To je to, dakle, kaže, ajde još jednom da citiram, da ne bude da izmišljam, ovako kaže – sedi tu, tačno iza gospodina u prvom redu, pokazujući na Marijana Rističevića, a ovde je sedeo Sveta Vujačić u prethodnom mandatu, sedi tu, da, tu, tačno tu, iza gospodina u prvom redu, a u drugom redu je sedeo taj poslanik koji je označen kao njegov deda stric, a svi znamo da i Sveta pokojni govorio ovde u Skupštini o tome kako su ga optužili da je deda stric i da nikada u životu nije tog čoveka upoznao, da su pričali da mu je ovaj bio na svadbi a ovaj se nije ni rodio kada se ovaj ženio, sve te gluposti, znači celu tu priču je iskonstruisao, koja i naravno da kaže da zbog toga nije poslanik.

Onda kada mu kažete kako te nije sramota, gde je patos za tebe, onda on kaže, nisam ja ništa rekao, to ste vi rekli. Sada kaže, ima imena i prezimena, izjave itd. Predsednica Skupštine mu kaže, dobro dajte ta imena da čujemo, a uzeli ste mi reč, ne mogu da kažem. Ja kažem, spomenuću te da dobiješ repliku da možeš da kažeš a on sve levo priča itd.

Sad ustane i kaže, vi ste izmislili, kakva imena, vi tražite imena onkoloških pacijenata, to su za vas brojevi itd. Ovaj čovek, ja ne znam šta je ovo, ovo ili on ne zna šta on priča ili on treba svoje sopstvene stenograme da čita da on vidi šta je rekao pre pet minuta, ja ne znam šta je drugo u pitanju.

Dakle, vi koristite onkološke pacijente za obračun ovde, pet puta je Marija Zdravković odgovarala na tu temu, pet puta žena je govorila, molila, preklinjala da se to ne radi, da se radi o teškim pacijentima i teško obolelim ljudima.

Ne vredi, nema patosa za ovog čoveka, nema dna, kada dođe do nečega što liči na dno, on kopa dalje, da vidi koliko još niže može da padne.

Kako beše ono, „Domišljato čobanče“, kako ide ona narodna priča, setio se kako će da zabašuri stvar, e nisam to ja, to ste vi rekli, kako ste mogli, a mi svi ludi i niko nije prisustvovao i niko ne zna o čemu se ovde radi.

Ovo u vrtiću ne može da prođe, a ne u Narodnoj Skupštini.

Nema imena, niti ih je bilo, niti će ih biti, a oni koji se time bave i ko stvarno koristi te ljude kao brojeve, videli ste sami, ne moram ja ništa da zaključim.

Hvala.

Pošto hoće da priča o tome ko je lobista Rio Tinta, sad ćemo da pričamo ko je lobista Rio Tinta.

Ovako, 2011. godine, 22. novembra, usvojen je Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, usvojila ga Narodna Skupština i u tom zakonu u članu 52. kaže se sledeće – naslov Eksploatacija mineralnih sirovina i geotermalnih resursa, naslov iznad člana – Uslovi i način izvođenja.

Sada ide citat: „Nosilac eksploatacije može biti privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, preduzetnik, koje je nosilac istraživanja.“ To je najvažniji deo ovog člana.

Dakle, nosilac eksploatacije može biti privredno društvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koji je nosilac istraživanja. Dakle, samo onaj koje dobio istraživanje može da radi eksploataciju. A onda u drugom stavu kaže – eksploataciju rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa mogu da izvode, naglašavam, strana pravna lica koja su već dobila pravo na istraživanje, čitaj Rio Tinto, pod uslovima i na način propisan ovim zakonom, itd.

Tu se stvari ne završavaju zato što, nisam bio lenj, pošto je 2011. godina i tražio sam listing glasanja, da vidimo ko je glasao za to 2011. godine da Rio Tinto koji ima istraživačka prava, dobije eksploataciona prava. I evo ga listing, kreće od Agatonović Borjana iz Donjeg Ribnika, pa onda Arsenović Konstantin, pa ide dalje B, V, G, D, Đ, Ž, Z, J, K, L, Lj, Miković Srđan DS Pančevo, Milivojević Srđan DS Kruševac. Evo, ga na listingu. Glasao čovek za to da onaj ko istražuje može i da eksploatiše, čitaj Rio Tinto.

