Dame i gospodo narodni poslanici, mi i dalje insistiramo na tome da sredstva za političke aktivnosti moraju da koriste političke stranke.

Ja da vas podsetim da moramo sa pažnjom da sprečimo sve zloupotrebe. Moram da podsetim na slučaj Boška Obradovića. To još neke kolege znaju.

Boško „Ljotić Žutić“, to je onaj navali, provali, zapali, je novac namenjen političkim aktivnostima u izbornoj kampanji za predsedničke izbore i sredstva namenjena za stalni rad političkih stranka strpao u svoj džep tako što je, a nedavno su se posvađali oko plena, ispumpavao novac koji nije služio za političke aktivnosti, koji je završavao u njihovim džepovima, u njegovim džepovima, pre svega. Osnovao je nekoliko preduzetničkih radnji, nekoliko u Borči, neke u Crepaji, pojavile su se razne preduzetničke radnje – Ivan Cvijanović, Verica Cvijanović, Željka Cvijanović, Branislav Simidžijan, Nevena Tomić, gospoda Manić i Kostadin, ne znam koji, Mijailović, onda elektro radovi Stari Banovci, itd. i novac, samo u predsedničkoj kampanji oko 30 miliona dinara, je ispumpao sa stranačkog računa, umesto u političke aktivnosti, u svoje džepove i u džepove svojih bližnjih stranačkih kolega.

Mi moramo preduprediti da se tako nešto dešava, jer se time ne razvija politički život. Da je taj novac upotrebio za političku stranku Dveri, ona ne bi od političke organizacije namenjene porodicama, patriotske organizacije, prerasla u antidržavnu terorističku organizaciju. Ja sam vas upozoravao kroz onaj anketni odbor da se on, koji se druži sa ekstremističkim stranim organizacijama tipa ATAKA Bugarska, itd, koje žele da uzmu deo teritorije Republike Srbije, neće ustezati da se drzne da i sam udari na državu Srbiju.

Dakle, kad se dokopao tog novca nije razvijao stranku, nego je razvijao uz sebe razna tocila, narko kartele itd. koji su mu dopunjavali novac na taj koji je bio iz državnog budžeta i time je, zajedno sa Đilasom, udario na državu Srbiju, udario na institucije i nije mu bilo dovoljno što ga je Skot silom gurnuo u parlament, pa sad želi sa Đilasom da silom ponovo uđe u parlament bez izbora. Zato ja imam onu uzrečicu – otišao Skot, ostao nam njegov idiot koji i dalje želi i dalje ispumpava novac namenjen za političke aktivnosti.

Pri tome, organi su preduzeli odgovarajuće radnje, koliko znam, predali Tužilaštvu predmet, ali Zagorka Dolovac ne želi da procesuira gospodina Boška Obradovića, u narodu poznatijeg kao Boška „Žutića Ljotića“.

Mi moramo preduprediti taj način finansiranja političkih lidera, jer pare nisu namenjene da Boško Obradović kupuje stan na Dedinju, već su namenjene da razvija političku stranku. Da je to uradio, oni bi ga sprečili da antidržavno deluje u Republici Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, jel to po mom amandmanu ili nekom drugom?
(Predsedavajući: Ne, ne po odborskom. Imali ste prijavu.)
Dobro, ja ću sačekati moj amandman.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, stabilnost jedne države je veoma bitna. Gospodin Martinović se svakako seća ustanka ličkih i dalmatinskih seljaka koja je pozdravljena od strane Komunističke partije.

U listu „Proleter“, ja nisam učestvovao, kolega Mićunović se dobro seća tih vremena, već je bio omladinac. Dakle, Komunistička partija, koja je u Drezdenu tri, četiri godine ranije donela zaključke o razbijanju zemlje. U Drezdenu zamislite, nije u Briselu, u Drezdenu. Komunistička partija, to su naslednici ovi levičari kobajagi, ovi tamo žuti žohari, ovi bojkotaši. Da li je bio 1928. godine u Drezdenu kongres? Evo, i gospodin Krlić svakako zna.

Oni su doneli o zaključcima odluku da se Jugoslavija mora razbijati, jer se takva ne da komunizirati, a ustaše su razmišljale da ne mogu da naprave nezavisnu državu. Nemojte ovo gledati da je bez veze zato što se prema Srbiji sad ponašaju kao prema ostatku SFRJ, a SFRJ je napravljena na bazi zaključaka Drezdenskog kongresa da se naprave države nacionalne, Makedonaca, Slovenaca, Hrvata, posebno se obratili Albancima, jel tako ili ja grešim?

Dakle, naša tadašnja država stvorena krvlju Srba, koju je osporio deda Boškovog saveznika, Boška Pernera i pitao koliko košta srpska krv.

Dakle, gospodine Martinoviću, to što ste spomenu Jucu Rukavinu, taj ustaški pokret je predvodio Juca Rukavina i Artuković. To je pucnjava na srpske žandarme i to zovu, ovako su rekli - Komunistička partija pozdravlja ustaški pokret ličkih i dalmatinskih seljaka, stavlja se u njihovu stranu. Dužnost svakog komuniste da taj pokret potpomogne i po mogućstvu predvodi.

Ovo vam govori da su mogući mnogi savezi. Demokratija, to ovi što idu u Brisel kod Tanje Fajon, itd. Mi slične zaključke, prema Srbiji se i dalje ponašaju kao prema ostatku SFRJ. Svi su se odvojili od Srbije. Srbija je postala nezavisna, čuvala je Jugoslaviju do poslednjeg daha. Srbi su bili armatura bivše države i zato su proglašeni negativcima, jer su čuvali državu koju su spolja i iznutra razbijali.

