Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, drugi put, član 103. i član 104. Vi morate da pratite diskusije. Član 104. govori o pravu na repliku. Ukoliko ja želim da ostvarim pravo na repliku, moram da budem u sali. Gospodin koji je govorio pre mene nije bio u sali u tom trenutku, ni prilikom izlaganja gospodina Arsića, a ni po završetku izlaganja.

Drugo, član 103, povreda Poslovnika takođe se iskazuje onog trenutka kada je ona učinjena, dakle, posle izlaganja gospodina Arsića. Sve je usledilo sa zakašnjenjem, posle govora nekog drugog poslanika. Zato vam skrećem pažnju na član 103. stav 8, da poslaničkoj grupi koju predstavlja gospodin koji je govorio pre mene oduzmete dva minuta zato što je ovo klasična zloupotreba Poslovnika, gde je on pokušao da izvuče repliku i reklamirao povredu Poslovnika, ne po neposredno učinjenoj povredi i pravu na repliku, već naknadno, zato što je negde bio otišao pa zaboravio da se vrati. Hvala.

Dame i gospodo, ja sam zaprepašćen. Ovde u parlamentu postoji osoba koja nas često optužuje za diktaturu, a dao je sebi za pravo da od Vlade i ministra traži da se smene narodni poslanici. Zamislite tu demokratsko orjentisanu ličnost koji traži da Vlada smeni poslanike? Neverovatno.

Evo, priznaću, podneo sam amandmane da ne bih bio ovde glineni golub. Da ne bih slušao deset sati one od kojih nemam, od većine njih, da ne grešim dušu, nemam šta pametno da čujem. Tih deset sati sam odavno rešio da delim, neke moje kolege, to rade u poslednje vreme i mislim da je pametnije da slušamo sebe, da promovišemo ono što je Vlada uradila, nego da slušamo one od kojih nemam šta pametno da čujem, a recimo, čujem da Vlada treba da smeni poslanike, a kažu oni protiv diktature.

Odmah da mu kažem, pošto on ima veze sa tajkunima, zastupao je onaj njihov stav, naštampati novac pa dati nekim tajkunima i tako razviti privredu. Pitam sve nas, vezano je za amandman, da li je greh upumpati novac u zemlju? Da li je možda veći greh ispumpati novac iz zemlje? Ove prethodne koji podržavaju neki novi „sisavci“ sa njima u koaliciji, oni su izgleda stava da je greh uneti novac i u privredu i u zemlju, a nije bilo greh izneti novac iz privrede i zemlje, ne samo divljom, predatorskom privatizacijom, već iz donatorske podrške, iz kredita, za tuđi novac kupiš tuđu robu, upropastiš zemlju, otpustiš 400 hiljada ljudi. To je ona replika na emociju.

Znači, nema emocije kad se novac iznosi. Iznosio se po podacima međunarodnih organizacija od 2001. godine do 2010. godine izneto je iz zemlje, neopravdano, mimo pravila, finansijskih, 51 milijarda, a od 2004. godine, 40,83 milijardi dolara. NJima nije greh, nije im emocija kada se novac iznosio, kad se otpustilo 400 hiljada ljudi, sada kada treba peglati njihove greške i zaposliti te ljude, sada je njima greh uneti taj novac, zaposliti na stotine hiljada ljudi u privredi, uneti novac i u privredu i proizvodnju. Zato sam odabrao da promovišem rast BDP, rast proizvodnje. NJima je rast BDP bio na uslugama, trgovinom stranom robom za strani novac. Rast pokrivenosti uvoza izvoz, da promoviše stabilnost kursa zahvaljujući dijaspori, a investicijama sa novcem stranog porekla. Stabilnost kursa, stabilnost, nizak procenat inflacije, povećana uposlenost. Zato ja podnosim amandmane jer hoću to da promovišem, jer oni nemaju šta da promovišu. Kažu narod im je malo dao, ovi odavde, moji prijatelji. Ja kažem, njima je narod mnogo dao kakvi su. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104. i tražim da se o toj povredi glasa.

Naime, gospodine predsedavajući, cenim to što vi imate visok stepen tolerancije, posebno kada ga imate prema pripadnicima nacionalne manjine, ali za repliku moraju da se ispune neki drugi uslovi. Znači, jeste da vi o tome odlučujete, ali tek kada u prethodna dva stava se ispune uslovi da vi o tome odlučite, da je nekome pomenuto ime i prezime, funkcija, politička stranka itd. Ništa od toga se nije desilo. Jeste da je on menjao stranke, on više i ne zna koji je član stranke. Na pitanje gospodina Martinovića – koga predstavlja, on kaže - ja samog sebe predstavljam. Dakle, ne postoji ta politička stranka koju mi možemo ovde pomenuti, zato što on nju i nema. Ime i prezime mu takođe nije pomenuto, ali vi ste dopustili da on ima nagradna dva minuta, a on je poznat da voli nagrade. Nije učestvovao u igrama na sreću, ali je često kod Borisa Tadića dobijao na lutriji. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se nadam da neće neko baciti kletvu još, posebno se bojim ove vlaške magije.