Ali, ni tu nisu završili, jer su nakon toga usvojili strategiju. A šta piše u strategiji za koju je glasao poslanik Milivojević? Kaže u strategiji, između ostalog, mineralni resursi, između ostalog, ovo je sad 641 razvoj sektora mineralnih sirovina do 2030. godine, pa kaže – potreban razvoj eksploatacije litijuma i borata zbog toga što su to mineralni resursi od svetskog značaja i celu investiciju od istraživanja pa nadalje ušla od jedna od vodećih svetskih rudarskih kompanija, čitaj Rio Tinto.

Vidite kako oni nežno, oni su imali taj nežni jezik. Bombardovanje i agresija nisu bombardovanje i agresija, nego akcija, a ovo je jedna od vodećih svetskih rudarskih kompanija, čitaj Rio Tinto, itd, itd. Ima toga ovde još. Evo, i ovde na ovoj strani. Dakle, koliko je litijum i jadarit šansa za razvoj naše zemlje, to ćemo čitati, ako budemo, i kada budemo stigli dotle, ali još jednom samo zbog građana Srbije da kažem, evo ga još jednom listing, da ne bude da ja nešto izmišljam, ovo je iz 2006. godine imamo i taj listing. Dakle, u listingu jasno kaže da su za usvajanje ovog zakona glasali svi ovi poslanici, evo, odavde čitate nazive stranaka, mesto odakle su došli i onda dođete do M i čitate Milivojević Srđan DS Kruševac.

Dakle, nije neki drugi sa istim imenom i prezimenom, nego lično on. Sad samo da nam objasni jel uzeo pare kada je glasao za ovo ili je po uverenju glasao za ovo, ili što ja najviše mislim da je bio slučaj, da on nema pojma zašto je glasao, jer je on igrao pasijans po ceo dan i šta mu rekli – Srđane, sad, on četvorku i izglasan zakon. Hvala.

Ja zaista imam ogromnu rezervu kada nam kolega bilo šta čita. Ja sam u prošlom mandatu o tome govorio i za razliku od njih koji non-stop pričaju jedno te isto, ja neću ponavljati priču o ribizlama, slikama koje je krao pa kačio na svoje instagram profile itd. to je već postalo viralno, ali on vrlo često falsifikuje, igra se tim slikama, ubacuje, izbacuje itd.

Ali, čak i da je sve ovo što on kaže tačno, čak i da je sve ovo što je rekao istina, a ja ozbiljno sumnjam da je istina, kako to, zaboga, na bilo koji način opovrgava činjenicu da je on glasao za zakon kojim se Riu Tintu daje pravo da kopa nakon što je istražio? Kakve to veze ima jedno s drugim?

Dakle, čak i da je tačno, ponovo kažem, a nije, čak i da je istina, a nije, kako to opovrgava činjenicu da su 2011. godine usvojili zakon u kome piše da onaj ko je istraživao ima pravo i da eksploatiše i da je on lično glasao za taj zakon? On je demantovao da je to uradio tako što je rekao – e, znaš, neko pre mene je uradio nešto drugo. Pa, dobro, kakve to veze ima s tobom iz 2011. godine? Kakve to veze ima sa 13 godina unapred? Ili je on izgleda ponukan time šta se desilo 1998. godine, izgleda je zbog toga pritisao taster, a ne zbog toga što su mu rekli – ostavi pasijans, brzo glasaj, treba zakon da se usvaja. Hvala.

Nismo primarno ovde da bilo kome ispiramo mozak, ali i ako jesmo, u ovom slučaju objekat ispiranja nedostaje, pa ću se uzdržati od bilo kakvog komentara. Hvala.

Amandman je u skladu sa onim ko ga je i podneo potpuno glup i beskoristan.

