Ovo je poslednji put da se javljam.

Želim da podržim ovaj sporazum i samo bih rekao ovim evroskepticima po svaku cenu, da znate – jedno je cilj, a drugo je put do cilja. Mi smo sad na putu do cilja. Neophodno je da ne prestanemo ići. Neophodno je da ne idemo unazad. Ali, po pitanju sporazuma sa Kinom i izgradnji železnice prema Evropskoj uniji, očigledno da želimo da se bavimo izvozom, da se bavimo proizvodnjom, da se bavimo normalnim stvarima, da stvaramo, da radimo, da naš budžet bude pun, da naša valuta bude stabilna, da inflacija bude pod kontrolom, da izvoz bude što veći, da uvoz bude pokriven izvozom - sada je 80%, ali biće i 100%, da ne narušavamo devizne rezerve, da u svakom pogledu pokušamo svakog dana, svako od nas, da uradimo ono što je u našoj moći.

Ali vam govorim da ni sporazuma sa Kinom, ni Železarom, ne bi bilo da Kinezi, a i drugi investitori, ne vide da šansa na tom putu do cilja je široko tržište Evropske unije u kom trenutno nastupamo i to je šansa da oni investiraju u ovu državu, da time pojačaju naše devizne rezerve, da ojačaju valutu koja je trenutno druga u svetu i zato treba i evroskeptici da vode računa da ne poplaše investitore koji dolaze iz Rusije i Kine, a koji dolaze zbog toga da plasiraju robu na tržište Evropske unije koje se meri stotinama miliona.

Ostao sam dužan, malo pre je neko prozivao u vezi sporta nekoga iz Pančeva. Taj koji je iz Pančeva prozivao nekog drugog iz Pančeva, gospođa ima stan u Pančevu od 99 kvadrata. Ima stan koji je stekla za vreme dok je bila pokrajinski

sekretar za sport, u Novom Sadu, od 164 kvadratna metra. Taj stan je dovoljan da te njene banatske šore ne moraju da se izvode napolju, da u zimskim uslovima ima mesta da banatske šore održi, tu svetkovinu sportsku održi u svom stanu, koji je dovoljno prostran da se u zimskim uslovima ta neka nova njena igra, sportski neki sadržaj, da se održi u njenom stanu za koji je ona izdvajala milione dinara. Takođe, može i bodi-bilding klub u Pančevu da stavi u svoj stan, s obzirom da je za njega utrošila milione dinara. To sam u obavezi da kažem, a nadam se da ćete podržati saradnju sa Kinom. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji Bogišićeva izreka – „najveća je nepravda kad neko od zla djela svog još kakvu korist ima“. „Najveća je nepravda kad neko od zla djela svog još kakvu korist ima“. Verovatno je čovek bio vidovit i mislio na stranku bivšeg režima.

Sada ću pokušati da opišem najmlađeg Titovog odbornika. Najmlađeg Titovog odbornika koji tamo sedi pod ćiriličnim oznakama, koji nam je doneo registarsku tablicu, veoma gadljiv na latinicu iako uverenje kao najmlađi Titov odbornik, dobio sa 18 godina na latinici. To mu nije smetalo. Takođe, s obzirom da se bavimo investicijama, da se ja bavim poljoprivredom, da razumem poljoprivrednu politiku, ima tu i nekih profesora za zadrugarstvo, a ima veze ona poslovica i izreka Bogišića. Evo u čemu se radi.

Stranka bivšeg režima je povukla kredit od Svetske banke od 12,5 miliona evra, sa lepom kamatom od 1% za razvoj stočarstva na Staroj planini. Konkurs je bio na latinici, ali mom kolegi nije bilo neprijatno da se prijavi. Inače, pripada poslaničkoj grupi koja je bila u koaliciji sa onim američkim savetnikom, koga ja zovem kao pojavu „Kradulović Del Boj kompani“.

Nije mu smetalo da se pojavi na tom konkursu i STAR projekta da uzme 62.000 evra za konsultantske usluge. Navodno je pisao u 1.000 primeraka studije o zadrugarstvu koje ja nisam uspeo da pronađem, pa bih molio sve gledaoce da ukoliko neko ima tu studiju koju je pomenuti kolega pisao, da nam je dostave i da vidimo da li je pisano na ćirilici ili latinici, ali uglavnom bio je gadljiv i na EU. Poslanička grupa je gadljiva na EU, gadljivi su na latinicu, ali na latiničnom konkursu je uzeo 62.000 evra iz STAR projekta, koji je bio namenjen za stočarstvo na Staroj planini, ali eto završio u rukama raznih konsultanata.

