Dame i gospodo narodni poslanici, apelujem na Vladu i državne organe, a malopre je o načinu na koji deluje naša vrla opozicija govorio i predsednik Lukašenko iz sopstvenog iskustva, dakle, tražim od nadležnih organa da se proveri da li je porez na dohodak građana platio Jugoslav Ćosić, vlasnik firme, većinski vlasnik 90% firme „Ki konekšn“ i sa njim rodbinski povezana osoba od 10% vlasništva u firmi „Ki konekšn“, registrovane u Beogradu?

Radi se o novcu koje je u poslednjih godinu dana dobio kao savetnik Baški Mulaja, vođe tropojske mafije, narko dilera koga UN, ne po mojoj tvrdnji, već po tvrdnji i dokazima koje je izneo Nebojša Medović, jure za pranje para i za prodaju narkotika. Naravno da naša vrla opozicija, kada priča o narkoticima, pokušava da to prebaci na firmu „Jovanjica“, gde je pohapšeno devet osoba odmah, pribavljeni su svi dokazi, sve se procesuira itd. Naša vrla opozicija zaboravlja da im je glavni finansijer, investitor, u njihovo vreme, bio Šarić, vodeći narko diler, čovek kome su prodavali preduzeća po Vojvodini.

Danas su to zaboravili i pokušavaju u slučaju koji se procesuira da izvuku neke poene i da to pripišu današnjim vlastima koja energično suzbija trgovinu narkoticima. S tim u vezi zaboravlja naša vrla opozicija da je programski direktor N1 televizije, ne registrovane luksemburške televizije, bio savetnik vođi narko bosu, vođi tropojske mafije, albanske mafije za 249.000 i nešto evra.

Mene interesuje da državni organi utvrde koliko je plaćeno poreza na dohodak građana, jer se za taj novac, makar trebao platiti porez za takav posao, ako je to uopšte neki posao, takva vrsta savetovanja jednog narko dilera. Takođe da se proveri, s obzirom da je novac iz firme „Ki konekšn“ išao na privatne račune Jugoslava Ćosića i rodbinski povezane osobe, šta se desilo? Da li je plaćen porez na dohodak građana za 335.000 britanskih funti koje su primili i podigli sa više računa, s obzirom da je general Simović, da li je tako, gospodine Martinoviću, dobio 200.000 evra za martovski puč…

(Aleksandar Martinović: Funti.)

… funti, pardon, britanskih funti, a Jugoslav Ćosić i drugi osnivač „Ki konekšna“ su dobili 335.000 funti? Takođe da se proveri na ukupno 510.000 evra da li je plaćen porez na dohodak građana i na onih 147.000 dolara i na onih 37 miliona dinara, koliko su ukupno, u poslednjih nekoliko godina, podigli? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre podne je bilo nedoumica u vezi podrške poljoprivredi.

Moram neke moje kolege i sa ove strane da ispravim, jer su propustili da kažu da država izdvaja 115% više sredstava, u evrima govorim, nego što je to bio slučaj pre 2012. godine.

Što se područja sa otežanim uslovima rada tiče, moram reći da tek tu oni nailaze na podršku Vlade Republike Srbije. Posle 2012. godine nivo podsticaja za područja sa otežanim uslovima rada za poljoprivredu je 65%, 65% ukoliko radite u tim područjima poljoprivredne poslove za koje u ostatku poljoprivrednici dobijaju 50%. To je neka vrsta pozitivne diskriminacije i moje kolege su propustile da iznesu tu činjenicu.

Takođe po pitanju broja, recimo grla koja su neophodna za dobijanje premije subvencija u ovim područjima koja nisu sa otežanim uslovima rada, morate imati najmanje tri krave da bi se na vas primenili podsticaji te vrste. U područjima sa otežanim, kako oni kažu, marginalnim područjima dovoljno je imati samo jedno.

Po pitanju ovaca, jel tako gospodine Martinoviću, tu je potrebno ne da ovce lepo bleje, nego područjima sa otežanim uslovima rada možete imati 10 ovaca i dobiti podsticaje na nivou 65%. U ovim drugim područjima, 30 komada i dobijate 50%. Znači, maksimalno su favorizovana ova područja sa otežanim uslovima rada kao što su Svrljig, Gadžin Han, Crna Trava, opštine o kojima se ovde govorilo.

Moje kolege iz najbolje namere su propustile da kažu tu priliku. Recimo, po pitanju prihoda od poljoprivrednog zemljišta koje se izdaje u Vojvodini, jedan deo, ja ne volim taj izraz da kažem, jedan deo se uplaćuje za tzv. uži deo Republike Srbije. Iz tog dela budžeta poljoprivrednici na teritoriji Vojvodine nemaju pravo podsticaja, recimo za bunare, uređivanje poljoprivrednog zemljišta, već samo područja koja oni nazivaju marginalna, ja zovem sa otežanim uslovima rada.

Dakle, postoji više načina na koje maksimalno favorizujemo upravo područja sa otežanim uslovima rada koja su ovde nabrajana, sa ciljem da zadržimo to stanovništvo, jer mera podsticaja i premija nije samo zbog poljoprivrede, već i zbog demografije. Pokušavamo da stanovništvo koje još uvek živi na selu zadržimo i zato vršimo takvu vrstu pozitivne diskriminacije da neko ko se bavi istim poslom na jednom delu područja sa otežanim uslovima rada, tzv. marginalna ima daleko veća prava nego mi ostali koji radimo u drugim područjima, gde imamo 50%, odnosno nešto niža prava upravo zato da ta ne naseljena i slabije naseljena mesta sa otežanim uslovima rada imaju bolje uslove i da dobiju više novca. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je, čini mi se, reč o taksama za detektive, privatno obezbeđenje itd. Ja bih voleo da se pojavi konačno detektiv koji može i koji želi na ozbiljan način, a tu, pre svega, mislim na tužilaštvo i pravosuđe.

Naš narod misli da kada pobedite na izborima, da ste vi odgovorni vršeći vlast i za pravosuđe, za nepravde koje pravosuđe isporučuje, jer često pravosuđe štiti krive, a kažnjava nevine. I obično je kriva vlast za to, a pri tome, nezavisno sudstvo sastavljeno 2009. godine, po nalogu ovih nesrećnika koji sada bojkotuju Narodnu skupštinu, tužilac Zagorka Dolovac, koju je ovde Borko Stefanović kovao u zvezde, pa mu sad kao ne valja.