Što se tiče onoga što je rečeno u prilog amandmanu, pogledajte samo jednu rečenicu koju je čovek izgovorio, kaže – izgradili smo 1.400 kilometara autoputa. Pa, gde su? To su neki stelt autoputevi, treba imati posebnu nadarenost da možete da ih vidite. Oni se verovatno i kreću tim putevima itd.

Dakle, izgradili su 1.400 kilometara stelt autoputeva koje niko osim njih nije video. A kako su ih gradili? Pa, tako da su istočni i južni krak Koridora 10 manje koštali od samo jednog Mosta na Adi koji su oni gradili. Dakle, završetak kompletnog Koridora 10 je manje koštao nego jedan most.

To da će na svaki način opravda NATO agresiju na ovu zemlju, to je jasno i nisam očekivao da bude drugačije. Prosto, neko ko je bio NATO dobrovoljac 1999. godine i iz uverenja postavljao lokatore, ne očekujem da osuđuje ono što je NATO posle sa tim lokatorima radio.

Ono što želim da kažem, i to je posebno besramno i nisko bilo, to je prozivanje Ane Brnabić zato što nije bila na sednici dva dana. Ana Brnabić je, kao što znate, predsedavajuća, imala virus, bila bolesna i dva dana primala infuziju. Ovo pokazuje koliko nisko jedan čovek može da padne. Ne postoji ni to zavlačenje pod klupu koje bi bilo adekvatno sramoti koju bi svako ko ima i malo obraza doživeo. Međutim, od njega očekujem da stoji uspravno kano klisurina, pošto to za obraz, čast, bilo kakav moral apsolutno ne zna.

Na kraju krajeva, kada čovek koji ulazi pred penzionerske dane, dakle koji je bliži 65 godini nego cvetu mladosti, leže pod klupu i valja se pod klupom, onda možete od takvog čoveka baš sve očekivati, pa evo i ovo da ljude koji su bolesni i primali infuziju proziva zašto nisu bili u sali da valjda slušaju njegove besede u stilu Cicerona, pa da se dive ovakvim istupima. Hvala.

Vreme šefa grupe.

Dakle, apsolutno ne prihvatam ni na koji način optužbe da mi želimo da pobegnemo od nekakve rasprave iz prostog razloga što smatramo da bi upravo ta rasprava pokazala koliko su neozbiljni oni koji su tražili tu raspravu.

Akt koji je predložen je i formalno i materijalno toliko manjkav da kada budemo pričali o tome ljudi će imati prilike da čuju i vide…

(Srđan Milivojević: Ako.)

…ne ako, nego kad, imaće da čuju i da vide kako se predlagači tog akta, a to je kompletna opozicija, odnose prema tema za koju su rekli da im je od prvorazrednog značaja.

Ja ću samo da podsetim da su oni krenuli u sazivanje sednice i zahtev za sednicu sa idejom da imaju dve tačke dnevnog reda, a onda se 86 njih potpisalo iza predloga i nakon deset dana su utvrdili da im fali jedna tačka. Dakle, 50% dnevnog reda su zaboravili. Tako da mi ne da nemamo od čega da bežimo, nego jedva čekamo priliku da o tome razgovaramo.

Sad, šta se desilo u međuvremenu? Pošto ne čitaju Poslovnik videli ste na početku sednice da ne čitaju Poslovnik i ne znaju Poslovnik, oni ne znaju da Skupština zaseda u redovnim i vanrednim zasedanjima.

Redovno zasedanje Skupštine počinje 1. oktobra i traje 90 dana. Da su oni tražili sednice u vanrednom zasedanju, oni su tražili vanredne sednice, dakle to su tačno naveli, pozvali se na taj član Ustava i Poslovnika, a onda su sami opstruisali ovu sednicu da bi mogli nas da optuže kako eto neko neće da razgovara o njihovom predlogu. Dakle, prestanite sa opstrukcijom, govorite o onome što je na dnevnom redu, pričajte o onome što ste predložili i ovo će ići mnogo brže.

