Dame i gospodo narodni poslanici, meni je potpuno jasno, prihvatam to i uopšte nikada tu činjenicu nisam dovodio u pitanje, da je tada pukovnik, a kasnije general Draža Mihailović bio vođa prvog antifašističkog pokreta u Evropi. Gospodine Mileniću, ne treba vi to nama da spočitavate. Vi ste u koaliciji sa partijom koja tu činjenicu opovrgava i koja je glasala protiv zakona o izjednačavanju partizana i ravnogoraca. Vi sa njima raspravite, a ne sa poslanicima SRS.
Postoji nešto drugo. U mom izlaganju je akcenat, pre svega, bio ne na poređenju generala iz Drugog svetskog rata sa generalom Ratkom Mladićem. Naravno da ima mnogo sličnosti u patriotizmu, hrabrosti, vernosti i datoj reči. Poredio sam, pre svega, nešto drugo - stil ponašanja nemačkog fašističkog okupatora sa stilom ponašanja ove vlade. Ima li bilo kakve razlike u načinu ponašanja? Ne vidim da tu postoji bilo kakva razlika. Nemci su nudili 100.000 rajhs maraka u zlatu onome ko dovede, doduše vi ne kažete živog ili mrtvog, a u suštini verovatno ni tu mogućnost ne isključujete, Dražu Mihailovića.
Isto tako nisu ponudili samo nagradu. Nije mala stvar nekoga ocinkariti, čak iako nije politički vođa. Prosto, ljudska savest to ne dozvoljava. Koliko god da je čovek nemoralan, koliko god da je ogrezao u nemoralu, proradi u njemu neki duh koji mu kaže da to nije dobro.
Nemci su morali da operu savest tog eventualnog denuncijanta, time što su Dražu Mihailovića prikazali sasvim suprotnim od onoga kakvim ste ga vi prikazali. Zamislite, čovek živi u šumi. Njegovi saborci su tvrdili isto kao što sada tvrde za Ratka Mladića da je živeo potpuno skromno, da je na dan jeo možda jednu konzervu sardine i glavicu luka. Zamislite, živeo razvratno u šumi na Ravnoj gori ili tamo gde se nalazio. Otupavio, kaže, od razvratnog života. Engleski plaćenik itd.
Na isti način sada prikazujete Ratka Mladića. Borci Vojske Republike Srpske znaju tog Ratka Mladića bolje nego vi i nego što ga ja znam. Junak, u prvim redovima, uvek je naređivao da se poštuje zakon, da se humano postupa sa ratnim zarobljenicima, sa civilima itd. Nađite ijednu naredbu da li Ratko Mladić, da li Radovan Karadžić naređuje, da li Vojislav Šešelj, na kraju krajeva - ubij, zakolji, zapali, opljačkaj, proteraj itd. Toga nema.
Ima nešto drugo, gospodine Mileniću. Završavam, gospođo Čomić, za pola minute. Pre neki dan češki diplomata, Karl Švarcenberg, u želji da se prikaže kao veliki prijatelj Srbije, prenele su dnevne novine, ako čitate, verovatno vam je upala u oči ta izjava, kaže da treba olakšati Srbiji pristupanje EU. Kaže:"Hvatanje ratnog zločinca Ratka Mladića ne bi trebalo toliko mnogo da se potencira". Dakle, kakva prezumpcija nevinosti? On je za EU ratni zločinac i tačka. Ali je i za vas, što je najveći problem, ratni zločinac.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Gospodine Mileniću, završavam, najpre se dogovorite sa vašim koalicionim partnerima da li je Draža Mihailović izdajnik ili je rodoljub i malo razmislite o tome kakve su paralele između ondašnjeg nemačkog komandanta Srbije i ove sadašnje Vlade.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, gospođo Čomić, ako dopustite da vas ispravim. U moja prethodna dva izlaganja nisam se pozivao na kršenje Poslovnika. Najpre sam se javio po amandmanu, a onda sam se javio na osnovu prava na repliku. Dakle, ni u jednom trenutku nisam rekao mi imamo povredu Poslovnika. Mislim da ne stoji ta vaša konstatacija da sam zloupotrebio Poslovnik.
Ali, ajde, gospodine Mileniću, da ostavimo na stranu i Ratka Mladića i Dražu Mihailovića. Obojica su ušli u istoriju, pa neka istorija sudi o njihovim delima. Što se nas tiče iz SRS, junaci su i jedan i drugi. Ali, pitam vas nešto drugo. Iz kog fonda, sa koje budžetske pozicije će biti isplaćeno ovih milion i 250 hiljada evra, ako uopšte dođete u poziciju da ih isplaćujete?
Dakle, kako je moguće, gospodine Mileniću, da u jednoj državi koja bi trebalo da bude demokratska i pravna, nagradu za dve srpske glave raspisuje jedno telo koje uopšte nije državni organ? Akcioni tim, gospodine Mileniću, nije državni organ. Još bih mogao i da razumem da je to uradio MUP ili tužilaštvo za ratne zločine, ili neki drugi državni organ, ali akcioni tim? Sutra će kućni savet da raspisuje nagrade za Ratkom Mladićem, udruženje ljubitelja zlatnih ribica itd.
Nemojte da izvrgavate s jedne strane državu ruglu. Kakav akcioni tim, otkud njemu pravo da raspisuje bilo šta? Sa kojih pozicija mislite da isplatite tih milion i 250 hiljada evra? To vas konkretno pitam: odakle mislite da isplatite te pare? Poručujete narodu da stegne kaiš. Vama, gospodine Mileniću, danima ispred zgrade Predsedništva štrajkuju ove jadne žene koje ste oterali sa radnih mesta iz Robnih kuća "Beograd". Svaki dan poslanici SRS primaju ljude koje je vaša vlast i vaša partija ojadila, od "Sintelona" do RK "Beograd", svakoga dana. Nećete da ih primiti u Vladu Srbije, dosadili su vam.
Nekoliko tih žena je dobilo upalu pluća jer su morale 24 sata po ciči zimi da spavaju pod šatorima, ne bi li ih neko video. Vi od onih plavih zastava i žutih zvezdica ne vidite svet oko sebe. O tome se radi. Najlakše je sada biti, retroaktivni patriota. Znate, kada se govori o Draži Mihailoviću, on je junak, kada se govori o Ratku Mladiću, on je crni đavo. Budite vi patriota i retroaktivni i sadašnji, ali ne budite uopšte patriota, što se mene tiče, baš me briga. Pitam i to vas pitaju građani Srbije - odakle ćete da isplatite milion i 250 hiljada evra?
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, navedite član Poslovnika koji je povređen.)
Završavam. Član 104. Dakle, to je pitanje i za vas gospodine Mileniću, vi dolazite iz jedne ekspertske partije, a naravno i pitanje za gospodina ministra Milosavljevića.

Gospođo Đukić-Dejanović, nisam odustao, ali neću se više javljati za reč, mislim da više nema ni potrebe. Građani Srbije su sve videli i sve su čuli. Nadam se da imaju bolju moć rasuđivanja nego pojedini narodni poslanici.
Gospodine Mileniću, zaista ne znam detalje vaše političke, profesionalne biografije. Možda ste i zadužili Srbiju nekim kolosalnim delima. Ako jeste, zahvaljujem vam se. Možda nisam toliko obdaren filozofskim umom kao vi, ali imam neki zdrav, običan ljudski razum. DOS je u raznim varijantama i u raznim agregatnim stanjima na vlasti od 2000. godine. Jedna fraza koju ponavljate besomučno, to je o famoznih 10 godina Miloševićeve strahovlade. Evo, vi ste sada na vlasti još malo pa duže nego pokojni Slobodan Milošević.
Ako je stvarnost zaista tako sjajna kakvom je vi predstavljate, ako ste zaista toliki ekonomski patriota, ako ste zaista narodni heroj, u ekonomskom smislu, vi, vaša partija ili grupa građana, šta li je, i vaša vladajuća koalicija, onda mi nije jasno odakle silni nezadovoljni radnici u Srbiji, odakle žene koje štrajkuju ispred Predsedništva Srbije, odakle ratni veterani, odakle pretnje generalnim štrajkom, odakle svaki dan poslanički klub SRS pun ojađenih ljudi kojima ste od 2000. godine, navodno, doneli blagostanje? Ili nisam u pravu ja ili, gospodine Mileniću, niste u pravu vi.
Smaknite ispred očiju plavo-žute zastave EU, izađite na ulice Srbije, na ulice Beograda, pa ćete videti, zaključićete i sami, nadam se, pametan ste čovek, ko od nas dvojice nije u pravu.
Što se tiče Haškog tribunala, ne znam da li ima potrebe trošiti reči. Gospođa Čomić nije tu, kaže da se Ratko Mladić i Goran Hadžić skrivaju od pravde. Haška pravda je, u stvari, suštinska nepravda. Ta haška pravda ubila je, gospođo Đukić-Dejanović, vašeg bivšeg predsednika Slobodana Miloševića. Čoveku nisu dopustili da se na adekvatan način leči. Ta haška "pravda" već šest godina krši ljudska prava Vojislava Šešelja, haška "pravda" je osudila Milana Martića na 40 godina zatvora zato što je, navodno, vršio ratne zločine, a ta ista haška "pravda" je pustila na slobodu Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Gospodine Mileniću, sada vi sami odlučite da li ste za pravdu ili ste za nepravdu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako analizirate obrazloženje Vlade zašto ne prihvata amandmane narodnih poslanika SRS, uglavnom se sva ta obrazloženja mogu svesti na jedno, a to je da se predloženim zakonom ne predlaže povećavanje republičkih administrativnih taksi i da iz tog razloga treba odbaciti amandmane koje su podneli narodni poslanici SRS.
Postavlja se jedno sasvim logično pitanje - zašto je Vlada Srbije uopšte predlagala zakon o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama ako se na osnovu republičkih administrativnih taksi, odnosno na osnovu ovog predloga zakona, ne vrši bilo kakva promena u prihodnoj strani budžeta Republike Srbije za 2009. godinu. Građanima Srbije je odgovor na to pitanje svakim danom sve jasniji.
Ova vlada ima prevashodni zadatak i cilj da obezbedi jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU. Taj zadatak nije jednostavno ostvariti, ne samo zbog ekonomskih i finansijskih razloga, nego pre svega zbog činjenice da u samoj Vladi ne postoji konsenzus o tome da li je takva mera u interesu Srbije ili nije.
Mogli smo ovih dana da čujemo različite izjave ministara u Vladi. Neki od njih čak pripadaju istoj partiji. Mogli smo da čitamo kontroverzne izjave guvernera NBS i očigledno je da ne postoji jedinstven stav vladajuće garniture - da li treba uopšte ići na jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma ili ne?
Vlada je donela odluku da se jednostrano primeni Prelazni trgovinski sporazum, to je već ugrađeno u budžet koji je usvojen krajem prošle godine, u budžet Srbije za 2009. godinu.
Upravo zato što je ta mera koja se zove jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma nepopularna i budući da izaziva otpore čak i u samoj Vladi, odnosno u vladajućoj koaliciji, sada je potrebno, na neki način, zamaskirati, odnosno zamagliti tu činjenicu da će Vlada Srbije jednostrano da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, pa je onda uz Zakon o carinskoj tarifi, koji je bio najvažniji zakon iz ovog seta zakona, predloženo još nekoliko zakona, ne bi li se na taj način stvorio utisak da nije suština jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma, nego omogućavanje realizacije budžeta za 2009. godinu.
Gospodine Milosavljeviću, vi ste ekonomista, ekonomski ste stručnjak, vama je jasno, kao i narodnim poslanicima SRS, da je vaša jedina želja jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma. To s jedne strane znači smanjenje budžeta Srbije za 2009. godinu, što se tiče carina za oko 250 do 300 miliona evra, ali da biste nadomestili taj nedostatak, i ako kažete u Predlogu zakona o carinskoj tarifi da to nije bogzna kakav udar na budžet, sada da biste nadomestili tih 250 do 300 miliona evra, ukidate pojedine poreske olakšice i s druge strane povećavate akcize na motorni benzin, na cigarete i na pivo.
Ako povećanje prihoda nije osnovni cilj izmena zakona o republičkim administrativnim taksama postavlja se pitanje - što ste uopšte taj zakon predlagali. Predložili ste ga upravo iz ovog razloga, da biste na mala vrata kod građana Srbije stvorili utisak da primena Prelaznog trgovinskog sporazuma nije tako strašna, da neće imati negativne efekte po privredu Srbije i po životni standard građana, i onda ste u paketu, uz zakon o carinskoj tarifi, predložili zakon o republičkim administrativnim taksama, kao što ste i u sam zakon o carinskoj tarifi uneli neke odredbe koje su čisto tehničkog karaktera i koje suštinski ništa ne menjaju u postojećem zakonodavstvu.
Vaša Vlada, gospodine Milosavljeviću, odlučila je da jednostrano primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, jer smatrate da će te na taj način da ubrzate proces priključivanja Srbije EU. Samo EU vam šalje signale da od toga nema ništa.
Kad god se govori o priključenju Srbije EU uvek morate da vodite računa da tu postoje dve strane. Jedna je strana koja želi da se priključi, to je Srbija, odnosno ova vlast, a sa druge strane EU, kojoj Srbija želi da se priključi. Postoji li želja na strani EU da mi budemo država članica EU? Evo, gospodine ministre, analizirajte politiku EU, odnosno Evropske zajednice od 1991. godine do danas prema bivšoj Jugoslaviji, prema Srbiji i prema srpskom narodu.
Mislim da nećete pogrešiti ako dođete do zaključka da, pre svega, EU ne želi Srbiju kao svog partnera, odnosno kao državu članicu u svom sastavu ili bar ne želi Srbiju u granicama u kojima je ona član organizacije UN, a to znači sa KiM kao njenim sastavnim delom.
Da ovo ne bi bila prazna politička priča, kako nas optužujete vi iz vladajuće koalicije, gospodine ministre, skrećem vam pažnju na izjavu od pre dva dana, češke ambasadorke u Beogradu, Hane Hubačove, koja je rekla da u EU ne postoji jasna koncepcija kada je reč o strategiji priključenja Srbije EU.
Jasno je da su države članice EU podeljene, da su neke bliže Srbiji, a da neke ni pod kojim uslovima, bar za sada, ne pristaju da Srbija postane član EU ili da se makar približi za jedan korak ovoj međunarodnoj organizaciji. Jasno je zašto se to radi.
Pokušavate merama ekonomske politike da budete bliži EU, ali vama EU kao lopticu uvek nazad vraća neke političke uslove. Njih se mnogo ne tiče kakvu ekonomsku politiku vi vodite. Pre svega, vi ne vodite u velikoj meri ekonomsku politiku kakvu od vas traži EU, Svetska banka i MMF.
Ako čitate izveštaje Evropske komisije o stanju u Srbiji, po oblastima, između ostalog kada je reč o ekonomiji i finansijama, videćete da je osnovni zahtev međunarodne zajednice smanjivanje javne potrošnje. Iz godine u godinu, gospodine ministre, EU, Savet ministara EU, MMF, Svetska banka poručuju Srbiji da mora da skreše javnu potrošnju, da je ova država suviše skupa, da je državna administracija suviše glomazna itd. Ništa ne preduzimate po tom pitanju.
U budžet za 2009. godinu uneli ste sve one organe, sva ona ministarstva, sve one agencije koje su postojale i u 2008. godini i kada je reč o tom navodnom stezanju kaiša, koji vi preporučujete građanima Srbije, država što se tiče tog stezanja kaiša neće da uradi apsolutno ništa.
Danas u prepodnevnoj raspravi sam govorio, moj kolega iz vaše vladajuće koalicije, Saša Milenić me nije na najbolji način razumeo, nije suština moje diskusije bila istorijska priča. Verujem da to vama dobro poznato. Radi se o nečem drugom.