Sada se i dalje ponašaju prema Srbiji, gospodine Martinoviću, kao prema ostatku SFRJ i dan danas ta Komunistička partija, ta žuta, to je sad Komunistička partija, stavlja se na ustašku stranu. Da li Kurtija hvalim ja ili hvali ta strana koja pozdravlja ustaški pokret i stavlja se na njihovu stranu? Zato je to moje poređenje umesno, iako ste vi mislili da Juca Rukavina, koji je pobio Srbe, da bi ga na kraju streljali da ne kaže koliko je Srba pobio i na koji način. Dakle, iako je taj Ljuca Rukavina i te kako ulogu imao u nestanku Srba sa prostora gde su živeli.

I dan danas, kada se dignu prema Srbima, kada osnuju svoje države, onda one Srbe koji žive u toj državi, kao u Bosni i Hrvatskoj, odmah proglase agresorima, iako 500 godina žive tamo, i dan danas se prema Srbiji ponašaju kao prema ostatku SFRJ.

Ono što se dešava u Briselu sa Tanjom Fajon, Piculom ili kako se već zovu te razne stvari. To što Đilas radi i onda šta je bilo, ko je sarađivao u zatvoru sa Jucom Rukavinom? Čovek se prezivao kako? Đilas. Ko je pisao žalbe u njegovu korist? Pisao je ludi Srbin, Sima Marković, Gorkić, ne znam da li je bio Srbin ili je srpsko prezime stavio. Srbi su i onda bili naivni sada nemaju pravo da budu naivni. Mi nemamo rezervnu državu. Ja ne branim vlast, ja branim državu Srbiju i njeno pravo da postoji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Orliću, gospodine Martinoviću, da li ste vi sigurni da je policija zaplenila sve zalihe tog Dabovića? To je šurak Dragana Đilasa. Ja u to sumnjam. Da li ste vi sigurni da je Tocilo pao sa svih 77 kilograma? Pazi, 77 kilograma. Znate ono kada je Sergej Trifunović ušao greškom u pekaru, pa je video brašno. Krenuo je po kifle, a video je brašno i kaže – da li može jedan gram za ovde, a dva za poneti?

Da li ste vi sigurni da su sve zalihe pale? Ja baš nisam. Po ponašanju onih koji kažu znamo vam adresu, po onima koji nam kažu pravimo spisak, a pazi, tačno ima neki red. Znači, znamo vam adrese, pravimo spisak, pa onda se pojavi čovek, ne znam kako se zove, kobajagi novinar, kaže – sve vas treba nabiti u logore, pa vas treba vešati, oražnjiti...

Nije Juca Rukavina, nego Budak. Kako se beše zvao? Mile? Kako se zvao Budak?

(Vladimir Orlić: Mile.)

Mile Budak. Dakle, ludak. Ono je bio Budak, a ovde u Srbiji ima jedan ludak, ima ih više. Da nas sve treba nabiti u logore, treba nas vešati, streljati, oražnjiti, treba nas pustiti Savom i Dunavom, originalni ustaški problem. Evo vam Juce Rukavine, to je ono što sam ja govorio. I na kraju se treba pomokriti na naše grobove.

Čiji je to program? O kome sam ja govorio? Da li ste vi sigurni da to mogu da urade ljudi čiste pameti? Nešto im je pomućeno.

Zato ja ne verujem, gospodine Orliću, da je zaplenjena cela količina, jer, evo, imali ste ovde pred Skupštinom, odvajali, razdvajali, zapalili. Tu nisu sve količine pale. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kako to u praksi izgleda kada funkcioneri zloupotrebljavaju određene resurse, izgleda ovako.

Juče sam govorio, gospodine Martinoviću vi se sećate, o zloupotrebi manjinskih prava i navodio sam primere. Jedan funkcioner, nezadovoljan mojom diskusijom, ustao je bolestan iz kreveta i za 20 minuta došao iz Novog Sada do Beograda. To gotovo da nije moguće. Taj put se inače naplaćuje ovde u Narodnoj skupštini negde oko 5.000 dinara, to Novosađani znaju.

Ako se to u kampanji bude tako radilo, postoje zloupotrebe funkcionera i onih koji nisu članovi Vlade. Ja vam navodim primer i sada se pitam da li je taj funkcioner došao ovim najmodernijim helikopterom, helikopterom koji smo dobili, „Vatrene kočije“, da li je došao „MIG-om“ ili ne znam kojim prevoznim sredstvom kad je iz Novog Sada uspeo da doputuje za manje od 20 minuta do Narodne skupštine? Da li se teleportovao, ja to ne mogu znati, ali je veoma sumnjivo. To košta 5.000 dinara.

Ja pretpostavljam da taj funkcioner uopšte nije putovao iz Novog Sada i ako se tako budu zloupotrebljavali finansijski resursi ove države ne znači da to rade samo vladajuće partije, ovog puta se to radilo o opozicionom predstavniku koji je inače čestit, pošten itd. ali, eto, Bože moj, omaklo mu se. To ne jednom, ja verujem da mu se to omaklo u ovom mandatu negde možda 300-400 puta. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi ćemo na ove izbore izaći pod njihovim uslovima, to je sigurno, poboljšanim njihovim uslovima. Oni neće da izađu ni pod svojim uslovima. Ma koliko mi to poboljšavali, ma koliko mi svoje funkcionere ponižavali, oni zaboravljaju da su funkcioneri stranaka i da je njihova odgovornost prema građanima tim veća jer žele da se dokažu da su bolji od nas.

Ja sam kao opozicionar uvek tražio prevremene izbore. Čak i onda smo tražili izbore kada smo znali da smo slabiji. Uvek smo tražili izbore pre vremena. Oni neće izbore pre vremena, oni hoće izbore posle vremena. Oni prizivaju vanredno stanje. Oni bi želeli, za njih je demokratija vlast bez izbora. Za nas je demokratija vlast posle izbora.

