Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu  člana 95. stav 2. Poslovnika.
Citiram - narodni poslanik koji reklamira povredu Poslovnika dužan je da navede, koja je odredba Poslovnika po njegovom mišljenju povređena, da je citira i obrazloži. Već drugi dan jedan poslanik, koji je ovde govorio pet sati i zbog koga se pola obezbeđenja iskilavilo, ovde izlazi, reklamira povredu Poslovnika...

On reklamira povredu Poslovnika ne navodeći koji je član Poslovnika po njegovom mišljenju prekršen.Uglavnom bude da ni jedan član nije prekršen, osim člana Saveza komunista koga je Hakija Pozderac izbacio. Tražim da Skupština glasa da je dotični gospodin povredio Poslovnik zato što je više puta reklamirao povredu Poslovnika ne citirajući odredbu koja je povređena i ne govoreći član koji je povređen. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, navikao sam na svakojake uvrede od dugogodišnjeg studenta prava, koji je 15 godina studirao pravo, pa je sebi dao za pravo da procenjuje ko je pijan, a ko nije. Javnosti radi, uopšte ne pijem od 1993. godine i spreman sam da pozovem policiju da ovde upotrebimo alkometar i da se na licu mesta utvrdi da Marijan Rističević nije pijan. Ali, ne znam da li je Tomislav Nikolić spreman da se ovde upotrebi blesimetar, jer kad bi on stao na to, skazaljka bi otišla do neba.

Dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu je zakon o jednokratnom porezu na ekstra dobit i ekstra imovinu. Priznaću da smo mi razočarali svoje birače i da je ovaj zakon trebalo doneti na prvoj sednici Narodne skupštine.
To su građani, koji su uložili ogromnu energiju, posebno 5. oktobra, od nas očekivali. Oni su očekivali da brzo i efektno, odmah posle promena, završimo sa lopovima i lopovskim sistemom. Delim razočarenje građana, ali ću glasati za ovaj predlog zakona i složio bih se sa delom opozicije, bivše vlasti crveno-crne koalicije, da ovaj zakon nije obuhvatio baš svu imovinu koja je nelegalno stečena.
Ali, mi smo u prošlom sazivu predložili zakon koji je juče citirao gospodin Bane Ivković. Predložili smo da se ispita sva imovina koja je stečena u poslednjih 10 godina, ako je vrednost te imovine veća od 500.000 maraka. Taj zakon je ovde. Pitao bih gospodina Ivkovića, a njega ovde danas nema, ili njegove partijske drugove - zašto su onda kad su bili vlast odbili taj predlog zakona? Mogu da izvučem zaključak da su to uradili jer se radilo o njima i o nekim njihvim partijskim drugovima. Ako se taj zakon nije odnosio na njih, zašto su ga odbili? Zašto su čuvali kriminalce koji su opljačkali državu u poslednjih 10 godina na latinoamerički način?
Juče je gospodin Ivković pričao upravo o tom predlogu zakona, koji je predložen pre više od godinu i po dana. Ne da ga nisu stavili na dnevni red u poslovničkom roku, nego i kad smo tražili ovde da se stavi na dnevni red kao dopuna dnevnog reda, oni su to gotovo jednoglasno odbijali. Danas oni govore kako ovaj zakon nije dobar, kako bi trebalo doneti još bolji zakon. Taj zakon su imali, ali su ga odbili.
Zašto oni to rade? Ovde imam dokaze - Beogradska banka AD Beograd dokazuje zašto nam je potreban ovakav zakon. Peti oktobar, svi znamo šta je bilo 5. oktobra, neko se zbog toga raduje, neko tuguje, to je normalno, ali, Beogradska banka AD Beograd, koju je bivša crveno-crna koalicija, uz potpis jednog potpredsednika, ovlastila da u korist države Srbije vodi devizne poslove, 5. oktobra je prodavala devize po 6 dinara.
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Kome?)
Reći ću i kome. Prodavala ih je tako što za njih nije uzimala novac, već je devize isplaćivala na teret Beogradske banke AD Beograd. Ako je Borka Vučić tako krala, onda je gospodin potpredsednik bivše vlade svakako držao merdevine dok se penjala preko krova. Ovde imam naloge za iznošenje deviza iz zemlje, za prodaju deviza 5. oktobra po šest dinara, a ulični kurs je bio 40 dinara. Imam dvadesetak naloga, toliko sam zarobio. Svi nalazi su na različita imena, ali je broj pasoša isti - 434.