Ja bih voleo da se među njima pojavi neko i da se pojavljivao neko ko je mogao, recimo, da ispita plovila, ova velika plovila, ne čamac koji ima radnik na Dunavu, ne radnik koji odmara na Fruškoj Gori, već ovi koji imaju jahte i odmaraju na Maldivima, belosvetskim ostrvima, luksuznim destinacijama. Da se vidi kako to dobitnici tranzicije, recimo, Miodrag Kostić, koji je malopre, čini mi se, ovde bio pomenut, ne samo kako je kupio jahtu, znači, kroz privatizaciju, kao srećni dobitnik privatizacije kupiš šećeranu za tri evra, pa onda još napraviš šećernu aferu, nije on šećer prepakovao u inostranstvu, već nama.

Zato je cena šećera u Srbiji bila dugo 600 evra tona, zato što je preferencijalna cena u Evropi takođe bila 600 evra. Šećer je gotovo duplo bio jeftiniji u Bosni. Ali su namerno žuti držali cenu šećera da celokupnu proizvodnju koju je Srbija imala izvezu napolje, po preferencijalnoj ceni, a onda, ta cena je bila ista na našem tržištu, onda šećer od šećerne trske prepakovao nama. Ali, uhvatili su ga, jer su videli da bilansi proizvedenog i izvedenog šećera se podudaraju. I naša zemlja je platila kaznu.

Ja bih voleo da se proveri zašto tako jedan srećni dobitnik jahte registruje u stranim zemljama da ne bi platio porez, zašto izbegava na način na koji to izbegava N1 televizija? Zašto si ovde kroz privatizaciju zaradio milione i milijarde, a ne želiš ni da jahtu registruješ na sopstvenu zemlju gde si ostvario takve enormne prihode?

Šteta koju su oni naneli kroz privatizaciju kombinata i zadruga je enormna, zato što su stočni fond poklali, radnike otpustili. Naša klanička i prerađivačka prehrambena industrija radi sa 30% do 40% kapaciteta. To je drugi štetni efekat privatizacije koja je izvedena. Treći štetni efekat je pljačka poljoprivrednika, individualnih, jer su kroz kupovinu zadruga i kombinata kupili i otkupne stanice, koji ono što seljaci privatno proizvedu, a to je gro proizvodnje, kroz kontrolu, kroz vagu, kroz lagu itd, i dalje ih pljačkaju.

Dakle, postoji nekoliko negativnih efekata privatizacije, odnosno grabizacije koju su oni izveli.

Zato bih voleo da se pojave privatni detektivi i sve to kazne, ispitaju i kazne krive, a zaštite nevine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o oružju, o taksama. Čisto zbog političkih protivnika, da znaju da se to ne radi na način na koji to opisuje Gajtandžijeva, kako se zove bugarska novinarka, osovina Gajtandžijeva – Marinika. Dakle, ne radi se to tako, kao što one govore. To što su one radile je donelo bugarskoj namenskoj industriji poslove od 80 miliona evra. To je gospodin Orlić govorio, a „Krušik“ i naša namenska industrija je dobila 80 miliona evra manje. Dakle, taj posao nismo sklopili, a nismo ga sklopili zato što su Bugari imali saveznike, a sada u štampi piše da vlasnici određenih namenskih poslova u Bugarskoj su usko povezani sa kupcem „Dajrekt medije“ Dragana Đilasa. Znači, poslovni partner Dragana Đilasa je ujedno i partner onih koji su profitirali na nevolji naše namenske industrije koju je prouzrokovala gospođa Marinika i Gajtandžijeva, čini mi se da se tako zove bugarska novinarka, možda nisam dobro izgovorio. Ako sam to pogrešio, izvinjavam se i Mariniki i bugarskoj novinarki. Dakle, mislim da je to samo nastavak rada, jer svi misle da namenska industrija samo proizvodi oružje, municiju za strane zemlje.

Namenska industrija radi za našu vojnu tehniku, za našu vojsku i ukoliko uništavate namensku industriju vi uništavate i vojnu moć ove države. Mislim da je to njihov cilj. Ono što su počeli 2000. godine žele da nastave.

Dakle, ostavili su jedan pokvareni MIG bez akumulatora i to je ono što su ostavili. Sada su protiv aviona 14, dakle, cele eskadrile, MIG-ova 29, generacije četiri plus. Oni su i protiv ovih helikoptera koje zapadnjaci zovu „vatrene kočije“.

Dakle, oni su protiv vojne moći države Srbije. Oni su navikli, Boris Tadić, Vuk Jeremić, koji je dopustio da ih gotovo u centru Beograda ubiju dva vojnika, još da ih okrive da su izvršili samoubistvo, što je ona istraga 3D u potpunosti opovrgla. Dakle, radi se o ubistvu vojnika koje su prikrili u najvišem državnom vrhu.

To su ljudi koji optužuju našu namensku industriju da ne znam šta je uradila, da je neko izvozio oružje itd, a oružje se i proizvodi i izvozi. Naš cilj je da više izvezemo, nego što uvezemo, da imamo pozitivne bilanse iz svih oblasti.

Ovde se govori o taksama šta sve treba. Dakle, treba vam: Upis u Registar lica i taksa 19.080 dinara, za Dozvolu za obavljanje spoljne trgovine 12,720, pa idete sledeći papir, Međunarodni uvozni sertifikat, pa imate izdatu Dozvolu za obavljanje spoljne trgovine, pa imate izmene i dopune Rešenja za upis u Registar lica, pa imate o identifikaciji robe, pa imate o potrebi kontrole spoljne trgovine za fizičko lice, za dozvolu za obavljanje spoljne trgovine kontrolisanom robom naoružanje vojna oprema, pa onda imate Izvod iz Registra lica ovlašćenog za obavljanje poslova spoljne trgovine u oblasti naoružanja i vojne opreme, Potvrda o upisu u Registar lica ovlašćenih za obavljanje poslova spoljne trgovine u oblasti naoružanja 5,000 dinara, evo rekao sam i neke cene, za Rešenje o saglasnosti za izvoz tehnologije, za rešenje o opozivu tajnosti podataka iz dozvole, znači za Rešenje o opozivu tajnosti podataka, to onaj lažni uzbunjivač itd. špijun, koga žele da pretvore u uzbunjivača itd.