Zato je najveća nepravda kad neko od zla djela svog još kakvu korist ima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo postaje zanimljivo. Dakle, član 8, a vama ukazujem na član 103. stav 7. i 8. u obavezi ste da oduzmete ona dva minuta zbog očigledne zloupotrebe povrede Poslovnika. Dopustili ste repliku. U toj replici sam onako malo ja optužen, ali član 8. na koji sam ja podneo amandman govori o tome da ukoliko sva domaća fizička lica, organi, ukoliko primete nezakonito ponašanje, ukoliko neko u investicijama na Staroj planini za stočarstvo uzme za konsultantske usluge 62.000 evra, iako je konkurs na latinici, ja sam u obavezi da to prijavim nadležnim organima. Takva vrsta amandmana je bila i mislim da nisam istupio iz toga.

Ovde je vrlo zanimljivo. Ovde je u povredi Poslovnika rečeno da sam ja uzeo pare u Vojvodini.

Dakle, ja sam poljoprivrednik. Tačno je da sam kupio traktor. Tačno je čak da obrađujem zemlju, tačno je i da imam nameru da zakupim zemlju, a što se traktora tiče, ja ga ustupam prethodnom govorniku, pod uslovom da preuzme kredit, vrati 10.000 evra mog učešća i preuzme kredit šestomesečne rate od 2.948 evra, a za povraćaj moram da mu kažem da podsticaj koji sam dobio sam uplatio, ne uzeo.

Uplatio sam u Fond za razvoj poljoprivrede Vojvodine. Uplatiti, ne znači uzeti.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani doktori koji ste prisutni, kada neko izjavi, a taj je profesor da će govoriti ćirilično, onda vas molim da obratite pažnju na to.

Ovde je jedan dokument, pri čemu ja govorim neistinu. Kolega je izašao, evo njegovog potpisa. Pogledajte dobro. Ovo je na latinici. Ovo je zahtev da mu se isplate sredstva iz STAR projekta Ministarstvu poljoprivrede od 29.11.2011. godine. Dakle, to je onih 60.000 evra, tačnije 57.351 bio isplaćen od tog trenutka, pa je tražio ostatak.

S obzirom, da je ministar policije prisutan ovde, ja molim da se iskontroliše taj STAR projekat, jer tu ima jako zanimljivih zverki, koje su uzele ogromne pare, namenjene za razvoje stočarstva na Staroj Planini. To je ovo pitanje bezbednosti iz amandmana.

Dakle, obratite pažnju, sve je na latinici. Dakle, kad je u pitanju novac, pare, znači, niko nije gadljiv na to, evo ga potpis, pečat, evo više dokumenata, ovde ima 20 i sve je na latinici.

Odjednom kad od najmlađeg Titovog odbornika postaneš član crkveno Pravoslavne organizacije zaboraviš i latinicu i tatu i mamu, zaboraviš sve i onda počneš da guslaš neku svoju teoriju.

Dame i gospodo, ovde smo takođe po pitanju bezbednosti imali bojkot Skupštine. Navodno opozicija ne može ovde da kaže ni jednu reč.

Ja sam tražio izvod i dobio statistiku, kaže opozicija se javila 5.742 puta u ovom sazivu, što je prosek 66,76 puta po poslaniku. Vlast se javila 3.571 put i 21,77.

Dakle, opozicija je govorila tri puta više nego vlast, a po pitanju te poslaničke grupe crkveno pravoslavne ona se javila 122 puta po Poslovniku ili šest puta više nego pripadnici vladajućih stranaka. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107, dostojanstvo Narodne skupštine. Dame i gospodo, ovo nije hala za tehničke preglede.

Dakle, ovaj, da li je registrovan poslanik ili nije, to nije pitanje za parlament. Pošto se bavi poljoprivredom, ja bih očekivao da donese registarske tablice za poljoprivredne mašine.