Petog oktobra, dok je narod rešio da raskrsti sa takvim pojavama i nosiocima takvih pojava, oni su prodavali devize po šest dinara, uz nalog da se mogu izneti iz zemlje. Prodaja se vršila na teret Beogradske banke AD Beograd, koju je bivši potpredsednik Vlade ovlastio da vodi devizne poslove od interesa za državu? Mogu zaključiti da je na taj način bivši potpredsednik Vlade legalizovao pljačku.
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Koji?)
Po galami, biće da se gospodin prepoznao. Predstavniku Vlade ću dostaviti naloge, imena neću spominjati, a broj pasoša je svuda isti - 434.
(Predsedavajuća: Molim narodne poslanike da saslušaju narodnog poslanika za govornicom i da poštuju Poslovnik.)
Mogu i gospodinu koji toliko galami, a čim toliko galami nema argumente ili se boji. Boji se za onih 9 soba. U svaku sobu može staviti po jednu apostolku, u kojima je došao ovde. Čim gospodin toliko galami, on se boji ovih dokaza. Oni su autentični. Jednu kopiju ću uručiti i njemu.
Ovo govorim u prilog tome zašto nam je ovaj zakon trebao. Naši najveći kriminalci uopšte nisu radili protivzakonito. Oni su pisali ili kod crveno-crne koalicije naručivali zakon kakav im treba, da bi se ta pljačka legalizovala, da bi bila organizovana i da zakonom ne bi bila sankcionisana. Da je na snazi bio Dušanov zakonik i da su se za krađu sekle ruke, dve trećine one vlade od 36 članova - a imali su toliko članova da i oni sami nisu znali koliko imaju članova Vlade, da su izgubili 5-6 u nekom budžaku, ne bi ni znali da su ih izgubili - dve trećine bi bili bogalji. Mi bi danas imali vojvodu bez ruku.
Mnogobrojni su dokazi na koji način je jedan posto bogatih u poslednjih 10 godina osiromašio 99% srednjestojećih građana. Zato nam je potreban ovakav predlog zakona. Zato ga treba usvojiti i kod predstavnika Vlade inicirati da se proveri imovina drugih osoba koje su na razne nelegalne načine stekli imovinu značajne vrednosti - da se ta imovina vrati, a krivci kazne.
Ja ću navesti primer Hrvatske. Kada je Tuđmanov režim odlazio, bivši hrvatski ministar unutrašnjih poslova, poslednjih dana mandata dao je nalog da se uhapsi njegov kolega ministar turizma, odmah sutradan, zbog krađe 200.000 maraka. Od tih 200.000 maraka je kupio stan. Ovde su se uzimali stanovi koji se mere u arima i hektarima, kuće sa 9 soba, placevi da možeš imati tri fudbalska igrališta itd. Pošto je hrvatski ministar imao snage, stari ministar, da poslednjeg dana mandata izda nalog da se uhapsi njegov kolega, kod nas to nije bio slučaj i očekujem od naše nove Vlade da izda nalog i da se pohapsi stara vlada, ma koliko članovi te bivše vlade danas ovde galamili.
Ja sam i u bivšem sazivu rekao zašto nam je potreban zakon o ispitivanju porekla imovine ili, kako se on sada zove - zakon o jednokratnom porezu na ekstra dobit. Da je Al Kapone kojim slučajem bio živ i da je u zadnjih 10 godina živeo u Srbiji, bio bi sitna riba pljuckavica za naše kriminalce. Mislim da bi ga oni odrali od batina i naplatili mu reket. Mislim da ga ne bi primili ni u Direkciju JUL-a, koliko je sitan bio.
Apelujem na sve poslanike, pa i poslanike opozicije, da pre glasanja pažljivo izmere i odmere da li treba da glasaju za ovaj zakon. Jer, ukoliko ne glasaju, može se posumnjati u njihovo poštenje. Ja im preporučujem da stave prst na čelo, da razmisle i da glasaju za ovaj zakon. Mi iz DOS-a ćemo svakako glasati za ovaj predlog zakona, u čvrstoj nadi da će se on čvrsto sprovoditi i odnositi na sve. Tako ćemo staviti tačku na pljačku, tačku na bedu i tačku na sramotu. Hvala.
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Replika.)

