Kao što sam polemisao i sa uvaženim gospodinom Stefanovićem tako ću i sa vama. Samo principijalno da kažem da neke stvari koje se sada rade su posledica nečega što je urađeno i potpisano ili je doneta odluka o tome pre više godina.
Malopre ste govorili o tome, takav registar još nije preuzet od strane Ministarstva pravde. Tačno je ovo što vi govorite da ako je aktivna ta presuda, odnosno osuda i ako nije rehabilitovan to nije sporno. Ali kada je rehabilitovan, on se briše i više ne postoji. Razumete? Vi ako kažete da li je osuđivan ili ne po tome nije bitno da li možemo nekome da damo ili ne. Mi ćemo dati, ali ne postoji više u registru kada se izbriše. U tome jeste stvar. Zato mislim da ti zakoni treba da budu ponovo preispitani. Sva sreća pa će to biti predmet ovog skrininga koji se dešava za poglavlja 23. i 24.
Kada je reč o readmisiji, reč je o tipskim sporazumima koji se svi otprilike baziraju i zasnivaju na krovnom sporazumu o readmisiji koji je potpisan sa evropskom zajednicom i EU. Ne znam i ne sećam se tačno jer nisam bio u vlasti da li je lično Dragan Jočić to potpisao ili je potpisao neko u ime Vlade Srbije kada ste vi predvodili Vladu Srbije. On ne dotiče Kosovo. Znači, on se ne odnosi na Kosovo zato što je pod Rezolucijom 1244.
Da li se MUP Crne Gore ponaša kako se ponaša? Tačno, o tome smo razgovarali i Milo Đukanović će doći u uzvratnu posetu ovde, razgovaraćemo naravno i o tome. O tome smo razgovarali i sa našom crkvom i mitropolit je razgovarao i sa predsednikom Crne Gore i sa premijerom, trudimo se da napravi neki iskorak u tim odnosima. Vi se sećate dobro da sam se ja zalagao za potpisivanje sporazuma sa Crnom Gorom o dvojnom državljanstvu, ali to njima ne odgovara zato što oni pretpostavljaju da će veliki broj građana Crne Gore slobodno da uzme onda i državljanstvo Srbije i time oni to postavljaju kao političko pitanje, koje može imati političke posledice na pitanje vlasti u Crnoj Gori.
Mi smo imali drugi pristup prilikom donošenja Zakona o državljanstvu, a to je da svim Srbima širom sveta, uz određeni dokaz o poreklu, je dozvoljeno da dobije dvojno državljanstvo, bez ispisa iz državljanstva zemlje u kojoj živi. Znači, to su dva suprotna principa i mi nismo mogli da se dogovorimo. Mi nastavljamo svoju politiku, oni nastavljaju svoju, kada je reč o dvojnom državljanstvu.
Znači, ovo nije ništa novo, da se sada nešto posebno desilo sa Crnom Gorom, tu želim da vas umirim. Mi nemamo nameru da sada nešto zabašurujemo te probleme koji postoje. Problemi moraju da se rešavaju, ali oni nisu predmet i nisu deo ovog sporazuma o kojem vi govorite, odnosno Sporazuma o readmisiji. Ti sporazumi su uglavnom tipskog karaktera i oni su gotovo isti sa svim zemljama sa kojima se međusobno potpisuju.
Političke teme su svakako bile otvarane, odnosi sa Crnom Gorom jednostavno moraju da se dovedu u red, u smislu odnosa dve države, gde Srbija naravno poštuje volju koja je izražena na njihovom referendumu. S druge strane, interesujemo se za položaj i prava srpskog naroda koji tamo živi i pri tome čvrsto ostajemo, jednostavno da naše odnose svedemo, ne na jedan iracionalan nivo, nego da budemo u tome principijelni. Zato je važno da ovde nema nikakve politizacije svega ovoga, osim što postoji i dalje taj večiti strah. U Crnog Gori se i dan danas misli, kad god odete na neku televiziju, glavno je pitanje da mi po ceo dan samo raspravljamo o Crnoj Gori - zašto je Crna Gora otišla, zašto ovo, zašto ono? Uopšte ne raspravljamo o tome. Ako su tako odlučili na referendumu, sve najbolje želim, ali nemamo bližih jednih od drugih. To ne treba da bude ni anticrnogorska kampanja, ni antisrpska.
Meni je malo lakše jer sam ja jedan od retkih političara koji nema poreklo van Srbije, tako da mogu tome da pristupim racionalno. Zato vas još jednom pozdravljam da ne politizujemo ovaj deo. Ne morate da glasate, naravno, ali apsolutno je istovetan tekst, kao što je i kod nekih drugih sporazuma o readmisiji protokola. Možda je jezik, u ovoj opštoj eri raznih jezika, možda je najtačnija verzija koja se napiše na engleskom jeziku. U svakom slučaju je najčistija, barem u smislu formulacije koja se koristi u toj međunarodnoj pravnoj korespodenciji.
Uveravam vas da Srbija nije sišla ispod naših nacionalnih i državnih interesa kada je u pitanju taj sporazum. Hvala.

Zahvaljujem se narodnim poslanicima na jednoj ozbiljnoj i konstruktivnoj raspravi.     
Trudili smo se svih ovih godina da ovoj temi pristupimo bez bilo politčkih uticaja, bilo lobističkih uticaja različitih grupacija koje se bave ovim poslom. Jesu organizovane određene javne rasprave ali ne sa firmama i agencijama koje se bave tim, nego u okviru Privredne komore koja njih okuplja, jer morate sa nekim da razgovarate o svemu ovome.
Sa druge strane, želim samo da vam na kraju kažem nekoliko reči. Mi ćemo se u narednih nekoliko dana izjasniti o amandmanima. Kao što sam najavio, veliki broj tih amandmana, ne znam tačno koliko, ali možda i polovina amandmana će biti prihvaćena, i to neki od njih će naravno biti, vezano za one ključne teme o kojima ste vi ovde govorili, između ostalog i kao što je pitanje kalibra pištolja. Nisam stručnjak toliko iz tih oblasti balistike da bih sada mogao da govorim o tome, ali biće i 7.65 i ostali pištolji koji se mogu upotrebljavati, koji se već nalaze na našem tržištu.
Sa druge strane biće i prihvaćeni amandmani o kojima ste vi ovde govorili. I nadam se da ćete biti zadovoljni takvim jednim odgovorom Vlade Republike Srbije, odnosno Ministarstvom unutrašnjih poslova.
Međutim, hteo bih samo da napomenem da mi paralelno sa ovim moramo gledati i druge zakone koje priprema Ministarstvo. To je zakon o oružju, zakon o obeležavanju oružja, odnosno žigosanju i zakon o javnim skupovima, koji takođe pripremamo i trebalo bi da u narednom periodu ozbiljno pristupimo i zakonu o policiji odnosno izmenama i dopunama Zakona o policiji ili novom zakonu. To znači da će mnoge od ovih tema biti predmet i tih zakona, pošto ovde kada je reč o kupovini oružja na primer, ona se ne obavlja po ovom predloženom zakonu nego po zakonu o oružju itd.
