Mi smo sa podrškama završili, prema tome nije više tema. Mada, gospodin Toma Nikolić i ja smo obećali Borisu Tadiću, na sastanku šefova grupa, da ćemo ga podržati. Istina, dogovorili smo se da ga ja podržim dva dana pred izbore, a on jedan dan, ali ja nisam mogao da sačekam taj dan, a očekujem da to sutra učini i gospodin Toma Nikolić.
Što se tiče Demokratske stranke ona, naravno, nije u domenu interesovanja. Prema tome, tema je Predlog zakona koji je podnela poslanička grupa SRS. Očigledno je da će ovaj predlog izmene Zakona biti prihvaćen, odnosno da će biti ukinut cenzus od 50%.
Želim da u ime SPS-a kažem da je očigledno da će biti doneta takva odluka, zato što su se dve najveće političke stranke izjasnile, i dva najveća poslanička kluba, u prilog glasanju za ukidanje cenzusa u prvom izbornom krugu.
Naravno, u ime SPS-a želim da kažem da je potrebno da Srbija ima predsednika Republike. Srbija je bila ovih nekoliko godina u potpunoj ustavnoj blokadi. Srbija je imala parlament koji je svoju parlamentarnu većinu obezbeđivao krađom glasova i poslaničkih mandata.
Takođe, Srbija je imala u ovih nekoliko meseci odlazeću Vladu Republike Srbije, sastavljenu od onih koji ne samo da odlaze sa političke scene nego odlaze i iz Demokratske stranke.
Takođe, Srbija je imala i blokadu rada parlamenta i bilo je potrebno da se prekine ta politička agonija koja u Srbiji postoji.
Srbija ima Ustav u kome postoji institucija predsednika Republike, koji je jedna usmeravajuća ili moderatorska vlast šefa države, predsednika Republike koji ima istu legitimacijsku osnovu, kao što ima i parlament, zato što je on predstavnik naroda, biran neposredno od strane naroda.
Mi smo imali situaciju da je predsednik Republike trebalo da bude institucija koja će sprečiti egzekutivu, odnosno izvršnu vlast, Vladu, da podvede pod svoju vlast legislativu, odnosno Narodnu skupštinu Republike Srbije; institucija koja će sprečiti da parlament bude instrument u rukama Vlade Republike Srbije. Ustavom je predviđeno da se to upravo sprečava institucijom predsednika Republike Srbije, koji vrši jednu vlast koja nije ni zakonodavna, ni čisto izvršna, koja se u teoriji ustavnog prava naziva moderatornom vlašću. Naravno, predsednik Republike ima ovlašćenja koja proizilaze iz načina njegovog izbora.
Bilo je više puta, kao što je rečeno i povodom prethodne tačke dnevnog reda, primedbi od strane tadašnjih opozicionih partija da u Srbiji maltene postoji predsednički sistem umesto parlamentarnog sistema. Tačno je da u Srbiji ne postoji predsednički sistem, ali je tačno da predsednik Republike ima i jaču ustavnu poziciju, zato što ima legitimacijsku osnovu kao i parlament, jer ga narod bira neposredno na izborima. I, zato je predsednik Republike imao i ima ovlašćenja da izglasane zakone vraća parlamentu na ponovno glasanje. On može na obrazložen predlog Vlade da raspusti parlament, da traži od Vlade da određena pitanja iz svoje nadležnosti stavi na dnevni red, da zauzme stav o njima. Takođe, predsednik Republike može da uvede vanredno stanje na obrazloženi predlog Vlade.
Mi smo došli, u prethodnih nekoliko meseci, godina, upravo zbog toga što je vlast DOS-a kršila Ustav Republike Srbije i nije želela da raspiše predsedničke izbore, u situaciju da Nataša Mićić, kao v.d. predsednika Republike koristi ovlašćenja predsednika Republike koja nisu samo reprezentativna ovlašćenja. Ona koja nije izabrana od strane naroda, ona koja je posredno izabrana, uvela je vanredno stanje, apsolutno neustavno. Ona je vanredno stanje zloupotrebljavala.