To što vi koristite tu priliku da podnesete amandman na član ili na naslov iznad člana ili da dodate ne znam šta, a onda citirate SMS poruke Belivukovog klana i po emti put u ovu Skupštinu uvodite Belivukov klan, vi kao njegovi portparoli, ne vi lično, da budem potpuno iskren i pošten do kraja, vi lično ne, ali neki koji su tu vrlo blizu vas to rade već dve godine i toga ste takođe svesni, onda ne možete da očekujte da ćemo mi na to da ostanemo nemi i da slušamo i čekamo kako će da prođe i ajmo sad dalje kao da se ništa nije desilo. Naravno da ćemo da odgovorimo na svaku vašu optužbu tog tipa ćemo da odgovorimo.

Tako da, ako želite da se to ubrza, morate da porazgovarate sa vašim kolegama, morate da razgovarate sa kolegama iz vaših redova, pa da se dogovorite kako ćete da nastupite.

Mi smo tu, odgovaraćemo na ono za šta smatramo da je vredno odgovora i na način na koji mislim da treba da se odgovori. Nemamo nikakav problem ta se ta sednica sutra održi, ako danas završimo ovu i izglasamo rebalans. Ali, vi ste vrlo dobro znali ili niste znali, ali to ne može naša odgovornost da bude, jer vaše neznanje nije naša odgovornost, kako Skupština zaseda i kako ide vreme.

Ako niste znali da se 30. septembra završava vanredno zasedanje, a vi podneli 150 amandmana, ja ne znam kako ste mislili da se to završi u tom roku, ali dobro, ajde videćemo, da ne prejudiciramo.

Samo želim da kažem da apsolutno ne bežimo od rasprave, jedva je čekamo, jer su manjkavost takve da će se ljudi čuditi i smejati šta je ono što je ušlo u Skupštinu, ali mi je drago zbog arhive i budućnosti da ljudi vide kakav akt je predložen od strane celokupne opozicije, svih njenih lidera, najumnijih, najmudrijih glava koje imaju. To je jako važno da ljudi vide i kakva bi katastrofa nastupila kada bi oni došli u priliku da vode zemlju. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, član 106. stav. 1. govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Ovo vam skrećem pažnju, iako na jedan dobar i dostojanstven način vodite sednice, imate punu podršku naše poslaničke grupe za to, ali vidite da posle stižu optužbe na vaš i na naš račun, zbog toga što se oni ne drže dnevnog reda i pričaju šta im padne napamet.

Ovo je sada, poštovani građani, primer kako odugovlače sednicu i kako dovode do toga da sednica o litijumu ne može da se održi. Umesto da priča o tački dnevnog reda, a to je amandman jednog poslanika, koji se odnosi na to, ako se dobro sećam, da se u prvi član dopuni još javne politike, mislim da su samo te dve reči bile tema. Umesto o tome, on je čovek lično vređao i napadao ministra i potpredsednika Vlade, Aleksandra Vulina.

Umesto rasprave o dnevnom redu, o amandmanu, on je iskoristio priliku da priča stvari o kojima je već osuđen, jer je iznosio neistine i da lično napada čoveka, da priča o nekim vezama sa Rusima, sa Petruševim, itd. Kakve veze to ima sa dnevnim redom. Tako se odugovlači ova sednica. Vrlo to namerno i smisleno rade. Oni to ne rade slučajno, jer oni znaju šta ih čeka i kakav debakl čeka kada se bude pričalo o litijumu. Smislili su da odugovlače sednicu, a onda nas da optuže da mi se tobož, kao nečega plašimo. Zato vas ja molim. Ko god pomogne od dnevnog reda, ko se god udalji od dnevnog reda, da ga upozorite, da vrati, pa neka građani vide ko govori van dnevnog reda i ko zapravo odugovlači sednicu. Svako to upozorenje neko će čuti, pa neka se onda vidi. Posle neka razmisle na kraju, krajeva zašto opozicija beži od sednice koju je sama tražila. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, ponovo ste propustili da prekinete govornika u skladu sa članom 106, pozivam se na taj član stav 1 – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Danas tačka dnevnog reda nije slobodna tema. Pročitali ste na kraju govora, dakle, koliko je i po minutima prethodni govornik govorio o onome što je tačka dnevnog reda i molim vas da smo to radite tako da dok govore pokušate da ih upozorite da se vrate na tačku dnevnog reda, a da ne pustimo 15 minuta nečega što je ništa, otprilike prepričava nam čovek šta je gledao na televiziji. Mislim, ne znam šta je sledeće da nam pričaju, prepričavaju fudbalske utakmice, romane koje su pročitali ako su pročitali. Ne znam, neke impresije koje su doživeli uz put dolazeći u Skupštinu. Dakle, onda stvarno pretvaramo u jednu potpunu papazjaniju i onda nema nikakvog smisla sedeti ovde.

