Vi ne govorite, pošto je to završetak vašeg – da govorite istinu, vi govorite ono što vi smatrate da je istina. Da li je to objektivno istina ili nije, to je sad filozofsko pitanje o kome možemo do ujutru. Ali, ono što jeste činjenica, to je da vi od nas tražite da kažete šta je rešenje. Rešenje je da vodimo svoju politiku, jer kada su nam god tu politiku diktirali spolja, mi smo nastradali.

Ili, hajde da se vratimo u prošlost, ako već o tome pričate. Hoćemo da pričamo o 27. martu? Tada su Dušan Simović i Bora Mirković izvršili puč, po mnogim informacijama pod uticajem britanske obaveštajne službe, mnogi kažu da to i nije tačno, šta je tačno ja ne znam. Činjenica je da je Bora Mirković sahranjen u britanskoj uniformi.

(Narodni poslanik dobacuje.)

Šta je problem?

Ne čujem.

(Narodni poslanik: Mi se ponosimo sa antifašističkim nasleđem.)

Naravno da se ponosimo antifašističkim nasleđem, kakve to veze ima jedno s drugim?

(Predsednik: Jel možete da ne dobacujete?)

Ovo o čemu vi pričate, 27. mart, a sad vidim kako lepo umete i da dobacujete i to me raduje pošto ste reagovali, mlatili Poslovnikom, vikali zašto se dobacuje u sali, ali, vama je opet i to dozvoljeno, nama nije i u redu je.

Dakle, 27. mart je bio narodni bunt, a to što su ga komunisti kasnije prisvojili kao što su prisvojili sve ostalo, to je drugi par rukava. A to što vi želite sada ceo srpski narod da proglasite komunistima, ja moram da vas razočaram, njih nije bilo više od hiljadu u to vreme u celoj tadašnjoj Kraljevini.

Šta je posledica 27. marta? Srbija ulazi u Drugi svetski rat potpuno nepripremljena, potpuno bez ikakve šanse da se odbrani, srpski narod strada i ja pitam da li su oni koji su doveli dotle razmišljali o tome da je moguće da se desi Jasenovac ili nisu? Da li su razmišljali o posledicama svojih poteza, ne o tome da je bilo časno biti na toj strani? Ali, mi smo tada iz interesa nekog drugo, jer mu je po svaku cenu trebao taj front, uradili ono što nije bilo na našu korist nego na našu štetu.

Naravno, kasnije smo u tom ratu imali dva antifašistička pokreta i naravno, kao i u svakom ratu, Srbija je pobedila. Ali je problem u tome što žrtve ne možemo ni danas da pobrojimo. E, to je pitanje o kome mi treba da razgovaramo, naravno, ne dovodeći u pitanje opredeljenje Srbije da bude protiv najodvratnijeg režima koji je postojao u istoriji civilizacije i srpskog naroda koji je osećao da mora da mu se suprotstavi.

Ja samo govorim o posledicama odluka i zato sam ovo veoma teško i veoma bolno pitanje uzeo kao primer. E, o takvim posledicama moramo i danas da mislimo. Nadam se, iskreno, da nećemo govoriti o tome da li smo mogli da predvidimo neko novo stradanje, ali u svakom slučaju, da li možemo da predvidimo svu štetu za našu privredu, za našu ekonomiju i za sve ostalo, to svakako možemo već sada da govorimo. E, to je ta politika o kojoj mi želimo da razgovaramo. A najlakše je upravo ovo što se radi danas u Srbiji, da vičemo – ura ovi, ili – ura oni. I na to se sve svodi.

Mi ostajemo pri tome da u ma kakvoj konstalaciji snaga navijamo isključivo za svoju zemlju, za Srbiju. Hvala.

Gospodin Jovanović nije imao razloga da traži po internetu Vlade i broj ministarstava koji imaju, iz prostog razloga što je bilo dovoljno da se sete druge Vlade Vojislava Koštunice. U toj drugoj Vladi Vojislava Koštunice bilo je 24 resora, što je drastično manje od 25 koje mi danas predlažemo. To je neuporediva razlika.

Saglasan sam, gospodin Jovanović smatra da je loše da nauka i prosveta budu razdvojeni. Međutim, opet druga Vlada Vojislava Koštunice - nauka i prosveta razdvojeni, tako da za to nije trebalo ni tražiti pomoć Gugla, ni praviti uporedne analize. Gospodin Jovanović je samo trebao da se seti kako je to izgledalo jer je on bio u toj Vladi koordinator pravnog tima, tako da nije bilo razloga da na bilo koji način traži bilo koju pomoć, samo je trebao malo da se podseti kako je ono što je izgledalo.

Rogobatno zvuči, ja sam sa tim saglasan kada kažete da je omladina pripojena, odnosno da je ministarstvo za omladinu zajedno sa sektorom turizma, ali ja sam uveren da rogobatno zvuči zbog nasleđa koje mi imamo 50 godina gde su omladina i sport bili uvek spajani. Bože, to je sada mnogo više od tih 50 godina, već 80 maltene.

Dakle, omladina i sport su bili spajani u duhu fizičke kulture, sletova i svega onoga što je bilo. E, tu ste mogli da tražite uporednu analizu i onda biste videli kako se to u različitim država rešava i da nije to redak slučaj da to bude razdvojeno. To je naše nešto bilo da su omladina i sport zajedno, a konkretno mislim da sport ima jednako veze sa omladinom koliko i turizam. U čemu je suštinska razlika, to još niko nije objasnio, osim što ovo rogobatno deluje, u redu.

Nije tačno da se mi ne bavimo mladima i nije tačno da time šaljemo ne znam ni ja kakvu poruku. Mi se mladima i te kako bavimo, bavimo se ozbiljno, bavimo se vrlo, vrlo sistematično, jer kada pogledate sredstva koja su ulagana u mlade, u omladinski sektor je preko 30% sredstava više u odnosu na period od 2012. godine, pre deset godina. Sada je to milijardu i 300 miliona dinara. Zatim, projekti u iznosu od 279 miliona samo u 2022. godine. Dakle, 108 projekata za mlade itd. Fond za mlade talente preko tri i po hiljade mladih ljudi stipendira, učenika, studenata itd.