Očigledno da je on seljak po potrebi, s obzirom da nije u narodnoj nošnji, on je danas doneo gradske tablice, tablice koje idu na automobile, ali ja još nisam video narodnog poslanika sa registarskim tablicama. Doduše, sa brojevima ih ima, ali sa one strane brave.

Gospodine predsedavajući, ja tražim da se uklone ove tablice i da opomenete kolegu poslanika.

Kada smo već kod ćirilice, samo da kažem da su oni bili u koaliciji sa američkim savetnikom američke ambasade, savetnikom američke ambasade Sašom Radulovićem, koji je mene tužio za reči izgovorene za govornicom. Toliko o slobodi govora, privatnom krivičnom tužbom. A ta privatna krivična tužba je dostavljena meni na latinici, pa čak mi je sudija osporio pravo na ćirilicu, s obzirom da je on bio njihov koalicioni partner, oni se čas zalažu za latinicu, čas za ćirilicu, čas za poljoprivredu, čas za audije, čas za crkvu, čas protiv crkve, ali morate voditi računa i ovakve pokušaje kazniti. U suprotnom neko će nam ovde sledeći put doneti bilbord. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega poljoprivrednik, domaći investitor, živi dokaz da vlasti u Srbiji nisu podržavali samo strane investitore, podržali su i domaće. On je živi dokaz. To je bio tovni investitor, 525.000 evra.

Petsto dvadeset i pet hiljada evra, plus tri miliona dinara. Toliko je podstaknut taj domaći investitor. Ali, gle čuda, on uzme taj kapital, pa ode na ostrva koja se zovu Devičanska ostrva, u zagradi Britanska i registruje firmu „Vinemont Ventures“, Tortola, Rej Taun, Devičanska ostrva, Britanska, registarski broj da ne čitam. Mi mu dali pare da otvori neka radna mesta, on otišao na Devičanska ostrva i tamo osnovao firmu.

Posle toga je kupio stan od 500.000 evra na Vračaru. Iz Niša prešao u Beograd. A vinogradi su bili u Krčedinu, registrovao ih na osnovu parcela, poljoprivredno gazdinstvo na osnovu parcela iz Merošine, kao Krajkovac, pravi jedan galimatijas. Radnici koji su radili u vinogradu su ostali neisplaćeni. Novac je podeljen između njega i Miodraga Kostića. Znači, 1/3 je išla u „Empresu“ njegovu firmu, druga 1/3 je išla Miodragu Kostiću, takođe velikom investitoru kome je on pomagao dok je bio premijer i ministar unutrašnjih poslova saveznih.

Dame i gospodo narodni poslanici, šta možete da očekujete od takve vrste investitora za koji ne znam da li je domaći ili strani, uglavnom radi se o praznom čoveku punom sebe. Hvala.

Članovi 103, 108. i 109. Moj kolega poljoprivrednik je iskoristio povredu Poslovnika za repliku i pri tome naravno, izrekao niz neistina. Time je povredo Poslovnik zbog čega ste mu trebali izreći mere. Sem člana 103. i član 108. i 109. prvo upozorenje, potom opomenu.

Ja držim registracionu prijavu gde je njegov suvlasnik na Devičanskim ostrvima bio Miloš Pudar, osoba poznata po šećernoj aferi. Takođe, u ovoj fascikli, a on je u svojoj povredi Poslovnika više puta izrekao neistinu, imam svu dokumentaciju koju mogu da dam bilo kome na uvid, da ono što sam govorio je tačno, a ono što je on govorio netačno i da je bilo podložno kaznama iz člana 108. i 109.

Iz njegove firme „Empresa“ nestalo je 138.000 flaša vina. Utaja poreza je bila 17 miliona. Još nešto da vam kažem, iz njegove firme nisu samo nikli stanovi na Vračaru, jedan od zaposlenih je otišla za sekretara u Tužilaštvo za ratne zločine, sa iskustvom u proizvodnji grožđa i vina, bez pravosudnog ispita. To je ta njihova čuvena država, to su te njihove čuvene investicije.