Oni ovo rade i molim vas da samo to imate u vidu, oni ovo rade da bi izbegli raspravu o litijumu. Oni ovo rade zato što su uprskali sa predlogom zakona koji su podneli, Predlog zakona je i formalno i materijalno manjkav i oni sada pokušavaju na ovaj način da pobegnu od te rasprave, da ovo razvuku u nedogled i da onda kažu, eto, vlast nam nije dala, a zapravo se radi o tome, da se ne ponavljam, da je isteklo vreme za vanredno zasedanje.

Što se tiče predsednika Vučića i dolaska ovde i to ste morali da ga upozorite da je nekoliko predstavnike, upravo opozicije tražilo da predsednik ne dolazi na sednicu o litijumu. Tako da oni to treba da se dogovore da li hoće da dođe ili neće da dođe, a ja verujem da bi on jedva čekao da dođe da se sa ovakvim gromadama politički porve, da vidimo kako će to da izgleda, da ne ponavljam priče o panti i piti, ali baš bi tako i bilo. Hvala vam.

Mislim da je dovoljno da kažemo da ni predsednik Vučić ni ja nismo bombardovali Srbiju 1999. godine, a ja čak ne znam ni kako bih, a verujem ni on upravljali avionom, ali vi verovatno znate čim ste nas za to optužili. Nešto drugo je meni ovde interesantno, ja razumem da neko ne razume i da je jedina diskusija u kojoj je eventualno učestvovao u životu uz pivo ispred prodavncie, ali i tamo postoji neki red i tamo se zna o čemu se priča.

Ako se priča o fudbalu ne možeš da se pojaviš niotkuda i da kreneš da pričaš o litijumu, ovi ti ljudi kažu, ajde idi malo, prošetaj, dođi juče, pa ćemo nastaviti na tu temu. Znači postoji neki red i ispred prodavnice uz pivo, a oni traže da od Skupštine naprave Hajd park u kome će da ustane ko kada hoće i da priča šta hoće. Ja samo zbog građana želim da kažem da se mi još uvek nalazimo na 1. članu odnosno 1. članu predloga izmena i dopuna Zakona o budžetu Republike Srbije i na 1. amandmanu. O čemu su govorili, o čemu je bio ovaj govor? Kako je ovo doprinelo ubrzavanju sednice Skupštine, hoćemo da odustanete, pa nećemo da odustanete, baš nas briga dal ćete da odustanete, ali neću da vam dozvolim da me optužujete za ono što sami radite, jer vi ni sami ne znate šta hoćete. Vi ne znate šta hoćete.

On nam sad kaže kako treba da dođe, tako je rekao, neka dođe predsednik Vučić i treba da dođe predsednik Vučić. Predlagač zakona iz njegove poslaničke grupe, evo citat, da ne bude da sam ja nešto – nema osnova da prisustvuje sednici. Kaže ovako – sednici Skupštine prisustvuju narodni poslanici i gosti koje pozove Ana Brnabić, predsednica Skupštine i svakako gosti nemaju priliku da učestvuju u raspravi, a predsednik Srbije nema ta ovlašćenja da prisustvuje sednici, niti da govori jer je ovo posebna sednica koju opozicija tražila i može na balkonu kao gost.

Vi ljudi ne znate šta hoćete, jel hoćete da dođe, nećete da dođe, jeste za trajnu zabranu, jeste za delimičnu zabranu, hoćete da pričate o litijumu, hoćete o Kosovu, hoćete danas, sutra, hoćete u vanrednom, redovnom, odlučite se molim vas, pomozite nam da vam pomognemo.