Radi se o tome, gospodine ministre, da sam pokušao da vam skrenem pažnju na činjenicu da ne vredi da vi budete veći Evropljani od samih Evropljana. Oni imaju svoje političke uslove koje nam postavljaju. Vi možete da kažete da ste sto puta za EU, dok ne ispunite te političke uslove od ulaska Srbije u EU nema ništa, a i kada ih ispunite ko vam garantuje da oni neće postaviti nove uslove.
Danas sam napravio poređenje između odnosa koje su imali nemački okupatori u Drugom svetskom ratu prema srpskim rodoljubima, sa odnosom koji ova vlada ima prema modernim srpskim rodoljubima. Šta je suština? Suština je vrlo jednostavna. Ova vlada, odnosno nekakav akcioni tim Vlade Srbije raspisuje nagradu onome ko dostavi informaciju o tome gde se nalaze Ratko Mladić i Goran Hadžić.
Prosto, mislim da nema većeg poniženja koje je Vlada Srbije mogla da priušti svim njenim građanima od ovoga, da vi nudite novac i to milion, odnosno 250.000 evra za onoga ko vam dostavi informaciju o tome gde se nalazi Ratko Mladić, Goran Hadžić. Uporno se trudite, iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu da učinite sve da se u Haškom tribunalu nađe svaki Srbina koji je na bilo koji način učestvovao u političkim i vojnim procesima na prostorima bivše Jugoslavije tokom devedesetih godina.
Iz godine u godinu ste dalji od ulaska u EU. Smejali ste se, odnosno rekli ste da novinari nisu dobro interpretirali bivšeg nemačkog ambasadora, Cobela, koji vam je jasno poručio da ćemo u EU ući možda oko 2025. godine, ali pod uslovom da ne zatežemo mnogo oko KiM i Vojvodine. Danas sam vam pokazao, gospodine ministre, vaša Vlada, odnosno taj akcioni tim, koji je neki fantomski organ, nema ga u Ustavu Srbije, nudi nagradu od milion, odnosno 250.000 evra i niste bliži EU. Pogledajte šta rade Šiptari na KiM. Na KiM se gradi memorijalni centar, gospodine ministre, veteranima, odnosno bivšim teroristima Oslobodilačke vojske Kosova, između ostalog i Ademu Jašariju.
U izradi tog memorijalnog centra, koji se finansira iz budžeta tzv. republike Kosovo, učestvuju i pojedine evropske institucije. Niko nije rekao ni jednu jedinu reč protiv toga, a puni su mediji, ne samo srpski, nego ovih dana i italijanski, odsečenih srpskih glava na KiM, masovnih zločina koje su počinili ti isti šiptarski teroristi tokom 1998, 1999. godine i kasnije.
Znate li, gospodine ministre, da je u Skupštini tzv. republike Kosovo u proceduri donošenje zakona o pravima boraca bivše Oslobodilačke vojske Kosova? Njima će država, te takozvane republike Kosovo plaća penzije, invalidnine, da im kupuje stanove itd. Proglašava ih nacionalnim herojima.
Nijedne jedine reči iz EU protiv toga. Nema pomisli da bi neko mogao da kaže vladajućoj garnituri da na Kosovu ovoj albanskoj, mafijaškoj, terorističkoj, nema ništa od priključenja Kosova EU, dok se ne odreknete terorista. Ne. Eksperti Saveta Evrope učestvuju u izradi tog zakona koji se odnosi na prava boraca bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova.
Na drugoj strani, vi raspisujete nagradu onome ko cinkari gde se nalaze Ratko Mladić i Goran Hadžić. Prosto neverovatno. Šta još ova država treba da uradi da biste vi konačno rekli - ljudi, sada je dosta sa pritiscima, ucenama, ponižavanjima Srbije i srpskog naroda? Nema države, gospodine ministre, u svetu koja je ceo svoj državni i politički, vojni vrh, koja je svoju političku elitu izručila nekakvom fantomskom tribunalu, koji je formiran protivno Povelji UN, kao što je to učinila Srbija.
Od 2000. godine obećavate, gospodine ministre, i to je suština ovih zakona, brže priključivanje Srbije EU. Na vlasti ste skoro isto koliko je bio i Slobodan Milošević, skoro punih 10 godina. Ušli ste u devetu godinu.
Sećate li se šta je Boris Tadić obećavao kada je prvi put kandidovan za predsednika Srbije 2004. godine? Sećate li se rokova koje je postavio, kada će Srbija da postane kandidat, pa član EU? Sada se ti rokovi prolongiraju, iako vi sistemskim zakonima koje donosite u ovom parlamentu drastično nanosite štetu srpskoj privredi i građanima Srbije. Ništa građanima Srbije neće biti bolje zbog toga što ste smanjili carine, odnosno smanjili prihodnu stranu budžeta na ime carina za 250 do 300 miliona evra. Apsolutno ništa. Biće im ćak i gore.
Ukidate poreske olakšice za obične, sitne ljude, koji možda imaju neki stan u kome žive članovi njihove najbliže porodice. Ukidate i to malo poreskih olakšica koje ste im dali. Uvodite akcize, odnosno povećavate akcize na benzin, na cigarete, na pivo, na ono što troši običan prosečan svet u Srbiji.
Kažete, čitao sam u obrazloženju zakona o akcizama, da ćete na taj način da smanjite pušenje, odnosno da ćete na taj način uticati na poboljšanje zdravlja nacije.
Okrenite se, gospodine ministre, na svakom koraku su reklame za cigarete. Razne duvanske kompanije su sponzori fudbalskih klubova, košarkaških klubova, sponzori kulturnih manifestacija, snimaju se filmovi uz pomoć para duvanskih kompanija, izdaju se knjige, monografije, galerije, umetničke slike itd.
Dakle, gospodine ministre, apsolutno ništa nećete postići ovim zakonima, čak i ako ih izglasate ovde u Skupštini, a ubeđen sam da hoćete, imate dovoljnu većinu. Apsolutno od priključenja, bržeg priključenja Srbije EU nema ništa, ne zato što to (Predsednik: Vreme.) završavam, ne zato što to Srbije ne želi, nego zato što vas, ovakvi kakvi ste, pre svega ne želi sama EU.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pre nego što kažem nešto o amandmanu gospodina Dejana Mirovića i naše koleginice iz DSS, imam potrebu da vas zamolim da obavestite vašeg kolegu iz vladajuće koalicije, koji je ovde izneo stav da je iznošenje verskih ubeđenja maltene nepristojno i da se ne uklapa u neke principe građanskog društva, na odredbu člana 43. stav 3. Ustava Republike Srbije koji glasi ovako: "Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubeđenje veroispovedanja, obavljanjem verskih obreda, pohađanjem verske službe ili nastave, pojedinačno ili u zajednici sa drugima, kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja".
Shvatio sam da su kolege iz Nove Srbije ovde javno izneli svoja verska uverenja da ne treba raditi na dan kada pravoslavni slave novu godinu. Ako ova država slavi novu godinu po Gregorijanskom kalendaru, a samo da vas podsetim, gospodine ministre, katolici slave novu godinu ne samo zbog nove godine kao takve, 31. decembar je u katoličkom kalendaru dan posvećen svetom Silvesteru, rimskom papi koji je umro pre nekih 12-13 vekova, i veče između 31. decembra i 1. januara, vi to gospodine ministre odlično znate, zove se veče svetog Silvestera.
Pa ako mi koji smo uklopljeni u taj moderni svet slavimo svetog Silvestera, shvatio sam da kolege iz NS smatraju da bi bilo regularno i moralno da, ako već slavimo svetog Silvestera, slavimo i pravoslavnu novu godinu, odnosno svetog Vasilija. Zaista smatram da ovaj napad jarosti, koji je imao poslanik iz G17 plus, na izlaganje kolega iz NS nije primeren. Pre svega, zaista nije primereno sa stanovišta neke građanske kulture na koju se poziva, a na kraju krajeva nije ni u skladu sa Ustavom Republike Srbije, koji dozvoljava da svaki građanin Republike Srbije javno ili privatno iznese svoja verska ubeđenja.
Što se tiče samog amandmana, koristim priliku, gospodine ministre, da vas obavestim o jednoj poprilično tragičnoj i tužnoj činjenici. Vi ste ministar vera i to zaista duboko cenim i poštujem. Nije hrišćanski, gospodine ministre, nije ljudski, nije moralno, nije u duhu naše srpske tradicije ono što ovih dana radi Vlada Republike Srbije.
Pre dva dana sam razgovarao sa nekoliko radnica Robnih kuća Beograd. To su žene koje gotovo svakodnevno štrajkuju u Pionirskom parku ispred Predsedništva Srbije, štrajkuju po zimi, spavaju pod šatorima. Neke od tih žena su nažalost teško obolele i dobile su upalu pluća.
U Vladi Srbije kažu da ne žele da ih prime, kažu da nemaju šta s njima da razgovaraju, sve što su imali da im kažu oni su im rekli i te žene po ovoj zimi, po ovom ledu, po ovom kijametu bore se za svoja prava, a Vlada Republike Srbije, ministri u Vladi Republike Srbije te ljude ne žele da prime.
Gospodine ministre, pre svega, apelujem na vašu hrišćansku svest i savest, evo, baš na današnji dan, na dan svetog ...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.)
Gospođo Čomić, govorim o amandmanu koleginice iz DSS. Budući da sam prvi poslanik iz SRS koji govori o amandmanu poslanika iz druge poslaničke grupe, koliko znam da računam, imam pravo na 15 minuta.

Nema veze što je isti amandman, to su dva amandmana podneta na isti član Predloga zakona i koristim vreme da diskutujem o amandmanu kolege iz drugog poslaničkog kluba, i mislim da imam pravo da govorim 15 minuta.
(Predsedavajuća: Nemate pravo, ali izvolite.)
Gospođo Čomić, imam neku tužnu sudbinu, kad god izađem za govornicu vas neko naljuti i onda nekako uskraćujete moja poslanička prava. Zaista vas duboko cenim i uvažavam. Uvek sam izražavao poštovanje prema načinu na koji vodite sednicu Narodne skupštine, to činim i ovoga puta i zaista vas molim da mi omogućite da govorim o amandmanu.
Govoriću, trudiću se koliko mi moja skromna pamet dopušta, da govorim argumentovano i da pokušam da ubedim ministra, cenjenog gospodina ministra, da amandman treba da se prihvati.
Dakle, gospodine ministre, apelujem pre svega vašu hrišćansku svest i savest da zamolite vaše kolege u Vladi Republike Srbije da prime ove jadne žene koje se bore za svoja ljudska prava, da s njima razgovarate i da pokušate da zaustavite ovu tužnu sliku koja se dešava ovih dana da ljudi moraju da štrajkuju, da spavaju pod šatorima na početku 21. veka, po ovoj zimi, da bi se izborili za svoja elementarna ljudska prava. Ljudi se samo bore za svoju egzistenciju i ni za šta više.
Što se tiče samog Predlog zakona jasno je, gospodine ministre, da Vlada Republike Srbije pokušava da stvori jednu lažnu sliku o tome da Srbija samo što nije ušla u EU, da nas u toj EU čekaju raširenih ruku, da su to naši prijatelji koji ne mogu noću da spavaju zato što mi teško živimo i koji čine sve što je moguće da olakšaju život građanima Srbije. Pošto je vladajuća koalicija očigledno zaboravila neke činjenice, dužan sam da ih na te činjenice podsetim.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisao je Božidar Đelić krajem aprila 2008. godine u jeku predizborne kampanje i to potpisivanje sporazuma trebalo je da predstavlja vetar u leđa DS uoči izbora od 11. maja. Ako se ne varam, to je bilo 29. aprila 2008. godine.
Istog dana Savet ministara EU doneo je odluku da zamrzava primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju dok ne dobije čvrsta uverenja od strane glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca da Srbija u dovoljnoj meri sarađuje sa Haškim tribunalom.
EU, gospodine ministre, sačinjena je od 27 država članica. Srbija je potpisala Sporazum o stabilizaciju i pridruživanju sa svakom od tih 27 država članica.
Sada se ovde postavlja jedno elementarno pravno pitanje - kada će Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Prelazni trgovinski sporazum, koji predstavlja uvod u SSP, da stupi na snagu?
Odgovor je prilično jednostavan. Stupiće na snagu onda kada ga ratifikuje svaka od tih 27 država članica EU.
Kada će to biti? Na to pitanje, gospodine ministre, ni vi ni ja ne možemo da damo pouzdan odgovor. Zašto? Zato što u međuvremenu EU od Srbije traži ne samo saradnju sa Haškim tribunalom, traži još nešto.
Šta je to nešto? To nešto je, gospodine ministre, Kosovo i Metohija. Vi svakog dana od zvaničnika EU, od predstavnika eminentnih najvažnijih država članica EU, od predstavnika raznih nevladinih organizacija iz EU, koje imaju veliki uticaj na kreiranje politike EU, možete da dobijete izjave da nema ništa od uključivanja Srbije u EU dok ne uspostavi, kako oni kažu, dobrosusedske odnose sa susednim državama.
Poznato je, gospodine ministre, to vi sigurno znate, da nijedna država koja je sad član EU nije mogla da postane član te međunarodne organizacije, a da prethodno nije raščistila međudržavne sporove koje je imala sa svojim susedima. Za EU je, gospodine ministre, Kosovo i Metohija susedna država Srbiji.
Dosledni svojoj staroj praksi da ne žele da primaju nove države članice koje prethodno nisu regulisale pitanje granica sa svojim susedima, oni sada tu politiku primenjuju i na Republiku Srbiju. Vi to sigurno znate.
Traže od Republike Srbije da uspostavi dobrosusedske odnose sa tzv. Republikom Kosovo. Drugim rečima, traže od Republike Srbije da ne samo de fakto, nego da de jure priznamo da su Kosovo i Metohija nezavisna država odvojena od Srbije. To je jedan od najvažnijih razloga zašto EU, odnosno države članice EU odlažu primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, i to ne samo primenu, nego čak i samu ratifikaciju.
Dakle, možete vi sto puta da jednostrano primenite i SSP, i Prelazni trgovinski sporazum, nijedna država članica EU, dakle, njih 27, neće uopšte započeti postupak ratifikacije dok se ne ispune ovi politički uslovi. To može da bude za nekih 10, 15, 20 ili ko zna koliko godina.
Koji je drugi uslov? Taj drugi uslov je pomenuo pre nekoliko nedelja, gospodine ministre, čovek se zove Jelko Kacin, on je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, koji je rekao da je davanje saglasnosti na statut Vojvodine test demokratičnosti vlasti u Srbiji i da Srbija uopšte ne treba da računa na to da će da pristupi EU ako Vojvodini ne da izuzetno široku autonomiju po nekakvim evropskim standardima.
Kao što vidite, haški uslov, bolje rečeno haška omča, nije jedini problem koji ova vlada ima sa primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. To su još i Kosovo i Metohija i Vojvodina.
Prema tome, gospodine ministre, vi kao ozbiljan čovek trebalo bi da posavetujete svoje kolege u Vladi Srbije da narodu u Srbiji ne prodaju maglu. Nema ništa od skorog i bliskog ulaska Srbije u EU. Čak i da ceo parlament Srbije to želi, i leva i desna strana, čak da sto posto građani Srbije žele da uđu u EU, ne vredi, gospodine ministre, ne žele nas.
Ne žele nas u ovom trenutku dok se ne reši po njihovim željama i po njihovim zahtevima odnos sa Kosovom i Metohijom i dok od Vojvodine ne naprave za početak federalnu jedinicu, a onda potpuno nezavisnu državu, po istom scenariju koji se odvijao u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Makedoniji, Crnoj Gori i koji se nažalost ovih dana, nedelja i meseci, odvija na Kosovu i Metohiji.