Naš princip je da vlast u Srbiji biraju milioni. Vlast u Srbiji biraju milioni. Oni bi želeli da vlast u Srbiji biraju milioneri, odnosno da milioneri koji su teški 619 miliona evra nature svoju volju, mimo volje građana, građanima, milionima građana, da ih nateraju da čitaju "Danas", da čitaju "Vreme", da čitaju NIN, da gledaju N1, da gledaju Nova S i da ih silom nateraju da glasaju za savez propalica, varajića i mutibarića. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, zloupotreba nacionalnih manjina nije jedino što je naša poslanička grupa želela da spreči. Mi smo pokušali da sprečimo i prelaze. Naš predlog nije da se zabrani prelazak poslanika iz jedne partije u drugu, nije baš moralno preći posle izbora iz jedne partije u drugu, ali smo mi tražili da se preciziraju uslovi pod kojima se to može raditi, pa smo tražili da svako ko želi da napusti jednu poslaničku grupu, da pređe u drugu partiju ili u drugu poslaničku grupu, mora da skupi 15.000 overenih potpisa kod notara, koliko otprilike treba glasova za njegov mandat da dokaže da i dalje ima podršku 15.000 svojih birača, a ne da podršku birača koju je dobila izborna lista, ko je prošao na izborima da 15.000 birača prenosi na stranke, čak koje nisu bile registrovane i nisu učestvovale na izborima, recimo od 2016. godine.

To je uradio Dragan Đilas i Marinika Tepić, to nije moralno, to rade samo moralne mizerije i onda oni pričaju o krađi glasova. Pa, to su najveći lopovi po pitanju krađe glasova. Prebrojane glasove koje su date Ligi socijaldemokrata Vojvodine, Marinika Tepić nosi kao miraz, kao da je onaj Čobano, ili ne znam kako se zvao, ostavio njoj 15.000 glasova, i onda kaže – sad ja uzimam 15.000 glasova koje je dobila izborna lista Lige socijaldemokrata Vojvodine i to nosi kod Saše Jankovića, pa posle nosi kod Zorana Živkovića, pa posle nosi kod Dragana Đilasa.

Mi želimo da bude dozvoljeno da promeni partiju, ali da mora da overi 15.000 glasova, odnosno potpisa, i da time dokaže da vredi ponovo 15.000 glasova, koliko vredi njen mandat.

Ponavljamo ponovo, mi nemamo problem sa milionima glasača, već sa milionerima Đilasom, Šolakom i njihovim novcem. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, najbolji primer koji nije naveden, naravno, za spajanje funkcionerske kampanje je Dragan Đilas, šta da kažem kad moram, zato što činjenice to govore.

On je funkcioner koji je najviše spajao javne funkcije sa privatnim biznisom, njegove firme "Multikom", "Emoušn", "Dajrekt medija" itd, to je bio gazda svih sekundi, svih reklama. To je bio gazda koji je zastupao sve velike firme u oglašavanju i ukoliko ste bili mediji, štampani i elektronski, ukoliko niste javnom funkcioneru Draganu Đilasu dali pravo da ga ne dirate, da lepo piše to njemu itd, vi niste mogli da dobijete reklamu zato što je on kontrolisao firme koje je zastupao i niko nije mogao da se oglasi bez njegovog znanja. Iz njegove firme su išle reklame.

Sa druge strane, u medijima je kupovao sekunde, tako da su, recimo, sekunde kod njega bile jeftinije na RTS, nego u samom RTS. Danas je on ljut na Pink, ali onda nije bio ljut kada je emitovao "Velikog Brata", serijal upravo ne samo na B92, nego i na Pinku. Kada je na Pinku uzeo sve sekunde i preprodavao ih, uprkos, koristeći nevolje Željka Mitrovića. Danas mu Pink i Željko Mitrović ne valja.

Onda je prihodovao na svim tim firmama 619 miliona evra. Danas kada pitate Bujoševića da da sadržinu ugovora između "Dajrekt medije" i njega, odnosno RTS, on kaže oni su se dogovorili da uprkos tome što se radi o JP RTS, o našem pravu da znamo sve, on dođe i kaže da su sadržina tih ugovora poslovna tajna, jer su se tako on i Đilas dogovorili.

Najuspešniji primer bogaćenja javnog funkcionera, spajanja privatnih poslova sa javnim funkcijama je Dragan Đilas. Hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanici, dobio sam duhovitu dosetku. Merna jedinica za zloupotrebu položaja, spajanje funkcije sa privatnim poslom vam je jedan Đilas. Dva Đilasa vredi kao jedan Šolak.

Mi nemamo problema ni sa izborima, ni sa opozicijom, mi imamo problem sa Šolak-Đilasovim biznisom, sa milionerima koji žele da preglasaju milione glasova. Nismo mi usvajali izborna pravila, niti o izboru narodnih poslanika, predsedniku republike, odbornika, gradskih izbora, pokrajinskih izbora. Sva ta pravila su već bila usvajana i doneta pre nas.

Nismo mi delili nacionalne frekvencije, regionalne frekvencije. Nismo mi postavljali urednike RTS, nismo mi zauzeli silom BK televiziju. Nismo mi zabranjivali štampane medije, nismo mi silom upadali u „Kurir“, nismo mi uhapsili direktora i osnivača „Glasa javnosti“. Sve su to radili oni koje smo pobedili po njihovim pravilima i pobedili više puta od 2012. godine. U eri društvenih mreža koje su daleko razvijenije pre 2012. godine, govoriti o slobodi medija je po meni je iluzorno.