Kratko samo, lobisti nemaju pravo učešća na sednicama, opet ne zna Poslovnik, hvala.

Ja zaista građane pozivam da razmisle, pošto vole da prave te paralele sa 90-im godinama, a u vreme kada su u ovoj sali sedeli neki drugi predstavnici opozicije i neki drugi lideri opozicije – Đinđić, Koštunica, Vuk Drašković, Vojislav Šešelj, bilo ko, da li mogu da zamisle bilo koga ko se predstavljao liderom opozicije da trkeljiše po ormaru predsednika Republike i izigrava Ašoka Murtija za političku scenu, izigrava ovde modnog stilistu predsednika Republike, šta bi on trebalo, a šta ne bi trebalo da obuče? Jedino nam još nije rekao kakve gaće i čarape nosi, a verujem da bi i to voleo da sazna. Ne znam za razloge te fascinacije garderobom i vešom predsednika Republike.

(Aleksandar Jovanović: To znaš ti.)

Ne, Ćuto, moraš početi da razmišljaš drugačije. Moraš početi da razmišljaš drugačije, jer ne moraš uvek polaziti od sebe. Znaš, ja nemam te porive, kao ti – Vučiću, rasturi me ko Panta pitu. To si ti govorio pre neki dan. Nemoj mene u svoj koš trpati, ostavi za drugi put, a ne nosim ni Vesićevu sliku u novčaniku, tako nemoj mene sa tobom. Ti najbolje znaš šta radiš.

Što se tiče ovog drugog, ja bih razumeo da nama predavanja ovde o poštenju i korupciji drži neko ko nije 11. jula, čini mi se, sad ću da pogledam, 2004. godine postao direktor Narodne kancelarije, a onda u septembru iste godine osnovao kompaniju koja se zvala „Multikom“ i koja je u periodu dok je bio na vlasti zaradila, kako je sam priznao i rekao da se ponosi time, 619 miliona evra. Tu se priča ne završava. Ima još jedna kompanija koju je ta firma kupila, a zove se „Big print“. Tu firmu je isto kupio dok je bio na vlasti, a gledajte sa kim je ta firma radila dok je bio gradonačelnik Beograda. Kaže ovako, ta firma je pružala usluge Skupštini Grada Beograda, Gradskoj opštini Novi Beograd, većini beogradskih pozorišta, Atelje 212, Zvezdara teatar, Beogradsko dramsko pozorište, Jugoslovensko dramsko pozorište, Turistička organizacija grada Beograda, Biblioteka grada Beograda, Kulturni centar grada Beograda, Dom omladine Beograda, Dom zdravlja Rakovica. Jel ima neko kome gradonačelnik nije poslao svoju firmu da mu radi štampu? I sada nama oni pričaju o poštenju i pričaju o tome kako i ko će i gde da odgovara.

U svakom slučaju, umesto što pretite drugima, držite vi četkicu za zube uvek blizu sebe, jer nikad se ne zna kada će vam zatrebati u nekoj drugoj prostoriji. Hvala.

Građani su imali prilike da vide da ne mogu predstavnici opozicije prosto da izađu iz okvira u kome su se sami našli. Oni su izabrali da se obraćaju nekom uskom krugu ljudi na društvenim mrežama koji aplaudiraju na ovakve stvari, ali ključno pitanje koje svaki građanin Srbije danas treba sebi da postavi nakon ovakve diskusije jeste – šta ja kao građanin Srbije imam od toga?

Mi ovde danas usvajamo rebalans budžeta, usvajamo Zakon o pomoći porodicama sa decom, mi usvajamo konkretne stvari koje će dovesti do povećanja plata, do povećanja penzija, do investicija, do izgradnje puteva, do rekonstrukcija škola, bolnica itd.