Dakle, dovoljno je samo da saberete ove političke razloge, pa da shvatite koliko nema osnova u priči da će Srbija da brže pristupi evropskim integracijama ako počne jednostrano da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum ako, gospodine ministre, vaši partneri iz EU to ne žele da rade.
Oni uopšte neće započeti postupak ratifikacije, a treba da ga ratifikuje svih 27 država članica da bi taj sporazum najpre stupio na snagu, a onda da bi počeo da se primenjuje. To će biti u vrlo dalekoj budućnosti.
Otprilike ispada da je bio u pravu bivši nemački ambasador u Beogradu, Cobel, koji je rekao da Srbija može da računa da će možda ući u EU negde oko 2025. godine, ali pre toga mora da reši pitanje Kosova i Metohije i pitanje Vojvodine, a ako budemo suviše zatezali sa Kosovom i Metohijom, mogu oni čak da postave pitanje Raške oblasti i Vojvodine, pošto kaže - to su oblasti koje nekada nisu pripadale Srbiji, pa kao što nekada nisu pripadale Srbiji u prošlosti, tako može da bude i u budućnosti, ako se budemo suviše junačili i insistirali na našem teritorijalnom integritetu.
Kakva je ekonomska strana jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma? Osiromašenja državnog budžeta, to je valjda i laicima jasno.
Zaista nisam nikakav ekspert za ekonomiju, ali umem da saberem koliko je dva i dva. Budžet Srbije biće ''lakši'' bar za 250 miliona evra, zato što vi ili potpuno ukidate ili značajno smanjujete carine u trgovinskim odnosima sa državama članicama EU.
Krajnji je bezobrazluk, napisan u obrazloženju Predloga zakona, da taj zakon neće imati apsolutno nikakve negativne efekte i da se apsolutno neće desiti ništa strašno po budžet Republike Srbije. U uslovima kada vam radnici Robnih kuća "Beograd" moraju da dobijaju upalu pluća da bi se izborili za svoja osnovna ljudska prava, vi u tim uslovima smanjujete državni budžet za 250 miliona evra, da biste bili veći katolici od Pape. Gospodine ministre, bar vi to znate, niko ne može da bude veći katolik od pape, niti mi možemo da budemo veći evropejci nego što je to sama EU.
Ako nas je nečemu naučila naša tragična srpska istorija, to je: možemo da opstanemo, možemo da budemo jaki, pre svega, ako budemo gledali svoje interese, ako budemo mislili svojom glavom i ako na svet budemo gledali svojim očima. Sve ostalo predstavlja nacionalnu i državnu katastrofu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, budući da pripadate Vladi koja se uredno poziva na zapadne vrednosti, zapadnu političku tradiciju, nije mi jasno kako ste mogli da dopustite ili da učestvujete u izradi jednog ovakvog predloga zakona koji, između ostalog, sadrži član 2. U objašnjenju osnovnih pravnih instituta, stoji bukvalno ovako, a o tome je govorio kolega Zoran Krasić, pokušaću da kažem još nešto na tu temu.
Kaže se, članom 2. dopunjuje se član 3. Zakona o carinskoj tarifi odredbom koja se odnosi na proširenje ovlašćenja Vladi da može uredbom, pored stopa carine propisanih Zakonom o carinskoj tarifi, obuhvatiti i stope carina koje se primenjuju u skladu sa sporazumima o slobodnoj trgovini.
Gospodin Zoran Krasić je dobro primetio da je pre svega ovakva odredba suprotna Ustavu Republike Srbije, zato što meša nadležnosti Vlade sa nadležnostima Narodne skupštine. Dakle, samo je Narodna skupština ta koja u formi zakona može da utvrđuje carinske stope. To je sa čisto pravnog aspekta.
Sa političkog aspekta, odnosno sa aspekta neke političke tradicije, gospodine ministre, ova vlada se nalazi u jednom sledećem problemu.
Jedan od razloga, gospodine ministre, zašto je izbio američki rat za nezavisnost krajem 18. veka jeste i činjenica da američke kolonije, onih 13 američkih kolonija, nisu bile zastupljene u engleskom, odnosno britanskom parlamentu.
Britanski parlament je propisivao poreze i za te kolonije koje nisu bile zastupljene u britanskom parlamentu. Onda su se oni čuveni očevi i osnivači SAD Hamilton, Džeferson i Džej, autori onih čuvenih federalističkih spisa, dosetili jednog klasičnog političkog načela koje se primenjuje i u modernim demokratijama, a to je da nema oporezivanja bez političkog predstavljanja.
Drugim rečima, da javne dažbine može da utvrđuje samo predstavničko telo i da su građani dužni da plaćaju javne dažbine samo ako su te javne dažbine utvrđene od strane predstavničkog tela, odnosno parlamenta u kome građani imaju svoje predstavnike. Budući da tih 13 američkih kolonija nisu bile zastupljene u britanskom parlamentu, a bile su dužne da plaćaju britanske poreze, Amerikanci su se digli na oružje pod komandom Džordža Vašingtona, oslobodili se britanske krune i postali nezavisna država, danas supersila.
To načelo da nema oporezivanja, odnosno uvođenja javnih dažbina, a da to nije urađeno od strane parlamenta, fundament je modernih demokratija, od SAD preko zemalja EU, pa do država koje su relativno nedavno postale demokratske, kao što je Japan posle Drugog svetskog rata.
Vi sada menjate ceo sistem zapadne demokratije. Ono što su znali od Džordža Vašingtona, Bendžamina Frenklina, Tomasa Džefersona, pa do današnjih dana, do modernih teoretičara demokratije, vi to sada sve bacate pod noge, šta će nam parlament, imamo Vladu, koja svojom uredbom može da utvrđuje stope, između ostalog, i carina.
Porezi, carine, takse, akcize, sve su to javne dažbine. Svuda u demokratskom svetu, ako ste zaista privrženici zapadne demokratije na koju se pozivate, svuda u tom zapadnom demokratskom svetu javne dažbine utvrđuje isključivo predstavničko telo. Nema Vlada Srbije i nema vlada bilo koje države na svetu tu šta da traži.
Vi sada okrećete sistem demokratije na glavu, dajete pravo Vladi Srbije da svojom uredbom može da utvrđuje stope carina. Carina je javni prihod isto kao i porez, a sutra ćete omogućiti da Vlada svojom uredbom uvodi i poreze, da utvrđuje visinu poreskih stopa. Šta će biti onda sa parlamentom u ovoj državi ako se sa takvom praksom nastavi.
Gospodine ministre, imam utisak, možda se varam, vi me ispravite ako grešim, da član 3. Predloga zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi predstavlja klasično Potemkinovo selo. Evo, zašto to mislim.
Donosite ovaj zakon da biste jednostrano primenili Prelazni trgovinski sporazum sa EU, ako je uopšte moguća jednostrana primena i ako je to uopšte logično sa stanovišta srpskog jezika i etimologije. Po vama je logično.
Dakle, osnovna suština ovog zakona je da omogućite da se jednostrano primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, odnosno da se već sada ili potpuno ukinu ili značajno smanje carine u trgovinskim odnosima sa državama članicama EU, iako ne pada na pamet EU da ona sa svoje strane jednostrano primenjuje taj prelazni trgovinski sporazum, nego će da čeka sve dok i poslednja od 27 država članica EU ne ratifikuje Prelazni trgovinski sporazum i SSP.
Zašto je ovo Potemkinovo selo? Upravo iz ovog razloga koji sam naveo, vi donosite ovaj zakon iz jednog jedinog razloga, da omogućite jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma.
Na strani 5 akta koji nam je dostavila Vlada, a to je Predlog zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi, glava 3, Objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja, a onda glava 4, Finansijska sredstva za sprovođenje zakona, onda glava 5, pogledajte šta piše - donošenje zakona, pazite koji stepen cinizma i koji stepen ponižavanja narodnih poslanika kojim ste ovo dostavili i samih građana, kaže, donošenje zakona neće bitno uticati na nivo prihoda budžeta Republike Srbije po osnovu carinskih opterećenja.
Gospodine ministre, mi smo ipak jedna siromašna država, ekonomski nedovoljno razvijena.
Otkud pravo Vladi Srbije da kaže da to što neće biti u budžetu Srbije 250 miliona evra po osnovu carina ne predstavlja neki bitan udarac za prihode budžeta Republike Srbije.
Neverovatno, ljudi vam štrajkuju danima ispred Predsedništva ovde preko puta Narodne skupštine, štrajkuju ispred Vlade, prete generalnim štrajkom u celoj Srbiji, ljudi dobijaju upalu pluća, žene dobijaju upalu pluća zato što se bore za svoja osnovna ljudska prava, za hleb, da rade.
Ne traže one da kupuju skupocene automobile po znatno nižim carinskim stopama, ne traže da kupuju luksuzne stanove, ne traže da letuju na Bahamima, Haitiju i na Kubi, ne, ljudi traže da rade, da prehrane svoju porodicu.
Dobijali su ljudi upalu pluća, neke od tih žena su završile u bolnici. Nećete da ih primite u Vladu Republike Srbije, dosadili su vam, imate preča posla.
Vas su poslali ovde da slušate objašnjenja narodnih poslanika na Predlog zakona o dopuni Zakona o carinskoj tarifi, ministra vera?
Pre svega vas ponižavaju, zato što se vi ne razumete mnogo u ovu materiju, razumete se u nešto drugo, stručnjak ste za neka druga pitanja, ali u pitanja carinskih tarifa se verovatno ne razumete ne znam koliko.
Pored svega toga, Vlada Srbije je smogla hrabrosti da kaže da to što neće biti u budžetu Srbije 250 miliona dinara ne predstavlja neki značajan udarac za prihod u stranu budžeta Republike Srbije.
Zašto kažem da je član 3. Potemkinovo selo? Pa, evo šta piše u članu 3, odnosno u objašnjenju člana 3. koji nam je dostavila Vlada. Članom 3. dopunjuje se član 3a Zakona o carinskoj tarifi u cilju usaglašavanja termina sa međunarodnom konvencijom o harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka robe.
Gospodine ministre, sada vidite u čemu je prevara, odnosno u čemu je ponižavanje Narodne skupštine. Pogledajte član 3. Predloga zakona.
Kaže ovako, u članu 3a stav 2. menja se i glasi: "Odluke o svrstavanju koje je doneo Komitet za harmonizovani sistem, a koje je kao klasifikaciona mišljenja u skladu sa članom 8. stav 2. međunarodne konvencije o harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka robe (sad pogledajte, gospodine ministre, šta piše u zagradi, kaže - "Službeni list SFRJ" međunarodni ugovori broj 6/87, to je bila godina kada se održavala Univerzijada u Zagrebu, ako se sećate, 14/91, i "Službeni list SRJ", broj 2/97) potvrdila Svetska carinska organizacija, obavezne su za primenu.
Gospodine ministre, mi smo taj harmonizovani sistem ratifikovali još 1987. godine. Mi od 1987. godine, naša država kada uspostavlja trgovinske odnose sa drugim državama primenjuje taj harmonizovani sistem, primenjuje njegovu terminologiju. U čemu je onda ovde problem?
Zašto je vama bio potreban ovaj član 3? Ne zbog razloga koje ste naveli u objašnjenju, objašnjenje je dato reda radi, nego da zamažete oči, ako je ikako moguće, narodnim poslanicima i građanima. Jer u suštini ovaj član 3. je potpuno nepotreban. Donosite ovaj zakon iz jednog jedinog razloga, da biste omogućili jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma.
Ali, da se Vlasi ne bi dosetili i da taj vaš predlog zakona ne bi imao samo jedan jedini član, onda hajde reda radi da napišemo još nekoliko članova, pa ste se dosetili da napišete i ovaj član 3. Zamislite, tek u 2009. godini Republika Srbija će da, kada uspostavlja trgovinske odnose sa drugim državama, da primenjuje u terminološkom smislu harmonizovani sistem, kao do sada to nije činila, a mi ratifikovali taj harmonizovani sistem još 1987. godine.
Kako smo mi do sada uspostavljali trgovinske odnose sa drugim državama, ako u terminološkom smislu nismo uskladili naše propise sa propisima drugih država, odnosno sa ovom međunarodnom konvencijom? Ko je uopšte s nama hteo da trguje?
Ko je hteo da nam plati jedan jedini evro, dolar, marku ili bilo koju drugu valutu na ime trgovinske razmene sa Republikom Srbijom, ako mi tek sada, u 2009. godini, treba da primenimo nešto što smo ratifikovali još 1987. godine?
Gospodine ministre, jasno je da vaše kolege u Vladi Srbije, koje nisu imale hrabrosti da danas dođu u Narodnu skupštinu, ne zato što slave ili tako nešto, nego prosto ljudi neće da budu ovde da ne bi trpeli kritike narodnih poslanika, poslali su vas, koji ste jedan pristojan gospodin, učen čovek, intelektualac, ali prosto ovo nije vaša materija.
Vi ne možete na adekvatan način da odgovorite narodnim poslanicima koji govore o ovom pitanju, ne zato što niste učeni, ne zato što niste inteligentni, daleko od toga, izuzetno vas cenim i uvažavam, ali prosto ovo nije materija u kojoj ste stručni.
Vas su poslali ovde da sedite reda radi, da se kaže da Vlada Srbije ima nekog ovlašćenog predstavnika, ali vi ste ovde jedino ovlašćeni da sedite i da slušate, nemate dovoljno stručnih kompetencija da ulazite u raspravu sa narodnim poslanicima.
To je u stvari dokaz koliko Vlada Srbije ne samo ne poštuje Narodnu skupštinu, to nam je odavno poznato, nego koliko u stvari ne poštuje i vas, gospodine ministre, jer da vas poštuje poslali bi nekog ko je resorno nadležan za ovu materiju, ako već nije tu gospođa Diana Dragutinović, čujemo da je negde u inostranstvu, pa valjda je u zemlji Mlađan Dinkić. Zar taj čovek ne sme da dođe u Narodnu skupštinu? On samo preko novina vodi politiku, samo u novinama možemo da čujemo šta Mlađan Dinkić misli o ovom ili onom problemu.
Neka dođe čovek u Narodnu skupštinu, neka skupi tri čiste, neka pogleda u oči narodnim poslanicima i neka kaže koji je pravi smisao ovog zakona. To što su poslali vas je zaista elementarno nepoštovanje vaše ličnosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je svojevremeno trajala načelna rasprava o predlogu budžeta Republike Srbije za 2009. godinu, a da podsetimo građane da je Vlada sa zakašnjenjem od više od mesec dana dostavila taj predlog budžeta u Narodnu skupštinu Republike Srbije, poslanici SRS su ukazali na činjenicu da će teret svetske ekonomske i finansijske krize uglavnom da bude svaljen na leđa malog običnog čoveka, da država sa svoje strane neće učiniti ništa da ona prva stegne kaiš i da smanji javnu potrošnju, na šta je obavezuju ne samo kritike koje dolaze od strane opozicionih partija. Na smanjenje javne potrošnje ova bi vlada bila obavezna i da zaista iskreno poštuje preporuke svojih međunarodnih prijatelja iz EU, Svetske banke i MMF-a.
S jedne strane, država neće da učini ništa da smanji javnu potrošnju i da na taj način olakša građanima prevazilaženje ekonomske krize, a s druge strane jasno je iz mera ekonomske politike koje nam predlaže Vlada da će teret te krize biti svaljen na leđa običnih građana. Da je to zaista tako vidi se iz ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu.