Želim veoma odgovorno da kažem da nama nije cilj, zato sam danas i žustro reagovao na to političko prepucavanje i mislim da nije dobro da to dobije takvu konotaciju, a to je da zato što ne stoji ova odredba da onaj ko je osuđivan ne može da radi i da se sada planira da se nekim kriminalcima omogući da rade. Apsolutno želim da svi imate u vidu da je svima nama zajednički interes da to budu profesionalne i odgovorne službe, da one budu sastavni deo sistema nacionalne bezbednosti.
Moram da vam kažem i kada govorimo o tome, posle one naše stare filozofije – e to je privatna firma, ne može ona sada da radi nešto što je za državu. Ona ima iste obaveze kao i državna firma, odnosno državni sektor bezbednosti, ima obavezu čuvanja tajne. Već sam vam rekao da u mnogim zemljama, u Americi, u SAD, postoji, to mi je rekao direktor FBI, da li mi je rekao 16 ili 18.000 subjekata bezbednosti. Znači, raznih nivoa uprava, službi, sektora od kojih su mnogi i privatni.
Znači, mi želimo privatni sektor bezbednosti kao odgovoran, kao sastavni deo sistema nacionalne bezbednosti i to će biti naš cilj u narednom periodu.
S druge strane, uvažavam i stav koji vi imate oko ovog zakona o detektivima. Samo bih vas podsetio da je naša namera bila da to bude jedan zakon. Trebalo je da bude jedan zakon, ali je stručna javnost, kada se krenulo u raspravu, smatrala da je potrebno odvojiti te dve teme i napraviti dva zakona, zato što delatnost nije ista.
Opet, vraćam se na to, da mi sada ne pričamo o nečemu što će tek da bude izmišljeno. Pričamo o postojećim i realnim ljudima i sektoru koji postoji, koji je registrovan zato što postoji, kako se to kaže, šifra delatnosti – detektivi, detektivska delatnost u APR. Ne može da postoji mogućnost da ga registrujete, a nemate zakon o tome. Mi samo pokušavamo da uvedemo u zakonske okvire. Nije valjda da je neko sada iznenađen da ne zna da postoje detektivi. Možda se oni tako ne zovu, ali postoje razne vrste raznih agencija. Ako ste pratili, ovde ne mora to samo da bude pravni subjekt, može i fizičko lice, takođe, da dobije licencu za obavljanje tog posla.
Na samom kraju, želeo bih da otvorim za razmišljanje tu temu, da li policajci odnosno pripadnici MUP mogu da rade još neki drugi posao? To je tema o kojoj rasprava traje godinama. Pokušavali smo da nađemo pravo rešenje. Sa aspekta MUP, najbolje bi bilo da ne mogu da rade, ali sa aspekta prava tih ljudi, oni uvek mogu da postave pitanje kako može doktor koji radi u zdravstvenoj ustanovi da radi drugu vrstu posla. Ne govorim o policajcima koji će koristiti svoja javna ovlašćenja na svom drugom poslu ili dodatnom poslu, nego govorim o tome da li uopšte ima pravo da tako nešto radi.
Daću vam jedan primer. Imamo helikoptersku jedinicu i sada neko od MUP-a traže helikopter na korišćenje. Mi ne možemo da mu naplatimo zato što ne možemo da radimo nikakvu dodatnu uslugu, odnosno delatnost. To je, kako bih rekao, po meni, glupost koja postoji. Mi možemo samo da radimo besplatno. Sada imate situaciju da sportski klubovi, pevači, razni drugi od policije očekuju da besplatno nešto radi, ali će zato da daju silne pare privatnim agencijama da obezbeđuju utakmice, vatrogascima, drugima, ne iz MUP-a, da budu na utakmici, a smatraju da mi moramo to da radimo po službenoj dužnosti.
Jedna utakmica košta našu policiju, odnosno MUP najmanje 100.000 evra, jedna utakmica sa visokim rizikom. Sada pazite, koliko je tu raznih drugih stvari koje su za MUP veoma loše i to mora da bude tema. Da li neko može da sa MUP-om sklopi dogovor ili ugovor o ovoj zaštiti i da to bude plaćeno? Izgleda da ne može. Znači, to samo pominjem. To je tema koju nismo dirali, jer ovo pitanje da li neko ima pravo ili nema, mi smo to do sada suspendovali. Oni se žale sudovima i obično se to završi tako što se oni, ne samo vrate na posao, nego još morate i da im platite odštetu zbog toga što to nije pravno regulisano.
Apsolutno nam je želja da izjednačimo, kada je reč o mestu i ulozi i o poverenju koje imamo, taj državni i privatni sektor bezbednosti, naravno svako sa svojom vrstom odgovornosti.
Zahvaljujem vam se na ovoj raspravi. Videćemo se opet kada bude rasprava u pojedinostima. Zahvaljujem vam se što niste iskoristili svo vreme koje ste imali kao poslanici. Potvrdilo se još jednom da uvek, kad god možemo, što češće dolazimo ovde u parlament. Zahvaljujem se, gospodine potpredsedniče.

Neću sada da ulazim, dame i gospodo poslanici, u objašnjavanje celog ovog slučaja. Prema informacijama koje MUP i policija imaju o ovom događaju počinioci se nalaze na teritoriji Kosova i u toku je intenzivni rad na dodatnim informacijama. Reč je o ljudima koji su učestvovali i koji su deo te nedozvoljene trgovine, istina ne narkoticima nego cigaretama.
U svakom slučaju, podržavam ono što je istakao gospodin Halimi. Mislim da treba da radimo na uspostavljanju što većeg poverenja u tom delu naše zemlje. Sa tim u vezi sam primio delagaciju predstavnika Albanaca sa juga Srbije. Vlada Srbije je takođe usvojila zaključke na predlog Zorana Stankovića kada je reč o ove tri opštine sa juga Srbije. Ministarstvo će raditi na realizaciji tog dogovora.
Ono što je za Srbiju važno je da sigurno da Albanci koji žive na jugu Srbije treba da se u potpunosti integrišu u srpske institucije i srpsko društvo i da se svi problemi koji postoje rešavaju dijalogom. Sigurno da to ne znači da mogu biti dopuštene razne kriminalne radnje ili neprijateljska delatnost koja je povezana sa narušavanjem našeg teritorijalnog integriteta. Ne treba i ne sme da postoji u našoj zemlji nijedno selo gde policija ne može da dođe. Treba zajedno da radimo na tome da se utvrdi puna istina o ovom slučaju i svim drugim koji su se dešavali na tom delu. Ima dosta ubistava među Albancima ili krivičnih dela koja nisu rešena još iz prošlosti.
Vlada Srbije je spremna za razgovore i na tragu onoga o čemu se razgovaralo i dogovaralo još pre desetak godina, posle 2000. godine, kada su i izbili problemi na jugu Srbije.