Dame i gospodo narodni poslanici, dužan sam da dam jednu ispravku - ovde je jedan govornik pre mene rekao da je plata narodnih poslanika 20.000, da je u prošlom sazivu bila 5.000. Tačno je da je u prošlom sazivu bila oko 5.300, ali je takođe tačno da je u ovom sazivu 10.500 i da narodni poslanici primaju razliku do 10.500, osim onih koji su na stalnom radu, oni imaju 10.500.
Koliku platu ima moj prethodnik - on možda dobija neki dodatak za uspešnu odbranu Kosova, možda nešto na vojvodske činove, itd. To ne mogu znati. Ovde mogu da se složim i sa opozicijom, da je problem Kosova nasleđen. Taj problem dugo traje i neko je ovde naveo primer da je 1921. godine, čini mi se, Šiptara bilo 150.000.
Znači, problem datira i pre ove vlasti, i pre vlasti crveno-crne koalicije. Osnovna dva uzroka, zbog kojih je stanje na Kosovu takvo, je što Albanci nisu voleli ovo (pokazuje prezervativ), a što su imali ovo (pokazuje novac), a mi Srbi smo voleli i jedno i drugo. Hteli mi priznati ili ne, mi moramo da vodimo javnu politiku - deo Kosova mi smo prodali. Najviše posledica snose oni koji danas žive na Kosovu i koji su verovali u politiku crveno-crne koalicije.
Nije moralno da danas oni govore o Kosovu. Oni su treći razlog zašto je stanje na Kosovu ovakvo i zašto je to dovelo do Ustavnog okvira, kakav jeste. Oni su to gorko seme posejali i sada plodove mi zajednički delimo, te gorke plodove zajednički delimo, a najviše su gorki onima koji žive na Kosovu.
Kakvu su oni politiku vodili - vodili su politiku koja nije vođena u korist nacije. Nacija je korišćena u svrhu njihove politike, a ne obrnuto. Umesto da vode politiku za dobrobit nacije, oni su vodili takvu politiku da steknu unutrašnje poene i da ponovo osvoje vlast, dva-tri puta uzastopno. Stanovništvo Kosova, posebno Srbi sa Kosova, služili su im samo da mogu da navuku one glasove, da bi pobedili još koji put na izborima.
Ta vlast je napravila nekoliko grešaka - prva greška je ukidanje autonomije. Ukinuli su im autonomiju, sada gotovo da imaju državu. Druga njihova velika greška je odbijanje Sporazuma iz Rambujea. Gospođa Andrić je ovde, mi smo bili 23. marta ovde u Skupštini, dobili smo Sporazum iz Rambujea, i da se odmah razumemo, taj sporazum nije bio dobar. Ali, posle njega je došao još gori.
Sada bih insistirao da u zaključke ove skupštine uđe jedan stav, koji glasi: "Savezna Republika Jugoslavija ima ovlašćenja na Kosovu u sledećim oblastima: teritorijalni integritet, održavanje zajedničkog tržišta, carinska politika, odbrana, spoljna politika, carinske usluge, savezni propisi".
Insistiram da se ovaj stav unese u zaključke Skupštine.
Dalje, šta bismo mi dali da možemo u tom ustavnom okviru da imamo da piše da granice isključivo kontroliše Vojska Jugoslavije, u pojasu od 5 km? Šta bi dali da imamo pravo da imamo svoju policiju dole, šta bi dali da građanin Kosova ima pravo da bira sud koji mu sudi, da li kosovski, da li republički, da li savezni?
Šta bi mi dali da je Kosovo vezano za Republiku Srbiju i da u onom ustavnom okviru piše da oni daju 20 poslanika ovde, u Skupštinu Srbije, i da daju jednog republičkog ministra? Šta bi dali da naša policija ima ovlašćenja i da ima pravo potrebe 24 sata na Kosovu? Šta bi mi sve dali za to? Taj sporazum smo mi imali 23. marta, ovde na stolu. Taj sporazum je odbila crveno-crna koalicija.
Rekli smo da se ne uzdate u Ruse (gospođa Andrić je tu), da iz kineskih pušaka pucaju na našu vojsku i policiju.
Rekli smo vam takođe da se ne pozivate na reči cara Lazara "Ne ravnam se prema sili koja je ispred mene već prema svetinji koju branim". Car Lazar Kosovo nije odbranio, glavu je izgubio. A, tadašnji car Lazar neće doći na Kosovo, a Marko, Marko će sigurno zakasniti. To smo vam rekli.
Takođe smo vam rekli da ćete posle ovog sporazuma, koji smo mi ocenili kao loš, dobiti još gori. Rekli smo vam da ne ratujete, da sipate dizel u traktore a ne u tenkove, da idemo u setvu a ne u rat. Posle rata dobili smo ultimatum.