Donošeni su, kao što znate, i ukazi sa zakonskom snagom, ali su naravno donošeni i zakoni u ovoj skupštini, koji su posle nekoliko meseci od strane same Skupštine proglašavani neustavnim. Kao što se sećate, to je zakon o tome da se ljudi mogu pritvarati bez odluke nadležnog suda, što trenutno ne postoji ni u jednoj državi na svetu; čak je za vreme vladavine DOS-a, u vreme vanrednog stanja, uhapšeno više ljudi nego što je to Pinoče uradio u Čileu.
SPS upravo zbog svega toga, zbog jedne jake legitimacijske osnove koju treba da ima izabrani predsednik Republike, smatra da Srbija treba da dobije predsednika Republike i da odmah treba da budu raspisani predsednički izbori. Ali, da predsednik ne bi imao krnji legitimitet, da bi ga birala većina građana Srbije, mi principijelno nismo do sada podržavali, bili smo protiv ukidanja cenzusa od 50% i u drugom krugu. Ostali smo principijelno, nevezano od toga ko ima nameru da se kandiduje i želju da dobije na predsedničkim izborima, protiv ukidanja cenzusa od 50% za prvi izborni krug.
U Srbiji nije kriv cenzus za to što nema predsednika Srbije. Podsetio bih da su svi dosadašnji izabrani predsednici Srbije izabrani uz postojeći cenzus u prvom ili drugom izbornom krugu. Ovde je problem bio što DOS-ova vlast nije želela da bude izabran predsednik Srbije. Prema tome, nije u Srbiji nikada bio problem i nije nemoguće dobiti predsednika Republike i sa postojećim cenzusom.
Taj cenzus znači da na izbore u prvom krugu treba da izađe više od 50% upisanih birača. Po ovom predlogu zakona taj cenzus više neće postojati, čak neće postojati ni potreba da u drugom izbornom krugu dva kandidata dobiju više od 50% izašlih u taj drugi izborni krug. U drugom krugu 50% od izašlih, ne od ukupnog broja birača. To govorim zbog toga što je moguće da u drugom krugu niko ne dobije više od 50%, a vaš Predlog zakona glasi - većinom glasova. Većinom glasova – to ne mora da znači više od 50% izašlih u drugom krugu.
Znači, u Srbiji se može birati predsednik i bez cenzusa. U Srbiji se predsednik može birati u parlamentu, ali ne može imati ova ovlašćenja koja sada ima po Ustavu. Može ih imati, ali će biti sa krnjim legitimitetom, i zato, bez obzira što postoji potreba da Srbija dobije predsednika, bolje je da se sve političke stranke angažuju, da imaju svoje kandidate i da predsednički izbori uspeju, nego da se ukida cenzus.
Još jednom bih podsetio – svi dosadašnji predsednici Srbije izabrani su uz postojeći cenzus, čak su neki od njih birani i u prvom izbornom krugu uz postojeći cenzus od 50%. Hvala lepo.

Javio sam se u stvari zbog onoga što je rekla gospođa Pop-Lazić, ali je gospodin Vučić sada spomenuo neke stvari, pa bih ujedno da iskoristim da i na to repliciram ili svejedno da iskoristim svoje vreme kao predsednik poslaničkog kluba SPS.
(Predsedavajući: Molim vas da iskoristite svoje vreme za repliku, jer ste iskoristili prvih 10 minuta i poslednjih 10 ostavili za završnu reč.)
Znači, replika u jednoj rečenici. SPS je principijelno protiv skidanja cenzusa. Pokazalo se da se mogao birati predsednik Republike i sa postojećim cenzusom i sa cenzusom u drugom izbornom krugu. Dosadašnja parlamentarna većina DOS-a je skinula cenzus u drugom izbornom krugu i opet nije izabran presednik. Na poslednjim izborima, čini mi se da je procenat izlaznosti bio 38%. Ako uzmete broj dobijenih glasova vodećih kandidata, to bi otprilike bilo sa 20% glasova, sa 20% biračkog tela bi bio izabran predsednik Republike. I to je moguće, ali smatramo da to nije dovoljna legitimacijska osnova za takva ovlašćenja koja predsednik Republike ima.