U svakom slučaju, tenzije treba izbegavati, treba smirivati situaciju. Policija nije, niti MUP, izdala nikakvo saopštenje u tom smislu u kojem ste vi govorili. To su više bili neki medijski napisi, a zvanična saopštenja će biti izdata kada ceo taj slučaj bude rešen. Hvala.

Evo, Zaharije je pokazao kako može za tri minuta da postavi pitanje svima.
Prvo bih hteo da kažem da je danas prisutno, mislim 13 članova Vlade od 21 i mislim da je to veoma značajan broj, imajući u vidu neku praksu u ranijem periodu.
(Janko Veselinović, s mesta: Pola godine vas nije bilo.)
To nije do nas. Vi znate koliko ja volim da dolazim u Skupštinu. Prema tome, ako imate takve želje, kad god mi se obratite, ja ću doći. Apsolutno ne bežim od toga i stvarno mislim da to nije nikakav problem, sa naše strane.
Čuo sam da će biti izmene Poslovnika, da će biti možda više puta mesečno, dva puta ili tako nešto. Apsolutno smo za i podržavamo.
Uostalom, suština političke borbe jeste polemika, iznošenje različitih stavova i ovo je najbolje mesto, sa izabranim predstavnicima naroda.
Kada je reč o onome što je gospodin Trnavčević pitao, vezano za hapšenja, svakako da se mora voditi računa o dostojanstvu ljudi. Niko nije kriv dok se ne dokaže da je kriv. Nažalost, u našoj praksi je bilo drugačijih slučajeva. Otprilike je uvek bilo obrnuto. Apsolutno mogu da se složim sa takvim pristupom, ukoliko je on sveobuhvatan. Nije dobro setiti se nekih ljudi samo kada se njih to tiče, kao da neko drugi nema svoje dostojanstvo, kao da neko drugi nema svoje porodice i kao da su pogođena prava pojedinaca samo kad neko od njih bude na dnevnom redu. Valjda treba sistemski da se borimo protiv jedne takve prakse. Ne govorim sad o tom konkretnom slučaju, nego govorim generalno.
Znate da se više puta neko žali na to da postoji medijski linč protiv nekoga, a dok su drugi bili izloženi istom takvom medijskom linču, nisam primetio da je bilo ko davao bilo kakvu reakciju. Navešću vam jedan primer. Znate da sam ja reagovao kad god je nekome nešto prećeno, uvek, i davao naloge policiji itd. i politički reagovao, da niko u ovoj zemlji ne sme nikome da preti.
Nisam čuo da se neko od vas izjasnio, da je dao bilo kakvu izjavu o tome što se npr. mojoj deci preti već mesecima. Šta sada, vi imate porodice, a ja nemam? Budite korektni onda prema svima. Borimo se protiv nasilja. Biti nekulturan i nasilan nije stvar demokratskih principa, to je stvar za policiju.
Kada je reč o pravima ljudi koji se hapse, privode i sude, apsolutno se slažem da to sve mora da bude u skladu sa zakonom i poštujući njihovo dostojanstvo. Važne su institucije i važan je način na koji to funkcioniše. Bio sam uvek protiv toga. Znate da sam ja i policiji više puta govorio da, po mom mišljenju, kada je reč o snimcima, da to treba da bude, a kada je reč o klasičnom kriminalu, sve ovo drugo bi trebalo voditi računa na koji način se to može zloupotrebiti. Nisam siguran da to uvek policija radi. Ne pušta policija te snimke, ali negde ima i toga.
Moramo praviti sistem koji će biti jednako pravedan za svakoga, ko god se nalazi u jednoj, drugoj ili trećoj poziciji. Kada je hapšen Dragan Džajić, u tom momentu malo je ljudi reagovalo na takav način, veoma malo.

Slažem se sa vama, gospodine Trnavčeviću, ali nemojte ni vi da nalazite… Ne znam gde ste našli Matijevića. Nisam primetio da je njegov snimak… Molim?
(Zaharije Trnavčević, s mesta: Šta niste primetili?)
Nije policija snimala. Kada je reč o tome, to treba da se razgovara i sa medijima.
Da vam kažem jednu stvar. Na koji način policija postupa, to je predviđeno zakonom. Ako su prekršili zakon, zna se kako se postupa. Ako nisu prekršili zakon, da li je neko vezan ili nije vezan, to je stvar procene nadležnog policijskog službenika koji to radi. To nije pitanje ljudskih prava ili ne.
Drugo je pitanje snimaka i objavljivanja takvih snimaka, a treće je pitanje objavljivanja punih imena i prezimena. Imate situaciju da se najveće siledžije i kriminalci objavljuju pod pseudonimom, a neki pod punim imenom i prezimenom, ali to je sada stvar kojom treba da se bavi RRA.

Kao što ste sami rekli, spomenik u Subotici je postavljen 1994. godine i sve indicije koje policija ima nisu usmerene ka tome da ovaj događaj ima neku međunacionalnu ili političku pozadinu. Ukradeno je 400 kg bronze, ali su ostale ploče na kojima su imena streljanih.
Policijska uprava Subotica formirala je posebnu grupu za rasvetljavanje ovog krivičnog dela, i naravno da bi bili veoma zadovoljni ukoliko bi se otkrili počinioci.
Inače, tendencija je u Vojvodini da je najmanje krivičnih dela počinjenih na toj međunacionalnoj osnovi upravo ovih godina, da se iz godine u godinu taj broj smanjuje, i da tome svakako doprinosi atmosfera političke tolerancije i razgovora, dijaloga, ne samo sa susednim državama, već i u Srbiji, između ostalog i sa Savezom vojvođanskih Mađara. Budite uvereni da će Vlada Srbije, odnosno MUP preduzeti sve, da kao i kada su druga krivična dela slične vrste u pitanju, da se počinioci otkriju.
Hoću da kažem, da smo od 1994. godine imali mnogo teških međunacionalnih godina, istina ne u Vojvodini, ali kada je tenzija bila mnogo viša i veća tako da ne mogu da verujem da je danas 2013. godine to urađeno iz međunacionalnih, političkih ili verskih razloga. U svakom slučaju, naravno da najoštrije osuđujemo takve akte.
Kada je reč o drugom pitanju, Vlada odnosno generalni sekretarijat Vlade i lično kao premijer, čekamo da, kao što sam i tada rekao neko treba da pripremi te odluke. Da Ministarstvo pravde dostavi te predloge kako bi to moglo da bude na odlučivanju. Pošto je jedno pitanje političkih odluka i deklaracija koja je ovde doneta, a drugo je sada pitanje kako sva ta pravna dejstva koja su nekada imala, učiniti na neki način poništiti, ali da to sve bude pravedno i da na neki način bude deo onoga što je rađeno kada su drugi narodi u pitanju.
U svakom slučaju, uopšte građani Srbije, mi idemo dalje ka normalizaciji i produbljenju naših odnosa sa Mađarskom. Mislim, da su naši odnosi u usponu i da je to bilo prilikom susreta dvojice predsednika republika. To je bio sastavni deo celog tog događaja i nadam se da će veoma brzo ta akta biti na sednici Vlade.