Imali smo sporazum gde je doslovce pisalo sve, njihova ovlašćenja, naša. Posle toga smo dobili ovo (pokazuje dokument) - ultimatum. Istine radi, jedna poslanička grupa iz crveno-crne koalicije je odbila ovaj ultimatum. Odbili smo ga i mi. Bili smo uzdržani. Smatrali smo da smo imali sporazum, a da ovo nije sporazum nego ultimatum, kapitulacija i da mi to ne želimo da potpišemo.
Istina, odbila je jedna poslanička grupa, ali su ovde rekli na toj čuvenoj ratnoj sednici 3. juna - nema veze, izgubićemo, neka izgubimo i Niš, to ćemo smatrati privremenom okupacijom, kao Krajinu. Zato oni ne treba ništa da brane.
Njihova politika jeftinog kafanskog patriotizma nas je i dovela dovde. Neko je rekao da je takav patriotizam utočište za političke bitange, i nije pogrešio. Ta politika nas je dovela dokle nas je dovela. Izgubili smo Krajinu, gotovo da smo izgubili Kosovo. Oni nemaju moralno pravo da pričaju danas kako ćemo povratiti integritet na Kosovu.
Molim vas, predsedniče, umirite ove ovde.
Mi danas razgovaramo kakav ustavni okvir treba da bude. Onda smo ga imali, to smo ispustili. Zašto smo to ispustili? Zato što vi niste slušali glas razuma. Kockali ste se i izgubili. Vama treba suditi za veleizdaju. Naši protivnici su dobili sve. Mi izgubili sve. Koje ste vi patriote?
Spominjali ste Vojvodinu. Nemojte vi Vojvodinu da branite. Sve što ste vi branili, vi ste sahranili. Vi, vojvode i haračlije. Vi nemate pravo više nikoga da branite. Vi ste rekli na toj sednici 23. marta "Neka dođu te NATO snage. Mi ćemo ih čekati dole, mi vojvode. Slaćemo im vize kroz cev. Neka dođu bez vize, slaćemo im vize kroz cev. Kada im jednom pošaljemo, važiće neograničeno".
Ko vam brani? Idite, ratujte. Šta hoćete? Da mobilišete druge? Hvala.

Imam ovde prepis stenograma, pa da pojačam svoje reči, doslovce je ovde rečeno - Milutinović, predsednik, (šteta što nije tu) rekao je ovako: "Nudili su nam da napišemo sami sporazum, kakav hoćemo, ali - trupe". Sada smo dobili i trupe bez sporazuma. Dakle, rekli su - vaš sporazum je vrlo dobar, napišite sporazum kakav hoćete, ali - trupe.
Sada imamo i trupe i nemamo sporazum. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolićete mi da i ja napravim jedan kraći uvod. Prošlog radnog dana preložio sam da zbog patriotske zabrinutosti jedne poslaničke grupe raspravljamo  o Kosovu, da to dovršimo. Interesantno je da je ta patriotska grupa to odbila. Tom prilikom je rečena jedna neistina, da mi nismo bili zabrinuti za Rezoluciju 1244. Mislilo se na bivši saziv Narodne skupštine i na grupu od tri poslanika Koalicije Vojvodina. Ja sam dužan da podsetim da smo na toj čuvenoj ratnoj sednici bili uzdržani i da smo rekli da Vojvodina neće da potpiše kapitulaciju za Kosovo, da to nije sporazum, već kapitulacija. Tek da podsetim one koji su bili u prošlom sazivu. Postoji stenogram i to se da utvrditi.
Ja bih odmah predložio, radi efikasnijeg rada, da se poslanici koji su osporavali ministra pravde lepo izvinu i povuku predlog. Glavne optužbe koje su iznete kao krivica ministra su, otprilike, nedostatak nacionalne svesti. Njih je izneo bivši dugogodišnji student prava na Kragujevačkom univerzitetu koji nije položio ni nacionalnu istoriju kod profesora koji je član njegove partije.
Dva osnovna razloga su navedena iz opozicinih krugova, pored ovih, zašto bi gospodin Vladan Batić, ministar za pravosuđe i lokalnu samoupravu trebalo da da ostavku ili da bude razrešen dužnosti. Jedna je prinudna uprava, a druga je Hag, koliko sam ja to razumeo. Što se tiče prinudnih uprava, ja ću podsetiti - u prošlom sazivu prinudna uprava na primeru opština Titel i Inđija je trajala po tri godine. Ovde je upravo naveden primer Titela, kako je tamo skupština konstituisana na vreme. To što je izabran predsednik SO, ne znači da je opština konstituisana, to znači samo da je dobila predsednika, sekretara i nešto drugo nije dobila.