Takođe, zbog Evrope i odnosa sa EU moram da kažem da je međunarodna zajednica i odnosi u međunarodnoj zajednici su kao klima. Možete vi da ih ne priznate, ali možete da pokisnete. Odnosi sa Evropskim parlamentom su takvi da oni nama ništa ne mogu da narede, ali treba da znaju, i oni, a i ovde oni koji su prigovarali, demokratija nije uvozno-izvozni proizvod, ne da se uvoziti iz jedne epohe u drugu, niti iz jedne države u drugu. Demokratija je proces zrenja i ona mora da raste iznutra, ona ne može da naraste u izolovanoj zemlji. Demokratija u izolovanim zemljama ne postoji. Ali, takođe, demokratija se ne može naturiti spolja i to stavljamo na znanje i ovim žutim žoharima i onim evropskim parlamentarcima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako dozvolite da parlament postoji. Ljudi su rođeni jednaki, imaju osnovna ljudska prava, pravo na život, pravo na slobodu, pravo na sigurnost. Pravo na ravnopravnost je veoma čudna. Evo, mi narodni poslanici nismo ravnopravni, danima, mesecima, mogu i ja da pišem Evropskom parlamentu, mogu i ja da bojkotujem Narodnu skupštinu sa više argumenata, ne može da postoje nekoliko Poslovnika, ne može jedan da bude za moje kolege, drugi za mene, treći za neke druge, ali, o tom po tom.

Što se penzionera tiče, svi ljudi imaju pravo na pošten posao, pristojnu zaradu, dostupno školstvo, dostupno zdravstvo, pravo da se školuju, pravo da se leče, ali i pravo na dostojanstvenu starost, ali svi ljudi. Ovde se u glavnom pričalo o onima koji su osigurani. Najviše su se za ta prava zalagali neki u čije vreme su penzije bile u bonovima, i ja to pozdravljam kada neko promeni stav, a svako jutro su organizovali rekreaciju penzionerima, trčanje za mleko, trčanje za ulje, trčanje za šećer, trčanje za cigarete i penzioneri su bili najčešća radna snaga u porodici koja je čekala i zebla, kisla i na suncu bila, u ta nezgodna vremena, zebla pred samoposlugama tamo gde je nečega bilo, a najčešće su te prodavnice, samoposluge bile prepune praznih rafova.

Fond za penzije je 2012. godine, bio 500 milijardi, od tih 500 milijardi, 273 milijardi je bilo iz budžeta, dotacija iz budžeta. Znači, manje od polovine je bilo ubrano u PIO Fondu, zahvaljujući privatizaciji, grabizaciji, opuštanju 400 hiljada radnika, lišavanja plata, lišavanja dostojanstva zaposlenih koji su ostali bez posla, koji su tumarali po prigradskim područjima, praznih džepova i praznih stomaka. Zahvaljujući tome je bilo malo para u PIO fondu i država je iz budžeta, pa i kreditima isplaćivala ostalo.

Sada vas ja pitam - ako su svi ljudi jednaki, Zaštitnik građana bi trebalo da kaže, kako to onda seljak sa 80 godina koji nije imao penziju, koji sedne na staru mašinu, traktor, pa ne znate da li je stariji traktor ili poljoprivrednik, sedne na benzinsku pumpu i kroz akcize, poreze i doprinose naspe 20 hiljada dinara goriva, od čega tri hiljade dinara ide za penziju, kako je on ravnopravan, kad on nema pravo na penziju, ali pri tome kroz budžet, eto ja sam opisao kroz nabavku dizela, semena, đubriva itd. kroz akcize, poreze i doprinose, učestvuje u plaćanju i dotaciju onih koji imaju pravo i koji su iz fonda, onoliko koliko je bilo dobili penzije, plus ovih 273? On nije dobio ništa, a očigledno da sam dokazao da je uplatio.

Nisu baš svi građani, pa čak ni stari jednaki, nažalost, i još uvek nemaju pravo svi na dostojanstvenu starost. Ako kažem da retki poljoprivrednici, koji primaju poljoprivrednu penziju, tu penziju imaju na 11.500 dinara, i opet sedaju na traktor i opet učestvuju u dotaciji penzija, s tim što oni ipak imaju neku penziju. Ali, pitam vas koja je pravda kada je ta penzija manja od socijalne pomoći, koja je 12.000 dinara? Koji je to motiv nekom poljoprivredniku, sa manje zemljišta, koji treba da čeka da u 65 godini ostvari prava na penziju, kada to može da uradi u pedesetoj, tako što će prodati ta 2, 3 hektara zemlje i biti socijalni slučaj? Pre će ostvariti pravo na socijalnu pomoć, nego pravo na penziju.

Ja znam i da su dugovi PIO poljoprivrednika, zbog zakona koji su doneli oni nesrećnici, koji bojkotuju Narodnu skupštinu, da su i ti dugovi enormni, jer nisu mogli da budu plaćeni, jer su oni doneli zakon po kome su svi ukućani, na poljoprivrednom porodičnom gazdinstvu, ukoliko nisu bili zaposleni morali da budu obveznici PIO osiguranja. S toga su izrasli dugovi i kamate 160 milijardi, plus stotinak milijardi za zdravstvene socijalne fondove.

To im je naplatio dug od 260 milijardi, preko dve milijarde evra i oni sada postaju taoci toga, više ne mogu da ostvare pravo penziju, toliki dug ne mogu da plate. Ukoliko ga plate to ništa ne znači, jer moraju za tekuću godinu opet da izmire itd. To zaštitnici građana treba da izvrše pritisak na organe, da se ta situacija reši i da svi stari ljudi imaju prava na dostojanstvenu starost, a ne samo pojedini.