Ukupno je ovde potrebno dva, četiri, šest, osam, deset, dvanaest, četrnaest… Jedno 16 raznih dozvola, rešenja itd. da bi se neko bavio izvozom naoružanja i opreme.

Čisto da kažem da ovi koji su nam od vojske napravili umesto dobro naoružanu, dobro razoružanu vojsku i umesto vojno neutralne zemlje i vojske napravili vojno neutralisanu, čisto da gledaoci znaju da nije tačno ono što tvrde Gajtandžijeva i Marinika, da je to apsolutna laž. Hvala.

Neću dugo, gospodine Orliću.

Drago mi je što ste podrobno potvrdili sve ono što sam ja sumnjao. Samo pitam Zagorku Dolovac – šta se čeka i zašto se ne preduzmu mere iz nadležnosti tužilaštva, ako ne može protiv Gajtandžijeve, odnosno protiv Marinike? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, po pitanju gonjenja, po pitanju pravosuđa, ja ću da podržim prethodnog govornika. Verujem da on kao pravnik i te kako poznaje slabosti našeg pravosuđa.

Setite se samo Majića. Ljudi, setite se Majića, setite se njegove presude da pedofil nije kriv, jer nije znao da je pedofil, da je to zabranjeno. To je neverovatno. To uradi sudija Apelacionog suda.

Setite se njegovog oslobađanja albanskih terorista koji su ubili 80 Srba i 250 mučili, koje je oslobodio odlukom Apelacionog suda i Vrhovni kasacioni sud to ocenio kao kršenje zakona od strane sudije. On nije razrešen. Dakle, iste te sudije iz Vrhovnog kasacionog suda sede u Visokom savetu sudstva i to je jedan od razloga zbog čega on mora biti razrešen. Ja ću vam navesti još jedan primer kako se to radilo.

Šećerna afera koju su pominjali nije jedina šećerna afera. Postoje dve šećerne afere, tri. Jedna je bila kod prodaje šećerana, druga šećerna afera, slatka afera, za Miodraga Kostića i ove žute je bila ona kada je izvozio i prepakivao šećer ovde i treća afera je kraj 2011. godine, kada je odlukom Vlade Mirka Cvetkovića kupljeno od Miodraga Kostića 15 hiljada tona šećera ili 15 miliona kilograma za 13 miliona evra, što je cena 86,6 evrocenti. Preračunato u dinare, to je 103 zarez nešto dinara. A cena šećera na današnji dan je još uvek 63 dinara.

Znači, razlog je njegova dobit, ničim izazvana, 40 dinara. Na 15 miliona kilograma, 600 miliona ili pet miliona evra. Znači, bez znoja, bez muke, pet miliona evra i to, naravno, na račun proizvođača šećerne repe. Ako je zaradio pet miliona evra na trik, da znate da mu je tog trenutka i šećer i novac ostao kod njega i do dana današnjeg taj šećer ne može da bude povučen, jer nema na tržištu poremećaja da bi mi sad iskoristili tih 15 miliona kilograma šećera. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prijava imovine, prijava imovine posebno za političare i za Agenciju za sprečavanje korupcije je nešto što je najbitnije, sada i mediji. Sada zamislite kada neko posle ubistva Đinđića uspe da se ubaci u DS, dobije javnu funkciju, prvo u Tadićevoj kancelariji, pa onda ministar za NIP.

Zamislite, stave kozu da čuva kupus. Nacionalni investicioni plan, a nacionalni Đilas vidi kao svoj. Pa, onda postane krado, gradonačelnik, ili bolje reći kradonačelnik. Spoji javnu funkciju sa privatnim biznisom. U privatnom biznisu firme mu prihoduju 619 miliona evra, prijavi imovine imovine za 25 miliona evra, prihodi 619, a profit 100 miliona evra. Pri tome, zahvaljujući tome što je spojio javnu funkciju sa privatnim biznisom pravi dug u Beogradu 1,2 milijarde, na javnoj funkciji, a na privatnoj prihod 619 miliona evra.

Još nešto, sada priča o slobodi medija, on, koji je kroz oglašavanje imao pravo da oglašava najpoznatije robne marke, zahvaljujući tome što je preuzeo reklamno tržište RTS, Studio B i drugih javnih glasila. Onda zahvaljujući tome kontroliše sve medije. Jer, ukoliko loše pište o Đilasu i Tadiću, ukoliko ste opoziciono nastrojeni, kao što danas imate pet, šest štampanih medija i nekoliko televizijskih, onda ne možete da dobijete reklamu, onda ste ugroženi finansijski, i ne smete ništa da pišete protiv Đilasa, koji je spojio javnu funkciju sa privatnim biznisom i prihode stotine miliona evra.

Zato mislim da je vreme da se ispita to što je radio, da se ne bi desilo nekad u budućnosti da se, ne daj Bože vrati na vlast i da ponovo to radi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prijava imovine. Ja i dalje insistiram na ovoj sirotinji Saveza za Srbiju, Draganu Đilasu da se jednom tužilac uzme i da proveri Most na Adi, podzemne kontejnere, Bulevar kralja Aleksandra i sve druge njegove afere, a posebno sa oglašavanjem, sa njegovim radom na medijskom tržištu.

Mnogo je ova zemlja propratila. Mnogo su reforme odgođene. Da li je tako, gospodine Orliću? Mnogo se toga desilo upravo zbog toga što je ovaj bogataš, ovaj tajkun kontrolisao državni RTS i sve druge privatne, elektronske i štampane medije, zahvaljujući reklamama.

Dakle, kod njega su sekunde bile jeftinije nego na RTS. Ako kupite od Đilasa sekundu za RTS, ona je jeftinija nego ako tu isto kupite od RTS. Isto je bilo i za Pink, za Studio B i za sve elektronske i štampane medije.

Štampani elektronski mediji koji nisu bili po volji Dragana Đilasa, koji su loše pisali o Jeremiću, Tadiću, Đilasu i Šutanovcu, koji su morali, uprkos tome što su sve o njima znali, da pišu lepo o njima, svi koji su loše pisali nisu mogli da dobiju reklamu, nisu mogli da dobiju novac od reklamnog tržišta i na takav način su ostali bez prihoda ili su morali slepo da slušaju Dragana Đilasa, koji je svoju javnu funkciju podredio privatnom biznisu i na takav način prihodovo 619 miliona evra, uz apsolutnu kontrolu medija koji nisu smeli da pišu o spajanju javne funkcije sa privatnim biznisom, što je neprestano radio sve do pada sa vlasti.