Sa druge strane, poštovani građani, nudi vam se da trkeljišete po ormanima i da gledate ko šta nosi, ko je šta obukao itd. I ponovo pokušavaju da vam, kolokvijalno rečeno, prodaju istu foru, vas će da zabavljaju time što će da vam pričaju o markama pantalona, cipela, odeće, obuće, garderobe, kako se to zove, veša i čega već, a za to vreme njihove kompanije će da rade, oni će da koriste poziciju, to što su na vlasti i oni će da se bogate, a vi nećete dobiti ništa od toga. Dakle, nema u ovoj zemlji dovoljno novca, niti je bilo, niti će biti, da jedna privatna kompanija čoveka koji se nalazi na vlasti zaradi 619 miliona evra i da dobijete put, rekonstruisanu školu, popravljenu bolnicu itd. Ne može i jedno i drugo. Oni su izabrali sebe.

Mi biramo da radimo za narod i zato nas zaista ne zanima ko kakvu garderobu nosi, kakve marke, čija je kravata, govorimo o objektivnim činjenicama, a to su brojevi. Brojeve je Siniša Mali nekoliko puta ponovio i oni najbolje govore ko je kako radio i ko kako brine o građanima. Ako vas baš zanima da čujete sve te marke i koliko koštaju čarape, cipele, pantalone, farmerke, kravata, odelo i ostalo predsednika Republike, vi premotajte, pa saslušajte gospodina koji je maločas govorio, a ako će vam to nešto činiti bolje u životu znate sami najbolje koliko. Hvala.

Ovo na kraju zaista ne vredi ni komentarisati, posebno od čoveka koji je radio sve što je mogao da udovolji onima u Prištini. Toliko je dobro branio Srbiju da su građani Srbije sprske nacionalnosti sa KiM hteli da ga biju kada je otišao tamo da ih vidi kada su bile one barikade. Toliko je bio dobar.

Takođe, on nam priča o putevima. Onolike puteve je izgradio po ovoj zemlji pa zna kako se cene kreću i kako to treba da se radi. Voleo bih samo da nam kaže koju deonicu je konkretno gradila njegova vlast, da čujemo kako se ta deonica zove, kuda je prolazila, kuda je išla, gde je završila i koliko je koštala.

Kako su brinuli o kamatama, poštovani građani, najbolje vam govori sledeći primer – imali ste plate 300 evra, mogli ste kod banke da se zadužite 150 evra, tada vam je na kamatu odlazilo, budući da je evro bio 80 u jednom trenutku, 12 hiljada dinara, a onda su isti oni, dakle, plata vam je bila u tom trenutku 24 hiljade dinara, a onda su isti oni podigli kurs pa je evro postao 120 dinara, vama plata u dinarima ostala ista 24 hiljade, samo što rata više nije bila 12 hiljada dinara, nego je rata postala 18 hiljada dinara, a vama ostalo šest hiljada za život i to ako ste imali sreće i niste dobili otkaz od njih, ako niste bili jedan od 500 hiljada onih koji su dobili otkaz od njih.

Na kraju, kada priča o projektima, mi imamo tri projekta, dva projekta, oni su imali samo jedan projekat i zvao se „Multikom“, jedan jedini projekat vredan 619 miliona evra. Hvala.

Nije u ime grupe, replika pošto mi se direktno obraćao.

Dakle, kada je trebalo da se brani most na Ibru i kada je trebalo neki ljudi da tamo stanu i svojim telima štite taj most, e onda su bili dobri, a onda odjednom kada je tadašnja vlast u Beogradu htela da ih pusti niz vodu kada su postavljali granicu između Srba i Srba, kada su potpisivali sve ono što je Edita Tahiri smisli, e onda su odjednom postali loši. I ovo je N put u ovoj Skupštini da slušamo optužbe na račun ljudi sa KiM kakve se iste mogu čuti i u skupštini privremenih organa u Prištini.

To neka služi na čast onima koji to rade, ali to nikad neće biti naša politika. Ne pada nam na pamet da se odreknemo Srba sa KiM, ni kada su štitili most na Ibru, ni kada imaju različite stavove od nas, mi smo tu da ih saslušamo, poslušamo i zajedno se borimo za ono što smatramo da je najvažnije, kada je KiM u pitanju, a to je da se u datim okolnostima izborima za interese države Srbije i očuvamo za neka bolja vremena, neku klicu iz koje će nići ono što treba da nikne, a to je da Srbija ima punu kontrolu na celoj svojoj teritoriji. Hvala.