Evo vidite, neka galama tamo, ali nema problema. Ovde ima nekih stranaka koje zagovaraju dolazak cepelina, umesto metroa cepelina. Dakle, to je ova, ni jedan od ponuđenih odgovora, vlaška stranka.

Niko od njih ne može da spori da smo 2012. godine zatekli potpuno zapuštenu i napuštenu državu, državu koja je istrgnuta iz ruku svojih građana, država u kojoj je deficit bio gotovo dve milijarde, dakle, prikriveni i stvarni, iskazani, bio gotovo dve milijarde, ova ista država u kojoj se skupljalo 824 milijarde javnih prihoda.

Da podsetim, u toj istoj državi mi ćemo ove godine skupiti 1.160 milijardi. Dakle, tri milijarde evra više se skuplja javnih prihoda nego što je to bilo 2012. godine. To znači da je ova vlast vrednija i da je kupovna moć našeg stanovništva porasla.

Niko ne može da spori da smo 2012. godine imali gotovo dvocifrenu inflaciju, da je rast kursa za tri godine gotovo 50%, MMF je pobegao, i niko nije želeo više ni da investira u ovu zemlju.

Većina nas se zalaže, barem sam ja mislio, za slobodan protok ljudi, robe i kapitala. Ispostavilo se da su mnogi od tih svojih programskih načela odustali. Znači, da ukoliko vi kažete da ljudi sa novcem iz inostranstva ovde ne mogu da investiraju, vi ste protiv slobodnog protoka kapitala. Ako ste protiv toga da oni ovde dobiju dokumenta i da rade, vi ste onda protiv slobodnog protoka ljudi. Onda se postavlja pitanje kada ste licemerni.

Po pitanju stranih investitora, imamo mi neke strane investitore koje ste vi zaboravili. Podsetiću stranke bivšeg režima na njihove omiljene biznismene, koji su, gle čuda, biznis napravili samo u našoj zemlji. Da li su oni bili domaći investitori, kontra investitori? Oni nisu ubacivali novac u zemlju, već izbacivali novac iz zemlje. Jedini biznis su napravili sa našom državom.

Da krenemo, MK Grup, ko je vlasnik te firme? Koliko ja znam, firma iz Švajcarske i firma iz Holandije. Verovatno da je registrovana na njihovog omiljenog biznismena, ali kada bi gledali strogo po njihovim pravilima, to bi bio strani investitor, kome je, eto, bilo dopušteno da pelješi ovaj domaći narod.

Drugi njihov omiljeni investitor je tzv. Delta, da li je tako, gospodine Maritnoviću, koji je promet imao 90-ih godina 70 miliona evra, pa onda 2010. godine narastao na 11,5 milijardi evra. Sav taj biznis je napravio sa ovom državom. Da li je on bio domaći investitor? NJegovi osnivači su firme sa Kipra.

Pitam pripadnike stranke bivšeg režima, koji su sada odjednom tako gadljivi na ovu vrstu amandmana, šta se dešava sa tom vrstom investitora? Kada već pričaju o migrantima, kako beše ono, isisovcima, ili šta beše, moram reći da su omiljeni investitori, i ne samo oni, već i oni koji su ih podržavali, sa njima delili, bili isisavci. Znači, radi se o firmama koje su isisavale kapital, i njihovo zadovoljstvo, raj i zadovoljstvo tih investitora i njihovih političkih pomagača, zasnovan je na paklu i siromaštvu siromašnih., na patnjama siromašnih i na njihovom paklu je naraslo bogatstvo i raj predstavnika bivšeg režima.

Oni investiraju napolju. Goran Ješić, stan u Beču, preko 500 hiljada evra. Takvu investiciju mi uvek ovde pozdravimo. On investiraju i na Maldive. Vuk Jeremić investira na Menhetnu. Gospodin Đilas investira u Češku, a onaj gospodin Šapić, za koga nisam dobio odgovor, je nedavno investirao, iz zemlje izneo, navodno svoju ličnu štednju, koju je u kešu položio u banku, izneo je u inostranstvo u vrednosti od 800 hiljada evra. Zato ja kažem da su njihovi investitori bili isisavci, kad već govore o migrantima.