Ceo zakon je pisan sa krajnjom intencijom da zaštiti one koji su bogati, a da što više optereti obične građane, koji ionako jedva sastavljaju kraj sa krajem i koji se ovih dana bore za svoju golu egzistenciju, a neki od tih građana na koje će se primenjivati ovaj zakon već danima štrajkuju ispred Predsedništva Srbije, ljudi koji su zaposleni u Robnim kućama i koji pokušavaju da se izbore za svoju golu egzistenciju. Na to sam vam, gospodine ministre, ukazivao i u današnjoj raspravi.
Evo, dovoljno je samo da pogledate šta piše na početku obrazloženja Predloga ovog zakona, zašto se ovaj zakon donosi, odnosno koji su razlozi za donošenje zakona. Osnovni razlog za donošenje ovog zakona, odnosno problem koji zakon treba da reši je podsticanje razvoja tržišta kapitala.
Zaista nisam neki veliki ekonomski stručnjak, naprotiv, ali nelogično mi je da se zakonom o porezima na imovinu podstiče i razvija tržište kapitala. Valjda bi nekim drugim merama ekonomske politike to trebalo da se podstakne.
S druge strane, pogledajte šta piše - "u cilju ravnopravnog poreskog tretmana prenosa hartija od vrednosti i udela u pravnom licu uz naknadu, sa prenosima koji se vrše bez naknade, nasleđe i poklon, predlaže se izuzimanje hartija od vrednosti i udela u pravnom licu iz predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon".
Dovoljno je da pogledate, gospodine ministre, koliko je građana u Republici Srbiji u prilici da nasledi udeo u pravnom licu, verovatno u nekom preduzeću koje stiče dobit ili pak da mu neko zavešta ili da nasledi hartije od vrednosti koje donose neke prihode.
Ako pogledate statistiku, videćete da broj takvih građana s jedne strane nije veliki, dakle, relativno mali broj građana Republike Srbije putem nasleđa i poklona dobija udele u pravnom licu, odnosno stiče pravo na hartijama od vrednosti, a s druge strane, vrednost tih hartija, odnosno vrednost udela u pravnom licu može da bude izuzetno veliki i vi taj deo potpuno izuzimate od oporezivanja.
Jasno je da na taj način pre svega idete na ruku onim bogatijim građanima Republike Srbije, protiv kojih, naravno, nemam ništa, ali nije ni pravično, nije ni u duhu pravične socijalne politike da u vreme velike ekonomske krize vi taj deo stanovništva oslobađate poreskih obaveza, a sa druge strane, neke druge delove stanovništva opterećujete.
Da je to tako, gospodine ministre, vidi se i iz člana 2. ovog osnovnog zakona koji se menja. Kaže, porez na imovinu plaća se na sledeća prava na nepokretnosti, pa se briše "pravo plodouživanja". Pitajte vaše kolege iz resornih ministarstava koliko je građana Srbije koji uživaju, odnosno koji stiču neki prihod na osnovu plodouživanja, ne tako veliki broj, ali se stiču veliki prihodi.
Pitajte koliki broj građana Srbije stiče prihod na osnovu prava vremenskog korišćenja time sharing-a, mali broj građana Srbije. Ali, zato vi sve ove kategorije građana oslobađate plaćanja poreza na nepokretnosti.
Onda pogledajte član 13. stav 2. osnovnog zakona. Pogledajte, gospodine ministre, tipičan primer nepravične socijalne politike u vreme drastične ekonomske krize. Pogledajte član 13. Šta se briše? Kaže - porez na prava iz člana 2. ovog zakona na zgradi ili stanu u kojem stanuje član porodice obveznika umanjuje se po 10% za člana porodice obveznika i svakog člana njegovog domaćinstva, a najviše do 30% utvrđenog poreza. To se, dakle, briše.
Ova kategorija stanovništva izuzima se od bilo kakvih poreskih rasterećenja. Šta to u praksi znači? To u praksi znači otprilike da otac ili majka imaju neki stan koji ne mora da bude veliki i da u tom stanu živi neki član njihove porodice, recimo sin, ćerka, brat, sestra itd.
Po sadašnjem zakonskom rešenju porez se umanjuje za 10% za svakog člana porodice, a najviše do 30% utvrđenog poreza. Sada se to briše. Evo na koji način vi opterećujete obične građane.
Kakvu posebnu korist ima običan građanin Republike Srbije, koji možda ima neki mali stan i u tom stanu sada živi bliski član njegove porodice, do sad je imao kakvo-takvo poresko rasterećenje, makar za tih 10%, odnosno najviše 30%, vi to sad ukidate. Kakvu korist, kakav silan prihod može da stekne neko ko ima neki stan u kojem živi član njegove porodice? Može da ima samo neke troškove, neke rashode, apsolutno ne može da ima bilo kakve prihode.
Vaš kolega vrti glavom, čudi se šta mi to srpski radikali govorimo, otkud to da ova vlada prebacuje teret ekonomske krize na malog čoveka. Nemojte da se nervirate, gospodine Iliću. Delujete mi nervozno. Nemojte da dobacujete, nije ništa sporno.
Evo, kada završim izlaganje, zaista verujem da ste vi ekonomski ekspert, za razliku od mene, ali evo mi smo danas izneli čitav niz primedbi i na Predlog zakona o dopunama zakona o carinskoj tarifi. Sada iznosimo primedbe na ovaj zakon o porezima na imovinu. Sedite tu, dobacujete, smeškate se, vrtite glavom, kao čudite se šta mi to pričamo, mi ništa ne znamo.
Izađite za ovu govornicu pa objasnite kako je moguće, gospodine državni sekretaru, ako se ne varam, olakšate državni budžet za 250 miliona evra i napišete u Predlogu zakona o carinskoj tarifi, nije neki veliki udar na budžet. Šta je 250 miliona evra, šta je to za bogatu, razvijenu Srbiju, u kojoj nema siromašnih, nema gladnih, nema ljudi koji štrajkuju ispred palate šefa države, ispred Vlade itd. Šta je 250 miliona evra? Nije ništa.
Mi vam sada kažemo - što opterećujete tog malog čoveka koji možda ima stan u kojem živi neki bliski član njegove porodice, vi sad vrtite glavom, čudite se, kao kako mi to možemo da kažemo itd.
Gospodine državni sekretaru, jasno je, pa stvarnost vas demantuje. Možete vi da vrtite glavom koliko hoćete i da se ljutite, da negodujete, da kažete da nismo u pravu, izađite iz zgrade Narodne skupštine, pogledajte levo-desno, pogledajte pravo, tamo je Predsedništvo, videćete da je stvarnost sasvim drugačija od one kakvom se vama ta stvarnost čini kada se posmatra iz ministarske kancelarije i ministarskog kabineta.
Vi ste našli u vreme velike ekonomske krize, u vreme kada ljudi jedva sastavljaju kraj s krajem, u vreme kada predsednik države poziva zaposlene da motkama brane svoja radna mesta, da ojačavate tržište kapitala i tržište hartija od vrednosti Zakonom o porezima na imovinu. Njih oslobađate poreza, ali zato ukidate poreske olakšice običnom čoveku koji ima neki stan u kojem živi neki član njegove porodice.
Oslobađate poreskih obaveza lica koja stiču dobit na osnovu time sharing-a, na osnovu plodouživanja. Je li to pravična socijalna politika? Je l' to ravnomerno raspoređivanje tereta svetske ekonomske i finansijske krize na sve građane? Nije.
Kakvu će neposrednu korist, gospodine Iliću, imati običan čovek u Srbiji zbog toga što ste vi jednostrano odlučili da primenjujete Prelazni trgovinski sporazum sa EU, pa ste smanjili carine na uvoz novih automobila koji se proizvode u Evropi ili van Evrope sa 20% na, ako se ne varam, 12,6%. Kakvu će korist imati?
Onaj koji štrajkuje ovih dana ispred Predsedništva, ispred Vlade, ove jadne žene koje su dobile upalu pluća boreći se za svoja prava, oni do sada nisu mogli da kupe ni automobile ni sa carinom od 20%, ni ove sa 12,6%.
Ni da potpuno ukinete carinu, ti ljudi neće moći da kupe novi automobil, ne nekog stranog proizvođača, domaći automobil, jugo, bilo koji drugi domaći automobil neće moći da kupe prosto zato što nemaju osnovnih uslova za život. To je ono na šta vam mi ukazujemo.
Ne vredi da se vi prikazujete većim Evropljanima od samih Evropljana, to je nemoguće, to prosto nije logički prihvatljivo. Postoji Evropska unija, postoji Republika Srbija koja nije član EU, pa nemojte vi da brinete evropske brige, brinite srpske brige. Ne možete vi da uđete u EU na silu.
Znate, ne mogu da postanem član Srpske akademije nauka i umetnosti ako me ovi ljudi neće. Mogu sto puta da kažem - ljudi, hoću da budem član Srpske akademije, a oni kažu ne možeš. Tako vama kaže EU. Vi kažete mi hoćemo, oni kažu - ali ne možete da uđete u EU.
Prosto ne znam šta još treba da se desi pa da shvatite da ovakvim merama ekonomske politike nanosite pre svega štetu domaćoj privredi i običnom građaninu Republike Srbije. O tome se radi. Nema tu nikakve pravičnosti, nema tu nikakvog ravnomernog raspoređivanja tereta ekonomske krize na sve građane.
Vi ste državu potpuno izuzeli od bilo kakvog oblika javne štednje. Država će da troši više nego što je trošila u prošloj godini. Niste ukinuli nijedno ministarstvo, nijedan organ uprave u sastavu ministarstava, nijednu agenciju. Gde se dedoše vaša obećanja da će biti skresane plate u javnim preduzećima, da će biti skresane nadoknade članovima upravnih i nadzornih odbora? Šta je bilo sa tim?
Na drugoj strani, sada ukidate i ovo malo poreskih olakšica koje su imali građani Srbije, ali zato potpuno oslobađate onaj mali deo građana Srbije koji ipak stiče određena, ne tako mala, primanja ili na osnovu prava plodouživanja, ili na osnovu time sharing-a, ili na osnovu nasleđa udela u pravnom licu, odnosno nasleđa hartija od vrednosti. To nije nikakva pravična socijalna politika, naprotiv, to je jedna politika koja ima cilj da ceo teret ekonomske krize prebaci na leđa malog čoveka.
Ali, taj mali čovek je počeo da diže glavu. Uzalud vi njemu pričate o EU, o jeftinijim stranim automobilima, o belim šengenskim vizama, o školovanju na zapadu itd. Taj običan mali čovek ne može da kupi ni naše domaće proizvode, a kamoli strane. O tome se radi, gospodine Iliću. Vi možete da budete nervozni, ljuti i da smatrate da nismo u pravu, ali verujte, stvarnost vas demantuje. Zaista bih voleo da nisam u pravu, da stvarnost prikazujem gorom nego što jeste, ali nažalost, kad izađete iz ove zgrade videćete da je stvarnost čak i teža nego što je prikazuju poslanici SRS, odnosno poslanici opozicionih partija.
Još jednom vam skrećem pažnju, jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma, ne samo da će da ošteti budžet Republike Srbije, vi ćete na taj način dugoročno da uništite domaće proizvođače. Gospodine Iliću, zamislite, ponavljam još jedanput, nisam nikakav ekonomski ekspert, stavite u isti ring i postavite da učestvuju u boks meču jedan običan čovek koji nikada nije navukao rukavice na ruke i jedan profesionalni bokser. To je odnos između privrede Srbije i privrede EU. Ne treba biti veliki ekspert da bi se znalo unapred ko će da pobedi. Naravno da će da pobedi profesionalni bokser. Vi sada stavljate u istu ravan naše domaće proizvođače, bez subvencija države, bez bilo kakve pomoći, ljude koji rade uz pomoć štapa i kanapa, sa moćnim privrednim subjektima EU i kažete...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.)
Izvinjavam se, završavam za minut. ...gospodo, to je slobodno tržište, mi smo vas bacili na tržište, a vi se snalazite.
To nije pravično. Ne samo da ćete cifarski da oštetite budžet Srbije za 250 miliona, za ko zna koliko miliona evra ćete da oštetite Srbiju i njenu privredu tako što je stavljate u istu ravan sa zemljama koje su od Srbije daleko bogatije i čije su privrede daleko moćnije od naše.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene pre svega čudite vi, gospođo Đukić-Dejanović. Ovde je jedan narodni poslanik javno priznao da se zalaže za to da Vojvodina bude republika, što je direktno suprotno Ustavu Republike Srbije, prema kome je Srbija jedinstvena država, koja u svom sastavu ima dve autonomne pokrajine, Vojvodinu i Kosovo i Metohiju.
Mene zaista živo zanima šta bi se desilo sa, recimo, nekim zastupnikom u Hrvatskom saboru koji bi javno rekao da se zalaže, recimo, za to da Slavonija ili Dalmaciju budu republike, ili šta bi se desilo u britanskom parlamentu da neki poslanik kaže da Severna Irska treba da bude potpuno nezavisna država.
Pored vas, gospođo Đukić-Dejanović, izgleda može da prođe svaka izjava koja vređa i Ustav Srbije, ali i nacionalno dostojanstvo svakog Srbina.
Više puta sam govorio da ono za šta se zalaže Nenad Čanak danas nema blage veze sa onim autonomašima koji su se u 19. veku borili za autonomiju Vojvodine. Pre svega, u 19. veku stvoreno je Srpsko vojvodstvo. Nije postojala nikakva republika Vojvodina.
Oni koji se danas zalažu za Republiku Vojvodinu nikakve veze nemaju sa patrijarhom Rajačićem, sa Stevanom Šupljikcem, sa Svetozarom Miletićem, sa Jašom Tomićem. Ovi koji se danas zalažu za Republiku Vojvodinu su deca komunizma.
To su potomci Boška Krunića, Živana Berisavljevića, to su potomci onih koji su pisali Ustav iz 74. godine. Nikakve veze oni nemaju sa autentičnim srpskim nacionalistima iz južne Ugarske koji su, u želji da zaštite Srbe od pokatoličavanja u okvirima jedne tuđe Habzburške monarhije, obrazovali 1848. godine Srpsko vojvodstvo, u čijem su se sastavu, gospođo Đukić-Dejanović, između ostalog nalazila i Baranja, koja je, nažalost, danas u sastavu jedne druge države.
Dakle, gospođo Đukić-Dejanović, ovde se radi o tome da jedan poslanik vladajuće koalicije, koji podržava Vladu Srbije, otvoreno, jasno i glasno kaže da se zalaže za federalizaciju Srbije. Naravno, vama iz vladajuće koalicije ovo se sve možda čini smešnim. Mogli smo ovih dana da čitamo po novinama kako je gospodin Nenad Čanak, čovek koji voli da uveseljava građane, da je cirkusant itd. Samo da vas podsetim, gospođo Đukić-Dejanović, tako je sve počelo i sa raspadom bivše Jugoslavije.
Sećate li se napisa ljubljanske ''Mladine", sećate li se da su oni još osamdesetih godina isparcelisali Jugoslaviju na nekoliko nezavisnih država? Svi su se smejali. Pojedini slovenački političari su govorili - to su naši mangupi, to su deca koja se šale. Znate li kako se sve završilo? Ratom, izbeglicama, plavim šlemovima, vrećama sa peskom itd.
Zar treba posle svih negativnih iskustava koje je doživeo srpski narod da nam se ponovo – izvinjavam se, završavam – na početku 21. veka ponavlja scenario Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kosova i Metohije, samo ovoga puta na teritoriji Vojvodine?