Dakle, kada pogledate to pitanje kao takvo, pa mladim se bave različita ministarstva, svi se na neki način bave mladima. Nije to samo posao koji će raditi to jedno ministarstvo. Sa druge strane, evo vam jedan konkretan primer, ja sam rekao, ne znam da li ste bili tu, nešto ste kasnije ušli u salu, nije ni važno, da postoje razni fondovi na koje mi kao država možemo da konkurišemo, a da istovremeno se poklapaju ove dve oblasti. Recimo, kada je Novi Sad bio proglašen omladinskom prestonicom mladih, to vam je i turizam i omladina. To je to, a toga ima još.

Da mi donesemo odluku da mi nećemo i šta se desilo za tih deset godina koliko traje taj put za koji vi kažete da je pogrešan? Desilo se to da smo imali investicije, desilo se to da smo oporavili ekonomiju, desilo se to da smo zemlju koja je bila na pola koraka od bankrotstva uspeli da podignemo. Sve su to rezultati činjenice da su dolazili i investitori iz EU koji ne bi dolazili da smo ta vrata sami zatvorili. To je činjenica. To što mi mislimo da bi se to drugačije desilo i da bi oni drugačije razmišljali kada bi mi doneli drugačiju odluku, to prosto nije tačno. Ali, kao što vi niste mogli da upišete fakultet u Parizu na Sorboni tako što ćete da kažete – evo, ja ću da upišem fakultet, ali pod uslovom da polažem ispite na srpskom jeziku, nego prihvatite određena pravila, tako i mi ne možemo da diktiramo pravila klubu u koji želimo da se učlanimo.

Ali, postoje neke stvari koje mi kao država i društvo ne možemo da uradimo. Jedna od tih stvari i nekoliko puta smo to ponavljali, jeste priznanje secesije Kosovo i Metohija. To je činjenica. To se oročavalo kao i ovo sa sankcijama Rusiji, te sada će, te ove godine, te one godine, vidimo da od toga do danas nema ništa, a da je neko to stvarno hteo da uradi, mogao je da uradi 100 puta.

Tako da, kada se sve sabere i oduzme, mislim da upravo ovakav sastav Vlade i upravo ovakva struktura Vlade, predstavlja potrebu u ovakvim vremenima. Dakle, da nemamo koncentrisane resore, gde će ministri, verovatno da se opredele za nešto konkretno što će više da rade, a ostalo da zanemare, nego da se u određenoj meri u kojoj je to prihvatljivo, ti resori podele, da se reorganizuju i da svako ko preuzme odgovornost da bude na čelu organa, može da posveti dovoljno vremena izazovima pred kojima se nalazimo. O njima smo govorili, oni jesu veliki, jesu teški, ali sam uveren da će Srbija uspeti da očuva svoju samostalnost i svoju slobodu. Hvala vam.

Pitanje legitimiteta ove Skupštine, legitimiteta i legaliteta izbora bi zaista moglo da se postavi u kontekstu poslaničke grupe kojoj pripada prethodna govornica.

Oni su u kampanji lagali da su principijelno protiv sankcija Rusiji, a onda, 4. aprila okrenuli priču potpuno 180 stepeni u drugom pravcu.

Ako je neko lagao narod, ako je neko lagao građane, ako je neko nelegitiman ovde, onda su to ljudi koji upravo postavljaju pitanje legitimiteta. Ako su izbori bili neslobodni, ako izbori nisu bili legitimni zašto sedite ovde? Zašto dajete legitimitet nelegitimnom sastavu Narodne skupštine svojim učešćem, svojim divnim inicijativama i sličnim stvarima?

Kaže, neko je lažno predstavljao rotkvice u „Jovanjici“, i to priča osoba koja je istinito predstavlja kokoške u Moroviću, jer koke iz Morovića to je živa istina koja nikada niko niti je video, niti je čuo, vojna ustanova nema veze sa tim. Koke gaje drogu, koke gaje koku, ili gaje travu.

To nikom više nije bilo jasno, ali koke iz Morovića, to je realnost Srbije, baš kao i dete oslobodilac iz Kikinde, kada se gospođa slikala sa čovekom i predstavila ga kao čoveka koji je oslobađao Kikindu u Drugom svetskom ratu, a ispostavilo se da je napunilo godinu i po dana, otprilike, kada je Kikinda bila oslobođena, ali to je sve istina, jer sve što oni kažu to je istina i nema pravo niko da sumnja u to da je to istina.

Jedino što je u mraku u ovoj zemlji, to su Đilasovi milioni. Njih niko ne može da pronađe, osim onih koje pronađu na Mauricijusu, ali u Srbiji ih nema. U Srbiji ih nema. Malo ima u Sloveniji, malo tamo, malo amo, po celom svetu. Pa, ima malo čak i u BiH, ima u Bugarskoj, ima i u Rumuniji. U Srbiji nema ništa i to je jedino što je u mraku i to je jedino što je sporno.

Politička nekrofilija toliko izražena kod prethodne govornice koja po svaku cenu gleda svaku smrt da iskoristi i mislim da niko u Srbiji nije doživeo nekakvu nesreću, a da se ona kao neki crni gavran niotkuda nije pojavila sa željom da na tome osvoji nekakav politički poen.

Pa, dokle, bre, ljudi? Kako vam nije žao tih žrtava? Kako vam nije žao tih porodica? Jeste li ih pitali da se vi za njih zalažete? Niste? Pa, evo, vidim i ja da niste. Klimate glavom da niste. Vi bez pitanja, šta vas briga kako se oni osećaju, vi ćete da objasnite da je kriva Vlada, kriv je ovaj, svi su krivi.

(Marko Atlagić: Kriv je i Vučić.)