Ova zemlja pripada njenim građanima. Građani su napravili ovu državu. Doduše, tad su ih neki zvali seljacima. Čisto sumnjam da bi ovi iz centra, bilo kog grada, napravili državu. Ali, eto, Karađorđe, Miloš Obrenović, seljaci, kako bi oni rekli, ova druga Srbija, smradovi sa farme, tako bi ih oni nazvali. Oni su napravili ovu državu, da kažem, građani su stvorili ovu državu i država im se mora odužiti, bilo domaćim, bilo stranim investicijama, da mogu da rade pošteno i od svog rada žive dostojanstveno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda u tuzi i bolu za izgubljenim izborima gospođa ne zna da mi je rekla da sam ja poslanike nazvao fekalijama. To je rekla i to ste svi mogli da čujete. Bilo je obrnuto. Zoran Živković, a ja ni malo ne ličim na njega, ni fizički ni karakterno, srećom, je svima nama uputio dva puta reč – koprofagija, što znači da jedemo izmet. Ja sam na to reagovao i rekao da to nije lepo od njega.

Ja ne štipam ljude, ne pljujem rude, ne psujem nepokretne majke. Sve se to meni desilo upravo od grupe čiji je predstavnik ovde govorio.

Imam ja razumevanja zbog teškog poraza ovih što će verovatno otići a da se više nikada ne vrate.

Ako se gospođi prividelo nešto u natalnim kartama i staklenoj kugli, ja joj opraštam, ali da se Griša pojavi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega poljoprivrednik je ovde nastupio zanimljivo. Predmet njegovog interesovanja su bili Rusi, sporazum sa Rusima.

Dejvid Blek, Entoni Monkton, njih šest CIA. Verovatno nije hteo o njima da govori, iz prostog razloga što postoji opravdana sumnja da su mu pomogli, da sa mesta vinogradara na privremenom radu kao savezni ministar policije postane premijer Republike Srbije.

Dakle, radi se o dva lica koja su bezbednosno interesantna zbog ubistva premijera Đinđića.

Takođe, nikada nije razjašnjeno na koji način je savezni ministar policije od 2000. godine do 2003. godine pomogao u čuvanju Zorana Đinđića, bez obzira što je bio savezni ministar. Imao je odgovarajuće obaveze i ovlašćenja da štiti obe federalne jedinice, rukovodstvo savezne države, ali i rukovodstvo republika.

Veoma je zanimljivo što savezni ministar koji utiče na bezbednost dođe na mesto ubijenog premijera, veoma je zanimljivo što u međuvremenu savezni ministar nikada nije pokušao da razjasni ubistvo Momira Gavrilovića koji je bio pomoćnik u Centru za bezbednost, koliko se ja sećam, ne znam da li sam upotrebio pravilan izraz, bio radnik DB.

Takođe, nikada u vreme njegovog mandata nije razjašnjeno kako je ubijen Boško Buha ispred hotela Jugoslavija, i nisam video taj nivo panike kod njega, s obzirom da se to desilo u vreme njegovog mandata.

Takođe, nikada po meni do kraja nije razjašnjeno uloga ove dvojice koje sam pomenuo koji nisu tada došli iz baze Bonstil sa neke druge strane. Ubistvo premijera Đinđića, na čije mesto, gle čuda je upravo došao moj kolega poljoprivrednik.

Tom prilikom da zamaskira sve to, uhapsio je 12.000 ljudi, kao da je 12.000 ljudi učestvovalo u ubistvu premijera. Kada se vanredno stanje uvelo, da bi se otkrili nalogodavci, počinioci i eventualni saradnici u ubistvu premijera Đinđića.

To svakako nije moglo uraditi 12.000 ljudi, od kojih 9.000 ljudi nije dobilo nikakvu krivičnu prijavu, osim što su im nogom razvaljena vrata, osramoćeni pred komšijama, susedima, itd.

Nikada nije objašnjeno zašto je posle ne rekonstrukcije, već novog izbora Vlade, novi premijer koji je došao na mesto ubijenog premijera, ostavio republičkog ministra policije da bude i dalje republički ministar policije, iako je radnik njegove službe, navodno, a ja verujem pošto je presuda doneta, ubio premijera.

Dakle ako je oficir policije ubio premijera, normalno je da novi premijer prvo otkaže posao republičkom ministru policije, a možda i samom sebi, jer je u to vreme bio savezni ministar policije.

Da bi stvar bila još čudnija, izvršena je privatizacija u korist američkih firmi nekoliko ključnih fabrika na teritoriji Republike Srbije. Priča se, a postoje dokazi da je moj kolega poljoprivrednik u vezi privatizacije DIN-a i DIV-a uzeo pozamašnu proviziju, ali je privatizaciju započeo za vreme „Sablje“, u vreme kad su drugi učesnici morali da se plaše i da paze da li će konkurisati u takvim privatizacijama, s obzirom da je premijer bio moj kolega poljoprivrednik, koji je očigledno bio veoma osvetoljubiv. Sve to ukazuje da opravdano se ovde može postaviti kletva koju je naš narod izgovorio: „Dabogda ti moj kolega poljoprivrednik bio savezni ministar ili ministar policije“. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja žalim što njegov lični snimatelj danas nije tu, što ga je policija lišila slobode, pa je mogao da ovekoveči mog kolegu poljoprivrednika.