Nisam rekao da je u Srbiji predsednički sistem, u Srbiji je sistem parlamentarizma, ali sa malo naglašenijom ulogom predsednika Republike, koja nije samo simbolička i reprezentativna, zato što se bira od strane naroda. Zato i nije logično da Nataša Mićić sa svojom torbicom proglašava vanredno stanje, a nju narod nije izabrao.
Gospodin Vučić je malopre rekao nešto o izborima, a pretpostavljam da je mislio na predsedničke izbore 1997. godine. Što se toga tiče, ne bih želeo da se vraćam u prošlost, samo bih želeo da kažem da je SRS učestvovala na tim izborima i njen predsednik Vojislav Šešelj, da je učestvovao Milan Milutinović u ime SPS-a. On je na tim izborima pobedio, kao predsednik Republike dao je mandat za sastav Vlade Mirku Marjanoviću, koji je sastavio Vladu čiji je potpredsednik bio Vojislav Šešelj. Prema tome, smatram da je to apsolutno legitimno. Hvala lepo.

Kao šef poslaničke grupe.

Molim predsedavajućeg, ili predsednika Skupštine, da kada daje poslanicima reč vodi računa po kom osnovu daje. Mi ćemo se pridržavati Poslovnika. Dobro je poznato da šefovi poslaničkih klubova mogu da se javljaju ako se neko uvredljivo izrazio o njegovoj političkoj stranci. Prema tome, ja ne želim ovoga puta da tumačim da li se gospodin Vučić uvredljivo izrazio ili ne, ali koristiću ovo dodatno vreme koje imam kao šef poslaničkog kluba.
Što se tiče SPS-a, naše principijelno opredeljenje ne zavisi od želje SRS-a, DSS-a, oni imaju isti cilj, da njihovi kandidati budu izabrani za predsednika Republike Srbije i to je legitimno pravo svake stranke i njihov stranački interes. Mi samo ukazujemo na to da i član Ustava Srbije kaže kako se opoziva predsednik Republike, a dobro je poznato da u pravu i prilikom izbora uglavnom na onaj način na koji se neko bira, na takav način se taj i razrešava. Nije moguće da se predsednik Republike izabere sa milion i 200.000 glasova, a da treba da se opoziva sa tri miliona i 260.000 glasova. To je suština.
Govorili su malopre da je bilo bojkota izbora, da su političke stranke bojkotovale izbore. Ja bih vas podsetio da su gotovo svi izbori koji su održavani od 1990. godine pa do 2000. godine bili bojkotovani od nekih političkih partija i uvek je izlazilo više od 50% birača. Da su sada raspisani izbori, da nekoliko vodećih političkih blokova ima svoje kandidate, izašlo bi više od 50% građana i ne razumem zašto postoji ovakva želja da se predsednik izabere sa 20% glasača od ukupnog broja birača.
Očigledno je da postoji zajednički stranački interes SRS-a i DSS-a, i to je legitimno. Nemojte onda kada Socijalistička partija Srbije glasa u ovom slučaju, na primer, zajedno sa DS-om, da to smatrate kao neprincipijelno. Mi samo tražimo iste aršine kada govorite o svemu.
Gospodin Vučić je malopre kritikovao Žarka Obradovića. Ja želim ovom prilikom njega da kritikujem. On je moj zamenik, zamenik predsednika poslaničke grupe SPS i potpredsednik stranke. Želim da ga kritikujem što nije naveo koga je citirao kada je izneo ono što je rekao. Gospodin Žarko Obradović je citirao sa Prve sednice Drugog redovnog zasedanja održane 5. novembra 2002. godine, doktora Vojislava Šešelja. Gospodin Vojislav Šešelj je tada u zvaničnoj knjizi koja je ovde objavljena, takođe povodom rasprave o zakonu, rekao – nije kriv zakon što nije izabran predsednik Republike, nego su krivi kandidati, koji nisu mogli da privuku građane da za njih glasaju. U pravu je Šešelj i u pravu je Žarko Obradović.