Vučić je kriv. Vučić je ubio ovog, ubio onog i sve se na to svodi.

Sad će patetičnim pričama – tigre, gde ti je ovo, tigre, šta ti je ono. Dobro je tigar, samo koka iz Morovića još nema, ali tigar je…

A kada nam te koke pokažete, onda ćemo moći sa vama da pričamo o bilo čemu drugom, jer toliko ste izmišljali i lagali da je jako teško bilo koji argument koji upotrebite uzeti za ozbiljan.

Pričate o sprezi sa kriminalcima, vi koji ste tražili iseljavanje novinara koji vam se nije sviđao kako piše? Iseljavanje novinara iz Pančeva, Miće Milakova. Vi? A ko je taj koji je trebao da ga iseli? Kako se zove taj koji je trebalo da ga iseli i čime se bavio? I nije vas sramota.

Organizovali ste performans prošle nedelje. Prvo konferencija za štampu u holu Narodne skupštine, a onda odlazak u Poštu da se tamo pravi cirkus i da se tamo pokaže kako ljudi, eto, protestvuju protiv ovoga i protiv onoga. Jedino što niste rekli jeste da nije u pitanju reprezentativan, nego politički sindikat koji od 15.000 zaposlenih u Pošti, ima 50 članova, a performans propao. Bili malo, malo se slikali, poruku poslali, pokupili se i otišli. Toliko je trajao protest da biste vi imali šlagvort da danas kažete – eto, i u Pošti.

A da li znate šta je sve dogovoreno sa reprezentativnim sindikatima? Nemate pojma, baš vas briga. I isplata zarada iz dobiti za 2021, 2022. godinu, ali šta vas to briga, što biste se vi zamarali time.

Tako je. Klimajte glavom, razumem ja to. To je vama previše. Vi vidite ono što niko ne vidi, a ono što svi vide, to vam nije bitno i to je super, jer koke iz Morovića vas u tome potpuno podržavaju.

Da li će Dragan Đilas biti ili neće biti na čelu Vlade Srbije, o tome će odlučiti građani.

(______________: Biće, jednog dana.)

Biće, biće. Jednog dana će biti. Jednog dana će sve da se desi.

Ono što sam ja siguran da bi se desilo, kad već dobacujete, to je da bi Dragan Đilas bez ikakvih problema bio izabran za premijera Mauricijusa na dva pucanja prstom. Toliko je učinio za njih. Toliko je novca uneo u njihovu zemlju da ja verujem da bi to građani Mauricijusa cenili i listom glasali za Dragana Đilasa. Jedini problem je što ga vi kandidujete u Srbiji, a u Srbiji ga neće.

(______________: Boli te Đilas.)

Boli me Đilas? Ne boli me. Nisam imao još uvek tu potrebu da me boli Đilas.

Ono što jeste poenta, to je da lažima, izmišljotinama, političkom nekrofilijom i nuđenjem strancima da uradite i oposlite ono što ova vlast neće, na vlast doći nećete.

To nije nešto što naš narod ceni i ne verujem da naš narod blagonaklono gleda na to kada neko ode u Vašington da se tamo slika i pravi selfije po principu – Pinki je video Tita, a SSP je video Eskobara.

Sve vreme kažete – evo, mi smo ti koji će uraditi sve ono što ovaj grozni Vučić i ova vlast neće, mi smo ti koji će uvesti sankcije, mi smo ti koji ćemo uraditi sve. Ako mislite da ćete time i biografijom časnog i poštenog čoveka Dragana Đilasa dobiti podršku za izbore, mislim da se grdno varate. Da li će to biti tako i da li ću ja biti u pravu ili ne, pokazaće neki izbori u narednom periodu kada će građani imati prilike da se izjasne i o nama i o vama. Ovoga puta su se izjašnjavali i o kokama iz Morovića i o Mauricijusu i o svemu ostalome.

Onda ste i te koji su vam poverovali slagali i političkim porukama koje ste slali i time što ste slagali da ste ujedinjeni, a sutradan ste se razjedinili, pa se svađali preko novina ko je koga psovao oko mesta za sedenje i sve ostalo.

Pa, vi oko mesta za sedenje ne možete da govorite i vi zemlju da vodite?

Petsto hiljada otkaza ste podelili običnim građanima za koje sada brinete. Petsto hiljada otkaza je bila vaša politika. Petsto hiljada otkaza porodica koje su ostale bez prihoda. To je ono što je vaš rezultat. To je ono što je vaš minuli rad i sada kažete – šta ste vi uradili za te obične ljude? Pa, zaposlili ih, dali im hleb koji ste im uzeli. Eto, to je ta mala razlika.

Već sam govorio, pošto u salu svratite ponekad, pa niste bili tu, odgovarao sam već što se tiče Pećinaca i još jednom kažem – osamdesetoro dece je ostalo bez vrtića. A kojoj stranci pripadaju njihovi roditelji, o tome smo mogli da pričamo, ali je to neukusno i ne pada mi na pamet da u tome učestvujem, a vi se dičite time što se bavite decom i što se bavite mrtvima ne bi li ste dobili neki politički poen.

Kada osoba koja je tvrdila da kokoške gaje marihuanu u Moroviću, odnosno da je tamo farma, ili kako se to već zove, plantaža marihuane, a tamo su kokoške, kaže za sebe da je sve što je rekla istina, ja tome stvarno nemam ništa da dodam, ni da oduzmem, i ako joj ljudi veruju da su stvarno kokoške gajile marihuanu, neka onda veruju i sve ostalo.

Poštovani predsedniče Republike, poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, trudiću se da sažmem ono što sam planirao da kažem, mnogo toga je već rečeno i mnogo toga je sam predsednik rekao i nema potrebe da se ponavlja i da se iznosi već ono što je izneseno, a sa druge strane postoje neke stvari koje mislim da u ime poslaničke grupe i SNS moram da kažem. Pre svega, predsedniče, da ćete u poslaničkoj grupi Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, u SNS uvek imati podršku za politiku koju vodite i da ćemo pokušati koliko je u našoj moći da se svuda i na svakom mestu borimo za tu politiku.