Zoran Živković je dobio repliku, po meni, sasvim neosnovano, ali nemam ništa protiv. U toj replici nije demantovao ništa od onoga što sam ja rekao.

Dakle, ja sam decidno tvrdio da je on bio savezni ministar policije u vreme kada je ubijen republički premijer Zoran Đinđić.

Ja sam takođe tvrdio da je moj kolega poljoprivrednik došao na mesto premijera Srbije umesto ubijenog Zorana Đinđića.

Ja sam takođe tvrdio da moj kolega poljoprivrednik, kada je postao premijer, nijednom nije pokušao, čak je ponovo imenovao istog ministra policije, republičkog, koji je dopustio da njegov oficir liši života premijera Zorana Đinđića.

Dakle, ja sam opravdano sumnjao da se to nije moglo desiti slučajno, da neko avanzuje, postane premijer, a tom prilikom, prilikom novog izbora Vlade Republike Srbije ostavi starog ministra policije kome su ubili premijera kao invalida u dvorištu Vlade.

Na kraju da kažem da je moj kolega poljoprivrednik posle ubistva premijera Đinđića došao na bestidnu ideju da mu digne spomenik od kašika i viljuška. Imamo sreće što mu nije podigao od vadičepova. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da su gospoda iz policije tu, a da imamo poznatu agenciju Dveriliks, čestitu, poštenu, onu sa Hilandara, uzmeš 5.000 evra, zakuneš se da nećeš praviti stranku, zakuneš se na ikonu Trojeručice, onda uzmeš 5.000 evra, pa osnuješ stranku i tako nastane „sveti boškić levoručica“.

Dame i gospodo, s obzirom da su oni čestiti i pošteni, a mi svi nepošteni, uključujući i porodice, decu, itd, pošto je policija tu, ja moram da pitam, Vojislav Šešelj je iznosio neke podatke u izbornoj kampanji o nekom novcu koji je proneveren navodnoj stranci. Ja sam se malo raspitao, nisam hteo u kampanji o ovome da govorim, ali mogu da potvrdim nalaze Vojislava Šešelja, jer sam to proveravao peške.

Naime, novac iz izborne kampanje ukoliko ne upotrebite kao politička partija, kao lista, vraća se u državni budžet, znači, nije samo oštećena politička stranka ukoliko se taj novac proneveri, nego i država. Ukoliko je ta pronevera na fiktivnim poslovima, onda se radi, gospodo policajci, o pranju para, utaji poreza, oštećenju budžeta.

Da ne bi bilo da ja izmišljam, da krenemo redom. Postoji u Borči njihova organizacija. Kaže, Branislav Simidžija – Elektro radovi, njima je to svakako poznato. Da bi to uspešno uradili, oni su na svoje kandidate, ovde je ta lista iz 2016. godine, otvorili preduzetničke radnje koje su služile samo za te poslove. Novac je prebacivan za fiktivne poslove, podizan u kešu i tako opran, verovatno završio kod Boška levoručice. Sad imamo pojavu, nema onog stečajnog upravnika, imamo tu zajedničku listu koju možemo nazvati „kradulović, rasulović, del boškić kompani“, sa onako malo „de LJotić kompani“.

Željko Cvijanović, Ivan Cvijanović, Verica Cvijanović, svi sa iste adrese u Borči, 9.698.496,22 dinara, svrha – popravka IT računara. Ne znam da li Borča ima prugu. Jel ima Borča prugu? Ne znam gde je prošla ova kompozicija računara, ali znam da je Nenad Cvijanović brat i drugi sin gospođe bio odbornik Dveri, opština Palilula. Branislav Simidžija im je komšija, Elektro radovi MK-TEL, pa su to podelili na dva naziva radnje, iako se radi o istoj radnji, 5.665.000 dinara. Vi koji ste glasali za tu pojavu „kradulović del boškić kompani“, da znate su možda i mogli preći cenzus da su novac upotrebili za političke svrhe, u političkoj kampanji, da ga nije proneverio, možda bi i bilo cenzusa. Ovako vi, članovi, dok ste davali taj novac, oni su novac koji im je država davala za kampanju preko preduzetničkih radnji stavljali u privatne džepove.