Ja mislim da njegovu imovinu Zagorka Dolovac detaljno mora da pretrese, jer je on na takva način zaustavio promenu vlasti, kontrolom medija.

Opozicija danas ima niz elektronskih i štampanih medija - NIN, Danas, Vreme, Nedeljnik, Blic, N1, Nova S, Sport Klub itd, 13 komada. U ono vreme opozicija nije imala ništa. Nijedan medij nije bio naklonjen upravo zato što je medijsko tržište, tržište reklama oglašavanje, što je apsolutno kroz to medije kontrolisao Dragan Đilas i pri tome stekao enormnu imovinu, a novinari su radili za sto evra. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da kažem da diskusija prethodnog govornika nije bila primerena. Kaže – ljudi se menjaju. Samo mrtvi i glupi se ne menjaju, a ja se nadam da nismo ni mrtvi ni glupi i drago mi je što ljudi promene mišljenje.

Ne možete biti za Evropsku uniju i slobodan protok ljudi, kapitala i roba, a onda zamerati zbog odlaska određenog broja ljudi iz Srbije da se zaposle tamo. Ako smo za slobodan protok ljudi, onda ne možemo zabraniti ljudima da se kreću po EU i da tamo traže bolji posao nego što imaju ovde.

Ustav takođe garantuje svakom građaninu Srbije da iz Srbije može da ode i u Srbiju može da se vrati. Mnogi od tih koji su otišli u EU će svoja znanja vratiti u Srbiju. Sem što na prvi pogled odlaze zbog boljih plata, oni na određen način, ja sam siguran da ukoliko ova vlast ostane u dužem roku, će se vraćati u Srbiju i da će se vratiti sa obogaćenim znanjima i time doprineti da Srbija napreduje još bolje.

Takođe, po pitanju nedostatka majstora, vodoinstalatera, zidara, bravara, strugara, činjenica je sve što je prethodni govornik rekao, to su činjenice, da ne možete danas na tržištu radne snage da nađete određene profile.

Dva su razloga. Jedan razlog je što nije postojalo dualno obrazovanje i pre nekoliko meseci i pre godinu dana budete protiv dualnog obrazovanja i govorite o tome kako će u Srbiji biti samo majstori nepismeni, kako se ljudi neće obrazovati itd. a, godinu dana kasnije govorite kako nema dovoljno majstora, nema dovoljno bravara, nema dovoljno vodo-instalatera, nema dovoljno zidara, nema dovoljno strugara itd.Moraju da uravnoteeže, ja poštujem opoziciju, ali moraju da uravnoteže svoje diskusije i da kažu za čega su stvarno.

Drugi razlog za nedostatak radne snage je povećano upošljavanje, ne samo odlazak i treba priznati novoj vlasti da je zaposlila preko 300 hiljada ljudi, ali treba joj odati priznanje tim pre što to nisu ljudi zaposleni u javnom sektoru.

Od 2012. godine na ovamo u javnom sektoru ima manje, jel tako gospodine Orliću, makar nekoliko desetina hiljada ljudi. Znači, 2012. godine smo imali da je bilo više zaposlenih u javnom sektoru nego u realnom sektoru, da je realni sektor živeo kako mora, a javni kako hoće.

Ova vlast i vladajuća garnitura je to okrenula u korist realnog sektora, u korist proizvodnje. Zbog toga je naravno i nedostatak radne snage kao drugi razlog, a prvi je naravno onaj da ljudi imaju pravo da iz Srbije odu i da se u Srbiju vrate, ali ja verujem da će doći sa obogaćenim znanjem i da će Srbija uskoro biti na rangu nekih pojedinih evropskih zemalja.

Šta dalje reći o Agenciji za sprečavanje rada na crno? Prvo se ne narušava konkurencija, što je do sada bio slučaj. Ukoliko neko radi na crno, taj može da bude konkurentniji i može veoma da naškodi onome koji plaća sve zaposlene koje je prijavio, koji plaća sve doprinose i to se ovim Zakonom o Agenciji za privremene poslove da doprinese da se taj rad na crno smanji uveliko.

Nije samo narušavanje konkurencije rad na crno, nego će se zahvaljujući tome puniti fondovi, PIO fond će biti puniji, Fond za zdravstvo će biti puniji, lokalne samouprave će imati korist zbog poreza na plate. Dakle, svi će od toga imati korist i radna snaga će imati korist tako što će biti prijavljena, tako što će moći svoja prava na penzije da ostvare na vreme i u iznosu za koji su stvarno zaradili i zaslužili.

Nedostatak radne snage na tržištu će dovesti do porasta plata. Poslodavci ne angažuju radnike zato što ih vole, posebno u realnom sektoru, već zato što su im potrebni da im zarade profit i mislim da će se uravnotežiti odnos između profita i radne snage. Da će radna snaga dobiti više, da će dnevnice rasti, da će plate rasti i one su sada, to naši građani treba da znaju, i minimalne i prosečne plate veće za 50% u odnosu na 2012. godinu.

Najbolji pokazatelj je PIO. Godine 2012. sa isplaćenih 508 milijardi, čini mi se, godišnje u penzije 273 milijarde se izdvajalo iz budžeta zato što je PIO fond bio gotovo prazan. Sledeće godine po predlogu budžeta na 600 i nešto milijardi isplaćenih penzija izdvajaće se, čini mi se, 157 milijardi, ukoliko se ne varam, ili milijardu evra manje nego 2012. godine uprkos penzijama koje su u obimu veće za preko 100 milijardi. To je najbolji pokazatelj da su realno ljudi uposleni, da se plaćaju doprinosi za PIO osiguranje i to je svakako zasluga ove vlasti koja je od 2012. godine izvela reforme ne samo fiskalne nego i mnoge druge koje su doprinele da se Srbija bolje razvija.