Kada pogledam našu braću i sestre sa Kosova i Metohije koji sede na balkonu strpljivo i slušaju ceo dan današnju raspravu i svi su tu, koliko vidim, kako je bilo i na početku rasprave i kada vidim prazne klupe ispred sebe, zaista ne mogu da kažem nego da mi je pomalo i neprijatno kako zbog nekih stvari koje su imali prilike da čuju, tako i zbog toga što su imali prilike i svojim očima da vide velike reči, zaklinjanje u ljubav prema Kosovu i Metohiji, a dela kažu da izgleda ima i druga i pametnija posla negde van ove sale.

Citiram: „Nisam izabran da budem ratni poglavica Srba. Mnogi lupaju u ratne bubnjeve pod uslovom da ne pada kiša i da taj bubanj bude na Terazijama, nikako u Drenici i samo ako neka tuđa deca idu da prolivaju krv“.

Ovo je vaša izjava, gospodine predsedniče, kraj citata. Biće sad već 10 godina da ste tu izjavu dali, ali mislim da je danas čak i više aktuelna nego u onom vremenu kada ste je izrekli.

Danas je prošla vest, sinoć se pojavila vest da je na Kavkazu krenuo nekakav ponovo sukob, da imamo ponovo neke tenzije na Bliskom istoku sa idejom da se na neki način Iran uključi u nekakav sukob. Imamo sukob u Ukrajini. Dešavaju se tenzije oko Tajvana i u takvim okolnostima voditi politiku jedne zemlje koja suštinski na svojoj teritoriji ima jedan konflikt koji ne može sama da kontroliše, nego vrlo često biva u situaciji da taj konflikt po zamisli i po želji spolja hlade i greju po njihovim potrebama je zaista teško i gotovo neverovatno.

Na izborima ste pobedili ubedljivom podrškom od preko dva miliona i dve stotine hiljada glasova građana Srbije, sa politikom koja je imala slogan „Mir i stabilnost“ i danas se izboriti za mir i stabilnost je veoma teško.

Ono što bih želeo da naglasim, iako ste vi često imali i drugačije diskusije i zato mislim da je taj rezultat veliki koji ste postigli, jer prvo niste vodili neodgovornu politiku u kampanji, niste pričali o cveću i proleću i onome što ljudi žele da čuju, nego o teškoj situaciji u kojoj se nalazimo nakon rata koji je počeo u toku te kampanje, vi ste ipak dobili podršku. Mislim da je to prvi put u istoriji, možda grešim, ali svi smo danas kao poslanici bili pomalo kvazi-istoričari, pa ću se eto i ja time poslužiti, da je to prvi put da su Srbi glasali za mir i stabilnost u osvitaj jedne krize, jednog rata. Mi smo u situaciji kada je počinjao da se kotrlja rat Evropom izašli na ulice i vikali „bolje grob nego rob, bolje rat nego pakt“ i dobili smo i rat i grob. Ponosan sam na činjenicu da je mali srpski narod hrabro stao pred nacističko ludilo i suprotstavio se nacizmu i fašizmu, ali je cena onoga što smo platili i borbe koju smo platili bila izuzetno visoka i zato se danas može razgovarati o tome kako je i na koji način ta odluka doneta i kakve posledice proizvela.

Time dolazim do stvari za koju mislim da je vrlo važna. Nama je u narednom periodu potrebna, vole da kažu zapadni poslanici koji dolaze ovde u Srbiju često, da je Srbiji važno da prihvati realnost, to je eufemizam, kad kažu da treba da prihvatimo realnost, da faktički treba da priznamo Kosovo kao nezavisnu državu, nama je potrebno suočavanje sa realnošću, jer kad čovek sazna da je bolestan, da ima neku bolest koja je teška ili njegov neki bližnji, on ne prihvata realnost, nego trči da nađe lek. Ali je problem u tome što mi često tu realnost ne želimo da vidimo. Živimo u nekom prošlom vremenu, živimo u epovima, živimo u pesmama, a ne živimo u onome da sagledamo ono što nas okružuje.

Zašto je važno da uvidimo realnost? Zato da bismo mogli da nađemo način da tu realnost promenimo u svoju korist. Zato moramo da imamo pravu dijagnozu, a mi u ovom trenutku, i to se i danas moglo čuti, nemamo odgovornost na političkoj sceni, ni kada je u pitanju odgovornost u postupanju, ni kada je u pitanju ono što je mnogo važnije, odgovornost prema posledicama koje naše postupanje proizvodi.

Rekao bih da suštinski ljudi sa Kosova i Metohije nisu mogli da čuju alternativu državnoj politici danas. Ali, ako se malo potrudimo, ako skinemo sve one celofane, oblande, mašnice itd. videćemo dve alternative koje su danas ponuđene. Jedna je da priznamo Kosovo kao nezavisno, a druga je da idemo u rat. To je suština. Ni jedni ni drugi to neće da kažu otvoreno, nego koriste razne priče, koriste razne floskule. Nije prijatno reći - priznajte nezavisno Kosovo, ali još je manje prijatno reći - hajde da idemo u rat. Ali, to je suština. I to ljudi na Kosovu i Metohiji danas imaju prilike da vide i da čuju.

Oba ova rešenja su laka rešenja, jer je u principu najlakše uraditi jedno i drugo. To je trenutak jedan. Ono što je teško, to je ono što ste vi izabrali i to je ono što je politika koju mi podržavamo, a to je da se svaki dan, na svakom mestu, svuda i uvek borite za Srbiju na Kosovu i Metohiji. E, to je ono što je teško. A nemate rat.