Idemo dalje. Advokatske kancelarije Đurić, Đurić, Đurić, Lažetić, 17. na listi Dveri, demokratskih, časnih, Dveri i DSS, Sanda Rašković Ivić, Boško Obradović, 19. na listi. Dakle, ukupno za advokatske usluge 3.260.000. Kao da su ih branili u Hagu. Onda neke firme koje se zovu dizajn Jefimija, Katarina i Kostadin Mihailović, takođe na listi, 3.900.000. Jelena Manić, opet neki dizajn. Takođe na listi Dragan Manić, iz Kovačice, Crepaja, 91. na listi. Kostadin Mihailović je 139, Katarina 161. Idemo dalje. Nevena Tomić, Borča, takođe, 3.400.000. Sve ukupno na preduzetničkim radnjama. Zašto preduzetničke radnje? Zato što nisu u sistemu PDV-a i Poreska uprava ih retko kontroliše. Sve ukupno 28.000.000 ili 200 i nešto hiljada evra. Dakle, to je novac koji je država izdvojila za fer i poštenu kampanju koju su ovi kamenonosci i mišobacači strpali u svoje džepove, osnovali Dveriliks i glavni izvor im je Aca Stefanović.

Gospodine ministre, o ovoj policijskoj razmeni podataka međunarodnoj, međudržavnoj, a oni su dopustili da Crna Gora bude samostalna, pa je to sad međudržavna saradnja, nisam ja to dopustio, da lepo pitate da li je tačno da je taj njihov izvor zbog privrednog prekršaja uhapšen u Crnoj Gori pre nekoliko godina. Da li je tačno da je potražnja za tim njihovim izvorom bila velika, pa je izručen zbog privrednog prekršaja u Bosni i Hercegovini? Da li je tačno da je taj njihov izvor dobio dva koma nešto miliona evra kredita, ali čak ne ni od DS-a, već od Metals banke, dok još nije bila pod kontrolom DS-a, već Ananija Pavićevića? Da je dobio i da je u privatizaciji kupio voće u Smederevskoj Palanci i veterinarsku stanicu u Smederevskoj Palanci? Proverite to.

Da li je tačno da je raskućio obe te firme i prodao? Da nije vratio kredit? Da ništa nije bilo ni od vraćenog kredita, da ništa nije bilo ni od „Voćara“, a da ne nabrajam da je „Voćar“ nekako razdeljen - „Voćar“, pa „Voćar Stefko“, pa „Voćar Komerc“ itd. Sve te kombinacije i svi ti prekršaji su njih doveli da sad imaju verodostojan izvor, koji je, eto hapšen nekoliko puta, ali ovog puta treba da im verujemo na časnu reč da je to tako.

Dame i gospodo narodni poslanici, politika ne može biti amnestija. Ovih dana su me optužili, a tražim i to da se proveri, za teško kriminalno delo, jer je moje poljoprivredno gazdinstvo se usudilo da u maju mesecu kupi traktor i da podsticaje ostvari u decembru mesecu, na navodnom konkursu koji sam ja namestio kupio sam traktor u maju, ali sam konkurs namestio u decembru, toliko sam bio onako vidovit i to u pokrajini. Da se ta okolnost proveri, tim pre što sam u Republici mogao da ostvarim 65% podsticaja, ali s obzirom da je traktor kupljen na kredit od Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede, moja obaveza je bila da tih 40% uplatim u Fond za razvoj poljoprivrede, što sam i učinio 29. Decembra, da se proveri i ta okolnost da li sam to pravo ostvario i da li sam novac prosledio po Ugovoru o kreditu Pokrajinskom fondu.

Težak sam ti ja kriminalac, pa ja njima, posebno ovima iz stranke bivšeg režima koji po selima imaju običaj da obilaze ona biračka mesta po Popincima, Pećincima itd, sam voljom da ustupim taj traktor, a i da preuzmu mi kredit od 31.000 evra i da mi vrate 10.000 učešća i evo im traktor sa svim privilegijama.

Onda, takođe da se proveri, optužen da sam da kao i poljoprivredno gazdinstvo, moje i očevo porodično, majka je umrla, 60 godina trajemo na istom mestu, na istoj adresi, optuženi smo da smo kupili traktor i imamo nameru da zakupimo zemlju, 200 hektara. Sad zamislite velikog kriminala – seljak je kupio traktor i ima nameru da ore zemlju. Možda da sam kupio jahtu i otišao na Maldive, možda bi onda bio manji kriminalac. Možda da sam kupio stan u Beču, kao njihov pokrajinski sekretar za poljoprivredu, koji je transferisao novac i prethodnom govorniku na organizaciju „Moja Inđija“ za 2008. godinu. Možda bih i ja bio manji kriminalac da sam kupio jahtu…

Hvala.
… da sam kupio jahtu i otišao na Maldive i kupio devet stambenih jedinica uključujući i stan u Beču. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103, 106, 107, od povrede dostojanstva, do prilike da oduzmete vreme gospodi koja su zloupotrebljavala Poslovnik.

Naime, dostojanstvo je povređeno. Ovde se pričalo o fašizmu, onda su nam poslanici govorili o ubistvima, itd.