Da krađe penzija nije bilo, dotacija je bila, rekao sam, 500 i neka milijarda, to bolje zna gospodin Arsić, nego ja. Sledeće godine penzijski fond i ove godine i sledeće godine, je 600 i nešto milijardi. Kako je neko ko je za penzionere obezbedio, pre svega kroz rad, kroz razvoj prerađivačke industrije, obezbedio da se zaradi u Fondu PIO, da bude više para i da se isplati fond penzija od 600 i nešto milijardi? Znači, 500 i nešto, 600 i nešto. Kako to nisu lopovi oni koji su isplaćivali samo 500 milijardi u Fondu PIO, isplaćivali odatle, iz Fonda, iz budžeta, kako oni nisu lopovi? Otpustili 400.000 ljudi, uništili industriju i tako dalje, a lopovi su oni koji su podigli industriju i fond penzija podigli na 600 i nešto milijardi sa preko 100 milijardi više?

Dokaz za povećano uposlenje je sledeća činjenica - da se sada penzije u 2020. godini, dotiraju sa 157 milijardi manje, ali su 100 milijardi veće, što znači da je proradila industrija, da smo u realnom sektoru zaposlili veliki broj ljudi, a pri tome se smanjio broj zaposlenih u javnom sektoru. To je uspeh ove vlasti.

Zaštitnik građana ima pravo i obavezu da se stara da svi penzioneri imaju pravo na odgovarajuće dotacije, a ne da razlika bude od grada do grada, da neko u gradu daje besplatne karte, da u drugom gradu to pravo nemaju, da budu jednaki. Ako se dopunski nešto finansira, nemoj da se finansira samo u Beogradu, ili u Novom Sadu, ili u Inđiji, dajte da ta prava imaju u svi malim opštinama i dajte da neka prava imaju oni koji imaju najmanje penzije. P

Povećanjem penzija dobijaćemo sve veću razliku između onih koji imaju 100.000 penziju i onih koji imaju 11.000. Sve će više mala poljoprivredna gazdinstva se lišavati zemljišta da bi se dokopali, pre nego što bi se dokopali penzije, socijalne pomoći, da ne čekaju 65 godina penziju 11.500 dinara, pre će prodati tih nekoliko hektara zemlje, obustaviti proizvodnju, zapustiti to zemljište, pokloniti ga državi ili ne znam kome, da bi se dokopali, recimo, u 50 i nekoj godini socijalne pomoći koji će primati u većem iznosu od 12.000 dinara i pri tome imati razne još povlastice koje pri tome poljoprivredni penzioneri nemaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi ljudi su jednaki. Jednak sam valjda i ja? Svi ljudi imaju prava da budu informisani.

Jeste moja partija Narodna seljačka stranka malena. Eto, juče sam imao napad od Đorđa Vukadinovića, koji je govorio da sam nastupio loše. Nije rekao baš da sam nešto izmislio, ali iz konotacije se moglo to zaključiti.

Ja sam tvrdio da je bio na listi nacionalnih manjina. Rekao sam da je bio na listi vlaške nacionalne manjine. Ta se lista zove - Nijedan od ponuđenih odgovora.

Izbori su bili 6. maja 2012. godine. Kandidat pod rednim brojem 2. je bio Đorđe Vukadinović. Naši građani imaju pravo da znaju sve. Prvi je bio Nikola Tulimirović, drugi Đorđe Vukadinović, to znači lažni Vlah.

Građani imaju pravo, vlaške nacionalne manjine, da budu ravnopravni i da im ne ulaze Srbi kao lažni Vlasi, da im uzimaju politička prava koja pripadaju pravim Vlasima i pravim nacionalnim manjinama.

Ja sam o tome juče govorio. On je sve najlošije o meni rekao, a ja sam mu nudio da podnesem ostavku ako ovo nije tačno, ali ako je tačno da onaj što učini makar da se izvini. On to nije učinio.

Ja sam nadalje tvrdio da je on na svom tviter nalogu na tvrdnju onog Noga, Đoga ili kako se zove, poslanika, da nas treba vešati na Terazijama, on odgovorio – na Terazijama je okupator vešao rodoljube, tako da to ne dolazi u obzir. Znači, treba nas obesiti na nekom drugom mestu.

Pravo na život imaju i narodni poslanici i političari, ima pravo i Đorđe Vukadinović, ima pravo i Nogo i Đogo i Boškić. Svi oni imaju pravo na život. U njihovo to pravo ja neću da ulazim, ali šta zaštitnici građana rade po pitanju prava na život, slobodu i pravo na sigurnost? Oni koji pripadaju vladajućim partijama, ja podržavam Vladu Republike Srbije, a u njoj nema ni portira, šta rade po tom pitanju? Recimo, pretnja silovanjem, koja je reakcija bila? Pretnja vešanjem, ne sećam se reakcije. Možda grešim. Pretnja streljanjem, pretnja da će nas juriti ulicama, pretnja da će nas popisivati, pretnja da će nas nabiti na ražanj, pretnja da će nam seći deo po deo, pretnja da će nas puštati Savom i Dunavom, ideja Mile Budaka.

Ja pitam Zaštitnika građana na koji način i koliko puta se oglasio povodom ovih pretnji? Da li imamo mi pravo na sigurnost u ovom Domu? Da li imamo pravo na svoju zastavu? Da li imamo pravo na svoju svetinju? Da li imamo pravo da nas na gej paradi ne vređaju tako što nose slike crkvenih velikodostojnika i kažu – bićeš samo moj i tako dalje, da nose ikone Bogorodice u gej-bojama? Da li mi vernici imamo prava da verujemo?

Da li se Zaštitnik građana oglasio protiv ovog Nedima Sejdinovića? Tako se zvao. Da li se on oglasio i rekao – ne, vi nemate pravo da pravoslavnim vernicima čestitate velikog patka, umesto Velikog petka i da pokažete žutu patku, da to prikažete? Ja se ne sećam da je Zaštitnik građana to osudio.