Borba protiv sive ekonomije. Tu moramo da vodimo računa i o medijima. Mediji koji najviše kritikuju Vladu narušavaju konkurenciju domaćim medijima. Pitanje RTS, gde smo povećali taksu je veliko pitanje. Radio televizija Srbije se uopšte ne buni zato što neke lažne prekogranične televizije rade na crno i zato što im na takav način uzimaju deo reklamnog tržišta i smanjuju prihode. To što im neregistrovane televizije, tipa N1, lažne prekogranične, tipa Nova S, tipa Sport klubovi, jer nas političare zanimaju samo sportski kanali, najveći prihodi na reklamnom tržištu ovi prekogranični lažni kanali ostvaruju na sportu i razonodi. To je Televizija Grand takođe i Televizija Sport klubovi, kojih ima 13. Dakle, preko toga i preko oglašavanja domaćim reklamama koje su takođe nezakonite deo kolača domaćim medijima se uzima i meni je interesantno da se RTS ne buni protiv toga zato što su svesni da će im građani kroz povećanje pretplate platiti za to što su deo svog reklamnog prostora prepustili protivzakonitom delovanju lažnih prekograničnih televizija.

Da nije toga, mi bi mogli bez povećanja taksi da finansiramo RTS. Radio televizija Srbije se ne buni previše ni za prenose najvažnijih sportskih događaja na koje ona, RTS i drugi kanali koji pokrivaju celo tržište Republike Srbije, ima ekskluzivno pravo. Dakle, na listi najvažnijih događaja su sportski događaji i evropska prvenstva, svetska prvenstva, Olimpijske igre, kvalifikacije itd. i RTS se nikada ne buni zato što sklapa poslove za „Dajrekt medija“ i Đilasovim i Šolakovim kompanijama i zato se nikada ne buni da ostvari prava koja ima ne samo RTS, već i drugi kanali koji pokrivaju celo tržište Republike Srbije, da ta prava koja imaju na sportske prenose sa liste najvažnijih događaja i ostvare.

Na takav način ovi važni prekogranični kanali zbog sporta i želja ljudi da vide prenose, uvećavaju broj pretplatnika sa jedne strane, a sa druge strane kršeći zakon, gledaocima koji ostaju nepokriveni onemogućavaju da gledaju svoju fudbalsku, svoju košarkašku, svoju odbojkašku reprezentaciju. Sa tim treba prestati i to što ne radi RTS, mi kao narodni poslanici treba da odradimo i da privedemo lažne prekogranične kanale po znaniju prava.

To reklamno tržište vredi nege preko 80 miliona evra, koliko se emituje reklama na srpskom jeziku u navodne luksemburške televizije koje ne emituju program u Luksemburgu, a navodno ovde reemituju program iz Luksemburga, a bez emitovanja nema reemitovanja. To traje već nekoliko godina i ja shvatam da vlast i nema neke preterane mehanizme, Vlada nema preterane mehanizme zahvaljujući tome što te kanale treba i operatore kablovske po znaniju prava da privede Regulatorno telo za elektronske medije koji to ne žele, jer su određeni činovnici najverovatnije na platnom spisku Šolaka i Đilasa i ne žele da nalože SSB-u da takvu vrstu lažnih prekograničnih kanala, koji uzimaju hleb domaćim televizijama i koji na određeni način pokušavaju da uruše državu Srbiju, jer se njihovi programski direktori finansiraju od narko dilera iz Albanije, dakle, deluju po meni na određeni način protiv države, takav način informisanja REM ne želi da spreči i meni jedino što pada na pamet da je to zahvaljujući tome što verovatno određeni činovnici u REM-u su na platnom spisku Đilasa i Šolaka i ne žele da nalože operatoru da takvu vrstu divljih kanala udalje sa tržišta.

Takođe, ti divlji kanali smanjuju dobiti tako što od SSB-a dobijaju pare za korišćenje tih prekograničnih kanala po nekoliko evra po korisniku, a domaći mediji od SSB-a ne dobijaju ništa. Na takav način se ispumpava novac iz Republike Srbije i nema poreza na dobit. SSB prikazuje gubitke, jer je na svojoj televiziji u Luksemburg prebacio novac. U Luksemburgu ne plaćaju porez, jer tamo ne emituju program, a ovde tvrde da su prekogranična luksemburska televizija, pa ni ovde ne plaćaju poreze, ne plaćaju SOKOJ-u, ne plaćaju REM-u, ne plaćaju RATEL-u, ne plaćaju ništa od onoga što domaće televizije plaćaju.

Kada bi država ubrala te prihode, ne da bi bilo dovoljno za RTS, već bi bilo sasvim dovoljno i da država uveća svoj budžet i da odatle može da podigne više škola, više bolnice itd. Verujem da će naša radna snaga biti dovoljno kvalifikovana da će se deo radne snage u godinama koje slede vratiti u Republiku Srbiju, da će Republika Srbija imati sve veći rast bruto domaćih proizvoda, da će i dalje imati gotovo nultu inflaciju, nisku inflaciju, da i dalje neće biti rasta kursa, da će rast devizne rezerve, da će rasti zlatne rezerve, da će rasti izvoz, da će rasti pokrivenost uvoza izvozom i da će svakoga dana ova država ići korak napred i da ćemo ciglu po ciglu, od ništa što smo zatekli napraviti dobro ekonomsku razvijenu državu. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi plata u javnom sektoru, javnim agencijama, ja se nadam skorijoj reformi i platnim razredima. Za mene, drage kolege, nije prihvatljivo da mi biramo ili postavljamo lica za razne agencije, regulatorna tela, funkcije u javnom sektoru koja imaju po četiri, pet puta veću platu od onih koji ih postavljaju.

Dakle, nekoliko puta imaju veća primanja, što ne znači da se ja zalažem da mi imamo primanja četiri, pet puta veća, nego da to bude usklađeno i da one koje mi biramo ne mogu imati veće plate od predsednika Republike, od narodnog poslanika, od ministra u Vladi Republike Srbije, jer nam se dešava da činovnik, čak i zamenici ovih direktora regulatornih i predsednika regulatornih tela, imaju zamenici, pomoćnici, zaposleni imaju nekoliko puta veće plate od narodnih poslanika koji biraju i postavljaju ta lica.

Te agencije imaju posebna prava i broj zaposlenih po tim agencijama. Ukoliko Odbor gospodina Martinovića odbije slučajno da zaposli neke nove ljude, u tom slučaju se diže galama i dreka. Nisam siguran da zaposleni u tim agencijama su iskorišćenim u punom nekom radnom vremenu i mnogi od njih imaju razne privilegije, a uvek se povika digne na narodne poslanike ili na ministre. Zato se nadam da će uskoro biti reforma tih platnih razreda ili da će se uskladiti.