Odvojio bih dva segmenta vezano za ono o čemu ste govorili. Sigurno da u parlamentarnom sistemu Vlada i predsednik Republike imaju svoju ulogu. I jedan i drugi organ su deo izvršne vlasti. Vlada Republike Srbije utvrđuje i vodi unutrašnju i spoljnu politiku. Prema tome, svaka sugestija, predlog, kritika od strane predsednika može da se razmatra, ali Vlada autonomno donosi svoje odluke.
Drugo, želeo bih da istaknem da je Vlada Srbije privržena realizaciji Sporazuma sa Ruskom Federacijom. Znate da taj sporazum nije potpisan u vreme ove vlade, potpisan je još pre više godina. Sa druge strane, nama je interes da takve vrste sporazuma učvršćuju naše političko savezništvo sa određenim brojem zemalja. Nažalost, Srbija se ne može pohvaliti velikim brojem saveznika i sa te strane bi bilo veoma neodgovorno da Vlada Srbije prekida ili raskida bilo kakve dogovore sa Ruskom Federacijom, u vreme kada mi očekujemo da oni budu naši glavni politički saveznici, kada je reč o UN.
Ti ugovori moraju da vode računa, jer mi smo Vlada Republike Srbije, o srpskim interesima. Nadam se da će politika koju mi vodimo dovesti do toga da više ne govorimo o onome što je bilo pre pet, šest, sedam, deset godina, nego da vidimo kakav nam je ekonomski interes u ovom trenutku. Realizacija Južnog toka, koja treba da započne u decembru mesecu, vredi kroz Srbiju 1,7 milijardi eura. To je naš interes. Takođe, finansiranje izgradnje Južnog toka kroz Srbiju će u ovom trenutku finansirati ruska strana, a otplaćivaće Srbija godinama kasnije, delom iz naknade koju Srbija treba da uzima od protoka gasa. U svakom slučaju, ministarka će objasniti o kojim je dokumentima reč. Ovde nema nikakvih problema vezano za strateški odnos prema Ruskoj Federaciji.
Moram da kažem da bih voleo da mogu engleskog premijera, nemačku kancelarku, američkog predsednika da čekam 90 minuta, ali nismo još došli u tu situaciju, zato što će pre do nje stići Jahjaga ili Tači, nego ja.
Zato, čuvajmo, nemojmo rasturati prijateljstva i savezništva koja imamo. Ne treba da bude to predmet različitih politizacija i nema podela. Mislim da je loše da se stvara utisak da je neko u Vladi za ili protiv saradnje.
Saveznici se stiču i zato mi sve radimo da to imamo i sa Amerikom i sa Nemačkom. Moram da vam kažem, mislim DS ne bi trebala da bude previše glasna kada je reč o svim tim zemljama, a naročito o Nemačkoj. Kakav je bio vaš odnos prema Nemačkoj, pokazala je poseta Angele Merkel, koja je bila najgora poseta kojoj sam ikada prisustvovao. Iako ste bili nemački favoriti u određenom periodu, došli smo do toga da su oni postavili nama uslov i prvi su pomenuli ukidanje paralelnih institucija na severu, a imali smo i imamo sa njima najveći obim spoljno-trgovinske razmene.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine predsedniče.)
Šta smo dobili? Da li smo dobili podršku američke administracije što smo prodali „Sartid“ za dvadeset i nešto miliona dolara? Ne znam. U svakom slučaju, sada nas košta sto i nešto. Ali, Ruska Federacija nema nikakav politički interes, niti vojni na našem području. Mi ne treba da očekujemo od Ruske Federacije. To je moja kritika i našim političarima, koji kažu – mi ćemo sada da se prsimo ruskim plećima. Neće moći to tako. Oni hoće ekonomske veze, prijateljske veze i mislim da u tom smeru treba da idemo. Ulaganje u NIS mislim da će biti dugoročno isplativo i od interesa za celu Srbiju.
Tako da, voleo bih da sa svim zemljama razvijamo saradnju kao što smo započeli sa Ruskom Federacijom. Ne govorim o konkretnom dogovoru i sporazumu vezano za energetski sporazum, jer nismo u tome učestvovali. Energetski sporazum je dogovorila Vlada Vojislava Koštunice zajedno sa Borisom Tadićem.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine predsedniče.)
To je to. Mi sprovodimo energetski sporazum, a potpisao ga je, istina, jedini kohezivni faktor sa tom vladom, Velimir Ilić. Hvala.

Naravno, ne želim da bilo kom našem političaru zabranjuju dolazak na Kosovo. Ali, koliko sam mogao da čujem, vi ste juče govorili u Kosovskoj Mitrovici, u severnoj Mitrovici, pozivajući na bojkot izbora. Nisu vam zabranili odlazak.
Onima koji pozivaju da se izađe na izbore zabranjuju odlazak na Kosovo. Zašto? Jasno je svima - zato što Tačiju odgovara da što manje Srba izađe na lokalne izbore ili da pobede oni koji će više da slušaju Prištinu, ne da slušaju, nego da sarađuju sa Prištinom, nego sa Beogradom.
Zato ste vi apsolutno u pravu kada kažete da se stvara jedna čudna atmosfera, ali ne straha od Srbije, nego stvorila se jedna potpuno pogrešna slika i atmosfera da onaj ko izlazi na lokalne izbore izlazi da pomogne Tačiju.
Želim samo da vas podsetim, nije ova Vlada stavila u međunarodna dokumenta institucije Srba na severu Kosova, stavljeni su u vreme kada je o tome prva počela da govori Nemačka. Jasno je stavljeno do znanja da institucije Srbije ne mogu da postoje na Kosovu. Jesmo li mi toga svesna ili nismo svesni toga? Sad treba ispočetka da pričamo celu tu priču. Institucije Srbije mirnim putem uz priznanje međunarodne zajednice ne mogu da postoje na Kosovu i Metohiji. Mi i ne priznajemo Kosovo kao nezavisnu državu, ali smo ga Rezolucijom 1244 priznali kao posebnu teritoriju. To je uradila i vaša Vlada potpisujući sporazum sa EU o readmisiji, jer se nije odnosio na teritoriju Kosova.
Vi sada ovde mene pitate u kojoj državi će biti ta zajednica srpskih opština. Mi nismo priznali nezavisnu državu Kosovo. Nas interesuje kako će Srbi na Kosovu da naprave svoje institucije? Zašto smo došli u tu situaciju da Srbi danas, 14 godina posle dolaska NATO na Kosovo, nemaju svoje regionalne institucije na Kosovu? Ne, mi smo imali politiku – celo Kosovo je naše. Od te politike – celo Kosovo je naše – dobismo politiku da je gotovo celo Kosovo izgubljeno.
