, jedan vid lustracije sudija, ovo je vid pritiska na pravosuđe – skriven pritisak, ali vrlo perfidan.
Apsolutno, ovo što ste napisali u članu 6. stav 1. Predloga zakona odudara od onih principa za koje se vi deklarativno zalažete. Ništa neće biti od nezavisnosti sudija, ništa neće biti od njihove stručnosti, ništa neće biti od pravne sigurnosti građana, ukoliko ovaj član zakona ostane onakav kakvog ste ga predložili.