Kao neko ko je prebijen 2008. godine kao protivkandidat Borisu Tadiću, to ne mogu da nazovem fašizmom, već revanšizmom. Kao neko ko je dobio batine pred suprugom 2007. na 2008. godinu, zajedno sa novinarom, poznatim novinarom koji je takođe prebijen samo zato što posle jedne kontakt emisije Borisu Tadiću i njegovoj pratnji nije odgovaralo ono što sam rekao.

Kao neko ko pamti ubistvo onih vojnika i ulogu Vuka Jeremića u svemu tome, za mene je nedopustivo da nam neko prišiva neki fašizam, da nam prišiva neki ekstremni nacionalizam i zato gospodine predsedavajući tražim da ubuduće, kada gospoda to pomenu, da ih opomenete tim pre što oni imaju najmanje prava da govore o fašizmu, o batinanju, prebijanju, ubistvima, da ne govorim i o tome ko je avanzovao posle ubistva premijera Đinđića, ja sigurno nisam, a oni neka razmisle ko je došao na njegovu poziciju. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo da čestitam strankama bivšeg režima na izuzetno dobrom rezultatu, očekujem da proglase pobedu. Moje pitanje se odnosi na tzv. njihove pobednike.

Da li je tačno, a pitam Ministarstvo finansija, odnosno Upravu za pranje para, koliko sam ja demokratski orijentisan, sada ću i pokazati. Ovo moje saznanje je došlo u vreme izborne kampanje, ali nisam želeo da ga upotrebim i da na takav način neko dođe u poziciju da kaže da to radim u predizborne svrhe.

Podatak je sledeći, da li je tačno da je Aleksandar Šapić, krajem novembra meseca i u januaru mesecu ove godine i krajem novembra meseca 2017. godine, u kešu u jednu našu banku doneo i uplatio, prvo 685 hiljada evra, a potom u januaru mesecu ove godine još 115 hiljada evra? Dakle, ukupno 800 hiljada evra, govoreći da je to njegova lična štednja iz slamarice, i da je taj novac preneo u inostranstvo, odnosno u Italiju, u banku Inteza Saopaolo. Da li je tačan taj podatak i ako je tačan u koju svrhu je Aleksandar Šapić, poznati humanista izneo taj novac?

Takođe, moje pitanje se odnosi i na kredite koje je povukao za svoju fondaciju, privatnu. Da li je tačno da je u isto vreme kada je svoj novac iznosio u belosvetske banke, je kod domaće banke podigao kredit na fondaciju od 400 hiljada evra, time je naravno, sebe izložio, odnosno fondaciju izložio kamati. Meni nije jasno, kako tako human čovek, s jedne strane svoj privatni novac iznosi napolje, a naš donirani novac okamaćuje kod neke banke, odnosno povlači kredit? Da li je taj povučeni kredit možda u humane svrhe završio u izbornoj kampanji? Tim pre, što Aleksandar Šapić poznat kao lični prijatelj i pomoćnik Dragana Đilasa, drugog tzv. dobitnika, u stvari gubitnika, koji zajedno sa svojim koalicionim partnerima dobio 12% manje glasova nego što su oni dobili na predsedničkim izborima.

U vezi Šapića, kako misli da on ima legitimitet koji nama uvek osporava, kada je na izborima na Novom Beogradu izgubio, da li planira da podnese ostavku? U vezi Šapića i Đilasa, poznato je da njihovo bogatstva potiču, posebno Đilasovo, iz studentskog doba, kada je Dragan Đilas imao jedne pocepane patike, pre nego što je počeo kod Slobodana Miloševića 1999. i 2000. godine, da trguje sekundama u RTS-u, i pre nego što je valjda, kažu od dede iz Bosne i Hercegovine nasledio zlatan rudnik i otuda potiče bogatstvo Dragana Đilasa, koje je delimično, zajedno sa Šolakom, koji je prijatelj Soroš fondacije, koga je Soroš ovde poslao 2001. godine da razvija tzv. kablovsku televiziju. Dakle, taj njihov novac, koji navodno potiče spolja, u stvari opljačkan novac od građana Republike Srbije, izgradnjom raznih mostova koji su koštali pet puta više nego što su koštali najskuplji mostovi u svetu.

S tim u vezi, očekujem da mi se odgovori, da li je Dragan Đilas zajedno sa Aleksandrom Šapićem, za vreme dok su vladali Beogradom, privatizovali jednu javnu površinu, ulicu i prebacili je u korist Aleksandra Šapića? Da li su u Pionirskom parku uradili ono što će sledeći moj kolega verovatno pitati, da li su odatle neki objekat koji je namenjen deci privatizovati u privatne svrhe, radi ličnog bogaćenja Dragana Đilasa koji je, eto u Bosni i Hercegovini, nasledio zlatni rudnik svoga dede i tako se obogatio za vreme Slobodana Miloševića, a za vreme Đinđića pokušao da uceni PKB zbog čega je i sam Zoran Đinđić protiv njega podneo krivičnu prijavu. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je bilo gotovo dirljivo slušajući prethodnog govornika i njegovu zabrinutost za socijalna prava običnog stanovnika, običnog građanina. Uvek treba planirati. On je očigledno dobro planirao.