Postoje velike razlike gospodine profesore između onoga što piše u knjigama i onoga što je u realnom životu. Lako je odavde iz Beograda da mi svi držimo predavanje o tome šta treba da se radi. Ne osuđujem bilo koga, svako će da odluči o svojoj sudbini. Svako će da odluči da li će izaći na izbore ili ne. Ali, da li je u interesu Srba da imaju svoje rukovodstvo? Da li je u interesu Srba da imaju legalno i legitimne organe koje priznaje sada i međunarodna zajednica? Da li je u interesu Srba da imaju svoju kancelariju i u Briselu? Ili je u interesu Srba da sedimo i pravimo se kao da se ništa ne dešava? A kad zapuca prvi put… dosta sam se ja toga naslušao. Dosta sam se „heroja“ naslušao u životu, pod znacima navoda i koji su sedeli na Andrićevom vencu. Pa, kad je pripucalo u Krajini, zvanično obrazloženje je bilo – pa, nećemo valjda da ratujemo tamo za te planine?
Moj je interes kao predsednika Vlade i članova Vlade da pomognemo našem narodu. Znate, kada je čovek bolestan nekad i silom mora da popije lek. Mi ne primenjujemo nikakvu silu, niti ikome možemo da pretimo, ali kakav je to način da državni službenici Srbije ne sprovode politiku Vlade Republike Srbije. Mogu da rade u privatnim preduzećima šta hoće, ali ne mogu da budu državni službenici.
Uostalom, da je ova zemlja bila pametnija imala bi mnogo bolja rešenja za Kosovo i Metohiju. Imali smo politiku kao neki za vreme Drugog svetskog rata – treba čekati. Čekati, čekati i čekati. I šta čekamo? Neki iz Drugog svetskog rata još čekaju da se iskrcaju saveznici ne u Normandiju, ne na Siciliju, nego kod nas. Neki naši iz 1999. godine čekaju još stigne ruski S300, ali prošlo je 14 godina. Otići će nam sve to nećemo više imati zašta da se borimo. Danas se za Kosovo ne gine jer samo suludo može da se gine. Danas se za srpsko Kosovo glasa jer dobijaš svoju vlast i svog predsednika zajednica srpskih opština.
Ovo zašta se vi zalažete će dovesti do toga da severna Kosovska Mitrovica može da bude albanska vlast. Albanska vlast ako Srbi ne izađu, biće albanske i muslimanske partije na vlasti. I šta ćemo mi posle toga da radimo? Mi naravno to ništa ne priznajemo. Izvinite, ali vi ste se žalili da ne pričam o Kosovu. Evo sada hoću da pričam o Kosovu.

Dobar dan gospodine predsedniče. Znate šta, sada kada slušam šta vi sada govorite, čini mi se kao da ste nevini, kao da ste se prvi put suočili sa pitanjem KiM. Jel mogu ja samo da pitam ovde prisutne narodne poslanike. Kada je proglašena nezavisnost KiM? Koje godine je to bilo? Ko je tada bio na vlasti? Da nije možda stranka vaša gospodine Samardžiću? Šta ste preduzeli gospodine Samardžiću?
Vaša je obaveza po Ustavu da preduzmete za odbranu teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Šta ste vi preduzeli, osim što ste polomili trafike i zapalili ambasade? Šta ste preduzeli? Što niste pokrenuli? Jel ste imali vojsku. Što niste izvršili mobilizaciju? Valjda je vama jasno da mi Kosovo možemo da povratimo samo ratom. Nemojte da lažete ovaj narod i da im pričate svašta. Kada se povede u rat onda dezertiraju. Kada je rat, za rat se javljaju, za juriš se javljaju najbolji. Kada je mir, za juriš se javljaju najgori.
Zato dame i gospodo, da vam kažem jednu stvar, nije Angela Merkel sa mnom sedela u istoj poslaničkoj grupi frakcije, znači IPP. Sa vama je sedela dame i gospodo, u IPP. Nije Madlen Olbrajt sedela sa mnom, nego je sedela sa vama iz DOS kada ste dolazili na vlast 2000. godine. Kome vi sada to kažete, smokvin list će da padne. I vi ste čisti pred istorijom.
Da vam kažem jednu stvar, možete vi da pričate o Miloševiću šta hoćete, ali on je bar pokušao da brani Kosovo. Vi kada je nezavisnost Kosova proglašena, vi ste se toliko naljutili da ste srušili Vladu, i time ste ostali čisti pred istorijom. A da ne govorim o drugim pitanjima koja su vezana za neke druge delove naše zemlje.
(Narodni poslanik Miloš Aligrudić, dobacuje sa mesta, ali se ne razume, a narodni poslanik Zoran Radovanović, sa mesta dobacuje: Ćuti bre seljačino jedna.)
Bez žustrine i bez polemike. Mi polemišemo …
(Predsednik: Molim sve kolege da nemamo takve ispade.)
… gospodin Aligrudić i ja smo tu već godinama, u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Samo hoću da vam kažem sledeće.
Ne sporim se ja sa vama, šta bi bilo možda najbolje za Srbiju, šta bi bilo najpravičnije, šta bi bilo božansko rešenje, ali se sporimo oko toga da ne možete narod zvati na žrtvovanje za nešto za šta unapred znate da nije moguće. Treba narod naš da preživi. Jer, ako oko Gračanice više nema Srba teško ćemo ikada moći više da se pozivamo na tako nešto. Zato pozivam Srbe sa KiM da ne slušaju političare koji gledaju u ovome da samo dobiju političke poene, nego da misle o sebi, da misle o sebi i svojoj sudbini, jer neće sutra da dođe ni Koštunica, ni Dačić, ni bilo ko drugi da vas puško brani, nego ćete vi sami morati da se branite dole. Ne daj bože. Izaberite svoju vlast. Onaj ko ne uzme vlast kad mu se nudi, proći će kao DSS.

Najkraće, naravno da su građani Kosova i Metohije, odnosno Srbi koji tamo žive, pre svega, kao i kod nas ovde naravno kada su izbori u nekoj od opština, trenutno meta međustranačkog nadmudrivanja i prepucavanja. Mislim da je najveći broj njih je shvatio da ovde nije reč o tome koja će sad stranka da pobedi na tim lokalnim izborima, nego da je reč o jednom, ima li država plan ili nema? Šta mi hoćemo i kojim putem hoćemo nešto da postignemo? Mi smo jasno rekli koji je plan. Lokalni izbori, zajednica srpskih opština i borba za dalje, za naša prava i za pravedno rešenje kosovskog problema.
Ako ima neko neki drugi plan, ako misli da taj plan može da se izbori za legalitet i legitimitet na međunarodnom planu, pre svega, a zašto kažem na međunarodnom planu? Zato što, valjda je svima nama jasno da mi ovde možemo da se dogovorimo šta god hoćemo, ali od naše odluke do realizacije svega toga, dugačak je put. Stalno ponavljam, ne treba da potcenjujemo naše snage, ali ne treba ni da precenjujemo naše snage.