Onaj bivši je bio političar, ovaj to nije i ja to pozdravljam, ali mora da bude malo oštriji. Mora za te pojave koje vređaju građane i čine ih nejednakim da reaguje.

Da ne zaboravim, Đorđetu Vukadinoviću sam rekao da je dobio milione za vreme Borisa Tadića od igara na sreću, da nije kupovao srećke, ali da je pare dobio. Ovde je ugovor. Dobio je 2.400.000 za navodno istraživanje javnog mnjenja, ali unapred je dobio dva miliona, da ispituje javno mnjenje – da li ste zadovoljni svojim životom?

Pazite, Lutrija Srbije plaća istraživanje Đorđetu Vukadinoviću, koja glasi: da li ste zadovoljni svojim životom? Znači, ne kupuje srećke, ali dobija 2.400.000. Ja ne znam koliko dobijaju oni koji kupuju srećke?

Takođe sam tvrdio da je bio na RTS četiri puta, a da ja nisam bio ni jednom. To je juče i potvrdio. Takođe sam tvrdio da me je izbacio iz jedne emisije, ali sam mislio da me je izbacio… I on i Čanak, ali on je potvrdio da je lično on. Nije hteo da učestvuje u emisiji RTS, u „Upitniku“, ukoliko ja učestvujem. Da li je zabranjeno govoriti istinu? Hoćete li vi stati u moju zaštitu?

Ja sve što sam do sada iznosio u Skupštini sam iznosio sa dokazima. Zbog toga sam, ne znam, neotesan, nekulturan, a pri tome sam uvek iznosio istinu. Da li je istina u ovoj zemlji zabranjena? Da li je Đorđe Vukadinović juče hteo da zabrani istinu, a izneo sam sve ovo, s tim što u tom trenutku nisam imao ovu dokumentaciju.

Njega danas nema ovde. On se neće izviniti. Nije hteo da se izvini na vešalima. Nije hteo da se izvini ovde zbog naslovne stranice NIN-a, koje smo mi ovde to veče pre nego što je NIN izašao, svi redom osudili, sem njega i Ševarlića. Nije hteo da osudi snajper ispred predsednika Republika. Nije hteo da se makar blago ogradi. Ne, nije hteo.

Da li poželeti smrt nekome je ljudsko pravo onog ko to poželi? Moguće je.

Sada da vas pitam o sudiji Majiću. Vi štitite građane. Ja mislim da treba da štitite i žrtve i pokojnike. U Gnjilanu je 80 Srba ubijeno, Gnjilanska grupa, 250 mučeno, dva zaštićena svedoka, žene koje su silovane i koje su mučene i jedan Albanac koji je učestvovao u mučenju su bili svedoci toga. Svedočili su u sudu i 11 albanskih terorista je dobila 116 godina zatvora u prvoj toj presudu.

Sudija Majić je u apelacionoj presudi to vratio na ponovno odlučivanje. Sud je ponovo, na osnovu dokaza zaštićenih svedoka i materijalnih dokaza, osudio Gnjilansku grupu na 116 godina zatvora.

U drugostepenom odlučivanju Apelacioni sud je u drugoj prilici oslobodio 11 albanskih terorista koji su ubili 80 lica nealbanske nacionalnosti, većinom Srba i mučili 250. Da li znate kojim metodom? Metodom laganog uzimanja duše.

Da li ti povređeni koji su preživeli i oni mrtvi imaju pravo da Zaštitnik građana kaže – e, ovde je bilo teških povreda ljudskih prava, ovde je sudija Majić propustio priliku da kazni zločin, da zaštiti žrtve, tim pre što je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da je ta presuda bila nezakonita, na štetu žrtava, a u korist optuženih.

Nije moglo ponovo da se sudi zato što kada zaštita zakonitosti se usvoji, ponavlja se suđenje samo ako su okrivljeni oštećeni, ali ako je oštećena država, onda nikom ništa. Lepo je to odigrano, verovatno pod američkim prilikama.

Nadalje, imaju li pravo ne maloletnice, nego deca od 13 godina, da ne budu obljubljena i da sa na njima ne iživljavaju pedofili?

Taj isti sudija, a ne znam da li se Zaštitnik građana oglasio, Majić je presudio i oslobodio pedofila i rekao, s obzirom da je pedofil romske nacionalnost, a verovatno i devojčica, da ga oslobađa jer on nije znao da je to zabranjeno.

Čekajte, onda svako ko počini krivično delo može da kaže – ja nisam znao da je to zabranjeno i da se pozove na presudu sudije Majića?

Na sudijsku praksu, gospodine Martinoviću, može svako da se pozove i kaže – da, sudijska praksa, presuda Majića je primer da pedofili ne moraju da budu kažnjeni ukoliko to nisu znali.

Da li su Zaštitnici građana reagovali po tom pitanju? Naravno da nisu. I to su pitanja koja su veoma osetljiva i to je ono čime treba da se bavimo.

Ne mogu ljudi da nam budu jednaki, samo prilikom uređenja i posle smrti, jer nažalost, ne samo u ovoj zemlji, ljudi posle rođenja ponovo postaju jednaki tek kad umru. Budu jednaki, budu mrtvaci. Hvala.

Član 103. stav 7. i 8.

Prvo, ja se nisam odrekao prava poljoprivrednika. Naprotiv, govorio sam da sadašnje stanje gde je bolje biti socijalni slučaj nego seljak je za mene neodrživo i zalagao sam se da oni dobiju veća prava, da se regulišu dugovi prema PIO koji su nastali zahvaljujući tome što je donet nerazuman zakon da svi ukućani u to vreme su morali, koji nisu zaposleni, da budu osigurani PIO i to ta poljoprivredna gazdinstva jednostavno nisu mogla da izdrže.