Imamo dva paralelna procesa koja su vrlo važna. Jedan je borba za Kosovo i Metohiju, jedna je borba za srpski interes u Kosovu i Metohiji i druga da se razvija preostali deo Srbije. Dva paralelna procesa koji jedan drugi ne smeju da isključe. Pa, to je kao da pravite peć od drveta. I vi uspevate u tome. I onda imamo 10 dana u pripremi ove sednice priču o tome kako nam je potrebno jedinstvo, kako bi bilo dobro da postignemo konsenzus, kako bi bilo dobro da pošaljemo poruku. I šta smo poslali?

Danas je na dnevnom redu Izveštaj, nadam se da se Petar neće uvrediti, ali ovo je faktografski izveštaj, ovo je nešto što se desilo, ovo nije neka politika oko koje mi treba da se raspravljamo za ubuduće, pa da li ćemo levo ili desno, napred ili nazad. Imali smo priliku da svi danas ovo podržimo, jer se desilo onako kako piše. Ako piše u nekoj oblasti da se radilo to i to, to se radilo i to je to. Ali ne, sujeta i želja da se postigne neki politički poen doveli su dotle da nemamo, kao što ste rekli, ništa da kažemo o samom dokumentu o kome danas raspravljamo, ali ćemo zato glasati protiv njega, jer ko glasa za dokument, taj je zapravo za vlast.

Videli ste reakciju na jedan govor koji je bio sadržajno možda i najbolji govor danas od opozicionih stranaka. Završio se tako što je rečeno - a, vi ćete u Vladu. To prosto tako ne ide. I toliko o toj želji da se postigne konsenzus.

Nemamo prostora za bilo kakav avanturizam, nemamo prostora za bilo kakvu situaciju da ponovo damo nekakav auto-gol, jer, kao što vidite i danas, mi nemamo kritičko osvrtanje unazad da se kaže - da, razumemo da je teška situacija, da, bili smo u takvoj situaciji, da, mi smo isto pregovarali, znamo da imate tegove na nogama. Ne, nego smo nabili Vučiću tegove na noge, a onda ga pitam - a što ne trčiš brže? I to je suština.

Tu dolazimo do nečega što je vrlo česta pojava, takođe, kada je u pitanju Kosovo i Metohija, a to je licemerje, gde se pozivamo na to da ćemo dogodine u Prizren, a posle nas pitaju - a što dogodine, što ne odmah? Šta je problem? Dođete kući, kažete porodici - selimo se u Prizren. Pozivamo se na iskustva drugih zemalja, kopiramo Izrael, ali niko neće da kaže kako u Izraelu nacionalisti odlaze na teritorije za koje smatraju da pripadaju Izraelu, imaju porodice od osmoro i više dece i na taj način se bore za svoju zemlju, a mi ćemo za to vreme preko kapućina da branimo Kosovo, uz plastičnu kašičicu itd.

U nekom prethodnom periodu Ministarstvo spoljnih poslova se bavilo Kosovom i Metohijom i vidite to i po onome što je govorio i gospodin Stefanović itd. To je otprilike neka poruka koju ja razumem da je bila poslata čak i tako simbolički. Neću se baviti, neću prosto da otvaram temu za replike ovaj put. Dosta toga je već i rečeno, ali činjenica jeste da smo vrlo često donosili odluke koje nas danas koštaju, da niko nema hrabrosti da prizna ljudski okolnosti u kojima ste danas vi i da pokaže razumevanje za to koliko je teško u takvim okolnostima voditi državu politiku.

Vi to uspevate. Mi tu politiku podržavamo i ono što je još važnije - tu politiku podržava narod Srbije. Posebno tu politiku, a posebno sam uveren posle današnjeg dana će još u većoj meri podržavati Srbi na Kosovu i Metohiji jer će videti da je sve što nudi kao alternativa ili prazna priča ili parole ili rat ili odricanje od njih i da zapravo državnoj politici alternative nema.

Na samom kraju…

(Narodna poslanica: Već?)

Da, već. Znam da volite da me slušate i da uživate u tome, ali ću vas ovaj put uskratiti tog zadovoljstva, ali biće prilike pa ćete me slušati više.

Onaj ko misli da Srbija danas sme sebi da dopusti da napravi pogrešan korak i postane deo nekakvog sukoba, taj mora da zna činjenicu da to ne bi bio regionalni sukob. U vreme kada se odvija sukob koji traje na prostoru Ukrajine mi bismo postali još jedno žarište tog sukoba.

Mnogo puta su se veliki tukli preko naših leđa. Naša je obaveza da ovo prekomponovanje svetskih sila, zovite to kako hoćete, koje nikada nije moglo da prođe bez rata, kroz istoriju, ovoga puta da prođe bez nas.

Pokazali smo da smo hrabri, pokazali smo da smo junaci, pokazali smo da nam nije problem da dajemo glave, hajde sada da sačuvamo glave, ali da sačuvamo i Kosovo i Metohiju i kao jedini garant do sada dokazano te politike jeste politika predsednika Vučića.

Hvala vam.

Hvala.

Poštovani poslanici, poštovane koleginice poslanice, dame i gospodo, građani Srbije, na nedavno završenim slobodnim i demokratskim izborima Srpska napredna stranka sa svojim koalicionim partnerima u koaliciji ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, ostvarila je još jednu ubedljivu pobedu, a naš kandidat za predsednika Aleksandar Vučić pobedio je po drugi put i osvojio je drugi predsednički mandat u prvom krugu izbora.

Gospodine predsedavajući, ja vas molim da proverite da li su svi poslanici koji sede sa one strane uzeli terapiju za današnji dan.

S druge strane, napraviću digresiju kada je već krenulo ovako…

(Zoran Lutovac: Na šta ovo liči?)

Gospodine Lutovac, nemate potrebe da dobacujete jer ćete na kraju ponovo da pobegnete, kao što ste već navikli. Prošli put su vas jurili do Pančevačkog mosta, a sad vas neće stići do Opova. Polako, tek smo počeli. Četiri godine je pred nama.

Tako je, samo polako. Nemate potrebe za nervozom.

(Zoran Lutovac dobacuje s mesta.)