Vi ste gospodine predsedavajući, s obzirom da imam celokupnu dokumentaciju, bili u obavezi makar da ga upozorite da ne koristi povredu Poslovnika za repliku. Budući da ste mu oduzeli to vreme, ne tražim i ne insistiram na tome da se o ovome glasa i da mu izreknete neku meru, jer on je sebe već kaznio. Gde on dođe, tu trava ne raste i zbog njega su u ono izborno veče umesto šampanjca, koji je pripremio iz svoje vinarije, u njegovom štabu služili šećer i vodu. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao narodni poslanik i predsednik Narodne seljačke stranke, moram da izvedem jedno poređenje. Samo u Vojvodini imamo obradivog poljoprivrednog zemljišta 1.680.000 hektara. Holandija ima isto toliko, ali daleko manje kvaliteta. Holandija u ovom trenutku izdvaja 79, odnosno izvozi 79 milijardi evra poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, Srbija 3,2. Suficit nam je 1,6. Danska koja ima nešto manje poljoprivrednog zemljišta nego Srbija izvozi 23 milijarde. Mi moramo nešto naučiti od njih.

Perspektiva EU kako oni kažu u narednom periodu je malo mešovito poljoprivredno gazdinstvo. Mnoge od Srba, poreklom Srba nemaju naše državljanstvo, zato i amandmani imaju smisla. Možda neko od njih iz administrativnih razloga ne može trenutno da primi naše državljanstvo, a možda bi se bavio preradom i malom poljoprivrednom proizvodnji, možda bi to uradili i Rusi. Evo, ministar zna.

U moje selo koje ima, Nove Karlovce, koje ima 3.200 stanovnika doselilo se nekoliko ruskih porodica. Dobijaju se privremeni boravak, sad su dobili stalni boravak neki od njih, jedna porodica koja ima sedmoro dece se na malom poljoprivrednom gazdinstvu bavi poljoprivrednom proizvodnjom i malom preradom, i od toga živi i zadovoljna je.

Ne razumem kolege iz opozicije, zašto su toliko protiv da se na takav način suzbije siromaštvo. Lako bi mi nahranili glade i siromašne, ali ne možemo da nahranimo one njihove investitore koji su uvek gladni i alavi. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam još čuo za ne nameran amandman. Naravno da sam namerno podneo amandman, bez namere se oni ne mogu ni podneti.

Tražim od vas, predsedavajući, da mi izvučiete statistiku koliko od početka ovog saziva je vremena potrošila vlast u nastupima u Narodnoj skupštini, koliko vremena je potrošila opozicija. Takođe od vas, gospodine predsedavajući, i od predsedništva Skupštine tražim i po broju javljanja da se izračuna koliko puta su se za reč javljali predstavnici vlasti, stranaka koje podržavaju vlast, a koliko puta su se javili predstavnici opozicije i da se to podeli po poslaniku.

Tvrdim odgovorno, podneću ostavku ako nije tačno, dobićete podatak da je opozicija imala daleko veći broj javljanja po poslaniku nego što to imaju partije koje podržavaju Vladu.

Istina, rekao sam da mi je dojadilo da deset sati sedim ovde kao glineni golub i da slušam napade na Vladu i na stranke koje podržavaju Vladu i da stoga poodavno podnosim amandmane, da mogu da na određen način one rezultate koje smo postigle predstavim građanima. Rekao sam da sam te amandmane podneo da bi građani imali šta da čuju, za razliku od njih od kojih ništa pametno ne mogu čuti.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi na selu poodavno znamo šta je rodna ravnopravnost. To je podela muke i žuljevite ruke.

Poljoprivreda jeste naša šansa, ali samo ako uporedo podižemo i prerađivačku industriju i energetiku. Poljoprivreda može da proizvede energiju potrebnu, bio dizel recimo, potrebnu za zasnivanje poljoprivredne proizvodnje primarne, ali takođe poljoprivreda može kroz stočarstvo i bio masu da proizvede električnu energiju, pomoću koje poljoprivredne proizvode, koje prave poljoprivrednici, ovi u preradi mogu da prerade u gotove proizvode.

Da bi povećali subvencije, morali bi imati prerađivačku industriju, da imamo odakle da uzmemo novac da bi ga uputili u primarnu poljoprivrednu proizvodnju.

Građani treba da znaju, a i poljoprivrednici, da naše subvencije koje rastu iz godine u godinu sve više nisu samo u korist poljoprivrednih proizvođača, već u korist potrošača, u korist države, a posebno prerađivača, da budu sigurni pod kojim uslovima mogu da dobiju sirovinu.