Vi iz vladajuće koalicije ste dužni da se izjasnite o ovome što priča Nenad Čanak. Nije bitan Nenad Čanak, svima je jasno da on sa svojom partijom samostalno da izađe na izbore ne bi prešao cenzus. Ali, ovde se postavlja jedno fundamentalno pitanje - da li ovo što javno govori Nenad Čanak, da li zaista tako misli Demokratska stranka, o tome se radi.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je amandman koji je podneo kolega Nikola Lazić apsolutno smislen i da ga treba prihvatiti. Ako pogledate ceo budžet, odnosno predlog budžeta za 2009. godinu, videćete da su manje-više kod svih budžetskih korisnika, posebno kada je reč o državnim organima, predviđena prilično velika sredstva za tu budžetsku poziciju koja se zove - usluge po ugovoru. Za te usluge po ugovoru kada je reč o kabinetu potpredsednika Vlade za privredni razvoj predviđeno je 25 miliona dinara.
Sad se postavlja pitanje čemu tolika sredstva i u kojim situacijama uopšte postoji potreba da taj budžetski korisnik zaključuje sa trećim licima ugovore o delu. Kad se zaključuje ugovor o delu? Ugovor o delu se zaključuje onda kada kod jednog budžetskog korisnika ne postoji dovoljno stručnih, kadrovskih i drugih potencijala da se određeni posao uradi unutar samog budžetskog korisnika, pa je onda budžetski korisnik u situaciji da na osnovu ugovora nabavlja određene usluge, odnosno da se za njegove potrebe izvršavaju određeni poslovi.
Sada se postavlja pitanje, u kakvim to situacijama može da se nađe kabinet potpredsednika Vlade za ekonomski razvoj da bi u toku 2009. godine, na ime zaključivanja ugovora o delu potrošio čitavih 25 miliona dinara.
To nije slučaj samo kada je reč o kabinetu potpredsednika Vlade za ekonomski razvoj. Dovoljno je da pogledate svakog budžetskog korisnika, i predsednika Vlade, i prvog, i drugog, i trećeg i četvrtog potpredsednika Vlade, i ministarstva i posebne organizacije itd, i videćete da se zaista velika finansijska sredstva odvajaju na ime usluga po ugovoru i na ime troškova putovanja.
Zaista se ponekad zapitam da li je Vlada Srbije, kada je pravila projekciju budžeta za 2009. godinu, imala u vidu uopšte - čime se budžetski korisnici bave, kakva je osnovna priroda njihove delatnosti, ili su ti iznosi pisani u Predlogu zakona o budžetu onako po željama raznih ministara, njihovih zamenika, šefova partija koje čine vladajuću koaliciju itd. Vi ste, recimo, maločas imali u amandmanu narodnog poslanika Milana Dimitrijevića činjenicu da se za troškove putovanja u Generalnom sekretarijatu Vlade izdvaja za 2009. godinu čitavih 94 miliona dinara.
Sada je dovoljno da čovek zdravorazumski pogleda te stavke i da se zapita, a gde će to generalni sekretar Vlade, zajedno sa zaposlenima, da putuje tako mnogo tokom 2009. godine, da bi mu se izdvojilo čitavih 94 miliona dinara za nekakve troškove putovanja. Generalni sekretarijat Vlade ima zadatak da pripremi sednice Vlade, kako bi Vlada donosila odluke koje su u skladu sa Ustavom i zakonom, dakle, manje-više to su administrativno-pravni i tehnički poslovi.
Sada se postavlja pitanje gde će to generalni sekretar Vlade da putuje tokom 2009. godine, pa da mu se izdvoji čitavih 94 miliona dinara za troškove putovanja.
Razumem da su veliki troškovi putovanja za Narodnu skupštinu zato što poslanici dolaze iz raznih krajeva Srbije, neko živi u Beogradu, neko živi u Leskovcu, Nišu, Valjevu itd. Koliko znam generalni sekretar Vlade živi u Beogradu, zaposleni u Generalnom sekretarijatu Vlade uglavnom žive u Beogradu i sada se postavlja pitanje kako je moguće da ljudi koji žive u Beogradu i koji uglavnom obavljaju administrativno-pravne poslove za Vladu tokom 2009. godine na ime troškova putovanja treba da potroše 94 miliona dinara.
Uopšte ti troškovi putovanja, gospođo Dragutinović, zaista su veliki za svakog budžetskog korisnika. Razumem da predstavnici države treba da putuju, niko to ne osporava, ali da li baš treba da putuju toliko da potroše tolika sredstva?
Što se tiče ovih ugovora o delu, odnosno naknada koje se isplaćuju na ime ovih ugovora o delu, kolega Lazić je postavio jedno vrlo argumentovano pitanje - kada će Vlada Srbije konačno početi u praksi da primenjuje ono na šta je obavezuje strategija reforme državne uprave, Zakon o državnoj upravi i sve one silne političke proklamacije o tome da ćemo napraviti državnu upravu koja je u skladu sa evropskim standardima.
Samo da vas podsetim, 2004. godine usvojena je strategija reforme državne uprave, određeni su rokovi koji moraju da se poštuju kada je reč o reformi državne uprave. Ova država je čak preuzela i određene obaveze prema OEBS-u, prema EU, jer smo, ako se ne varam, dobili odgovarajuća finansijska sredstva iz inostranstva da bi realizovali tu reformu.
Sada kada pogledate kraj 2008. godine 2004. godine usvojena strategija reforme, onda dokle smo stigli sa sprovođenjem te strategije? Stigli smo dotle da imamo jednu od najglomaznijih državnih administracija, da će kabinet potpredsednika Vlade za ekonomski razvoj tokom 2009. godine da potroši 94 miliona dinara za usluge po ugovoru, da će generalni sekretar Vlade da putuje tokom 2009. godine za ko zna koliko miliona dinara itd.
Gde se dede ta vaša reforma državne uprave? Kada ćete konačno s njom da počnete? Nije dovoljno samo da pričate o reformi. Mislite da je dovoljno samo nešto da se stavi na papir, da se osnuje agencija za sve i svašta i da je reforma na taj način završena.
Vi se smejete, gospođo Dragutinović, evo pitam vas, vi ste ministar u Vladi, ima li jednog ministra u Vladi koji može da nam kaže, ovako naizust, koliko postoji agencija u Republici Srbiji. Ne, ljudi bi morali da nađu ko zna koliko zakona. Čak su neke agencije uredbom formirane, uredbom o Vladi Srbije.
Nema nijednog ministra u Vladi, ma koliko bio kompetentan, da ga sad pitate - gospodine ministre, koliko ima agencija u pravnom sistemu Republike Srbije, koliko god da je čovek inteligentan i da je upućen u materiju, mora najpre da sedne, pa da obezbedi brdo službenih glasnika, pa da pita svoje savetnike, zamenike, pomoćnike da mu nađu, možda za čitav jedan dan čovek ne bi mogao da vam da odgovor na to pitanje.
Ovo što vam govorim uopšte nije tako naivno. Imate agencije koje bukvalno ne rade ništa, a direktor agencije i zaposleni u ovoj agenciji primaju platu. Imate čak u izveštaju Evropske komisije, gospođo Dragutinović, kritike na račun stanja u oblasti energetske efikasnosti. Naveo sam samo jedan primer. Ovde sam citirao izveštaj Evropske komisije. Zašto? Da vam pokažem šta vaši evropski prijatelji misle o tome kako vi radite. Razumem da ne slušate opoziciju, primitivni smo, neobrazovani, ne razumemo se u materiju, izazivamo incidente itd, ali ovi u Evropskoj komisiji su i obrazovani, i kulturni i ne izazivaju incidente, pa šta vam oni kažu, kako radite? Ne radite dobro.
Dolazimo do jedne zaista paradoksalne situacije, gospođo Dragutinović. Ako izuzmemo ove političke teme kao što su Haški tribunal, KiM, Vojvodina, dolazi se do jednog paradoksalnog zaključka: mnogo toga što vam prigovara opozicija u ovom parlamentu i SRS, to isto vam prigovaraju i vaši evropski prijatelji.
Oni vam kažu da mnogo trošite. To da ova država mnogo troši, to nije rekla samo SRS ili DSS, ili NS. To su vam rekli ljudi iz Evropske komisije, da je javna potrošnja izuzetno velika. To su vam rekli ljudi iz Svetske banke, iz MMF, dali su vam konkretne cifre, koliko mnogo više trošite nego države slične veličine i ekonomskog razvoja u Evropi.
Oni su vam rekli da te agencije koje ste formirali ne rade ništa.
Gospođo Dragutinović, 2004. godine, možda ne znate i nije greh ako ne znate, možda niste dužni da znate, ali 2004. godine osnovana je Agencija za energetsku efikasnost. Sad je kraj 2008. godine. Za četiri godine valjda treba da bude nekih pomaka na planu energetske efikasnosti u Srbiji. Uzmete da čitate izveštaj Evropske komisije o stanju reformi u Srbiji tokom 2008. godine, mnoge reči kritike na račun Agencije za energetsku efikasnost.
Postavlja se pitanje - kako ta agencija radi, zašto nešto ne promenite, možda treba nešto da se ukine, da se promeni neki direktor. Šta treba da se uradi, pa da te agencije profunkcionišu. Očigledno nemate nameru da ih ukidate, ali kad ih već ne ukidate, imate li neke mehanizme da naterate te ljude da rade svoj posao, ili ste ih samo tu postavili da bi zadovoljili neke svoje partijske kvote.
Ovaj mi je bio dobar u kampanji, neka bude zamenik direktora, ovome je strina učlanila toliko i toliko ljudi u DS, hajde i nju da zaposlimo u tu agenciju. Je l' tako to radite ili ipak vodite računa o nekoj stručnosti, o efikasnosti, racionalnosti itd.
Juče sam rekao, ne samo juče, mnogo puta, ako već stežete kaiš i ako to poručujete građanima, hajde krenite od samih sebe, krenite od ministarstava, od posebnih organizacija, od agencija, od organa uprave u sastavu ministarstava itd.
Pogledajte sada koliko ova vlada gomila isti broj organa koji rade isti posao u istoj materiji. Imate Ministarstvo za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine, osnovali ste Zakonom o ministarstvima, možda i treba da postoji to ministarstvo. Onda imate Agenciju za zaštitu životne sredine.
Već postoji paralelizam organa, i ministarstvo i agencija su organi Republike Srbije.
Da stvar bude još smešnija, imate Fond za razvoj životne sredine i za zaštitu životne sredine. Postavlja se pitanje - da li zna ministar odakle dokle idu kompetencije ministarstva, odakle dokle agencije, a odakle dokle Fonda za zaštitu životne sredine. Da li se zna ko šta radi u ovoj državi?
Šta će vam tri organa koja rade isti posao u istoj materiji. Ako je ministar nesposoban da se bavi poslom u resoru kojem stoji na čelu kao ministar, promenite ministra. Ne, vi imate ministra, imate direktora Agencije za zaštitu životne sredine, imate direktora Fonda za zaštitu životne sredine.
Čemu to u uslovima kada građanima poručujete da, kad izlaze iz stana, treba da gase svetlo, da ne kupuju šporete u 2009. godini, da ne ulaze u kredite itd.
Vama je to smešno, gospođo Dragutinović, i meni je, ali to su rekle vaše kolege iz Vlade.
Da li treba da vas podsećam na sjajne izjave Slobodana Milosavljevića, Božidara Đelića, Olivera Dulića, koji su njihovi napori da se uštedi u 2009. godini. Slobodan Milosavljević neće kupiti šporet, Oliver Dulić gasi svetlo kad izlazi iz stana, a najštedljiviji je Mlađan Dinkić.
On je rekao - inače mnogo ne trošim, nemam od čega ni da se ustežem u 2009. godini, ne vozim skupocene automobile, nemam skupocene satove, ne nosim markirana odela, običan sam građanin Republike Srbije, ponašaću se kao svi ostali građani Srbije. To su mere štednje koje vaše kolege u Vladi poručuju građanima Srbije, odnosno daju recepte kako da se manje troši u 2009. godini.
Namerno, gospođo Dragutinović, karikiram neke stvari. To možda vama, kad vi i ja polemišemo, izgleda smešno. Razumem da znate o čemu govorim, ali izgleda tragično u očima naroda kome poručujete da u 2009. steže kaiš, a ova vlada ne da nije učinila ništa da stegne kaiš, ova vlada će da potroši više nego što je trošila tokom 2008. godine.
Krajnje je vreme da preduzmete neke mere da se smanje troškovi za državnu administraciju, znam da je bolno, ali u taj posao jednom morate da krenete. Niko od vas ne traži da sad napravite neke ekstremne rezove i da ceo posao završite tokom 2009. godine. To nije realno i to ne treba da se radi. Krenite postepeno u te promene.
Vi ne preduzimate apsolutno bilo kakve korake. Čak ste predložili u 2009. godini povećanje obima državne administracije, i u kadrovskom i u finansijskom smislu. Od tih mera štednje, gospođo Dragutinović, neće biti ništa, štedeće građani, ali ne zato što im vi kažete da štede, znaju ljudi da moraju da štede jer ih sila ekonomskih prilika na to tera, pa kad već građani štede, ajde pokažite minimum dobre volje da i ova i ovakva vlada uštedi makar jedan jedini dinar.

Gospođo Đukić-Dejanović, zaista sam zadivljen vašom brigom da se ova rasprava o amandmanima na Predlog zakona o budžetu odvija u najboljem mogućem redu, ali verujte mi imam isti cilj kao i vi. Nemojte ništa da se brinete. Dakle, zaista ćemo se potruditi da ove amandmane obrazložimo na što je bolje mogući način.
Podneo sam amandman na član 5. razdeo 2, funkcija 110, ekonomska klasifikacija 422 - troškovi putovanja predsednika Republike i predložio sam u amandmanu da se troškovi putovanja predsednika Republike za 2009. godinu smanje sa 43 miliona na 20 miliona, ali da se zato povećaju subvencije javnim nefinansijskim preduzećima sa 17 milijardi 285 miliona na 17 milijardi 308 miliona, a u koloni osam da se povećaju sa 17 milijardi 885 miliona na 17 milijardi 908 miliona.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman iz sledećih razloga - "Amandman se ne prihvata iz razloga što su sredstva za troškove putovanja u okviru razdela predsednika Republike predložena u skladu sa nadležnostima i potrebama ovog budžetskog korisnika".
Gospođo Dragutinović, mislim da je ovo obrazloženje krajnje paušalno i da ste ga napisali reda radi, da se nešto napiše zašto se amandman ne prihvata.
Meni je potpuno jasno da šef države, odnosno predsednik Republike mora da ima predviđena finansijska sredstva za troškove putovanja u zemlji, a pogotovu u inostranstvu, ali niste me ubedili zašto mora da ima baš 43 miliona. Teško može da se utvrdi na osnovu kojih kriterijuma ste došli do toga da za troškove putovanja predsednika Republike treba odvojiti baš 43 miliona.
Kada predviđate određena budžetska sredstva za određene budžetske korisnike, pa i za predsednika Republike, onda valjda vodite računa o tome kakvi su bili rezultati rada tog budžetskog korisnika, šta je taj budžetski korisnik dobro doneo državi Srbiji i njenim građanima, valjda je to osnovni kriterijum na osnovu koga opredeljujete i odgovarajuće budžetske iznose za sledeću budžetsku godinu. Tako bi valjda trebalo da bude.
Ako pokušamo da analiziramo koji su to rezultati rada aktuelnog predsednika Republike Borisa Tadića, onda ne dolazimo baš do vrlo srećnih zaključaka. Boris Tadić je postao predsednik Republike u junu, ako se ne varam, 2004. godine. Vi se sećate kakva su bila obećanja Borisa Tadića.
Ukoliko on pobedi na izborima očuvaće se državna zajednica Srbija i Crna Gora. On će, zajedno sa svojim zapadnim prijateljima, da reši problem KiM, tako da to bude u interesu Srbije. Sećate se 2004. godine, obećavano je milion novih radnih mesta i obećavano je da će Srbija, najverovatnije, do 2008. godine da postane, ako ne član, a ono sigurno kandidat za ulazak u EU.