Drugo, objašnjavao sam kako oni sipajući dizel u stare mašine subvencionišu prava onih koji imaju penzije, čak i seljaci koji nemaju nikakvu penziju. Govorio sam o tome da su oni u zapostavljenom položaju i da Zaštitnik građana treba da pritisne organe vlasti da se prava dostojanstvena starost obezbedi svim starim osobama, uključujući i poljoprivrednike.

Što se tiče ovih drugih stvari, niti sam govorio da je to dobro ili loše, govorio sam samo da su nekada penzije isplaćivane u bonovima, ali da su to bila neka teška vremena, i to sam rekao, da li je tako gospodine Martinoviću, kao što ta teška vremena Petar Handke najbolje opisuje, to zna gospodin Krlić, ukoliko on uopšte sme da se javi za reč i ukoliko mu se to dopusti.

Dakle, eto, pomenuo sam ga, ima pravo na povredu Poslovnika.

Dakle, to su bila veoma teška vremena i to je na taj način tako, a nikome nije palo na pamet da onda kaže - e znate, pokradeni su penzioneri itd.

Rekao sam i da je fond penzija 2012. godine bio 500 milijardi, a da je sada preko 600 milijardi. Kako su lopovi koji su zatekli 500 milijardi, a sada u ukupni fond penzija dele 600 milijardi, kako su oni lopovi? Nisu još obezbedili prerađivačku industriju, uposlili ljude i penzije se zarađuju iz proizvodnje, isplaćuju u većem iznosu nego što je to bilo 2012. godine.

O tome sam govorio i ne tražim da se glasa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada bih imao pravo na po jednu repliku svaki put kada sam pomenut, mislim da bi trebali da imam 100 replika.

Ovako, ja priznajem da sam bio, to je bila jučerašnja optužba, sve do smrti premijera Đinđića. To je gospodin Arsić juče rekao. Priznajem da sam bio učesnik „Farme“ kad nisam imao nikakvu funkciju. Recimo, to su Čanka i neki njegovi radili, Ivan Ivanović itd, nebitno. Možda sam se tamo i počešao na nekom nezgodnom mestu, eto, ja to priznajem. To su moji grehovi.

Gospodin koji je govorio pre mene je svojevremeno izjavio da je problem ove Skupštine što ja trebam da orem, kopam, jel tako kolege Orliću, Martinoviću, Atlagiću, da trebam da orem, kopam, sedim ispred prodavnice i pijem pivo, gospodo zaštitnici, a evo kaže, umesto toga ja u Skupštini i to je problem ove države. To je segregacija. To je narušavanje ravnopravnosti. Svako ima pravo da bira i da bude biran. Tada nije dobio opomenu. To je teška povreda ljudskih prava i ravnopravnosti.

Juče sam naveo i danas neke činjenice. Nije bilo nikakvog pljuvanja, istina je istina. Znači, ja sam bio u DOS-u, na „Farmi“ sam se verovatno nezgodno počešao, kamera je snimila. Eto, ja to priznajem. Ali, liste nacionalnih manjina služe za zaštitu nacionalne manjine. Da li se slažemo oko toga? Taj prirodni prag je izmišljen, za nacionalne manjine usvojen, ne samo izmišljen, da nacionalne manjine budu zastupljene u parlamentu.

Dakle, realno je reći da su na listi nacionalnih manjina nacionalne manjine. Evo vam ovde liste, vlaške nacionalne manjine, ni jedan od ponuđenih odgovora, broj 2 – Đorđe Vukadinović, politički analitičar, vlasnik medija, istraživač javnog mnjenja, novinar, itd, višestruka ličnost.

Rekao sam da je dobio milione za vreme Borisa Tadića od igara na sreću, a nije kupovao srećku. Evo, dva miliona i 400 hiljada, evo ugovor. Rekao sam, jel to pljuvanje? To je istina. To je pravo građana da znaju da neko može da dobije na igrama na sreću, a da pri tome ne kupi srećku.

Dalje, ja sam rekao da je na tvitu napisao na komentar Srđana Noga, da nas treba obesiti, da ne treba da visimo na Terazijama, jer je okupator vešao tamo rodoljube, da tamo to ne dolazi u obzir. Evo ga njegov tvit. Dakle, šta sam ja tu izmislio? Rekao sam da je bio tri, četiri puta uživo u emisijama RTS u zadnje dve godine. On je to juče priznao. Rekao sam da su mene izbacili iz jedne emisije da on učestvuje. On je rekao juče, svi ste čuli, gospodine Martinoviću, Orliću, rekao da nije hteo da učestvuje ako ja učestvujem. I ne samo u RTS-u, i u televiziji „Prvoj“, ali su tamo bili korektni, pa su izbacili i mene i njega.

To sam rekao i to nije pljuvanje, to je istina i zato pitam – po ili jo? Da li je ovo tačno ili nije? Hvala.

Dame i gospodo, vi ste trebali reagovati kada je u istu ravan stavio ljude i životinje. Niste reagovali, a trebali ste. Ali, evo, ja sam priznao da sam bio DOS, nisam uopšte promenio mišljenje. Poginuo je premijer, ja sam i dalje na tim idejama, nit sam menjao stranku, promenio sam koaliciju, savez itd. On stranku i nema. Nisam promenio nacionalnost, on je menja po potrebi. Malo sam Srbin, malo sam Vlah. Da to pojasnim, to pravo Vlaha da imaju povlašćen položaj, pravo Vlaha, ne lažnih Vlaha, zamislite kada je neko spreman da promeni naciju u jednom periodu samo da se domogne parlamenta.