Država je sigurna od mogućih vojnih i ekonomskih pritisaka, koji se ne daj Bože mogu ponoviti, a potrošači su uvek sigurni da će biti dobro snabdeveni.

Poljoprivreda može da napravi mnogo toga i 2012. godine bivši režim je izdvajao 19 milijardi, a mi danas izdvajamo 34 milijarde za poljoprivredu i ja se nadam da razvojem prerađivačke industrije, da će ubuduće to biti više.

Mi moramo biti vredni, posvećeni. Treba i da budemo složni, jer bi sloga bila već pola uspeha. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima stara izreka, bolje je patiti za selom, nego patiti na selu. Nažalost, sa sela u poslednje vreme, po pitanju isprava vode dva puta; jedan put vodi u svet, a drugi put je još gori, vodi na onaj svet. Na nesreću sela, ne vraćaju se ni jedni ni drugi. Sela su postala zbir manjih ili većih staračkih domova.

Za vreme stranke bivšeg režima, zapušteno je oko 400.000 hektara zemlje, poljoprivedno obradivog zemljišta. Bilo bi dobro da se neki od njih vrate, posebno oni koji su otišli u svet, ako već oni koji su otišli na onaj svet ne mogu. Možda trenutno imaju strano državljanstvo, nama to nije bitno, nama je bitno da se oni vrate, da svojim iskustvom iz belog sveta makar doprinesu, ako ne primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, ono preradi.

Samo da vas podsetim da u energetici, a to je praska u Evropi, na ovih 400.000 hektara, to će mi gospođa Tomić pomoći, zapuštenog poljoprivednog zemljišta. Može da se proizvede energetska vrednost biomase od dva miliona tona dizela. Dakle, energetska vrednost od dva miliona tona dizela, koji bez poreza i akciza vredi preko 1,4 milijarde evra. Dakle, oni svojim iskustvom mogu da pomognu, a mi svi treba da razmišljamo kao i oni, ukoliko želimo da imamo više, moramo i mi sami biti nešto viši. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, veliki srpski pisac Dučić je rekao – najgore je biti star, bolestan i siromašan. Nekima je smešno. Nemojte, gospodine Meho, samo vi o Dučiću.

Upravo ta nesreća je zadesila srpsko selo. Mi smo se devedesetih godina, dok smo podnosili na selu teret ekonomskih i vojnih pritisaka na našu zemlju, a samim tim i teret socijalnog mira, nadali, a to smo mi koji smo se borili za promene i obećavali, da će to posle 2000. godine selu i seljacima biti vraćeno. Nažalost, taj ugovor sa narodom, sa selom i sa seljacima nije ispoštovan i snašlo nas je ono što je Dučić rekao – stari, bolesni i siromašni. Umesto nama, „šteta“ je nadoknađena onima koji su se bogatili dok smo za vreme sankcija svi siromašili. Tajkuni su stekli po 30.000 hektara zemlje, samo njih trojica imaju 100.000 hektara zemlje.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje poljoprivrede više nije samo pitanje poljoprivrede i sela, već i demografije. Hiljadu i 200 naseljenih mesta ima manje od 100 stanovnika i obično su uzduž granice, Srbija se prazni. Zato vredi da se vrate oni koji su izašli iz naše zemlje, iako imaju strano državljanstvo, i da kroz preradu i ulaganje u poljoprivredu probamo da zadržimo postojeće stanovništvo, a poneko i vratimo. Da bi nam bilo bolje, dame i gospodo, mi sami moramo biti bolji. Hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanici, političare, one koji vode državu, gradove, pokrajinu, lokalnu samoupravu treba ceniti po onome šta čine za državu, šta čine za društvo, šta čine za druge, a ne po onome šta čine za sebe.

Ovi pre nas su to okrenuli. Prvo su gledali šta mogu da učine za sebe i obično je to bilo i protiv naroda i protiv države. Šta je rezultat toga? Nepoštovanje zakona. Šta je drugi rezultat, recimo na selu? Za 10 godina, onih 10 godina kada su izneli po međunarodnim organizacijama 51 milijardu dolara, izvršena je divlja predatorska privatizacija. Na desetine hiljada hektara postalo je vlasništvo njihovih prijatelja tajkuna. Nestale su zadruge, kapital se više nije investirao na selu i oko sela. Stoku su proterali sa farme, radnike otpustili. Nestalo je 300.000 grla krupne stoke, krava.