Kada smo već kod prinudnih uprava, dužan sam da kažem da se te prinudne uprave uvode po Zakonu o lokalnoj samoupravi, koji je donet u bivšem sazivu. Na taj Zakon o lokalnoj samoupravi ja sam predložio 50 amandmana, koji su se upravo odnosili na izbore, da se izbori vrše po proporcionalnom principu i drugo, da se prinudne uprave ne mogu tako lako uvoditi. Bivša vlast, a sadašnja opozicija, svih 50 amandmana je odbila, ne želeći da ih prihvati i na kraju se ispostavilo da su to uradili u korist svoje štete. Zakon o lokalnoj samoupravi koji su oni pravili, pravili su tako, misleći da će oni biti centralna vlast i da će se taj zakon primenjivati na nama, a ne na njima. Sada, kada mač koji su sami kovali seče njih, onda to njima nije pravedno, ali ih ja razumem. Sami su krivi, jer su takav zakon doneli.
Oko Haškog suda važne su dve činjenice. Prva je da Narodna skupština Republike Srbije ne odlučuje o isporučivanju gospodina Miloševića, koga nerado spominjem. Sve što sam imao da mu kažem, rekao sam pre nego što je pao sa vlasti, a ja nisam od onih koji mrtvom vuku rep mere. Dužan sam da kažem da Narodna skupština Republike Srbije neće odlučivati o tome, pa je glupo da vodimo neku raspravu u vezi toga.
Druga stvar vezana za Haški sud je ono što je pre neki dan, čini mi se, gospodin Gvozden Jovanović rekao, a to je: ko će se pobrinuti o vama. On je zaradio opomenu, a ja mislim da Narodna skupština Republike Srbije duguje izvinjenje gospodinu narodnom poslaniku Gvozdenu Jovanoviću, jer se ispostavilo da je on bio u pravu.
Moramo da priznamo da mi ovde pokušavamo da zaštitimo, što se Haškog suda tiče, gospodina Miloševića od njega samog. Znači, gospodin Gvozden Jovanović je bio u pravu. Zašto mi moramo da štitimo gospodina Miloševića od njega samog? Iz prostog razloga što je taj isti gospodin Milošević potpisao u Dejtonu Dejtonski sporazum i, u vezi s tim, saradnju sa Haškim tribunalom. To se odnosilo na gospodina Krajišnika, na gospođu Plavšić, to se odnosi na gospodina Ratka Mladića, na Karadžića.
Dakle, gospodin koji je potpisao Dejtonski sporazum (ili drug) mora jednom da nauči šta potpisuje, a drugo mora da nauči da odgovara za ono što je potpisao. Sada smo mi došli u nezgodnu poziciju da odgovaramo za nešto što je on potpisao, odnosno da pokušavamo da sprečimo isporučivanje Haškom tribunalu čoveka koji je potpisao saradnju sa tim istim Tribunalom.
Po mom mišljenju, ministar pravde i lokalne samouprave je kriv za dve stvari. Kriv je, odnosno odgovoran je zato što pravosuđe nije primenilo zakone, iako su to možda loši zakoni. Nije primenilo zakone koje je donela bivša vlast. Govorim o Zakonu o političkim strankama. To je član 12. Zakona koji je objavljen u "Službenom listu" 1990. godine, a kaže da se političke organizacije brišu iz registra, odnosno zabranjuju ako šire versku, rasnu i nacionalnu mržnju ili šire netrpeljivost.
Ovde postoje makar dve političke organizacije kojima je to i običaj i pravilo i koje bi trebalo, po tom istom zakonu koji su maltene one donele, da budu zabranjene.
Ako je gospodin Batić za nešto kriv, kao ministar pravde i lokalne samouprave, kriv je zbog toga što nije doslovce primenio zakone i to zakone koje su doneli oni, i na njih je trebalo da primeni te zakone.