Što se tiče ove radne snage. Samo da kažem da verujem, čvrsto verujem, da deo radne snage i majstora koji su otišli u zapadnu Evropu da će se jednog dana vratiti u Srbiju, i da nije jedini razlog nedostatak majstora, to što su otišli napolje, već to što nije bilo za vreme žutih žohara, nije bilo dualnog obrazovanja i to što je povećana uposlenost za preko 300 hiljada ljudi u Srbiji, da je to razlog nestašice radne snage, koja će opet dovesti, po meni, do povećanja plata i da će poslodavci platiti taj njihov rad više nego do sada. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. stav 7. i 8.

Zbog toga što se ne pridržavate Poslovnika i što niste izrekli meru u skladu sa ovim članom sa stavom 7. i 8. ja ću lepo sada da odem kući, a vi izvolite i dalje ne morate primenjivati odredbe ovog Poslovnika.

Ako je prethodni govornik govorio o povredi Poslovnika, ja ne znam onda čemu ovo vodi? Bila je klasična replika i vi ste to dopustili po ko zna koji put.

Hajde da taj poslanik nije više puta zloupotrebljavao ove odredbe, pa nekako i da pređemo preko toga, ali vi se izvinjavate, ne primenjujete Poslovnik i ja tražim da se u Danu za glasanje izjasnimo o ovome, a sada ću lepo zbog vaše povrede da idem kući. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam pisao ovaj predlog, tada nisam znao da je deo tog poduhvata i Baškim Ulaj, narko diler i perač para, vođa tropoljske mafije, vođa albanske tropoljske mafije, čiji specijalni savetnik je bio programski direktor „N1“ televizije, Jugoslav Ćosić.

Kolega Komlenski je govorio da su prihodi preko firme „Kej konekšn“ – ključna veza, a stvarno je ključna veza Jugoslava Ćosića i drugog osnivača da su ti prihodi bili preko milion evra, sem 510.000 evra, osnivači te firme su podigli 335.000 funti britanskih, 147.000 dolara i 37 miliona dinara.

Posebno su mi sada interesantni ne samo šiptarski evri, već su mi interesante britanske funte. Svi znate da se general Simović prodao za 200.000 evra, izvršio puč i svi znate da su Srbi izgubili 13% stanovništva za 200.000 evra generala Simovića.

Ovaj general poleta, Ćosić, general savetnik albanske tropoljske mafije je dobio 335.000 evra. To potvrđuje moje navode da u principu ovo što se događa na beogradskim ulicama pre svega, što organizuje nazovi, opozicija je u stvari fizički rad koji treba da se zaštiti nelegalnim biznisom Šolaka, Đilasa, a vidimo da se tu priključio i Jugoslav Ćosić i da ima enormnu apanažu.

S toga, predložio sam da se osnuje anketni odbor i da ispitam kako to neregistrovane televizije u Srbiji emituju program, a da pri tome nisu registrovane. Oni kažu da oni reemituju program iz Luksemburga, ali je utvrđeno preko luksemburškog regulatora da tamo nema emitovanja. Ne može biti reemitovan program bez emitovanja, pri tome, emituju reklame i uzimaju hleb regularnim srpskim medijima koji su registrovani kod REM-a.

Takođe, u sklopu anketnog odbora treba ispitati šta rade službenici u REM-u i za koliko novca rade i pravdaju taj Šolakov i Đilasov biznis, službenici, izvršni direktori, generalni sekretar REM-a koji žele po svaku cenu da pokriju ovaj nelegalni biznis koji ugrožava domaće medije, ali i bezbednost i sigurnost svih građana, jer oni su vođe ovoga što se događa, oni to medijski sponzorišu, oni vrše potporu toga, oni vrše izveštavanje, oni organizuju sve što se dešava na beogradskim ulicama. Sve je proizvod nelegalnog Šolakovog i Đilasovog biznisa. Hvala.

Takođe, u sklopu anketnog odbora treba ispitati šta rade službenici u REM i za koliko novca rade i pravdaju taj Šolakov i Đilasov biznis, službenici, izvršni direktori, generalni sekretar REM koji žele po svaku cenu da pokriju ovaj nelegalni biznis koji ugrožava domaće medije, ali i bezbednost i sigurnost svih građana. Oni su vođe ovoga što se događa, oni to medijski sponzorišu, oni vršu potporu toga, oni vrše izveštavanje, oni organizuju sve što se dešava na beogradskim ulicama. Sve je proizvod nelegalnog Šolakovog i Đilasovog biznisa.

Dame i gospodo narodni poslanici, postojao u Cazinskoj krajini čuveni Murat aga Pozderac. NJegov unuk ili praunuk Vuk Jeremić u narodu poznatiji kao Vuk potomak, ako je on bio slavni i čuveni Murat aga Pozderac, onda je Vuk Jeremić nečuveni i neslavni potomak slavnog Murata age Pozderca.

Svakako se sećate da u Savetu bezbednosti, kome je prisustvovao i predsednik lažne države Kosovo Tači, da je za kamen temeljac svoje državnosti naveo mišljenje Međunarodnog suda pravde. Da je na osnovu tog mišljenja on utemeljio i Albanci na KiM utemelji svoju lažnu državu. Gle čuda, taj kamen temeljac kod Međunarodnog suda pravde nisu isposlovali kosovski Albanci, čak ni Amerikanci, nego je taj kamen temeljac dobijen na zahtev Vuka Jeremića koji je tražio mišljenje Međunarodnog suda pravde, znajući da sud sačinjavaju sudije iz zemalja koje su priznale lažnu državu Kosovo.

Znao je unapred kakvo će mišljenje biti i time je taj kamen temeljac Vuk Jeremić dodao u ruke separatista, u ruke albanskih terorista koji su na osnovu toga svoje proglašenje proglasili legalnim zato što tvrde da je Međunarodni sud pravde svojim mišljenjem to potvrđuje.

Verujem da anketni odbor može utvrditi i druge činjenice koje su vezane za taj slučaj jer smatram da je to vraćanje usluga američkoj administraciji i sponzorima kosovske nezavisnosti zato što su Vuk Jeremić i Boris Tadić obećali američkoj administraciji da će to učiniti ukoliko Boris Tadić bude izabran za predsednika Republike Srbije, odnosno da Albanci samo prolongiraju proglašenje nezavisnosti posle izbora Borisa Tadića 2008. godine, za predsednika Republike Srbije. To se i desilo. Čim je Boris Tadić položio zakletvu Albanci su proglasili nezavisnost, a Vuk Jeremić je tražio mišljenje i na određeni način lupio pečat na tu lažnu državu KiM.