Ako neko misli da je rezolucija u Narodnoj skupštini dovoljna da vrati Kosovo i Metohiju u ustavne okvire, mislim da taj stvarno ne zaslužuje na ozbiljan način da se bavi politikom, više spada u neka romantičarska društva koji misle da je istina ono sve što oni misle.
Ponoviću još jednom, nemojte mi zameriti, kada je Rusija ušla u Čehoslovačku šezdesetih godina, komitet partijski u Kolašinu je zasedao i zaključili su da Rusija mora odmah da se povuče iz Čehoslovačke. Onda se javio jedan i rekao - šta ako se ne povuče? Predsednik kaže – zakazaćemo ponovo sednicu.
Pričaću vam stalno, zato što vi stalno zakazujete taj komitet, a moramo da shvatimo da taj komitet više ne postoji, niti ga iko više nešto pita. O Kosovu danas se raspravlja svuda u svetu, jedino izgleda ne smemo mi da raspravljamo o tome i da dajemo ideje kako da se to pitanje rešava.
Znači, moje mišljenje u različitim delovima, postoji različito usmerenje, odnosno opredeljenje ljudi. Vrši se veliki pritisak, mnogo se veći pritisak vrši da se izbori bojkotuju, nego da se izađe na izbore. Mnogo se veći pritisak vrši, politički pritisak. Vi znate da postoji ideja o kojoj govore vaši predstavnici DSS dole na Kosovu i Metohiji, SRS, da svima koji izlaze na izbore da dele keče. Zašto? Mislite da to nije veća pretnja od nečeg drugog?
Kada je reč o ekonomskim merama, ovde su ministri, ovo je samo prvi deo onoga što mislimo da treba da se uradi. Nema uspeha ako se baziramo samo na štednji, mora da se neguje politika rasta, zato mislim da će sada uslediti mere koje upravo treba da podstaknu rast.
Bilo je jedno pitanje danas, mislim da je gospodin Marković to pitanje postavio, znate, mi smo toliko kredita uzeli iz inostranstva, koji su bili investicionog karaktera, govorili smo o tome da će oni da podstaknu naše javne radove, a nismo imali ni 1% društvenog rasta, nismo imali rast industrijske proizvodnje. Zašto? Zato što taj posao nisu radile naše firme, ili su ga radili po dampiškim cenama, stranci dobiju poslove i za upola ili za 60% vrednosti posla daju domaćim firmama. Od toga, osim što ćemo dobiti same objekte koji se grade, što ćemo otplaćivati kreditom, naša privreda nema nikakvog efekta.
Slažem se da ovo mora da bude jedan set mera, ali kao i kada je u pitanju Kosovo. Mi možemo da gledamo mirno kako tonemo u živo blato, ili ćemo nešto da preduzmemo pre nego što bude kasno i zato smo i doneli odluku da su dve ključne politike naše Vlade, evropske integracije zato što je to dobro za Srbiju i drugo, ekonomska stabilizacija, odnosno konsolidacija javnih finansija i rast zaposlenosti i životnog standarda.

Iskreno rečeno, profit je glavni podsticaj za strane investitore. Niko od stranih investitora ne dolazi u Srbiju da bi spasio Srbiju, nego da bi nešto zaradio i to je valjda normalno, nisu oni iz humanitarnih organizacija nego ima svoju kompaniju.
Sa druge strane, da li će neko doći da radi u Srbiji zavisi pre svega od političke stabilnosti i zavisi od toga kakve ljudi asocijacije imaju kada se spomene uopšte reč „Srbija“ u međunarodnim odnosima. Zato je za nas ključno pitanje pozicioniranje Srbije, imidž Srbije, da li Srbija predstavlja neki faktor ili ne u međunarodnim odnosima.
Ako želite da vam dam iskren odgovor, mislim da smo tek na početku jednog potpuno drugačijeg pozicioniranja, nego ono što je bilo u nekoliko proteklih decenija. Zato i nivo i obim stranih investicija, naročito ovih direktnih, nije naročito velik, čini mi se, u ovim godinama, ali moramo da radimo isto tako i na podsticanju domaćih investicija.
Ono što je sigurna ocena, od koje niko ne može da pobegne, to je da je slika o Srbiji danas mnogo bolja nego što je bila. Samo tako možemo da…
(Narodni poslanici dobacuju sa mesta.)
Ne znam ko je to sada rekao i dobacio. Sumnjam na, nije bitno na koga sumnjam.
(Srđan Milivojević, s mesta: Na nas se uvek sumnja.)
To je opravdana sumnja. Šalim se, naravno.
Svako će da kaže za svoju vlast da je najbolja. Nije to bitno. Ja bih voleo da Srbija danas može da bude značajnija u međunarodnim odnosima nego što su neke male, pigmejske, patuljaste države iz našeg okruženja, koje ne predstavljaju nikakav strateški interes za te velike zemlje u regionu, ali su se one za to izborile, a mi smo ostali negde po strani i izgubili smo svaku moguću podršku, bez koje ne možemo da rešimo problem. Ako želite da rešite neki problem, osnovni pristup jeste da utičete na one koji donose odluke. Mi, nažalost, nismo mogli odlučujuće da utičemo na one koji su donosili ključne političke odluke o sudbini bivše Jugoslavije. Bez ove promene možemo mi da pričamo šta hoćemo, neće biti stranih investicija, jer je Srbija jedno vreme bila praktično parija u Evropi. Mi smo bili nedodirljivi. Vreme je sada drugačije i zato ne smemo da propustimo šansu. Dve su šanse propuštene – Dejtonski sporazum, Peti oktobar. Ako ovo propustimo, ne znam kada će doći sledeća. Hvala.

Bio sam u dilemi da li uopšte da se javim. Ovo je većim delom bila diskusija, a ne pitanje.
Još jednom želim da ponovim da pitanje organizacije rada Narodne skupštine nije pitanje Vlade Republike Srbije. Vi donosite Poslovnik o radu. Ne znam kada je ovaj aktuelni Poslovnik donet, da li u vreme kada je Slavica bila predsednik ili je nešto menjano? Mogli ste tada da napravite Poslovnik koji je opoziciji davao veće mogućnosti, ali izgleda niste računali da ćete biti opozicija.
U svakom slučaju, nemam ništa protiv da produžite vreme, da bude češće, da budete pre. Nemojte sada da ispadne da neko namerno sad vas onemogućava da postavite pitanje. Ja jedva čekam da mi postavite pitanje. Stvarno ne razumem, da li vi mislite da mi izbegavamo dijalog sa vama? Zar vi mislite da se mi plašimo polemike sa vama? Ne razumem.
Ali, isto tako, ako već sada govorimo o tome ko je za šta kriv, ja da sam slušao, kad bih se sad vraćao u prošlost… Mislim da je Zoran Živković govorio da ćemo biti članovi EU 2007. godine, sećam se, otprilike, ili 2006. godine, tako nešto. Mnogo smo mi vremena izgubili. Sveukupno je situacija loša i ne čudi me uopšte na kom smo mestu po raznim kriterijumima.