Nestao je stočni fond koji je vredeo oko 600 miliona evra godišnje. Tih 600 miliona evra ispraznili su farme, ispraznili su klanice, uvozili su meso sumnjivog kvaliteta i punili onkologiju. Tih 600 miliona evra su gubili naši farmeri godišnje, gubili naši klaničari, gubili radnici.

Mi hoćemo da vidimo Srbiju njiva i šljiva, Srbiju radnika i seljaka, momaka i devojaka. Tu Srbiju mi vidimo, za razliku od one koju su oni upropastili. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad vam poenta ekonomije, dođu iz čačanske biblioteke i kada neko priča o budžetu, investiciji, o proizvodnji, a celu svoju užu familiju zaposlio u javni sektor, onda vam još priča i o partokratiji.

Neko ko je u parlament ušao na listi sa DSS, koja je 2007. godine parafirala čuveni SSP – Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Tim sporazumom je dozvoljena preterana i prerana liberalizacija. Dakle, uvoz. Čovek koji je ušao na listi, sa onima koji su otvorili vrata uvozu širom, danas priča o zaštiti domaće proizvodnje.

Da bi se to nadoknadilo, dame i gospodo narodni poslanici, država mora ofanzivno da neguje proizvodnju radi izvoza. Kapital je stran, ali sva preduzeća u Srbiji su domaća i posluju po domaćim uslovima, domaćim prilikama, sa domaćim računima, itd.

Svaki od tih investitora sa stranim kapitalom, da tako nazovem, je sa sobom doneo i komad tržišta. Time je nadoknađena ona šteta koja je prouzrokovana koalicionim partnerom prethodnog govornika, koji je pokušao tako nadahnuto da govori o zaštiti domaće privrede, a u parlament ušao sa onima koji su ugrozili domaću privredu.

Dame i gospodo narodni poslanici, male zemlje mogu da se izvuku samo ofanzivnim izvozom u takvim prilikama u kojima smo mi danas, ali po pitanju zaštite investitora, ja moram reći da je pomenuti gospodin pokušao u gradski parlament da uđe sa „Sašom Rasulovićem“, koji je izjavio 2014. godine, na početku 2014. godine – Ne ukidamo subvencije za investitore; i pri tome posebno naglasio stranku i potrebu da oni postoje.

Sada ja ne znam da li je to podvojena ličnost koja ovde nastupa, sa jedne strane ulaziš u parlament sa onima koji ugrožavaju domaću proizvodnju, sa druge strane pokušavaš u drugi parlament da uđeš sa onima koji su za strane investitore posebno da se nagrade, a ovde pričaš sasvim drugu priču.

Domaći investitori, ovo su podaci, da kažem, do pre godinu i po dana, 132 puta su dobili subvencije, a oni sa stranim kapitalom, koji takođe ovde osnivaju domaće firme, su dobili 116 puta. Dakle, ipak je Vlada favorizovala investitore sa domaćim kapitalom, barem po ovom broju.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova Vlada i ova vlast želi da učini dobro, ali u Srbiji kada želite da učinite dobrom nemojte očekivati od ovakvih da vam sklone neki kamen sa puta. Možete očekivati samo da vam navaljaju neku kamenčinu na put i pokušaju da vas spreče da izvučete zemlju iz nevolje u koju su ih upravo oni gurnuli. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog višestruke povrede od više predsedavajućih člana 103. stavovi 2. i 3 – narodni poslanik koji ukazuje na povredu Poslovnika to može da učini neposredno po učinjenoj povredi.

Slušao sam i kolegu Šarovića i nisam čuo nikakvu uvredu kolegi koji je govorio pre mene. Dakle, ukoliko je želeo da reklamira povredu Poslovnika, to je trebao učiniti neposredno po učinjenoj povredi. Očigledno iz govora koji je on održao ja to nisam zaključio. Možda je on imao neki telefonski poziv za TV duel, pa je otišao tamo, pa se zaboravio vratiti, odnosno otišao je i nije se vratio, propustio je priliku da reklamaciju Poslovnika učini u pravom trenutku.

Ubuduće, s obzirom da se ovo ponavlja od više narodnih poslanika, morate voditi računa da se to čini neposredno po učinjenoj povredi, a ne kada se neko seti, kada se neko priseti. Hvala.