Gospodine Lutovac, ponovo pokušavate da dobacivanjem dođete do reči, ali nema potrebe. Imaćete priliku da govorite.

(Zoran Lutovac: Ne unižavajte ovaj dom.)

Šta vam je? Šta je vama, čoveče? Smirite se.

Hvala lepo, gospodine predsedavajući.

Juče ste postavili stvari onako kako ste želeli, napravili ste presedan, aplaudirali ste presedanu. Gospodo, ponašamo se po vašem presedanu. Imaćete aplauze koliko želimo, koliko nam srce hoće.

Nakon sjajne pobede na izborima koji su prethodili ovom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije, ukupna situacija u čitavom svetu se dodatno zakomplikovala sukobom u Ukrajini.

Naš parlament će imati veoma teška i izazovna vremena pred sobom, a namera naše poslaničke grupe je da na čelu parlamenta bude osoba koja može, ume i zna da sledi srpsku politiku u narednom periodu, ni istočnu ni zapadnu, ni severnu ni južnu, nego isključivo samo i jedino srpsku, onu koja je u interesu građana Srbije i ona koja je u interesu Srbije kao države.

Mi ne želimo da se ponašamo kao navijači ispred televizora, ne želimo da učestvujemo u karikiranju filma „Tri karte za Holivud“, gde se jedno selo deli na one koje su za Ruse i one koji su za Amerikance, nego želimo da ovaj put, bar u ovom veku, bar na početku ovog veka, sačuvamo svoju zemlju stradanja, sačuvamo svoju zemlju razaranja i sačuvamo svoj narod umiranja. Dosta je toga bilo. Zato predlažemo Vladimira Orlića, jer smo uvereni da Vladimir Orlić taj zadatak može da ispuni. Predlažemo gospodina Vladimira Orlića zato što je iskusan poslanik.

Mi smo juče u toku samo jednog dana i u toku samo nekoliko sati imali priliku da vidimo dve slike parlamenta. Jedna je slika parlamenta koju je poslala očigledno opozicija u ovom sazivu, koja se odnosila na kršenje Poslovnika na zloupotrebu pozicije predsedavajućeg, na frenetične aplauze tim izazvane i to od koga? Najglasnije je aplaudirao čovek koga zovu Solunac, ali ne zato što je učestvovao u probijanju Solunskog fronta 15. septembra 1918. godine, jer bi u tom slučaju predsedavao Skupštinom kao najstariji poslanik, nego zato što je istovremeno bio i u Solunu i u Beogradu, pa se u Solunu brčkao, a u Beogradu glasao i sada je taj Solunac uzor demokratije u ovom domu.

Bora Solunac, čovek koji je kršio i ljudske i zakone fizike. Jedina osoba, vi volite da se sprdate na taj račun, pa kažete u novijoj istoriji Srbije, ne, ovo je jedina osoba u istoriji čovečanstva koja je uspela da bude na dva mesta različita u isto vreme. Zakone fizike ste prekršili.

Gde vam je samo još onaj, taj vam je falio, koji je mahao ovde kartama Nede Arnerić, koja je valjda iz Bodruma u Beograd stigla pre nego što je pošla i taksi računima koje ste falsifikovali? Vi ćete da nam držite predavanje o demokratiji?

Nikada nikome posle vas nije palo napamet da tako krade u ovoj Skupštini.

(Radomir Lazović: Daj, drži se teme dnevnog reda, bre, čoveče!)

Nema potrebe da budete nervozni jer je ovo prvi radni dan. Čuvajte živce, trebaće vam, da se žuta patka ne bi izduvala.

S druge strane, imali smo drugu sliku parlamenta. Imali smo sliku parlamenta u kome se razgovara, dogovara i da vidite kako oni koji najviše urlaju sa one druge strane obleću i oko istog tog Vladimira Orlića, tražeći dodatno za sebe neku delegaciju, dodatno za sebe neki odbor i kako im sve odgovara kada ide na njihovu vodenicu i dali smo im, nije nikakav problem.

Neka cveta hiljadu cvetova. Nikada ova Skupština nije imala zastupljeniju opoziciju nego što je na početku ovoga saziva i zato hoćemo Vladimira Orlića na čelu Skupštine, zato što je tolerantan, zato što je…

(Siniša Kovačević dobacuje s mesta.)

A hoćete da vratite odbore koje ste dobili?

(Siniša Kovačević: Uzmite ih nazad.)

To se, gospodine Kovačeviću, dogovorite sa vašima iz poslaničke grupe koji su za njih otimali.

Mi da uzimao nazad ono što smo dali? Nismo mi na tom nivou. To vi ipak bolje razumete.

(Siniša Kovačević: Niste vi dali.)

Gospodine Kovačeviću, nećemo se dovikivati.

(Siniša Kovačević: Dovikivaćemo se sve dok budete dizali glas.)

Najbolje bi bilo da mi vi propišete kako ću da se ponašam, pa da ja onda tako radim.

(Siniša Kovačević: Dok sam vam ja bio mentor, bili ste… )

Vi meni nikad niste bili mentor.

Vi, gospodine Kovačeviću, meni nikad mentor niste bili, ali mi imponuje što se predstavljate tako i što biste voleli da možete da kažete da ste u jednom delu svog života to bili.

Nemojte da me podsećate ni na šta, molim vas.

S druge strane, imali smo apsolutno tolerantan pristup gospodina Orlića koji je omogućio zastupljenost opozicije kakva nikad nije bila u ovom domu i kakva nije mogla ni da se zamisli u vreme onih koji se danas zaklinju u nekakve demokratske vrednosti i zato ga hoćemo na čelu Skupštine.

Najzad, želimo da Skupština Srbije bude partner Vladi Republike Srbije u onome što je najteži posao koji je pred nama, a to je da u uslovima ogromne svetske krize izborimo nastavak ekonomskog rasta, izborimo se za nastavak investicije u puteve, u škole, u bolnice, u razvoj, u otvaranje novih fabrika, novih radnih mesta.