Ja sam predložio zakon o …

Evo ga sad ustaje. Dakle, on je pažljivo planirao, zadužio je Smederevsku Palanku za 4.000.000.000, što je 4,5 ukupna budžeta. Za jedno veče popio je 343 piva i zato je dobio nadimak Hajnekena. Tih 343 piva u kafiću „Atrijum“ su koštala 459.110 dinara. O poštenju je govorio Hajnekena. Ovo su tri krivične prijave koje se u Višem tužilaštvu vode protiv Milojičića, koga narod od milošte zove Hajnekena, je uspeo da popije 343 piva za veče, a pivo je bilo skupo, em ga pio, em se kup'o.

Dakle, radi se o osobi koja je sklapala ugovore na 25 i 50 godina. Za bazen gradski je sklopio ugovor zajedno sa Srbom Simonovićem, zvani Srba Sisavac, to je prvi Isisovac u Srbiji, zato što je isisavao novac iz budžeta Smederevske Palanke, i tako je samo u Inteza banci došlo na naplatu 290.000.000 od one 4.000.000.000 koliko su ukupno zadužili Smederevsku Palanku. Na 50 godina je čovek sklopio ugovor za 2.000 evra godišnje.

Tu je i drugi dokument iz Opštine Inđija. Mi za godinu dana izdamo zemljište za sladoled, za put za sladoled izdamo za 5.000 evra, a on izdao ceo bazen na godišnjem nivou za 2.000 evra na 50 godina, još usput, neovlašćeno, izdao toplu vodu. Dakle, svojim prijateljima izdao toplu vodu.

Niskogradnja, uništio je JKP i sklopio ugovor na 25 godina.

Fudbalskom klubu „Glibovac“ 14.918.000 dinara. To je njegovo rodno selo. Fudbaleri dobijali 4.000 evra, kao da su igrali u „Mančesteru“.

Najbolji je ovaj „Šarplaninac“. Udruženje „Šarplaninac“ za godinu dana dobilo dva miliona i šestod…

Dame i gospodo narodni poslanici, o onom poljoprivrednom zemljištu, posebno uzurpiranom ću razgovarati po nekom drugom zakonu. Sada o saradnji sa Izraelom.

Izrael je ozbiljna država, veoma ozbiljna i po pitanju vojske i po pitanju obrazovanja. Kod njih je gotovo obrazovanje i vojska spojeno. Svako od njih je obrazovan da bude patriota, da ne bude izdajnik. Kod njih nije uslov da mladi naučnik dobije stipendiju samo ako će se rukovati sa premijerom.

Mi smo imali u Vojvodini tamo nekog premijera koji je reklamirao trbušnjake ovako, zvao se Pajtić, zaboravio sam. Ali nisam zaboravio njegova nedela. Marija Bivot, prof. francuskog jezika, naučnica, kaže, program se zvao „pravo na prvu šansu“. U Izraelu ovo ne može da se dogodi, da rukovanje sa Bojanom Pajtićem bude uslov za dobijanje te šanse, odnosno stipendije. To govori ko je fašista. Fašista je onaj ko insistira da svako mora da se rukuje sa njim, da bi ostvario neko svoje pravo. Rukovanje je sa njim veoma rizično. Lično, ja kada bi pružio njemu ruku, posle tog rukovanja bi pogledao da li su mi svi prsti na ruci. Verovatno je mlada profesorica ne želeći da rizikuje da ostane bez prstiju, jer ovaj nešto mora da uzme, odbila da se rukuje i danas predstavnici Bojana Pajtića pričaju o obrazovanju, o fašistima.

Idemo dalje. Izrael je jaka država. Mi smo vojni neutralni. Ovi pre mene što su govorili su pobrkali. Oni su mislili da kada Srbija bude vojno neutralisana, onda je vojno neutralna. Nije tačno. Velika je razlika između vojne neutralnosti i onog što ste vi Srbiju vojno neutralisali, prodajući tenkove i raku za 5.000 dolara. Prodali ste tenkova i oklopnih transportera, to u Izraelu ne može da se desi. Ova saradnja sa njima oko vojne opreme, obuke, to je dragoceno za našu zemlju. Oni su vojno jaki. Oni neće dozvoliti da neko proda tenkove za 5.000 dolara, da pravi zgradu na pašnjaku i da ubira valjda pašnjarinu. To kod njih ne može da se desi. Mi i dalje sa Izraelcima treba da sarađujemo. Treba da naučimo kako da budemo hrabri, ali i mudri. Dosta smo ratovali za druge, vreme je da živimo za sebe.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam pažljivo čekao da nam se poslanik Saša Radulović obrati sa svojim dopunama. Očigledno je otišao, pa zaboravio da se vrati.