 Pošto je gospođa Gordana Pop-Lazić u ulozi predstavnika predlagača rekla neke stvari koje bi se mogle odnositi na poslovničku odredbu da se uvredljivo izrazila o političkoj stranci čiji sam ja predsednik poslaničkog kluba, vezano za neke prethodne predsedničke izbore, želim i ovom prilikom da kažem da je tačno da SRS ima manir da za sve što je dobro iz prethodne vlasti kaže da je ona bila predlagač toga, a za ono što nije bilo dobro da su oni bili kritičari te vlasti.
Svako ima svoju ulogu u tom periodu. Još jednom ponavljam – Milan Milutinović je izabran za predsednika Srbije u drugom izbornom krugu. Milan Milutinović je mandat za formiranje Vlade poverio Mirku Marjanoviću, i ovde u Skupštini je izabrana ta vlada.
Potpredsednik Vlade je bio Vojislav Šešelj, a gospođa Pop-Lazić je bila ministar u Vladi, kojoj je mandat za formiranje dao Milan Milutinović.
Zašto ste prihvatili onda mandat od čoveka za koga smatrate da je došao na vlast krađom glasova?

Dame i gospoda iz Srpske radikalne stranke ne shvataju poentu. Ja ih nisam kritikovao zbog toga što su učestvovali u Vladi, a mandat joj je poverio Milan Milutinović. Mislim da je dobro što su učestvovali u toj Vladi, samo mislim da sada nije vreme za kajanje.
Što se toga tiče, SPS, ako se reči gospodina Vučića odnose na nas, nije ni ubijala, ni krala, a ako imate aluzije na SPS, onda nije trebalo sa njom ni da sarađujete sve ovo vreme koliko ste sarađivali sa njom.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih da oduzimam vreme van Poslovnika. Želim samo u dve rečenice da kažem, pošto je gospodin Vučić pomenuo SPS, pošto je SRS prvo pozvala DSS da naprave Vladu, a onda je DSS uzvratila pa pozvala SRS i sve ostale da naprave Vladu, molim vas da SPS ne mešate u vaše odnose, odnose simpatija ili antipatija.
Što se tiče DS-a, pošto je gospodin Pajtić to pomenuo, nema stranke, gotovo da nema stranke koja nije sarađivala sa Slobodanom Miloševićem, i to ne sada kada je u Hagu, nego dok je bio u Beogradu i bio najjači, a vi svi to dobro znate, a to su činili i sa Banetom Ivkovićem sada kada je Slobodan Milošević u Hagu.
Što se tiče Demokratske stranke, dozvolite mi da ponovim i ono što sam danas rekao: duboko se kolebajući i razmišljajući između mnogobrojnih kandidata u Demokratskoj stranci, vezano za njihovu izbornu skupštinu, želim da kažem da izborna lista SPS - Slobodan Milošević podržava Borisa Tadića u odnosu na Zorana Živkovića.

Dame i gospodo poslanici, SPS za vreme svoje vlasti nikada nije krađom glasova donosila odluke u parlamentu. SPS je uvek imala obezbeđenu parlamentarnu većinu, za razliku od dosadašnje tri godine, kada je DOS odluke donosio krađom glasova i krađom poslaničkih mandata.
Socijalistička partija Srbije od 1992. godine nije imala apsolutnu većinu u parlamentu, ali je zahvaljujući saradnji, koalicijama, i manjinskoj podršci nekih drugih političkih stranaka, i to gotovo svih koje sede u ovom parlamentu, imala obezbeđenu parlamentarnu većinu i tako je donosila odluke, a ne krađom glasova i krađom u parlamentu.