Sada da vidimo šta je bilo sa tim obećanjima predsednika Republike, kome je Vlada za 2009. godinu namenila 43 miliona za troškove putovanja. Državna zajednica Srbija i Crna Gora nestala je u maju 2006. godine, na osnovu falsifikovanih rezultata referenduma u Crnoj Gori. Vlast u Beogradu je te rezultate prihvatila i na osnovu tog lažiranog referenduma Crna Gora je odvojena od Srbije.
Šta se desilo sa KiM, gospođo Dragutinović? Na poziv Borisa Tadića i Vuka Jeremića na KiM došla je, suprotno Ustavu Srbije, suprotno Rezoluciji 1244, misija Euleks. Boris Tadić je obmanuo građane Srbije, jer je tvrdio, a to u stvari tvrdi i danas, da je Euleks na KiM došao na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN i da će Euleks biti prisutan samo u sredinama u kojima pretežno i dominantno žive Albanci, a da će u srpskim sredinama ostati misija Unmika.
Vama je narodni poslanik SRS-a, Ljubomir Kragović, koji dolazi sa KiM nekoliko puta ponovio da od Unmika na KiM nema ni traga ni glasa i da je jedina misija koja tamo postoji misija Euleksa, dakle, misija EU.
Boris Tadić, kome vi, gospođo Dragutinović, namenjujete 43 miliona dinara za putovanja u 2009. godini, pristao je na to da misija Euleksa bude statusno neutralna, što znači da nju ne zanima suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, da nju ne zanima Ustav Srbije i da nju ne zanima Rezolucija 1244, koja garantuje taj suverenitet i teritorijalni integritet.
I ne samo da ih ne zanima, ne samo da su statusno neutralni, oni nisu statusno neutralni. Zvaničnici Euleksa i zvaničnici EU jasno i glasno poručuju i Srbiji i međunarodnoj javnosti da je Euleks došao na KiM da ojača, kako oni kažu kosovske institucije, kako bi se Kosovo brže integrisalo u EU.
To, dakle, nije statusno neutralna misija, to je i te kako statusno pristrasna misija, ali u odnosu na Albance na Kosovu i Metohiji, zato što Euleks ima zadatak da obezbedi pravni, politički i ekonomski ambijent da Kosovo i Metohija definitivno budu odvojeni od Srbije i da kao takav odvojeni deo Srbije brže pristupe Evropskoj uniji.
Šta je bilo sa obećanjem o otvaranju novih radnih mesta? Evo vidimo u 2008. godini šta je bilo sa tim obećanjem. Ne da se nisu otvorila nova radna mesta, pogotovo ne milion novih radnih mesta, nego su desetine hiljada ljudi ostale bez posla.
Svaki dan ispred Narodne skupštine Srbije, ispred Vlade Srbije, ispred ministarstava, protestuju ojađeni radnici, koji su ostali bez svojih radnih mesta ili koji rade za neke bedne plate, na osnovu kojih ne mogu da izdržavaju ni sebe, ni članove svojih porodica.
Ne treba da vas podsećam, gospođo Dragutinović, na činjenicu da je upravo Boris Tadić, aktuelni predsednik Republike, mnogo puta zloupotrebljavao troškove putovanja koje ima po zakonu o budžetu, tako što je putovao na razna sportska takmičenja, na Olimpijske igre, na fudbalske i košarkaške utakmice.
Ali, nije ni to najveća šteta. Čovek je putovao, možda voli sport, ali on je vrbovao sportiste da postaju članovi Demokratske stranke. Za njega su sportisti maskote Demokratske stranke. On potpuno politizuje sportiste u Republici Srbiji. Ne samo da zloupotrebljava finansijska sredstva koja su namenjena za troškove putovanja predsednika Republike, on pokušava da i sport u Republici Srbiji stavi pod kapu Demokratske stranke, odnosno pod svoj lični režim.
Vi znate, gospođo Dragutinović, kao što i ja znam, kao što znaju i svi narodni poslanici, da se to desilo i tokom 2008. godine, da je Boris Tadić u 2008. godini, da ne idemo dalje u prošlost, na mnogo načina zloupotrebljavao budžet, da je zloupotrebljavao sportska takmičenja i da praktično nema nijednog srpskog sportiste koji je postigao neki značajniji uspeh na međunarodnom takmičenju, a da ga Boris Tadić na direktan ili indirektan način nije svojatao da je to njegov sportista, da je to njegov prijatelj, da podržava njegovu DS itd.
Zaista me zanima, gospođo Dragutinović, gde će to Boris Tadić da putuje tokom 2009. godine, kada ste mu namenili čitavih 43 miliona za troškove putovanja? Srbija od tih njegovih silnih putovanja u inostranstvo nije videla baš neku veliku korist. Znate, Boris Tadić je, zajedno sa Milom Đukanovićem, sahranio državnu zajednicu Srbija i Crna Gora. Boris Tadić je uradio ono za šta svaki pošteni Srbin, svaki pošteni građanin Srbije nije mogao da veruje da će jedan predsednik Republike da uradi. Boris Tadić je indirektno pristao na to da Kosovo i Metohija budu odvojeni od Republike Srbije.
To je, gospođo Dragutinović, ono što NATO pakt, što SAD od 1999. godine traže, da se pojavi jedan srpski političar koji će dati legitimitet za odvajanje Kosova i Metohije od Srbije, a to je uradio baš Boris Tadić, jer je uz njegov blagoslov i na njegov poziv na Kosovo i Metohiju došla misija Euleksa. Takvom čoveku, gospođo Dragutinović, vi opredeljujete 43 miliona dinara za troškove putovanja u inostranstvo.
Da li se sećate, gospođo Dragutinović, kada je SRS i kada su nacionalne i državotvorne opozicione stranke organizovale protest ispred Doma Narodne skupštine u februaru ove godine zbog nelegalnog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije od strane Albanaca?
Da li se sećate da je Boris Tadić baš na taj dan hitno i službeno morao da otputuje u Rumuniju, da nije imao hrabrosti da pogleda okupljenom narodu u oči, da mu se obrati, da kaže šta će država Srbija da uradi po pitanju odvajanja Kosova i Metohije od Srbije? Ne, nego je pobegao u Rumuniju, navodno u službenu posetu koja je trajala, zamislite, čitav jedan dan i kada se završio narodni protest, on se vratio u Republiku Srbiju kao da se ništa nije desilo.
Da vas podsetim, gospođo Dragutinović, na ono što znaju, ne samo što znaju dobro upućene diplomate, to je sada već postala javna tajna, da ona igra sa Međunarodnim sudom pravde u Hagu, odnosno sa našom inicijativom da će Međunarodni sud pravde da da mišljenje o tome da li je proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije bilo u skladu sa međunarodnim pravom ili ne.
Da je to opet jedna brutalna podvala Borisa Tadića, zato što on već sada zna, garantujem da zna, možda vama neće da kaže, ali u dobro upućenim diplomatskim krugovima se o tome uveliko priča, kakvu će odluku da donese Međunarodni sud pravde povodom inicijative Generalne skupštine Ujedinjenih nacija da se otvori pitanje o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije.
Borisu Tadiću, tome kome vi opredeljujete 43 miliona da bi putovao po belom svetu i na najgrublji mogući način gazio interese Srbije, već sada se zna kakvo mišljenje će da da Međunarodni sud pravde, a to znaju i Boris Tadić, to zna i Vuk Jeremić, to zna i Tibor Varadi, taj naš vajni zastupnik pred Međunarodnim sudom pravde. Međunarodni sud pravde, gospođo Dragutinović, doneće mišljenje koje će imati dva stava. U prvom stavu će da se kaže - načelno, imajući u vidu Povelju Ujedinjenih nacija, nije dozvoljeno da se od jedne suverene države odvoji jedan deo i da se proglasi novom suverenom državom.
Drugi stav će da glasi - ali, imajući u vidu specifične okolnosti koje vladaju na Kosovu i Metohiji, imajući u vidu činjenicu da je Miloševićev režim počinio genocid nad albanskim življem na Kosovu i Metohiji, da se desilo etničko čišćenje, imajući u vidu činjenicu da na Kosovu i Metohiji živi 90% Albanaca i da je najveći broj od tih 90% protiv života u zajedničkoj državi sa Beogradom, Međunarodni sud pravde smatra da je proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije bilo u skladu sa principima međunarodnog prava.
Znate li šta će onda da se desi? Onda će taj Boris Tadić, taj svetski putnik, da izađe pred kamere nacionalne televizije i da kaže - građani Srbije, učinili smo sve što smo mogli, iskoristili smo sva diplomatska, pravna i politička sredstva, obratili smo se Međunarodnom sudu pravde, ali eto, čak je i Međunarodni sud pravde rekao da je proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije bilo u skladu sa međunarodnim pravom.
Onda će se desiti onaj finalni akt izdaje države Srbije, vlast i režim Borisa Tadića i de jure će priznati nezavisnost Kosova i Metohije i onda Srbija, srpski narod i sva buduća pokolenja jednostavno više neće imati pravnog osnova i bilo kakve pravne veze sa Kosovom i Metohijom.
(Predsednik: Vreme.)
Eto, gospođo Dragutinović, pokušao sam u ovih 15 minuta da vam objasnim zašto ovom i ovakvom predsedniku Republike ne treba dati 43 miliona dinara, da bi tokom 2009. godine po belom svetu gazio interese Srbije i srpskog naroda.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Tomislav Nikolić je gledao u mene. Pogrešio je prezime, možda nenamerno rekao je da sam Marinković, ali je gledao u mene i verovatno je mislio na mene.
Dakle, gospodine Nikoliću, stvari stoje ovako, oni koji su podneli inicijativu pred Međunarodnim sudom pravde su unapred znali kakvu će odluku, odnosno kakvo će mišljenje da da Međunarodni sud pravde. Možda vama to nije poznato, ali u diplomatskim krugovima se sa tom tezom operiše od onog momenta kada je ta naša inicijativa, odnosno inicijativa Borisa Tadića i Vuka Jeremića stigla u Generalnu skupštinu UN. Nisam ja to izmislio, ako vas to toliko zanima. Samo sam rekao ono sa čim se operiše u diplomatskim krugovima.
Uostalom, vi ste se hvalili kada ste se zalagali za glasanje za SSP, da imate prijatelje koji predaju međunarodno pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu, pa pitajte njih kako se u tim profesorskim krugovima komentariše naša inicijativa? Oni će vam reći verovatno ovo isto što sam rekao i ja.
Vidite, gospodine Nikoliću, jedan naš poznati književnik, Aleksandar Popović je napisao jednu komediju, koja se zove "Razvojni put Bore Šnajdera". Taj vaš razvojni put je takođe vrlo impresivan. Kada ste iz Narodne radikalne stranke prelazili kod Vojislava Šešelja, uputili ste mu jedno pismo, ako se ne varam, vi me ispravite, u kome ste rekli "Molim vas, Vojislave, primite nas jadničke u SRS".
Godine 1993. ste, opet me ispravite ako grešim, proglašeni za četničkog vojvodu od strane tog istog Vojislava Šešelja, pa su možda i neki ljudi odlazili na ratište u Republiku Srpsku krajnu i Republiku Srpsku i tamo gubili živote ili bivali ranjavani slušajući, između ostalog, i vaše vrlo nadahnute i vatrene govore o potrebi da srpski narod živi u jedinstvenoj državi koja će se zvati Velika Srbija.
Vi ste sada u poziciji onog biblijskog cara Davida, koji je karijeru počeo tako što je čuvao goveda, pa je jednog dana u travi našao carsku krunu, a tražio je izgubljene magarce. Vi ste u životu zahvaljujući Srpskoj radikalnoj stranci i Vojislavu Šešelju dobili ono za šta nikada u životu niste sanjali da možete da dobijete. Verujte, meni je degutantno sa vama da o tome polemišem. Nekoliko puta sam rekao samom sebi da se neću javljati za reč, ma koliko da me provocirate pogledima, pogrešnim navođenjem prezimena itd.
Nemojte da se nervirate, gospodine Nikoliću, dobićete svoju priliku da kažete. Vi često puta imate naviku da prebacujete nama u SRS zašto slušamo ovog ili onog funkcionera SRS. (Predsednik: Vreme.)
Završavam. Koliko znam i u SNS ima mnogo mladih, obrazovanih ljudi, verovatno i poštenih itd, pa što njima ne dopustite da vode SNS kada vam je toliko stalo do mladosti, obrazovanja, perspektive itd. Zašto tražite od drugoga nešto što vi ni sami ne dozvoljavate?
Samo da vas posetim o tome koliko ta stranka počiva na jednom programskom jedinstvu. Setite se, gospodine Nikoliću, a verujem da znate, kada ste poslednji put kandidovani za predsednika Republike od strane SRS, kakav komentar je dao Aleksandar Vučić na tu temu.

Zaista, gospođo Đukić-Dejanović, vi me uvek nasmejete kad izlazim za ovu govornicu. Uvek me upozoravate da imam 15 minuta, pa znam, čitao sam Poslovnik isto koliko i vi, nema razloga da me uvek na to podsećate. Neću upotrebljavati neke reči koje vređaju dostojanstvo Narodne skupštine, mislim da to nisam nikada ni činio.
Samo bih želeo da konstatujem da su ovi građani pokorni koji sede u ovoj fantomskoj poslaničkoj grupi mnogo nervozni, ne znam zbog čega. Uvek imaju potrebu da pričaju o tome kako su pošteni.
Mene to uvek podseti na jednu poljsku narodnu izreku, koja kaže - kad ti gost dođe u kuću, a priča o svom poštenju, odmah prebroj kašike.
Ovaj amandman je podneo takođe jedan građanin pokorni, od koga je SRS napravila političku ličnost, koji je bio, ako se ne varam, član gradskog veća za saobraćaj u Novom Sadu, i koji se jedne noći probudio i shvatio da mu se u SRS više ništa ne dopada izuzev jedne stvari - dopada mu se poslanički mandat. Neću više o njima.
Što se tiče Kancelarije za saradnju sa medijima, vi ste, gospođo Dragutinović, za tu službu Vlade, koja je osnovana 2005. godine, predvideli ukupno 71.323.000 dinara. Ta kancelarija, po uredbi kojom je osnovana - treba da se bavi informisanjem javnosti o tome kakve su aktivnosti Vlade Republike Srbije i da se bavi internim informisanjem unutar same Vlade.
Rekao sam vam danas, gospođo Dragutinović, kada sam pričao o troškovima putovanja predsednika Republike - da je te troškove trebalo da opredelite imajući u vidu rezultate koje je predsednik Republike postigao, pa ako je postigao u prethodnom periodu dobre rezultate, a vi mu dajte i više od onoga što ste budžetom predvideli, ali ako nije postigao dobre rezultate, a očigledno nije, onda se postavlja pitanje koje kriterijume ste upotrebili kada ste došli do cifre da recimo predsedniku Republike treba u 2009. godini izdvojiti 43 miliona dinara za njegova službena putovanja.
Sad mene zanima kako ste došli do cifre da Kancelariji za saradnju sa medijima treba dati baš nešto više od 71 milion dinara. Kako je to Kancelarija informisala javnost Srbije o radu Vlade tokom 2008. godine?
Podsetiću vas samo na nekoliko epizoda koje govore o tome. Sećate se, kada je u februaru ove godine SRS organizovala veliki miting ispred bivše Savezne skupštine, sada Doma Narodne skupštine, koliko puta su mediji pod kontrolom Vlade umanjili broj prisutnih.