Danas su me pitali Mađari za ovaj spomenik u Subotici. Videli ste šta se desilo sa Jovankom Broz i sa krađom koja se desila. To je slika i prilika države u kojoj smo, jednog nesređenog stanja. Zoran Đinđić kao da je pisao možda i o sadašnjoj državi, kada je svojevremeno pisao knjigu, čini mi se „Jugoslavija, nedovršena država“, tako nešto.
U svakom slučaju, mi ne bežimo od kritike, niti kažemo da je nešto idealno, samo nemoj da ispadne da su svi problemi nastali sad kada je došao Lazar Krstić ili ne znam Saša Radulović. Niti su, pak, svi problemi stvoreni u vreme vlasti DS, jer ako sada tako krenemo, a DS obično kaže – svi su problemi nastali u vreme Miloševića, onda se to završava kao dečja igra - niko nije kriv.
Mislim da imamo šansu da postavimo Srbiju na zdrave osnove i u tome treba međusobno da se konsultujemo, da vidimo postoje li neki dobri predlozi, bolji predlozi. Mi smo zaista potpuno otvoreni za komunikaciju u tom smislu.
Danas sam video da je Đilas rekao da on ima rešenje za FAP. Đilas, da Beograd kupi autobuse, naruči autobuse FAP. Ja ću sada da podsetim samo, kada je bila gradska Skupština? Pre koliko? Pre godinu dana je donela odluku da iz kredita kupi poljske autobuse. Sad smo se setili. Gde ste do sada bili? Šta, dok nije došla Slavica, bio je raj u našim bolnicama? Dok je Tomica Milosavljević bio, tako je bilo lepo da su jedva čekali da odu u bolnice.
Nemojte, molim vas. To su neozbiljne političke rasprave. Prihvatam ako je neko za nešto konkretno odgovoran, ako neko nešto loše radi. Dajem podršku svima onima koji će dobro da urade svoj deo posla. Hvala.

Iz ovoga što ste  pročitali, vidi se da nikako da izađete iz starog šinjela. Da li država može da finansira i da pomogne? Vi sad hoćete država da finansira, a malopre govorite o tome – subvencije, zašto ovo, zašto ono, da država finansira autobuse.
Dobro znate da smo mi bili protiv te odluke koju ste doneli. Napominjete mi neke rang liste i sve ostalo. Sve je to u redu. Želim da prihvatim i da će možda na nekoj rang listi sigurno, kao na FIFA biti gore. Tu će da se podigne. Da vam kažem, teško je razgovarati na ovakav način. Mislim da su mnogo važnije rang liste koje postoje kod naših građana. Na toj rang listi vas negde nema u vrhu.
Što se toga tiče, vi hoćete da kažete da je u ovoj zemlji sve gore u odnosu na pre godinu dana. Hoćete da kažete da ova zemlja nije ostvarila nijedan iskorak, nijedan napredak. Hoćete da kažete da je ova zemlja u katastrofalnoj situaciji i zato sve više pada. Takve ocene ne stoje, jednostavno, nisu tačne.
Prvo, u međunarodnoj zajednici nigde nisam čuo nijedan vapaj, a kamoli kuknjavu za nama. Drugo, kako je to stanje u državi loše i katastrofalno, a građani Srbije ubedljivo daju prednost dvema strankama ili koalicijama koje su na vlasti?
Po vašim istraživačima, Tadić je još predsednik, jer tako su najavili pred onaj drugi krug, da ima 16% podrške nad Tomom Nikolićem.
(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje s mesta.)
Ja sam glasao za Tadića, to je tačno, ali džabe, kada vaši nisu izašli na izbore. Niste vi glasali za Tadića, ali nema to sada veze, nije to sada bitno ovde.
Vlada Srbije će uvažiti svaki konstruktivan predlog.
Nemojte da se ljutite kada neko polemiše sa vama. Možete da pričate, polemika je majka politike. Bolje je polemisati u parlamentu, nego se tući po ulici. Zato postoji parlament, on je izraz narodne volje. Da narod misli isto, ne bi postojao parlament, postojao bi jedan suvereni kraj.
Zato, ako ima bilo kakvih predloga za bilo šta drugo, kao i oko Kosova, imamo alternativna rešenja, izvolite, dajte da razgovaramo. Nikad nisam bio protiv razgovora, dijaloga i pozivam vas i sada, ako imate neka dobra rešenja.
Ja samo nisam za to da zato što ste opozicija kažete – e sad ne valja Briselski sporazum, da je bio Tadić, on ne bi dozvolio tako loš Briselski sporazum, on bi postigao nešto bolje.
Svako od vas, dame i gospodo, je imao kada da se dokazuje. Toliko je bilo godina za dokazivanje, ali više je gotovo. Nema više dokazivanja. Sada se igra utakmica. Ovo više nije proba, nije trening. Igra se utakmica i od ovog zavisi sudbina naše države i budućnost naše dece. Zato je važno da se svi okupimo, ako možemo, oko tog interesa, a ko je na vlasti, menjaće se na izborima, možda neće tako brzo, ali promeniće se kad tad. Hvala vam.

Slušajući ove hvalospeve mislio bih da URS samo što nije prešao 50% podrške građana Srbije, dobro, 60%. Da vam kažem, nemate šta vi mene da pričate, ja ne ocenjujem vaš rad, ja vaš rad ocenjujem kao premijer, vaš rad ocenjuje narod, ocenjuju građani. Kada ste toliko dobro radili kao stručnjaci, kako ste osvojili tako malo na izborima. Želim ovim stručnjacima koji su ušli u Vladu, samo da ih zamolim – nemojte da budete takvi eksperti, kao što su ovi bili. Zato što je milion ljudi ostalo bez posla od 2000. godine do danas. Trećina privatizacije je poništena. Radnike smatraju statističkom greškom. Niste vi predložili da „Simpo“ postane državna kompanija, nego ste predložili da to postane kroz stečaj. Što se stidite toga, što vrtite glavom kad neznate, pitajte vašeg državnog sekretara, pitajte članove Vlade. Pišite slobodno, hvatao je beleške i Mlađan Dinkić.
Da vam kažem jednu stvar, političko slepilo sa kojim ste suočeni da mislite da sam vas samo ja izbacio iz Vlade neće vam mnogo pomoći. Ako vam je lakše da mislite da vas ja ne volim, a Vučić vas voli, mislite i dalje tako. Ali, nisam siguran da je to moguće da moja odluka bude baš tako podržana i da ja imam toliku moć u Srbiji da donesem odluku, a da pri tome koalicioni partneri tu moju odluku moraju da prihvate.
Ako nešto mislim da sam dobro uradio u ovoj rekonstrukciji Vlade to je što sam predložio da se raščiste računi. Vi govorite o timskom radu. Pitajte vaše članove Vlade da li je bilo jedne sednice Vlade na kojoj nije bilo po desetak ubacivanja u dnevni red od strane Ministarstva finansija. Da li mislite da se Dinkić sa nama konsultovao kada je izašao sa predlozima poreza, dodatnih nameta. Mislite da se konsultovao kada je ukinuo naknadu za nezaposlene privremeno na Kosovo i Metohiju. Pa, je ukinuo ne samo unapred nego i sedam meseci u nazad. Onda smo imali štrajkove i demonstracije na Kosovu i Metohiji. O kakvom vi timskom radu govorite?