Dame i gospodo poslanici, jasno je, celoj Srbiji je jasno da je Nataša Mićić prekršila, kao i celo rukovodstvo bivše Skupštine (naravno, verovatno su neposredni izvršioci i ljudi koji su radili u službi Skupštine) ne samo Poslovnik, nego i Ustav Republike Srbije, prilikom glasanja o izboru guvernera Narodne banke Srbije. Celoj Srbiji je jasno da nije bilo kvoruma. Celoj Srbiji je jasno, zato što ste svi vi koji ste u Vladi Srbije, kada se sakupite svi zajedno, osvojili 20% glasova onih koji su izašli na izbore; 80% građana Srbije koji su izašli na ove vanredne parlamentarne izbore glasalo je protiv ove politike koju ste vodili u protekle tri godine i, uostalom, protiv krađe mandata i krađe glasova u Narodnoj skupštini Republike Srbije. To su rezultati vanrednih parlamentarnih izbora.
Potpuno je jasno da je izjavom gospodina Tadića i priznanjem Nede Arnerić pala u vodu cela priča Demokratske stranke da je Neda Arnerić bila u parlamentu. Sećate se da ste pokazivali avionske karte, sećate se da ste govorili o tome da je Neda Arnerić bila ovde. Gospodin Rafailović je takođe priznao da nije bio u sali Narodne skupštine kada se glasalo. Još više od toga, dodatno, neki poslanici Socijaldemokratske partije su na kraju priznali da nisu učestvovali u glasanju.
Ono što je za nas veoma važno, poslanička grupa SPS je donela odluku da ne prisustvuje i ne učestvuje u glasanju prilikom izbora guvernera. Nijedan socijalista, osim socijalista Baneta Ivkovića, lažnih, nije bio u sali prilikom glasanja. Kada je sutradan naš bivši šef poslaničkog kluba Žarko Obradović tražio listing iz Skupštine od Nataše Mićić, taj listing smo dobili tek posle dva meseca. Zašto? Zato što je na listingu stajalo da su naša dva poslanika bila u sali i činila kvorum. To nije tačno. Nijedan član SPS-a nije bio u sali. Očigledno je da to nije bilo slučajno.
Ono što je još važno, to je bio samo završni čin, poslednji akt DOS-ove vlasti. To je bio samo najjasniji izraz ili, ako hoćete, hvatanje u krađi, jer su i neke druge odluke takođe donošene bez kvoruma. SPS je tražila da se ispita da li je bilo kvoruma i prilikom donošenja Zakona o radu, a takođe smo tražili da se ispita i da li je bilo kvoruma prilikom glasanja o zakonu o lustraciji.
Juče sam govorio o tome da ne treba mnogo ići okolo i pitati ko je kriv. Krivi su oni koji su sedeli pored onih poslanika čije su, navodno, kartice bile tu i navodno su oni bili tu. Prilikom donošenja zakona o lustraciji u prvom redu je, navodno, sedeo Branislav Ivković, pored Ivana Andrića iz Građanskog saveza Srbije i Siniše Mitrovića iz Liberala Srbije. Znači, jasno je da je to bio samo još jedan pokazatelj da se u protekle tri godine vladalo otimanjem glasova, otimanjem mandata.
Uopšte ne razgovaramo o tome da li treba neko od nas da traži ustavni osnov, ali prekršen onim što se dešavalo, neću da kažem odlukom, ali onim što se dešavalo toga dana kada je birana Kori Udovički, prekršen je član 80. Ustava Republike Srbije. U članu 80. Ustava Republike Srbije stoji: "Narodna skupština odlučuje većinom glasova na sednici kojoj prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika". To je 126, dame i gospodo. Toga dana, svi znate, već ste javno priznali svi vi koji ste u tome učestvovali, nije bilo 126 poslanika. Prekršen je član 80. Ustava Republike Srbije.
Ko je nadležan da brine o ustavnosti i zakonitosti? Ustavni sud. Ustavni sud je odgovorio da nema dovoljno relevantnih podataka o tome. Valjda ih sada ima, priznala je Neda Arnerić, gospodin Rafailović, nekoliko poslanika SDP-a i dva poslanika SPS-a. Po članu 128. Ustava Republike Srbije, Ustavni sud može i sam pokrenuti postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti.
Po članu 130. Ustava Republike Srbije, kada Ustavni sud utvrdi da zakon ili drugi opšti akt, propis, nije u saglasnosti sa Ustavom Srbije, taj akt prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda.