Naravno, Skupština mora da ima i kontrolni karakter, ali, s druge strane, nama je mnogo važno da u periodu pred nama Srbija ipak bude na putu na kome je bila i do sada i na onom putu koji su podržali građani Srbije na prethodnim izborima.

Na samom kraju reći ću nekoliko reči iz biografije gospodina Orlića pošto mislim da je to važno i neophodno pre svega zbog građana. Poslanici su, manje-više, sa tim upoznati.

Gospodin Orlić je rođen 15. aprila 1983. godine u Beogradu. U Obrenovcu je završio osnovnu školu, a Matematičku gimnaziju u Beogradu. Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu – Odsek za elektroniku, telekomunikacije i automatiku, smer za telekomunikacije, gde je stekao zvanje doktora nauka elektrotehnike i računarstva na Odseku za telekomunikacije i informacione tehnologije.

Bio je profesionalno angažovan u struci na poziciji inženjera za istraživanja i razvoj u Istraživačko-razvojnom centru „Imtel Mikro-opt“ d.d, u Institutu za mikrotalasnu tehniku i elektroniku „Imtel komunikacije“ itd. Autor je više od 80 naučnih i stručnih radova, tehničkih rešenja, učesnik na više projekata Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Član je SNS od 2008. godine. Trenutno se nalazi na poziciji potpredsednika glavnog odbora SNS. Poslanik je u Narodnoj skupštini Republike Srbije od 2014. godine, a u periodu od 2020. do 2022. godine bio je na poziciji potpredsednika Narodne skupštine.

Završio je obuku i edukaciju u klasi slušalaca za rezervne oficire Vojske Srbije 2010. godine, gde je stekao čin rezervnog potporučnika Vojske Srbije. Govori engleski jezik. Oženjen je i otac tri ćerke.

To je čovek koji ima nepodeljenu podršku naše poslaničke grupe. To je čovek koji ima nepodeljenu podršku SNS i to je čovek za koga smo uvereni da će ovaj parlament voditi na način koji je dostojan onoga što je ova Skupština i ovaj parlament bila u istoriji naše zemlje i onoga što po Ustavu i zakonima Srbije ona zaista i jeste. Zato vas pozivam sve da svojim glasom podržite izbor dr Vladimira Orlića za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Hvala.

Jedva prepoznah neke ljude, ali, dobro, neke i kada ne navedete oni se sami prepoznaju. Jer, poslednji put kada sam solunca video imao je na sebi neku nalepnicu a sada vidim da je odlepio.

Što se tiče dostojanstva, nemojte samo vi kao sertifikovano dokazani lažov da pričate o dostojanstvu ove Skupštine.

Sud Republike Srbije je utvrdio da je osoba koja priča o dostojanstvu iznosila neistine. Takvu odluku je sud pravosnažno doneo i ta odluka je stupila na pravnu snagu, da dokazano, mogu da kažem - izgovarač neistina, ili čovek koji u širokom luku zaobilazi istinu, ne bi li na taj način sebi pribavio neki politički poen, čovek koji je možda u nekom delu i za žaljenje, jer ga je neko nasankao da te stvari iznosi, misleći da će time da postigne za sebe neki politički poen a nekome da napravi političku štetu, ali to me ne interesuje, je poslednji koji može da nam ovde drži predavanje o dostojanstvu.

Najzad, što se tiče dnevnog reda, gospodo, ja sam vam rekao, vi ste juče pokazali kako zamišljate ovaj parlament, vi, ne mi. Na kršenje Poslovnika, na zloupotrebu mikrofona, reagovali ste frenetičnim aplauzima. Meni vreme nije ograničeno, ja sam predlagač.

Dakle, ono što sebi dozvoljavate, pokušavate da zabranite nama. To se neće desiti. I kada već pretite da mi treba da se naučimo i da budemo svesni toga kako sa druge strane imamo opoziciju itd, a vi budite svesni da sa druge strane imate poslanike koji će da se bore za politiku u koju veruju.

Neko vas je slagao, ja ne znam ko i ne znam kad, kada vam je rekao da politički sistem funkcioniše tako što opozicija kritikuje a vlast ćuti i trpi. Niti ćemo da ćutimo, niti ćemo da trpimo, nego ćemo da se borimo za ono u šta verujemo. A vi se naviknite, kada već jedni drugima upućujemo te vrste poruka, da niste na vašim tribinama, da niste na Tviteru, okruženi istomišljenicama koji će da vam lajkuju, fejvuju i sva ostala čuda da rade, nego da ćete imati ovde nekoga ko će da vam odgovori.

Na kraju krajeva, time ću završiti, fascinantno je koliko su neki ljudi opterećeni predsednikom Vučićem. To je zaista neverovatno da svuda i na svakom mestu nađu način da ga spomenu, da izgovore njegovo ime, da ga na neki način isprljaju. Jedini problem koji vi imate je taj što vam narod ne veruje. I koliko god vi ponavljali, a ponovili ste svaku laž koja je mogla da vam padne na pamet, on opet pobeđuje, zato što ga narod podržava, jer narod vidi njega i narod vidi vas. I u tom izboru vi ste duboko poraženi.

Nemate vi problem ni sa nama, ni sa Vučićem, vi imate problem sa sopstvenim narodom, koji vas nekako prepozna, na koliko god frakcija se izdelili, koliko god se spajali i razdvajali, koliko god se svađali i mirili, naš narod ima neverovatnu sposobnost da tačno proceni gde ste, na kojoj ste listi i za tu listu nikako da ne glasa. I zahvalan sam našem narodu što je to tako. To je dobro za Srbiju.

Gospodin, Novaković, njegovo sećanje je apsolutno tačno, sve je to tako baš bilo, i ne pada mi na pamet da se ja sada sa njim ovde raspravljam gde je ko bio, u čijoj kancelariji itd. nevažno. Neka bude da je sve u pravu. Sve je tako bilo. Jeste bilo tako, i kažem da je tako bilo i sve ste u pravu, ali, stvarno ste nosili nalepnicu, a sad ste odlepili.