Ja to nisam radio. Ja nisam moralna mizerija. Nisam menjao stav. Ne samo da sam napustio DOS, ja sam napustio parlament. Imao sam ponude da budem na listi DS tada, ja to nisam želeo. Ja sam otišao, gradio industrijsku zonu u Inđiji, najbolja industrijska zona u Inđiji, doveo fabriku "Fast", uopšte se ne stidim. Đinđić me je podržao. Napravio sam industrijsku zonu u Inđiji koja je jedna od najboljih industrijskih zona sada.

On nije napravio kućicu, bre, za papagaja. On dođe, vrši istraživanja javnog mnjenja, kaže - Vuk Jeremić ima 30%, on osvojio 5%, šest puta promašio čovek, 600% pogrešio istraživanje javnog mnjenja i on uzima od Lutrije Srbije 2.400.000 dinara da ispita javno mnjenje - da li ste zadovoljni svojim životom? On koji je to radio i pokazao sam mu sve da je na "Tviteru" napisao, on će sutra reći da nije bio na listi Dveri, onog Boška Ljotića žutića, on će reći da nije tačno. On će reći da nije bio dobar sa Koštunicom, da je ćutao kada je bio martovski pogrom, da je ćutao kada je Crna Gora otišla, da je ćutao kada je proglašena nezavisnost, zato što mu se to isplatilo, zato što je Boris Tadić nadoknadio ono što Koštunica nije uradio.

Da ne bih prekoračio vreme koliko je on prekoračio, ja se danas više njime neću baviti, ima izreka, kaže - vrediš koliko ti vredi protivnik. A ja neću da ne vredim ništa. Hvala.

Član 107. povreda dostojanstva.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam mislio da će kolega Vukadinović govoriti o manjinskim strankama. On je stručnjak za manjinska prava. Kao neko ko je bio na listi manjinskih stranaka mislio sam da će govoriti o tome da na sledećim izborima ne bude zloupotreba manjinskih stranaka, da svi kandidati na listama manjinskih stranaka moraju da budu upisani u birački spisak, manjinski birački spisak itd, da osnivači tih stranaka treba da budu upisani na birački spisak manjinskih stranaka za nacionalne savete itd, da ne dođe do zloupotrebe da manjine ne ostanu nezastupljene, da ne bude lažnih Vlaha, lažnih Slovaka itd, ali nisam očekivao da će se žaliti na medije.

Sećam se tih Tadićevih medija vrlo dobro. Opozicija je imala Radio „Fokus“ i dva zakupljena sata na „Kopernikusu“. Tako je bilo do 2012. godine, a sve drugo je bilo njegovo i Tadićevo, uključujući i igre na sreću itd. Dakle, opozicija nije imala ništa. Danas kuka zato što imaju dva neregistrovana opoziciona kanala na listi broj jedan, listi broj dva na kablovskim mrežama. Kuka, a imaju „Danas“, „Blic“, „Vreme“, NIN, mete itd. dakle, imaju medije, ali ja ne mogu da nateram ljude da čitaju „Danas“, „Blic“, „Vreme“, NIN itd, ne mogu da nateram ljude da gledaju N1, Nova S itd.

Još nešto, Đorđe Vukadinović je na RTS-u, prebrojte, u poslednjih godinu dana uživo u emisijama bio najmanje četiri puta bez političke stranke, niti je lider, niti je najaktivniji, a prebrojte koliko sam ja puta bio u zadnjih 30 godina – nijednom. E toliko o cenzuri, o medijima, o slobodi itd.

I, još nešto, to je čovek koji je rekao da nas ne treba vešati na Terazijama, tamo su vešali rodoljube, već na nekom drugom mestu. Toliko o demokratiji. Hvala.

Nisam pomenut jednom, nego dva puta.

Ovako, dame i gospodo narodni poslanici, nedavno je, pre nekoliko meseci od tada, je Đorđe Vukadinović nekoliko puta gostovao na RTS, bio sam pozvan u jednu emisiju sa njim i sa gospodinom Čankom. Emisija se zvala "Upitnik".

Dan pred emisiju mi je na zahtev opozicionih, ne znam ni da li su lideri, jer ovaj nema ni stranku, meni je uskraćeno pravo da učestvujem u toj emisiji. Znači, ja sam izbačen iz te emisije. Dakle, jednostavno su me pozvali i rekli - znate šta, vi ne možete da učestvujete, vama otkazujemo. NJemu nisu otkazali.

Ja nudim ostavku ako bilo šta u prethodnom govoru što sam rekao nije bilo tačno. Idem redom. Da li je gospodin Vukadinović bio drugi na listi vlaške partije koja se zvala "Ni jedan od ponuđenih odgovora", da ili ne? "Po" ili "jo"? Da ili ne? Da li je dobio pare od igara na sreću a da nije kupovao srećke za vreme Tadićeve vlasti? Da li je gostovao četiri puta uživo na RTS samo za zadnje godinu-dve dana? Ja nisam ni jednom. Da li je na svom tviter profilu napisao da nas ne treba vešati na Terazijama, tamo vešaju rodoljube, jer je neko prethodno zapretio da će nas obesiti na Terazijama? Da li je hteo da bude šaljiv? Da li je to bilo morbidno šaljivo? Uglavnom, da li je to tačno ili nije?

Da li je tačno da bivša opozicija, sadašnja vlast, je do 2012. godine imala radio "Fokus" i dva sata zakupljenih termina na satelitskom kanalu ili kablovskom kanalu "Kopernikus"? "Jo", "po", "po" ili "jo"?

Ako nije tačno to što sam govorio, ja dajem ostavku. Ako je tačno, da lider parije koja ne postoji podnese on ostavku. Hvala.