Dame i gospodo, ne samo da je došlo do krađe mandata i krađe glasova, došlo je do kršenja Ustava Republike Srbije. Naravno, ovo je čin kojim treba poništiti ono što je, u stvari, bio poslednji čin načina vladanja i donošenja odluka bez podrške većine poslanika u parlamentu. Molim vas, ovo ne znači da treba prekinuti sa ispitivanjem ko je za to odgovoran. Ovde nije reč o političkoj odgovornosti. Ovo nije samo krađa mandata, ovo nije samo kršenje Ustava, ovo je i krivično delo i kriminalna radnja. Zato je SPS podnela krivičnu prijavu protiv tih lica i očekujemo da tužilaštvo ima dovoljno podataka da taj proces dovede do kraja.
Znači, SPS smatra, bez obzira što neki akteri te krađe smatraju da bi to bilo pravno nasilje, imajući u vidu da je prekršen Ustav, da Ustavni sud nije na odgovarajući način reagovao. SPS će podržati ovu odluku kojom se, praktično, stavlja van snage poslednji čin i akt načina kako je vladao DOS u protekle tri godine. Naravno, čin krađe glasova i krađe mandata.
Još samo da kažem ono što sam ponovio i malopre: SPS je vladala u Srbiji deset godina. SPS je uvek imala apsolutnu većinu i podršku u parlamentu i nikada odluke nije donosila krađom glasova, lažnim poslaničkim karticama, za razliku od DOS koji se tri godine održavao otimanjem mandata i krađom glasova. Zato je, naravno, DOS na ovim izborima osvojio jednu petinu glasova od onih koji su izašli na izbore.

Trudim se da se ponašam u skladu sa Poslovnikom i javio sam se za repliku povodom reči gospodina Tadića, gde je pomenuo SPS. Gospodin Tadić je rekao da je Vojin Bjelica, a što je tačno,  mi sa ponosom to ističemo, bio član SPS-a. On je profesor Univerziteta i ugledni stručnjak iz ove oblasti, monetarne politike. Tačno je, takođe, da je gospodin Bjelica, a na našu veliku žalost, posle 5. oktobra 2000. godine napustio SPS.
Ako već govorim o tome, onda bi Demokratska stranka, koja ima veliko iskustvo sa svojim bivšim članovima, trebalo da o tome najbolje vodi računa, jer je i gospodin Koštunica bio potpredsednik Demokratske stranke i gospodin Labus potpredsednik Demokratske stranke, a i vi ste, kao što znate, birali i Dinkića i Jelašiću dali jugoslovensko državljanstvo. Takođe, dobro znate da je u Demokratskoj stranci visoki funkcioner bio i Vladan Batić i mnogi drugi koji su mnogo doprineli razmnožavanju političke scene u Srbiji. Takođe, nije vam smetalo, kako pišu novinski napisi, da i specijalni tužilac u Srbiji bude bivši član Jugoslovenske levice. Prema tome, uz dužno poštovanje prema gospodinu Bjelici, on jeste bio član SPS-a, ali više nije.
Što se tiče žurbe, mislim da Demokratska stranka treba da objasni zašto je toliko žurila, pa nije mogla da sačeka da se Neda Arnerić vrati sa kupanja i odmora, nego je trebalo da se što pre izabere Kori Udovički. Takođe, ona to dobro zna, zbog čega je to uradila tada, uz jasno saznanje da nije bilo kvoruma i to su znali svi u poslaničkoj grupi Demokratske stranke kada su odluke donošene. Samo sam se ovde javio za reč da ne zloupotrebljavate SPS u vašim međusobnim optužbama. Hvala.