Rečeno je nekoliko stvari na koje prosto moram da reagujem. Spominjanje Vojvodine. Pa, meni se čini da se kolega Olenik potpuno saobrazio sa onima koji su mu pomogli da dođe u ovu Skupštinu, a govorim o Ligi socijaldemokrata Vojvodine. Jer, oni godinama i decenijama samo pričaju o Vojvodini, pričaju o tome šta bi moglo, kako bi moglo, gde je ugroženo, ko je ugrožen itd, pitaju di su naši novci, oni sve bogatiji, a za vreme njihove vlasti Vojvodina je samo propadala.

Da vas podsetim, ta pitanja koja ste postavili ovde nama, što se tiče vode i što se tiče svega ostalog, treba da postavite i njima, jer su to ljudi koji su u periodu od 2000. do 2016. godine bili u svakoj pokrajinskoj vlasti, u svakoj pokrajinskoj vlasti, zastupljeni na nivou pokrajinskih sekretara upravo za poljoprivredu, recimo, o kojoj ste malopre pričali, šumarstvo i vodoprivredu, koji su dolazili u situaciju da zbog raznih turbulencija unutar tadašnje vladajuće većine u Skupštini Vojvodine nameću neka svoja rešenja i koji se ničim drugim nisu bavili, osim crtanjem nekakvih simbola. Doduše, imali su pomoć tu nekih ljudi koji se izdaju za velike patriote, koji su im predlagali kako ta čudnovata znamenja treba da izgledaju.

Znači, mi o Vojvodini ne pričamo, mi u Vojvodini radimo. Potrebno vam je 32 minuta vozom od Novog Sada do Beograda, 32 minuta. Je li to rezultat? Kamenica 2 završena, Kamenica 3…

Ako neko 10 minuta priča o Vojvodini i kaže da je to razlog zašto neće da glasa za gospodina Orlića, ja sada želim da predstavim rezultate koje mi imamo u Vojvodini i zašto treba da glasa za gospodina Orlića, jer je on predstavnik i simbol, na kraju krajeva, i tih rezultata. Prosto, ako ste dozvolili ono, molim vas da dozvolite i ovo.

Dakle, to je ono što je suština. Autoput Beograd-Zrenjanin, Zrenjanin-Novi Sad, Šabac-Ruma-Loznica, put Sombor-Kikinda, odnosno Nakovo-Bački Breg, to su naši planovi za Vojvodinu koji su već počeli da se realizuju. Fabrika vode u Kikindi je počela da se gradi. Fabrika vode u Zrenjaninu, uz sve negativne pojave koje su taj projekat pratile, neću da budem licemer i da kažem da je to sve išlo ili da je teklo kao voda, nije, ali pokušavamo da ispravimo i mislimo da ćemo već do 2024. godine imati vodu na česmu koja je u potpunosti ispravna. Ove godine se daje 18 miliona evra iz budžeta za to u Zrenjaninu. Osamnaest miliona evra se daje ove godine za to! To su rezultati za Vojvodinu, a ne priča o Vojvodini.

Na kraju krajeva, i to ostaje, bilo je poslanika koji su iz Vojvodine itd, ja sebe ne doživljavam kao Vojvođanina. Taj veštački identitet koji neko pokušava da nametne jednostavno ne prolazi i ne znam nikoga u ovoj poslaničkoj grupi ko taj identitet gaji. Vojvodina, srpsko vojvodstvo je proizvod srpske političke i svake druge misli, ali ta Vojvodina pripada jednako, i to je stav naše stranke i naše koalicije, svakom onome ko na njoj i od njene zemlje hrani svoju decu i u njoj sahranjuje svoje očeve i pretke. Ta Vojvodina je ono za šta radimo i ono za šta se borimo. Taj veštački identitet jednostavno nemojte da nam namećete. To je konstrukt koji pokušavaju ovi vaši da proguraju, ali nekako im ne ide.

Tako da, ako o meni već govorite kao o poslaniku iz prethodnog mandata, ja sam Srbin, a ako ćete regionalno, onda Banaćanin. Nikada u porodici nisam imao nikoga ko je bio Vojvođanin, a ja ne mislim da budem prvi.

Tako da, za razliku od priča o Vojvodini, imamo rezultate o Vojvodini. Umesto što smo pričali, mi smo radili. Te rezultate možete da vidite. Te rezultate i građani vide. Pogledajte, na kraju krajeva, na izborima.

Na kraju samom, pristojno ste govorili, nisam apsolutno saglasan ni sa čim što ste rekli, ali prosto iz poštovanja prema načinu na koji ste se obraćali, želim da kažem da nije zgodno da otvarate temu legitimiteta poslanika u ovom sazivu. Zbog vas, ne zbog nas. Da ne bismo ulazili u to kako su se koje liste kandidovale, da li je tu bilo legitimiteta ili nije i ko je za šta glasao, sa čijom podrškom, prećutnom ili javnom, ko je pokušavao da od Vojvođana napravi nacionalnu manjinu u Srbiji da bi izašao na izbore kao stranka nacionalne manjine.

Da ne bismo sve to sad raščivijavali, a nema potrebe, jer nije ni tema, ni vreme, ni mesto, možda tokom mandata ako bude bila tema, moj vam je dobronameran savet i molba da tu temu sada ne otvaramo. Tako da, ostavite to ko ima legitimitet, ko nema legitimitet. Građani su glasali, izbori su takvi kakvi su, u smislu pravila. Izborna jedinica je jedna, to je tako već godinama. Zna se kako sistem funkcioniše, jedan čovek – jedan glas, sa neverovatnim povećanjem koeficijenta za nacionalne manjine, čime se ponosimo.

Prema tome, izašli ste na te izbore, ušli ste u Skupštinu, prihvatili ste mandat, nemojte govoriti o tome da se onda dovodi legitimitet bilo čega u čemu ste i sami učestvovali. Hvala.