I to se desilo i kasnije, kada je SRS organizovala miting protiv diktatorskog režima Borisa Tadića, a povodom protivustavnog i protivzakonitog hapšenja Radovana Karadžića. I tada su mediji, pod kontrolom Vlade, nekoliko puta umanjili broj prisutnih i potpuno pogrešno preneli domaćoj i svetskoj javnosti šta se u stvari desilo na tom mitingu.
Mediji pod kontrolom Vlade su učinili sve da sakriju da je jedan od učesnika na mitingu, Ranko Panić, brutalno ubijen zbog prekomerne upotrebe policijske sile i tek kasnije, kada su poslanici SRS o tome govorili u Skupštini Srbije, ministar Ivica Dačić nije imao kud i morao je da obrazuje jednu komisiju koja je trebalo da ispita sve okolnosti tog slučaja.
Mediji pod kontrolom Vlade, gospođo Dragutinović, potpuno su obmanuli javnost Srbije i vezano za dolazak Misije Euleks na KiM. Sećate se da su svi mediji pod kontrolom Vlade, počevši od nacionalne televizije, pa do dnevnih novina, uporno insistirali na tome da Euleks na KiM dolazi na osnovu Rezolucije SB UN.
Mi smo vam ovde u raspravi o poverenju Vladi dokazali da apsolutno nikakve rezolucije nije bilo, da je usvojeno samo predsedničko saopštenje. Suština predsedničkog saopštenja je da se pozdravljaju napori Beograda i Prištine da se namiran način dođe do rešenja problema KiM i ništa drugo.
Ni u jednoj jedinoj rečenici ne pominje se misija Euleks, ne pominje se činjenica da će ta misija da zameni u potpunosti misiju Unmika na KiM, koja je uspostavljena Rezolucijom SB 1244.
Je l' treba da vas podsećam, gospođo Dragutinović, na činjenicu da su vaše kolege u Vladi Srbije davale potpuno oprečne izjave o uticajima svetske ekonomske i finansijske krize na srpsku privredu? Setite se da je najpre Božidar Đelić rekao, zahvaljujući činjenici što Srbija nije član EU, da će nas ta svetska kriza potpuno da zaobiđe, ne da neće imati negativne posledice, nego će imati blagotvorno dejstvo na srpsku privredu.
Nekoliko dana kasnije ste se sabrali, sabrali ste činjenice, oduzeli, videli kako stoje stvari i došli do zaključka da će svetska ekonomska kriza, nažalost, da pogodi i Srbiju.
Onda su mediji pod kontrolom Vlade uporno izbegavali da obaveštavaju javnost o tome da se svakog dana ispred zgrade Narodne skupštine, ispred zgrade Vlade Srbije, ispred zgrade Predsedništva Srbije okupljaju građani, nezadovoljni ekonomskim položajem u koji su bačeni lošom ekonomskom politikom ove vlade.
To su samo neke činjenice koje govore o tome kako je Kancelarija za saradnju sa medijima uticala na kreiranje medijske slike o tome šta se dešava u Srbiji.
Rekao sam, gospođo Dragutinović, više puta, ali izgleda da Vlada Srbije to uporno ignoriše, neprestano poručujete građanima, ne vi lično, nego i vaše kolege u Vladi Srbije, da zbog teške ekonomske krize građani Srbije treba da stežu kaiš. Na prvi pogled, ta poruka je sasvim logična, pa i opravdana.
Ali, kada nekome poručujete da steže kaiš, ako ste malo moralan čovek, onda najpre treba da krenete od samoga sebe. Ne mislim na vas, gospođo Dragutinović, duboko vas poštujem i cenim to što sedite ovde u Narodnoj skupštini dok traje rasprava, za razliku od nekih vaših kolega koji su ovde šetali, slali SMS, dobacivali narodnim poslanicima itd.
Kad kažem vi, ne mislim Diana Dragutinović lično, nego Vlada Srbije, nemojte sebe da poistovećujete sa njima.
Očigledno je da Vlada Srbije ne radi ništa da ona stegne kaiš. Sve one silne službe, pa i ova kancelarija za saradnju sa medijima, sve one silne agencije, sva ona silna ministarstva, sve silne posebne organizacije koje su postojale od 2001. godine do danas biće, zahvaljujući ovoj vladi Srbije, žive i zdrave i u 2009. godini.
Niste predvideli ukidanje nijednog ministarstva, nijedne agencije, nijedne službe, nijedne kancelarije. Naprotiv, dokazali smo vam u načelnoj raspravi o budžetu da ste za te budžetske korisnike, kao i za razne kabinete, predsednika Republike, predsednika Vlade, prvog, drugog, trećeg i četvrtog potpredsednika Vlade, opredelili znatno više finansijskih sredstava u 2009. godini nego u 2008. godini.
To je loša poruka koju šaljete građanima Srbije zato što država i državni aparat ne radi ništa da olakša ove posledice ekonomske krize. Jasno je da vi ovim budžetom sav teret ekonomske krize svaljujete na građane. Država će da bude isto onoliko glomazna, isto onoliko rasipnička, isto onoliko bahata u 2009. godini, koliko je bila u 2008. godini. Rekao sam vam, gospođo Dragutinović, da je sjajan primer za to način na koji ste počeli da obrazlažete budžet Srbije za 2009. godinu. Vi ste, kao jedna učtiva dama, svoju raspravu započeli jednim izvinjenjem i to razumem. Vi ste se izvinili građanima Srbije i narodnim poslanicima zbog činjenice da je Vlada Srbije 45 dana u docnji, da je 45 dana nakon zakonskog roka dostavila budžet u skupštinsku proceduru.
Taj vaš gest je politički korektan, ali je žalosno, gospođo Dragutinović, što sutra građani Srbije neće imati kome da se izvinjavaju, odnosno njihovo izvinjenje neće imati ko da čuje i uvaži, kada zbog teške situacije u kojoj se nalaze, između ostalog i krivicom ove vlade, ne budu mogli da plate porez, ne budu mogli da plate razne administrativne i sudske takse, kada ne budu mogli da plate školarinu svojoj deci ili da plate lečenje sebi ili svojim bolesnim roditeljima.
Vi ste se kao Vlada "izvukli" iz čitave ove situacije jednim izvinjenjem, ali sutra u 2009. godini teško da će građani Srbije imati kome da se izvinjavaju. Recimo, ova kancelarija za saradnju sa medijima, pa i ove druge kancelarije, pogotovo ove agencije, bile su dobar primer da se pokaže koliko je Vlada Srbije spremna da steže kaiš. Mogli ste da ukinete neku agenciju. Sama EU vam poručuje preko svojih izveštaja da te agencije nisu davale bilo kakve rezultate otkako su osnovane.
Čitajte izveštaj Saveta Evrope o tome kakav je napredak Srbija postigla od 2001. godine pa do danas. Mnoge reči kritike su upućene na rad i ministarstava i Vlade, a pogotovo na račun brojnih agencija. Ako vam nije dovoljno ono što vam opozicija govori u Skupštini Srbije, ako ste zaista evropejci, kakvima se prikazujete, zašto niste uvažili makar jedan argument od onoga što vam govore vaši navodni prijatelji i saveznici iz Saveta Evrope?
Mi smo vam ovde čitali, čitao sam vašoj koleginici, gospođi Malović, mišljenje evropskih sudija o setu pravosudnih zakona koje ste vi dostavili. Ni traga ni glasa od bilo kakvih evropskih standarda. Mnogi ugledni profesori sa pravnih fakulteta su vam rekli da to što predlažete u vašim zakonima nije dobro.
Stručna javnost, sudije, tužioci, građani su vam uputili niz pisama, mejlova itd. u kojima su vas molili da ne radite to što radite, i vi ste sve to pogazili, i vi ste na silu boga doneli ove pravosudne zakone, čak ste terali vaše poslanike, što se graniči sa političkom perverzijom, da glasaju protiv amandmana koje su sami podneli. Mi u takvom ambijentu pokušavamo da usvojimo budžet za 2009. godinu.
Zaista, gospođo Dragutinović, vašu poruku da treba stezati kaiš nijedan građanin neće shvatiti ozbiljno.
Građani će stegnuti kaiš, ne zbog vaših poruka, nego zato što će ih sila ekonomske nužde na to naterati. Vodite računa da i granice tog narodnog strpljenja i tolerancije ipak postoje. Nemojte suviše da isprobavate kolike su granice narodnog trpljenja i narodnog poniženja. Nemojte da se zanosite činjenicom da će vas EU zaštititi od narodnog gneva.
Ne treba da vas podsećam da je i Grčka, ne samo članica EU, nego članica i NATO pakta, pa ni EU, ni NATO pakt nisu uspeli da zaštite grčku vladu od grčkog naroda. Vi ste, gospodo, daleko i od EU, doduše NATO paktu ste malo bliži, ali još uvek niste formalno član, pa kao što EU nije uspela da zaštiti grčku vladu od grčkog naroda, verujte mi neće ni vas da zaštiti od građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, dozvolite mi da vas, u vreme kada Srbijom vlada velika ekonomska kriza, a u 2009. godini će biti još veća, u trenutku kada predsednik Republike Boris Tadić poziva građane da motkama brane svoja radna mesta, da vas upoznam sa jednom pojavom klasičnog kriminala u opštini Stara Pazova, a čiji su glavni protagonisti, na vašu žalost, ljudi iz DS.
Naime, u opštini Stara Pazova nalazi se jedan veliki potez zemljišta, tzv. novobanovačka petlja, u blizini aerodroma Batajnica. To zemljište je po važećem prostornom planu poljoprivredno zemljište. To poljoprivredno zemljište hoće da uzurpira jedna firma koja se zove "Log centar" d.o.o. Beograd.
Oni su već sada kupili od seljaka u opštini Stara Pazova 54 hektara poljoprivrednog zemljišta, po ceni od četiri evra po kvadratu. Šta sada oni hoće? Oni hoće da se poljoprivredno zemljište prevede u građevinsko zemljište. Kad se poljoprivredno zemljište prevede u građevinsko, onda tržišta cena tog zemljišta, koja je trenutno četiri evra po kvadratu, postaje već čak do 7-8 puta.
Evo kako su seljaci varani. U tu prevaru su, nažalost, uključeni ljudi iz poreske uprave, gospođo Dragutinović. Oni su seljacima plaćali 30% cene poljoprivrednog zemljišta. Seljacima su obećali da će ostatak, odnosno 70% cene biti isplaćeno kad se zemljište od poljoprivrednog prevede u građevinsko.
Onda su sa tim ugovorima odlazili u poresku upravu u Staroj Pazovi i tamo su plaćali porez na prenos apsolutnih prava, kao da su seljacima isplatili punu cenu, a ne samo 30% cene. Poreska uprava je na ugovore o kupoprodaji poljoprivrednog zemljišta stavljala klauzulu da je porez na prenos apsolutnih prava plaćen i sa tim ugovorima, na kojima je stajala klauzula plaćenog poreza, ovi ljudi iz firme "Log centar" Beograd odlaze u Opštinsku sud u Staru Pazovu i tamo su se uknjižavali kao vlasnici tog poljoprivrednog zemljišta, podsećam vas, za sada je u pitanju 54 hektara zemljišta.
Ta firma se uknjižila kao vlasnik tog zemljišta, iako seljacima nisu isplatili 70% cene i pitanje da li će ikada i da isplate, jer im je poreska uprava stavila klauzulu da je porez na prenos apsolutnih prava plaćen i oni su se već uknjižili kao vlasnici.
U čemu je kriminal DS? Dok je predsednik opštine Stara Pazova bio srpski radikal Srđa Komazec, od 2004. do 2008. godine, završen je prostorni plan opštine Stara Pazova, ostalo je samo da se izglasa u SO Stara Pazova.
Dakle, prošao je svu moguću proceduru. Tada je bilo nadležno ministarstvo za kapitalne investicije i dalo je saglasnost, prošao je termin za javno objavljivanje, za stavljanje primedbi itd. Ostalo je samo da se izglasa u lokalnoj skupštini.
U međuvremenu dolaze izbori, u međuvremenu dolazi do promene vlasti u opštini Stara Pazova. Trenutno su na vlasti u opštini Stara Pazova sedam partija, od kojih je stub te koalicije DS. Oni nisu mogli za vreme predsednika opštine srpskog radikala Srđe Komazeca da to zemljište prevedu iz poljoprivrednog u građevinsko. Prosto, čovek nije hteo da dozvoli da se krši zakon i da se seljaci varaju.
Prošle 2007. godine, Opštinski odbor DS iz Stare Pazove, sa potpisom gospodina Jovana Tišme, upućuje jedno pismo firmi "Log centar" Beograd.
Pazite kako pismo glasi: "Predmet: "Log centar" Novi Banovci, robno-transportni centar. Upoznati smo sa činjenicom da planirate izgradnju robno-transportnog centra na lokaciji pored auto puta E 75 na izlasku za Nove Banovce, zbog čega je izdvojeno 300 miliona evra, što omogućava otvaranje 3.500 radnih mesta.
Takođe nam je poznato da ste se obraćali pojedinim ministarstvima i analognim pokrajinskim organima, u cilju da vam se pomogne u izvršavanju ovih poslova, te da ste od njih dobili podršku.
Blokada koja postoji u opštini Stara Pazova od strane predsednika opštine gospodina Srđe Komazeca nama nije razumljiva, jer ulaganje predviđenih sredstava i zapošljavanje velikog broja radnika je u opštem interesu opštine i njenih građana.
U ovakvim okolnostima potvrđujemo da mi, kao DS, koja čini Vladu Republike Srbije, podržavamo vaše opredeljenje za ulaganje u našu opštinu. Stoga se obavezujemo da ćemo stvoriti uslove za realizaciju projekta i omogućiti izdavanje svih dozvola potrebnih za realizaciju ovog projekta, koje su u skaldu sa pozitivnim propisima Republike Srbije".
Bivši predsednik opštine Srđa Komazec im je lepo rekao: možete da dobijete druge parcele koje su sada, po postojećim urbanističkim planovima, građevinsko zemljište, ali ne možete tu da gradite bilo šta, jer je to poljoprivredno zemljište i ostaće poljoprivredno po novom prostornom planu, čija je izrada dovedena do kraja.
U pitanju je potez zemljišta koji se nalazi u blizini reke Dunav i opština Stara Pazova nije htela da dozvoli da se tu poljoprivredno zemljište prevodi u građevinsko, zato što je to trebalo da bude jedna vrlo atraktivna turistička zona u blizini reke Dunav.
Inače, za vreme dok je predsednik opštine bio Srđa Komazec, u opštini Stara Pazova, koja je bila jedna od najrazvijenijih opština u Srbiji u to vreme, ali to se, nažalost, nije znalo, jer su opština Stara Pazova i SRS bila u medijskoj blokadi, na raspolaganju je bilo 1.520 hektara zemlje za izgradnju investicionih objekata, i to u Krnješevcima 600 hektara, u Novoj Pazovi 100 hektara, u Staroj Pazovi 800 hektara.
Pored fabrike sladoleda "Nestle", duž autoputa Beograd-Novi Sad, predsednik opštine Srđa Komazec, zajedno sa svojim timom, opremio je 120 parcela za izgradnju investicionih objekata, od čega je 95 prodato i veći deo je izgrađen. Zahvaljujući naporima gospodina Srđe Komazeca, opština Stara Pazova je od 2004. do 2008. godine bila jedna od najuspešnijih i najrazvijenijih opština u Republici Srbiji.
Dok je SRS vršila vlast u opštini Stara Pazova, nismo hteli da dozvolimo da se na tom potezu zemljišta poljoprivredno zemljište prevodi u građevinsko zemljište, nismo hteli da dozvolimo da se varaju seljaci, da se otima poljoprivredno zemljište po skandalozno niskim cenama i da se, nakon toga, prevodi u građevinsko zemljište.