Uostalom kada je reč o „Simpu“ već sam vam rekao. Zajedno ste učestvovali u glorifikovanju i tog Dragana Tomića. Rekao sam, ja od toga nemam nikakvog interesa, nikakve koristi, interesuje me tih pet, šest hiljada ljudi koji radi tamo. Možda ste u činjeničnoj zabludi, pa mislite da imate ogromnu podršku građana. Slobodno, nemojte se ljutiti. Predložio sam da vi budete članovi ove Vlade, sada sam predložio da više ne budete. To je politika.
Šta sad hoćete da kažete? Timski rad, dirigent. Ne može da se peva ista pesma, promenilo se vreme. Vi pevate istu, staru pesmu. Gospodine Šutanovac, vi ste bili član Upravnog odbora „Simpa“, nisam ja. Da li je tačno? A kako to da baš vi budete član Upravnog odbora „Simpa“? Zašto? I Slobodan Milisavljević? Da li je gospodine Đelić govorio na otvaranju? Svi su premijeri bili kod tog Dragan Tomića. Sada dolazite u situaciju, nemojte me terati da gledam po arhivama. Predsednik Vlade Srbije je posetio „Simpo“. Što se toga stidite. Dobar vam je bio svima u predizbornoj kampanji, kad treba da se obezbede glasovi. Šta to mene briga za Dragana Tomića, interesuju me radnici. Gledao sam juče šta je Dinkić izjavio, pošto nisam ni pratio šta je izjavljivao ovih dana, kaže – završiću svoj mandat tako što ću uspostaviti nultu toleranciju.
Što ga nije počeo tako? Što toliko nije bio odlučan svih ovih godina u drugim stvarima? Znači, stvarno juče sam rekao šta sam rekao i ne želim da se bavim više URS. Rekao sam i o nekim vremenima i ne ulazim više u to. Nijednom se nisam poneo nekorektno prema vama, ali znate šta, neke istine se moraju saopštiti, a to je da ova vlada nije mogla više da opstane u ovom formatu i da ona ne bi dugoročno opstala sa URS u Vladi. Ako mislim pogrešno, tu su drugi koalicioni partneri da me razuvere. Pošto me nisu razuverili jer nisu mislili drugačije ta odluka je doneta. Želim vam puno sreće, želim vam puno sreće šta god radili pošto ne verujem da ćemo se sretati u parlamentu u budućnosti, ali u svakom slučaju želim vam puno uspeha i lične sreće, ali u političkom smislu sam siguran da je to prošlost, a mi nemamo vremena za to, idemo dalje. Hvala vam.

Zamolio bih da se vratimo temi, a ja sam reagovao na ono što ste vi rekli. Slušajući vas mislio bih da je Mlađan Dinkić u stvari doveo šeika u Srbiju. On je odradio tehnički deo posla. Koliko ja znam prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić je sa njim uspostavio komunikaciju i sa njim uspostavio i prijateljski odnos, koji je omogućio da dođe do poslovnog odnosa.
Nemojte sada iz činjenice što je on učestvovao u tehničkom delu da ispadne da je on u tome imao ravnopravnu ulogu kao gospodin Vučić. Nije korektno prema gospodinu Vučiću.
Sa druge strane kada je reč o „Simpu“. Samo ću da navedem dokument koji je vaše ministarstvo predložilo, gde se kaže u obrazloženju – da se predlaže sprovođenje postupka reorganizacije u stečaju, odnosno da je važno da se pokrene stečajni postupak. Jel ja lažem ili ovo je dokument Ministarstva finansija? Sledeći dokument koji je nastao posle konsultacija sa kabinetom potpredsednika Vučića i mojim je bio bez stečajnog postupka i u tome je bio problem.
Kada je reč o gospodinu Šutanovcu, u istom dokumentu stoji, pošto je on rekao da su problemi „Simpa“ nastali u poslednjih godinu dana, bar ste priznali da ste bili u Upravnom odboru „Simpa“ …
(Dragan Šutanovac, sa mesta: U ROS-i.)
U ROS-i, dobro, svejedno. Što baš vi, ne razumem, kako meni ne ponudi Dragan Tomić, kada sam ja iz SPS? Kako sada sa DS, ne razumem, mi moramo da isključimo Dragana Tomića iz SPS, stvarno, sa kime je sve sarađivao iz drugih političkih stranaka. Piše u dokumentu koje je Ministarstvo finansija isto napisalo, obaveze prema državnim poveriocima iznose toliko i toliko, 54 miliona evra na dan 31.12.2004. godine, prema tome, nemojte da pričate o tome da je to nastalo u poslednjih godinu dana, ali to na kraju krajeva i nije ni bitno. Samo to govorim zbog toga što je vaš predsednik stranke rekao da neko treba da ide u zatvor što nije plaćao porez, neka vodi računa šta priča, zato što ste i vi bili u upravnim organima „Simpa“.
Slažem se sa vama, svaka vlada je kada je pravljena, vlada se formira na političkim kriterijumima, ne znam kako vi razmišljate da drugačije postoji Vlada u uslovima višepartijskog sistema, kako? Na kojim kriterijumima se formira Vlada? Na osnovu ko kako misli o sebi? Formira se na osnovu toga ko ima koliko glasova i ko ima koliko poslaničkih mandata. Nisam govorio ništa loše, rekao sam da politički dogovor podrazumeva da ova koalicija nastavlja da funkcioniše u ovom obliku. Moje mišljenje je bilo da je nemoguće bilo održati političku stabilnost ove Vlade u uslovima da Mlađan Dinkić drži resor privrede i finansija.
S druge strane, nisam mogao da prihvatim njegov zahtev da ima odgovarajuću drugu funkciju koja bi bila spojena od nekoliko različitih ministarstava i tu je priča završena. Što se mene tiče, što se vas tiče, možemo da vodimo polemiku, ali nemam razloga da …
(Saša Milenić, sa mesta: Povreda Poslovnika.)
Ne znam u čemu sam ja povredio Poslovnik pa se javljate za povredu Poslovnika.
Da vam kažem jednu stvar, ja sam poslanik ovde bio 20 godina i znam da se povrede Poslovnika uvek koriste za diskusiju i ja sam koristio. Lepo se javite za reč, nemam ništa protiv, pričajte koliko god hoćete, ali kroz povrede Poslovnika ne idemo u raspravi. Ako imate vreme da kritikujete Vladu, kritikujte Vladu slobodno, recite šta god hoćete, a ne kroz povrede Poslovnika krijemo se da na takav način polemišemo. Izvolite.
Zato, neću se više javljati da ne mislite da, neću se više javljati osim ukoliko me neko direktno ne prozove do kraja ove rasprave. Hvala.