Predlogom zakona koji sam ja predložio, a za koji ne insistiram da baš danas bude na dnevnom redu, želeo sam da napomenem narodnim poslanicima da se pripreme za ovaj zakon. Mislim da je saradnja sa Bosnom i Hercegovinom dragocena, posebno po pitanju drumskog saobraćaja, puteva, itd.

Pozdravljam nameru, gospodine Omeroviću, izgradnju auto-puteva koji će ići ne samo kroz Srbiju, ne samo prema Sarajevu, već će se vraćati preko Bjeljine, ponovo u Republiku Srbiju i da na takav način umrežimo ne samo Republiku Srpsku, već i Federaciju, za koju verujem da će nam vremenom biti sve naklonjenija. Auto-putevi su neophodni, a to ovi nesrećnici pre nas nisu shvatili, ne samo za povezivanje naroda i putnika, radnika koji rade na obe strane Drine, jer njima nije bilo stalo do radnika – zašto bi neradnici vodili računa o radnicima, o njihovim pravima, oni su otpustili 400 hiljada ljudi, tako da im prevoz radnika nije ni trebao. Nije im trebao ni prevoz roba, imali su samo uvoz. Čak se i taj transport vršio stranim vozilima. Pozajmljivali su novac, prodali su celu našu privredu i za taj novac, pozajmljeni, i od prodate privrede kupovali su stranu robu. Nisu imali ni potrebe da grade auto-puteve, jedan su napravili iz njive u njivu, to je njihov najveći uspeh, i most koji je spojio za 500 miliona dve mesne zajednice u Beogradu. To je bio veliki uspeh udruženog zločinačkog poduhvata stranke bivšeg režima i stečajnih upravnika.

Zato mi je žao što je onaj stečajni upravnik otišao i zaboravio da se vrati. Mora da traži svog koalicionog partnera koji je otišao na tv duel sa njim.

Auto-putevi nose razvoj. Ova vlast to radi. Gradi auto-puteve. Infrastruktura je preduslov da strane investicije i domaće investicije podignu privrednu moć ove zemlje, da je podignu na preradi, na proizvodnji i bruto domaći proizvod, kao što vidite, prošlog meseca je rastao za 4,2%.

Verujem da će auto-putevi prema Bosni i od Bosne, i prevoz putnika, doprineti ekonomskom razvoju obe države, Republike Srbije i meni drage Republike Srpske, pa i Bosne i Hercegovine, odnosno Federacije.

Dame i gospodo narodni poslanici, Sporazum o trgovinskoj saradnji je za nas veoma bitan. Zahvaljujući naporu ove Vlade, a molim mog kolegu poljoprivrednika da se smiri, a ja shvatam da on i gospođa „vinodelić“ imaju pravo na svoju tugu zbog izgubljenih izbora, svaki trgovinski sporazum za nas je veoma bitan.

Strani investitori, sem što donesu novac u ovu zemlju, donesu i nova tržišta, ma odakle dolazili, gde se ta roba plasira. Zahvaljujući tome, obrnuli smo jedan negativan proces koji je bivša stranka režima, kada je bila na vlasti u zločinačkom poduhvatu zajedno sa stečajnim upravnicima imala u praksi i taj proces smo obrnuli i naša pokrivenost uvoza i izvoza je sa 50 i nešto posto narasla na gotovo 80%. Ostalih 20% nam nadoknađuje strane investicije i na takav način, plus srpska dijaspora koja daje svoj nemerljiv doprinos, na takav način imamo stabilnost kursa za šest godina, kurs evra je porastao svega za jedan dinar ili za manje od 1%.

U njihovo vreme, samo za tri godine njihove vlasti, vlade koje su oni vodili, i koja je bila Vlada opštenarodne propasti, kurs je samo za tri godine rastao za 50%.

Danas oni, koji nemaju nikakav program, nikakvu ideju žestoko se bore protiv stranih investicija. Poslednji njihov pokušaj i aplauz, nažalost, i mog kolege poljoprivrednika u pokušaju i ovi koje je narod kaznio, i to žestoko na izborima, kada su aplaudirali požaru na jednoj od stranih investicija, koja se realizuje u Republici Srbiji.

Za mene je neverovatno da neko ko želi da uposli svoj narod, a oni to izgleda ne žele, jer su ga dobro opljačkali, da ne može lako da se povrati, za mene je aplauz tih nesrećnika bio vrhunac beščašća i ima ona izreka koju je Sokrat rekao „bitange i prevaranti će poželeti vlast i demokratija će im to dati“.

Nažalost, od 2000. do 2013. godine, upravo takvi su vladali.