Šta je najveća bruka i sramota vas iz DS? Ta firma "Log centar" u stvari nema nameru da tu bilo šta gradi. Oni hoće da poljoprivredno zemljište prevedu u građevinsko zemljište i kada to urade, da to građevinsko zemljište preprodaju po sedam ili osam puta većoj ceni. Dakle, njima je zadatak samo da ostvare ekstraprofit na preprodaji zemljišta. Neće tu biti otvaranja nikakvih fabrika, niti novih radnih mesta.
I dok je Srđa Komazec bio predsednik opštine, ova firma "Log centar" nije uspela to da uradi, iako je bio vrlo jak pritisak i od DS i od resornih ministarstava. Šta se onda dešava kasnije?
Evo: "Republika Srbija, SO Stara Pazova, 23. decembar 2008. godine, poziv za sednicu na SO Stara Pazova za 26. decembar 2008. godine". Pazite kako ste ekspresno požurili da ovim kriminalcima omogućite da varaju i dalje seljake: "48. tačka dnevnog reda - pretres Predloga odluke o izradi plana generalne regulacije Banovaca (Stari Banovci, Novi Banovci i Banovci Dunav), na teritoriji katastarske opštine Stari Banovci i katastarske opštine Novi Banovci".
Juče je DS, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, u SO Stara Pazova izglasala da se donese plan generalne regulacije Banovaca, koji je direktno suprotan prostornom planu. Prema prostornom planu, to zemljište ostaje poljoprivredno, ne može da se prevede u građevinsko. Vi jednim planskim aktom niže pravne snage u odnosnu na prostorni plan ovo zemljište iz poljoprivrednog prevodite u građevinsko.
Omogućićete kriminalcima iz ove firme da to zemljište otmu od seljaka, iako im nisu isplatili 70% cene, oni će da ostvare ekstraprofit, jer će cena tog zemljišta, kada bude građevinsko, da bude sedam ili osam puta veća nego što je sada. Onda ćete drastično da oštetite i opštinu Stara Pazova i njene građane, i onda od te vaše priče da ste za Evropu, za vladavinu prava, da ćete da stežete kaiš, jednostavno, neće biti ništa.
Evo, tako radite vi, gospodo iz DS, na ovakav način varate stotine seljaka u opštini Stara Pazova, otimate im novac. Nikada tim seljacima ostatak od 70% cene neće biti isplaćen.
Imao sam obavezu, gospođo Dragutinović, da vas sa ovom činjenicom upoznam. Molim vas da u Vladi Srbije pokrenete pitanje da se ovo što je urađeno juče u SO Stara Pazova stavi van snage. U opštini Stara Pazova ima sasvim dovoljno građevinskih parcela na kojima mogu da se grade investicioni objekti.
Ovaj potez zemljišta, koji se nalazi neposredno u blizini reke Dunav, sačuvajte. To treba da bude turistička zona. Nemojte da dozvolite raznim kriminalcima, kao što je ova firma, da na muci i nevolji seljaka ostvaruju ekstraprofit, da preprodaju posle to građevinsko zemljište.
Jer ponavljam, neće tu biti nikakvih fabrika, nikakvih novih radnih mesta. Ova firma se bavi samo preprodajom zemljišta i varanjem seljaka u Opštini Stara Pazova. Vaša obaveza je, gospođo ministar, kao člana Vlade Republike Srbije, da ovaj kriminal sprečite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, danas je 27. decembar i, sticajem istorijske sudbine, amandman koji sam podneo na član 4. stav 5. zakona o budžetu odnosi se baš na AP Vojvodinu. Zašto kažem 27. decembar? Istoričari kažu, 27. decembra 1860. godine, bečki dvor je ukinuo autonomiju Srpskog vojvodstva.
Razlika je u tome, gospođo Dragutinović, što Srbi koji su se onda borili za autonomiju pokrajine Vojvodine i ovi koji se danas bore za autonomiju Vojvodinu imaju isto onoliko veze koliko gospod Isus Hristos ima veze sa inkvizicijom. Dakle, nemaju nikakve veze.
Gospođo Dragutinović, pokušao sam da shvatim smisao člana 4. stav 5. zakona o budžetu za 2009. godinu. Hoćete da odredba člana 4. stav 5. bude specijalne prirode u odnosu na član 61. Zakona o privatizaciji i bili ste motivisani brigom da se ostvari ono što piše u Ustavu Srbije, a to je da obim budžeta AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. Čini mi se da Vlada Srbije nije dovoljno vodila računa o kontekstu kompletnog člana 184. Ustava Srbije.
U članu 184. propisano je da se AP finansira iz svojih izvornih prihoda i Ustavom je propisano da će se vrsta i visine izvornih prihoda AP odrediti zakonom, i zakonom je to zaista određeno. To je što se tiče Republike Srbije, kao države, u okviru čije teritorije se nalazi AP Vojvodina, sasvim dovoljno.
Zakonom je određeno koji su izvorni prihodi AP Vojvodine, a koji deo prihoda Republike Srbije pripada AP Vojvodini, i to je, što se tiče Republike Srbije, dovoljno. Pustite vi pokrajinskoj administraciji da svojom ekonomskom politikom i svojom politikom naplate izvornih prihoda AP Vojvodine obezbedi da budžet zaista AP iznosi 7% u odnosu na budžet Republike Srbije.
Ne razumem zašto vi sada pokazujete preteranu brigu za to da li će budžet AP Vojvodine zaista za 2009. godinu da iznosi 7% ili ne. Republika Srbija je uradila svoj deo posla. Sada prepustite pokrajinskoj administraciji u Novom Sadu da merama svoj ekonomske politike obezbedi svoj deo posla, odnosno da sa svoje strane omogući da budžet Vojvodine zaista iznosi 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. Uopšte ne vidim kakav je smisao člana 4. stav 5. Zašto bi 90% cene koja se postigne prodajom NIS-a pripadalo baš AP Vojvodini. Zaista ne razumem. NIS je državno preduzeće.
Vi ste izgleda podlegli utisku ovih koji se bore "za autonomiju Vojvodine", a u stvari se zalažu za federalizaciju Srbije, da je NIS osnovan od strane AP Vojvodine, što nije tačno. NIS je državno i javno preduzeće. Uopšte ne razumem odakle vam ta potreba da vi sada udovoljavate svakom hiru autonomaša u Vojvodini, pa da sada njima poklanjate 90% cene koja se dobije prodajom NIS. Vodite računa, gospođo Dragutinović, o političkom kontekstu u kojem se usvaja Ustav, odnosno zakon o budžetu za 2009. godinu. Pre samo dva meseca Skupština AP Vojvodine, pre svega zahvaljujući DS, usvojila je Statut AP Vojvodine. Statut AP Vojvodine označava početak federalizacije Srbije.
Ovi što vam dobacuju vaši, oni pojma nemaju šta piše u Statutu. Njihovi su glasali po partijskoj dužnosti. Oni vam ne žele dobro. Ja vam zaista želim dobro. Pokušavam da vam objasnim šta je to loše i opasno u Statutu Vojvodine. Vi to od njih ne možete da čujete, jer se oni u to ne razumeju.
Oni su glasačka mašinerija. Da nešto vrede sedeli bi u Vladi, u ministarstvima. Poslali su ih ovde da pritiskaju zeleno dugme kada dođe dan za glasanje. Kada ste od njih čuli nešto pametno da su rekli za govornicom? Ne, oni dobacuju, šalju SMS. Nemojte njih da slušate.
Šta je to opasno u Statutu Vojvodine? Opasno je to što se Vojvodini daju ingerencije ili federalne jedinice ili potpuno suverene države. Oni koji vam kažu da to tako ne piše, ti vas lažu i oni vam ne žele dobro. Piše, jer ako Vojvodina ima pravo da ima svoju vladu, ako Vojvodina ima pravo, po Statutu, da osniva diplomatska i konzularna predstavništva u inostranstvu, da sa stranim državama zaključuje međunarodne ugovore, da ih ratifikuje, ako se Vojvodina definiše ne kao deo Republike Srbije, nego kao kaže se - evropska, demokratska regija, integrisana u sistem evropskih regija.
Pitam vas šta je to drugo nego u najmanju ruku federalna jedinica, pod uslovom da govorimo vrlo labavoj federaciji. U suštini reč je o suverenoj državi. Reč je o pokušaju da se na ovim prostorima, severno od Save i Dunava, restauriše Austrougarska monarhija.
Vi se brinete o tome da li će budžet AP Vojvodine zaista po svom obimu da iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. U članu 184. postoji još jedna odredba, na koju ste vi u Vladi Srbije potpuno zaboravili. Tačno je da piše da budžet Vojvodine u svom obimu treba da bude najmanje 7% u odnosu na budžet Srbije, ali piše još nešto.
Piše da se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koriste za finansiranje kapitalnih rashoda. Da li ste nekada pitali pokrajinsku administraciju u Novom Sadu, da li ste pitala Bojana Pajtića, da li zaista troši tri sedmine od ovog iznosa za finansiranje kapitalnih rashoda?
Znate li, gospođo Dragutinović, da je od 2002. do danas pokrajinska administracija postala isto onoliko glomazna koliko je glomazna državna administracija Republike Srbije? Znate li koliko su zaposlili svojih rođaka, prijatelja, tetaka, bratanaca itd. u pokrajinsku administraciju u Novom Sadu?
Znate li, kada uđete u Izvršno veće Vojvodine koliko tamo vidite nekih golobradih ljudi koji, pitanje je da li imaju adekvatnu školsku spremu, glume da su neki funkcioneri, da su neki eksperti? Znate li koliko troši Izvršno veće Vojvodine danas kada je DS primarna stranka u vlasti AP Vojvodine?
Da li ste se zapitali da li oni zaista tri sedmine budžeta troše za finansiranje kapitalnih rashoda ili pak troše tako što budžet Vojvodine praktično jede sam sebe, odnosno pokrajinska administracija budžet Vojvodine koristi pre svega za svoje sopstvene potrebe?
Znate li koliko su kupili skupocenih automobila za potrebe Izvršnog veća Vojvodine? Svaka sekretarica u Izvršnom veću Vojvodine vozi se u automobilima koji koštaju najmanje 20, 30, 40 hiljada evra?
Znate li čemu služi Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine? Služi da se u vreme izborne kampanje pomogne opštinskim odborima DS na teritoriji AP Vojvodine, da se asfaltiraju ulice i putevi po temperaturama ispod nule, po blatu, da se asfaltiraju ulice i putevi bez bilo kakvih tendera. Znate li da po Vojvodini sve ulice i puteve u opštinama i gradovima, gde je na vlasti DS, asfaltiraju mafijaši i tajkuni, bez bilo kakvih tendera?
Znate li da se iz Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine direktno prebacuju sredstva neposredno izvođaču radova? Ko u takvoj situaciji kada nema bilo kakvih papira, bilo kakvog tendera, bilo kakve konkurencije, ko može da iskontroliše koliko je para zaista otišlo u asfaltiranje ulica i puteva, a koliko je otišlo u džepove pojedinaca?
Ne postoji apsolutno bilo kakva kontrola. Zašto? Zato što ste vi Bojanu Pantiću i onima koji vode DS u Vojvodini dali potpuno odrešene ruke. Vi se ne mešate u prostor severno od Save i Dunava. To je njegov feud. On može da radi šta mu je volja.
Da li ste se nekad zapitali o ovim stvarima, koje su izuzetno bolne za građane koji žive na teritoriji AP Vojvodine? Da li ste se nekada zapitali, gospođo Dragutinović, evo opet vam dobacuju u želji da vas spreče da me saslušate, a zaista vam želim dobro, ali oni to ne razumeju, da li građani u Vojvodini zaista žive bolje u odnosu na građane iz ostatka Srbije, samo zato što imaju pokrajinsku administraciju u Novom Sadu?
Krajem 19. veka Vasa Pelagić je napisao jedno delo vrlo poučnog naziva "Koliko nas košta Bog i gospodar". Da li ste se vi nekada zapitali koliko nas košta ova i ovakva pokrajinska administracija u Novom Sadu? Niste.
Niste zato što polazite od jedne potpuno pogrešne premise, da je demokratska Srbija samo ona u kojoj Vojvodina ima stepen federalne jedinice, maltene država u državi i da nećete moći da uđete u EU ako od Vojvodine ne napravite nezavisnu državu.
Neko vas je prevario, gospođo Dragutinović. Francuska je najcentralizovanija država u svetu, pa je jedan od osnivača EU. Na teritoriji Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske nemate nikakve autonomne pokrajine. Znak jednakosti između izuzetno široke autonomije i evropskih integracija ne stoji. Neko vas je, gospođo Dragutinović, prevario.
Šta je suština mog amandmana? Republika Srbija je učinila ono što je njena ustavna obaveza, propisala koji su izvorni prihodi AP Vojvodine. Utvrdila je koliki se deo prihoda Republike Srbije izdvaja za AP Vojvodinu. Propisala je da obim budžeta, obim prihoda budžeta Vojvodine iznosi 7% u odnosu na budžet Srbije.
Vaš zadatak je, gospođo Dragutinović, završen. Pustite sada malo ovima koji imaju vlast u Vojvodini da se malo i oni pomuče da dostignu tu magičnu cifru od 7%.
Zašto im na lepe oči dajete 90% cene koja se postigne od prodaje NIS-a? Neće građani koji žive u Vojvodini od toga da vide bilo kakvu korist. Znate li koliko je nezaposlenih na teritoriji AP Vojvodini?
Znate li koliko je pustih sela u Bačkoj, Banatu i Sremu zato što je uništena poljoprivreda, zato što ništa nije bilo od oni predizbornih obećanja Bojana Pajtića, Nenada Čanka, Bojana Kostreša, da kada oni pobede, da će seljacima u Vojvodini da procvetaju ruže. Ništa od toga nema.
Najveći deo stanovništva Vojvodine grupisao se u nekoliko velikih gradova. Ostali delovi Vojvodine se prazne, pusti su. Nikakav boljitak ne postoji za građane Vojvodine, iako ona uživa status autonomne pokrajine, iako oni koji sada vrše vlast u Vojvodini hoće da od Vojvodine naprave nezavisnu državu.
Vodite računa, gospođo Dragutinović, o tome. Nemojte da budete slepi kod zdravih očiju. Nemojte da vas varaju, da nema evropske Srbije ako se ne stvari nezavisna država Vojvodina, lažu vas, nemojte to da dozvolite.
Namerno sam na početku svog izlaganja povukao paralelu između onih Srba koji su se u 19. veku borili za autonomiju Vojvodine i ovih sada koji se predstavljaju kao tzv. vojvođanski autonomaši. U 19. veku za autonomiju Vojvodine, gospođo Dragutinović, borili su se najbolji, najveći Srbi. Ljudi koji se nisu stideli da kažu da su Srbi, patrijarh Rajačić, Svetozar Miletić, Jaša Tomić itd.
Šta se desilo kasnije? Kada je trebalo da se stvori jedinstvena srpska država 1918. šta je rekao Jaša Tomić? Ideju autonomije Vojvodine treba odbaciti kao austrijsku starudiju. Šta će nam autonomna Vojvodina u našoj rođenoj srpskoj državi?
Ali, vi ste to zaboravili. Ovi koji se danas predstavljaju kao autonomaši, to su deca komunističkih funkcionera. Kakve veze imaju Boško Krunić, Živan Berisavljević sa patrijarhom Rajačićem ili Svetozarom Miletićem? Nikakve.
Dakle, vodite računa, gospođo Dragutinović, o tome. Nemojte ovim parama da gajite zmiju u sopstvenim nedrima. Oni koji sada vode autonomnu pokrajinu Vojvodinu su zmije (Predsednik: Vreme.) zato što pokušavaju da Vojvodinu odvoje od Srbije.