Neće mi biti teško da uvek reagujem kada se spomene SPS, jer mi je to dužnost kao šefa poslaničkog kluba. Gospodin Bogdanović je opet izrekao neistinu. Gospodin Bjelica, nažalost, nije visoki funkcioner, niti je član SPS-a. Želim da dodam ovome da sam malopre zaboravio da spomenem i predsednika bivše Demokratske stranke Mićunovića, koji je takođe bio vaš. Takođe da ne zaboravim da spomenem i one koji su u Vladu ušli kao eksperti, a završili su kao visoki funkcioneri DS-a. Tu je gospodin Vlahović,  gospodin Đelić, nemojte vi samo govoriti o tome. Uostalom, SPS je imala nekoliko stotina hiljada članova. Vi dobro znate gde su naši bivši visoki funkcioneri i koga su podržavali posle 5. oktobra, a takođe  dobro znate da je većina od vas imala člansku knjižicu i bivšeg Saveza komunista i da je imala više partijskog komunističkog staža nego što ja imam godina.

Dame i gospodo poslanici, mislim da je potpuno jasno da je prošli saziv Narodne skupštine Republike Srbije radio i donosio odluke uz krađu glasova i uz krađu poslaničkih mandata. To je činjenica.
Uostalom zbog toga smo i došli u krizu funkcionisanja i obezbeđivanja parlamentarne većine. Uostalom zbog toga, i posle navodnog izbora Kori Udovički kao što se sećate, došlo je do izbijanja afere podnošenja krivičkih prijava od strane SPS-a, podnošenja inicijative o smeni Nataše Mićić zajedno sa Srpskom radikalnom strankom, inicijative za razrešenje Vlade Republike Srbije. Dobro je poznato da na sednici pre pada Vlade nije usvojen zapisnik sa te sednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Potpuno je jasno i očigledno da je DOS, odnosno DS u delu tog ostatka DOS-a obezbeđivala većinu, zajedno sa svima ostalima, krađom mandata i krađom glasova. Uostalom SPS je podnela krivične prijave protiv ljudi koji su za to odgovorni. Iz razloga elementarne pristojnosti, zato što gospođa Nataša Mićić nije danas ovde, a čuo sam da nije ovde iz razloga lične prirode o kojima ne bih govorio, nije korektno da danas govorim o tome.
Zaista je potpuno jasno da Kori Udovički nije izabrana na legalan način. Nije izabrana jer odluka nije ni doneta zato što nije bilo kvoruma. Dan posle glasanja tadašnji predsednik poslaničke grupe SPS dr Žarko Obradović je tražio od Nataše Mićić i Službe listing sa glasanja. Nama listing nije dostavljen. Listing sa glasanja, suprotno odredbama Poslovnika, Socijalističkoj partiji Srbije dostavljen je dva meseca nakon toga.
Nije bila sporna samo Neda Arnerić, vi to svi dobro znate, naročito ljudi koji su vodili poslaničku grupu Demokratske stranke. Dobro znate da su upotrebljene rezervne kartice dva poslanika SPS i dobro je poznat da zbog toga niste dali listing svim poslaničkim grupama. Mi smo zbog toga podneli krivične prijave protiv Nataše Mićić, protiv sekretara Narodne skupštine i protiv činovnica koje su bile zadužene da izdaju rezervne kartice. Naravno, nisu one te koje su odgovorne.
Evidentno je da je došlo do krađe glasova. Osnovno je pitanje – ko je to organizovao, ko je to naredio i ko je to izveo? Naravno, ovo je samo posledica svega toga i ovo je samo jedan simbolički čin. SPS nije odustala od krivičnih prijava. Te krivične prijave moraju da se isteraju do kraja, a ne samo ovaj političko-simbolički čin, da se stavi van snage ova odluka o izboru Kori Udovički. Ova skupština je vladala barem deo od ove tri godine, koliko je do sada vladala u prošlom mandatu, bez većine, uz krađu mandata i uz krađu glasova, i to je svima jasno.
Isto tako, ovo nije jedini zakon i jedina odluka koja je doneta bez većine. Vi dobro znate, mislim da je malopre i gospodin Nikolić to spomenuo, da je Zakon o radu takođe donet sa problematičnom većinom. Takođe znate da je tada gospodin Novaković, čini mi se, uveo tu praksu da se glasa iz Soluna, a kasnije je to nasleđeno, pa se glasalo iz Bodruma.