Zato mislim da anketni odbor treba da se pozabavi ovim činjenicama i o njima obavesti nadležne organe, tj. tužilaštvo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi znate da je Boško LJotić Žutić svojevremeno primio Boška Pernara ovde. To je unuk onog Pernara koji u Skupštini Kraljevine Jugoslavije pitao koliko košta srpska krv. On je rado primljen gost od strane Boška Žutića LJotića, a ovde imamo njegovog predstavnika, gospodina Ševarlića, koji je juče uprkos insistiranju gospodina Martinovića, nije želeo da se ogradi od snajpera uperenog u predsednika Republike, Aleksandra Vučića i tada predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika.

Uprkos insistiranju, gospodina Martinovića, da se odrekne i ograde od naslovne stranice u vremenu sramne, oni to nisu želeli. Šta hoću time da kažem? Da ekstremizam rađa ekstremizam. Jeste možda gospodin Ševarlić izašao iz grupe Boška Obradovića, koji mu je bio nosilac liste, ali izgleda da Boško Obradović nije izašao iz gospodina Ševarlića.

S tim u vezi, da ga upozorim, da ne podvaljuje ovim građanima Republike Srbije deklaraciju o GMO. Zato što je deklaracija, je li tako gospodine Martinoviću, akt niže snage u odnosu na zakon, a zakon ove Skupštine zabranjen uzgoj i promet GMO. Deklaracija ne može da poništi zakon, deklaracija je niži akt i to je sasvim bespotrebno, ali eto, ekstremističke organizacije pokušavaju da se malo dodvore građanima i preko tih lažnih deklaracija i zalaganja.

Dame i gospodo, ovde je Boško Obradović, Boško LJotić, Boško Žutić primio bugarsku organizaciju „Ataka“ koja želi da pripoji Bugarskoj određene teritorije, južne teritorije naše države. Sada ne treba da vas čudi zašto je zanovljena saradnja sa bugarskom novinarkom, koja sve najgore piše o našoj namenskoj industriji koja kreira afere itd, sve je to u sklopu ekstremističkih organizacija. Nemoj da vas čudi, kada stupite u kontakt sa ekstremnim organizacijama, onda i vi postajete ekstremni i onda tražite silovanje, u logore, streljanje, snajpere, čupate znakove, pregrađujete ulicu, nabijate kese ljudima na glavu, pribegavate mučenju itd.

Ekstremizam uvek rađa drugi ekstremizam. Ekstremistička organizacija Bugarska i ekstremistička organizacija iz Hrvatske, sa kojima su oni stupili u kontakt, od njih prave ekstremističku, pa čak i terorističku organizaciju. Zato je potreban anketni odbor da se pozabavi tim pitanjima, jer to može u znatnoj meri da uruši državu Srbiju. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja pozdravljam podatak da je nezaposlenost spala ispod 10%. To znači da će porasti prihodi u PIO fondu, prihodi zdravstvenog osiguranja, prihodi lokalnih samouprava zbog poreza na plate, itd.

Ono što je najbitnije za naše građane je da kad je niska nezaposlenost, onda rastu dnevnice, onda se pravednije raspoređuje novac između kapitala i radne snage. Dakle, kada imate visoku nezaposlenost, onda poslodavac može da bira, može da daje niže dnevnice, ali kada je, zahvaljujući investicijama i novom zapošljavanju, došlo do niske nezaposlenosti, doći će i do manjka radne snage.

Kad imate manje radne snage onda to poslodavac koji želi da ima kvalitetnog radnika mora da plati više svojom voljom više nego što bi to platio ukoliko je nezaposlenost 25% koliko je bila za vreme ovih žutih nesrećnika koji nas kritikuju što brže ne rešavamo sve probleme koji su nastali za vreme njihove vladavine, odnosno one koju su oni napravili.

Verujem da će niska zaposlenost doći do većih penzija, jer će penzijski fondovi biti puni, dovešće i do boljih zdravstvenih usluga i do većih plata u zdravstvenom sektoru zato što će takođe, Republički fond za zdravstveno osiguranje biti puniji, imaće više novca, a samim tim moći će da poveća plate u zdravstvu. Takođe, verujem da će biti izgrađene nove bolnice, da će biti obnovljeni ili zanovljene one koje treba obnoviti.

Sve polazim od proizvodnje. Prilikom privatizacije, ili bilje reći grabizacije, koja je bila nepažljiva, ovi koji bojkotuju sednice otpustili su nekoliko stotina hiljada ljudi. Tih nekoliko hiljada ljudi nije otpušteno iz javnog sektora, javni sektor je rastao, a oni koji su trebali da izdržavaju taj javni sektor, oni su ostali bez posla, ostali su bez plate, bez dostojanstva i svojim ukućanima, svojim novim pokoljenjima, sinovima i ćerkama nisu mogli da posluže kao primer da vredi pošteno raditi i za taj pošteni rad biti nagrađen.

Lišeni dostojanstva tumarali su predgrađima bez ikakvog posla. Nova vlast je zahvaljujući investicijama uposlila, pre svega u proizvodnji, veliki broj ljudi. Rezultat toga je i pokrivenost uvoza izvozu. Pokrivenost uvoza izvozom za vreme ovih nesrećnika je bila jedva 50%, sada je skočila na 70 i nešto %.

Ono što raduje je podatak da se značajan deo uvoza odnosi na uvoz sirovina i opreme prilikom novih investicija, što ohrabruje i pruža novu nadu da i ovih 10% uskoro neće biti nezaposlenih, već će nezaposleno biti samo oni koji ne žele da rade poput ovih koji bojkotuju sednicu Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da razumem povećanje takse za pretplatu RTS. Mogu da razumem da je to neophodno, ali ja za to neću da glasam. To je moj lični stav prema uredničkoj postavi u RTS-u i njenom direktoru Draganu Bujoševiću.