Takođe, nije bilo većine ni prilikom donošenja Zakona o lustraciji. I povodom toga smo mi podneli krivične prijave, a kako nije bilo većine, svi znamo šta je i za koga je radio Branislav Ivković, ali čini mi se da ipak nije bio toliko otvoren da prilikom glasanja, po listingu, sedi u prvom redu između Ivana Andrića iz GSS-a i Siniše Mitrovića iz Liberala Srbije i da navodno glasa. Nije bio Bane baš toliko otvoren. Da je sedeo pored Čede, to bi mi bilo razumljivo.
Prema tome, očigledno je da treba raspraviti niz drugih odluka koje su donete nevaljano i pitanje je da li su uopšte donete, i koje su izazvale velike pravne i političke posledice.
Što se tiče nekih koji govore o pravnom nasilju iz bivšeg režima, kažem bivšeg iako su još na vlasti, jer svaki režim je samo budući – bivši režim, oni koji govore o pravnom nasilju sada su se setili da govore o tome, a sve što su uradili od 5. oktobra do danas su zasnovali ne na pravnom, nego na fizičkom nasilju. Ostavili su bez posla, isterali, a posle i šikanirali 40.000 ljudi u Srbiji na osnovu političke pripadnosti. Zatvorili su 12.000 ljudi u Srbiji za vreme vanrednog stanja, bez odluke nadležnog suda, na osnovu policijskog pritvora. Oni sada govore o pravnom nasilju.
Što se tiče SPS, mi smatramo da ova odluka o izboru Kori Udovički nije ni doneta. Ako se ona i poništi, to za nas ne znači da ćemo odustati od krivičnih prijava protiv svih onih koji su uticali i naredili da se takva stvar obavi do kraja. Što se nas tiče, ova odluka je politički i moralno ispravna, zbog toga što treba srušiti ono što je bio sinonim za način vladanja u prethodnom periodu, bez obzira ko je u tome učestvovao. Ne može se vladati u ovoj skupštini bez većine, otimanjem mandata i krađom glasova. Hvala lepo.

"Demokrate" nikako da shvate da se o tome šta je bilo do 2000. godine glasalo u septembru i decembru 2000. godine. Vi, gospodo demokrate, ne možete da shvatite da je 80% građana Srbije, koji su izašli na izbore, izašlo da glasa protiv politike vaše vlade i protiv Demokratske stranke.
Zato ste se setili pravde i reda tek kada je došao red na vas.
Što se tiče Borisa, Borise, bori se, ali pričaj istinu, a pošto još nisi informisan šta ste sve radili, uskoro ćeš imati prilike da vidiš šta se sve dešavalo.

Dame i gospodo poslanici, ne želim da se mešam u političke stavove SRS-a i naravno ono što je govorio gospodin Mirović, želim samo da ispravim jedan detalj: gospodin Bjelica, koji je predložen za predsednika Saveta Narodne banke, nije član SPS-a. Isto kao što i Zoran Bingulac nije član SPS-a; kao što znate, član je SRS-a.

Dame i gospodo narodni poslanici, SPS se složio sa dogovorom koji smo malopre imali kod predsednika Narodne skupštine Republike Srbije gospodina Maršićanina. Nadamo se da će ovaj dan biti dan kada je počela da funkcioniše bar jedna institucija u ovoj državi, a to je Narodna skupština Republike Srbije i, naravno, sve političke stranke treba da imaju svoje predstavnike na osnovu broja mandata koje su osvojile na prethodnim vanrednim parlamentarnim izborima. U tom smislu je i SPS kandidovala Zorana Anđelkovića, generalnog sekretara partije, za funkciju potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Takođe očekujemo da će Narodna skupština Republike Srbije doneti i novi poslovnik, da će biti direktnih televizijskih prenosa i, naravno, da neće više biti krađe mandata i krađe glasova prilikom glasanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zato je i bitno da i danas, na osnovu dogovora koji smo postigli, sve poslaničke grupe, kako smo se dogovorili, glasaju za sve kandidate za potpredsednike, bez obzira ko je iz koje političke stranke.