Dakle, postavio sam RTS-u pitanje u vezi njenog odnosa sa „Dajrekt medijom“, odnosno firmom Dragana Đilasa. Dobio sam odgovor na pitanje 25. jula, u kome Dragan Bujošević kaže, između ostalog, da jeste imao ugovore sa „Dajrekt medijom“ oko prenosa sportskih događaja, da je kupovao sportska prava, ima ugovor sa „Dajrekt medijom“ kao ovlašćenim pravnim licem, da je pravno lice, ne znam, od strane Međunarodne košarkaške federacije itd, ovlašćeno. Predmet ovog ugovora su prenosi evropskog prvenstva itd. Ta prava su plaćena novcem RTS-a, ali je odbio da mi da podatke o kakvim poslovima se radi.

Rekao je da je to tajna, da su se ugovorne strane složile da sadržina tih ugovora bude tajna. Sad, zamislite Javni servis, poslovna tajna, tako su naznačili. Kaže – ugovorne strane su se saglasile da usvojeni podaci i informacije u vezi sa realizacijom ugovora predstavljaju poslovnu tajnu.

Dakle, Javni servis RTS ima poslovnu tajnu sa Draganom Đilasom, koju narodni poslanici koji treba da glasaju da se taksa na brojilo uveća, da se na takav način ta vrsta pretplate uveća, ne mogu da saznaju sadržine njihovih ugovora sa Draganom Đilasom, odnosno njegovom firmom, jer eto, oni se dogovorili da to bude poslovna tajna za nas obične smrtnike.

Kad je to poslovna tajna, ja ne želim da glasam za tajne Dragana Bujoševića i Dragana Đilasa, koji je dok je vršio vlast bio vlasnik svih sekundi na RTS-u, na Studiju B, Boga mi i na Pinku, koji je svoje emisije emitovao na RTS-u, emitovao na PINK-u, emitovao na svim televizijama. Recimo, ova „48 sati svadba“ je emitovana ne znam koliko 50, 100, 200 epizoda i sve su plaćene od strane RTS.

Dok je bio vlasnik televizijskih sekundi reklamnog prostora, on je bio glavni i odgovorni urednik svih medija. Dakle, mediji koji nisu emitovali njegove sekunde i njegove reklame nisu mogli da računaju da će uopšte dobiti pravo na oglašavanje. S jedne strane je zakupljivao reklamni prostor, sa druge strane, štampani i elektronski mediji su bili ucenjeni, jer ukoliko mislite da dobijete reklame najvažnijih preduzeća i proizvoda, vi ste morali da izađete u susret Draganu Đilasu, odnosno da mu predate svoj reklamni prostor i svoje sekunde.

Tako je Dragan Đilas, dok je bio predsednik izvršnog odbora DS, dakle, najviši partijski funkcioner partije koja je držala vlast i dok je bio gradonačelnik, ili kradonačelnik Beograda, dok je pravio dug na javnoj funkciji u gradu Beogradu od 1,2 milijarde evra, u isto vreme sticao na svoje privatne firme prihode od 619 miliona evra. Bio je veoma uspešan u privatnim firmama zahvaljujući monopolu i na RTS-u, na sekundama nad medijima iz kojih je isisavao novac. Stoga je bio uspešan u privatnom biznisu, a usput je kontrolisao sadržinu programa i niko ništa nije smeo da kaže protiv njega i Borisa Tadića.

Ta vrsta njegovog biznisa je bila svojevrsna kontrola medija. Mogao je da cenzuriše koga hoće, što je i činio.

Danas je taj čovek, koji i dalje ima ugovore sa RTS-om, a nedavno je bilo i jedno hapšenje, kada je Dragan Đilas, koji nije bio uhapšen, odjednom počeo da se buni zbog hapšenja direktora firme za koju je tvrdio da više nije njegova. Dakle, i dan danas postoje biznisi Dragana Đilasa sa medijskim kućama.

Otuda čudi što se RTS nije branio od upada te rulje koja sebe naziva opozicijom, Savezom za Srbiju, nije se branio RTS, barem po meni ne dovoljno, ili se branio tek onako. Ja čak mislim da su neki od njih u RTS, posebno urednici, koji su čak u vezama sa liderima opozicije, reći ću čak i u bračnim, da su priželjkivali da se taj upad desi.

Nisam uveren da to nije bilo u dogovoru i naručeno. Dakle, Dragan Đilas tvrdi da televizija u kojoj je on zaradio milione i milione, da ta televizija nije objektivna, iako nijedan urednik, nijedan urednik nijedne redakcije nije promenjen. Svi su iz vremena kada su vladali ovi žuti žohari.

Takođe, Dragan Bujošević nije svakako naš kadar. Ja verujem da mi ni portira nismo zaposlili u RTS. I danas treba da dignemo takse da Dragan Bujošević ima dovoljno novca da može da posluje sa Đilasom i da to proglasi poslovnom tajnom.

Ta vrsta ponašanja RTS-a, da uvek za njih mora da bude dovoljno novca, gde mogu da prave gubitke koje će država pokrivati, za mene je neprihvatljiva. Itekako onih 619 miliona evra koje je Dragan Đilas prihodovao potiču iz RTS-a.

Na kraju, da se ne bavim previše RTS-om, jer ja svakako neću glasati da im se dodeli više novca, mislim da oni treba na tržištu nešto da zarade, a ne da se kače na džepove običnih građana.

Na kraju, nešto da kažem o penzijskom i invalidskom osiguranju zemljoradnika i da ponovo apelujem da se dug od 160 milijardi samo za PIO osiguranje zemljoradnika mora regulisati, da se to, recimo, proda za 5% vrednosti. Na takav način ćemo steći novi novac, ali neki ljudi koji za sada ne plaćaju PIO osiguranje, kad regulišu stare dugove, ponovo će krenuti da plaćaju PIO osiguranje, svesni toga da će dočekati pravo da imaju penzije. Na takav način ćemo imati dve vrste prihoda – prihod zbog toga što smo regulisali stare dugove i, sa druge strane, imaćemo tekuće prihode svake godine zato što će pojedini osiguranici ponovo rešiti da plaćaju PIO osiguranje, svesni da će posle 15 godina ostvarivati pravo na penziju, koja je u ovom trenutku nešto manja od socijalne pomoći, ali mnogi poljoprivrednici, ne želeći da prodaju zemlju da bi bili socijalni slučajevi, opredeliće se da plaćaju i da dostojanstveno uđu u tu minimalnu penziju. Hvala.