Druga stvar zbog koje je kriv, time ću i završiti, dao je izjavu u "Večernjim novostima" da će Centralni zatvor uskoro raditi kao dragstor. Nije kriv, po mom mišljenju, što je tu izjavu dao, već je kriv za to što Centralni zatvor nikada neće proraditi kao dragstor.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Rafailović je spomenuo moje ime i prezime i stiču se uslovi da dobijem repliku. Čak je pogrešno protumačio da sam ja za gospodina Batića rekao da je kriv. Rekao sam da nije kriv za ono za šta ga optužuju, a ako je kriv, kriv je zato što nije sproveo Zakon o političkim organizacijama, član 12, kojim je zabranjeno širenje netrpeljivosti. Ovde su dve partije dugo godina upotrebljavale takve izraze i imale takva dela, da je nesumnjivo dolazilo do širenja verske i nacionalne mržnje ili netrpeljivosti. Takođe sam rekao, ako je za nešto kriv, kriv je zato što je izjavio u "Večernjim novostima" da će Centralni zatvor raditi kao dragstor. Ne zato što je to izjavio, već zato što to nije sproveo, a da ima vremena da to ispravi.        
Kad smo već kod Haškog suda, ja sam rekao da nismo za saradnju sa Haškim tribunalom, tako rado, ali da je to potpisao neko ko je potpisao Dejtonski sporazum. Ja bih Batiću preporučio neku drugu meru, a to je onaj društveno koristan rad sa dva programa - besplatna pomoć na njivi i besplatna pomoć u rudniku. Nisam za Haški tribunal. Ja sam za to da neko kopa sirak, neko da kopa ugalj. Kad smo već kod Haškog suda, pojedini govornici ovde dokazuju da ovi u Hagu treba da razmisle da pored sudnice otvore i ludnice. Hvala.

I poslanici DOS-a su spremni da povuku svoje prijave za diskusiju i da završimo ovu tačku dnevnog reda danas. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega gospodin Arsen Kurijački je spomenuo motiku. Motika se ne upotrebljava samo za okopavanje. Motika se ponekad upotrebljava i za ukopavanje, tako da motiku neki razumeju s jedne strane, a neki s druge strane.
Konačno ću se složiti sa opozicijom: sirak je stvarno opasna biljka. Zamislite koliko sirak može da nanese štete rodu na dva ara krastavaca. Može toliko da podbaci da na ta dva ara ostanu samo tri kornišona.
Odmah da se razumemo, divlji sirak je svakako opasna korovna biljka, ali i pored toga što je to opasan korov, divlji sirak nije elementarna nepogoda. Gospodin Arsen Kurjački je tu bio u pravu, elementarna nepogoda je nešto na šta ljudi nisu mogli uticati.
Ovde se neću baviti samo posledicama. Baviću se uzrocima. Šta su uzroci širenja divljeg sirka?
Osnovni uzrok širenja ove opake, korovske biljke je katastrofalna poljoprivredna politika koja je vođena u proteklih 10 godina. To je bila poljoprivredna politika u kojoj se bivša vlada bavila preuzimanjem, a ne otkupom. Seljaci nisu imali pravo na prodaju, već samo pravo na predaju. Vlada je mogla da plati poljoprivredne proizvode, a nije morala. I ono malo što je plaćala, plaćala je naštampanim novcem bez pokrića, dakle novcem koji nije vredeo ništa i dok bi ga oni dobili on je izgubio vrednost.
Kod bivše vlade jedan kilogram pšenice vredeo je 10 pfeniga.

Gospodine predsedniče, svakako vodim računa o vašoj brizi za demokratičnost. Zahvaljujem vam se na ispravkama, ali na dnevnom redu je zakon, odnosno izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Tu se apostrofira sirak kao opasna korovska biljka. Govorim šta je dovelo do toga da se sirak ukoreni, odnosno da se proširi na značajne parcele u Vojvodini i Šumadiji, Mačvi i Srbiji. Dakle, šta su uzroci širenja sirka.
Uzroci širenja sirka su svakako nedostatak sredstava kod seljačkih gazdinstava, kod društvenih gazdinstava, da se ljudi pozabave tom opasnom korovskom biljkom. A, zašto je nedostatak sredstava bio, rekao sam - jedan kilogram svinjskog mesa, odnosno junećeg, kod bivše vlade je vredeo 1 do 1,2 DM, a sada vredi 2 do 3 DM. Za litar mleka potrebno je 10 pfeniga, a za jedan litar motivela, to je sredstvo kojim se iskorenjuje ova opasna biljka, u vreme bivše vlade trebalo je 1.080 kg kukuruza.
Sadašnji pariteti su takvi da je potrebno samo 250 kg kukuruza. Za jedan litar dizela, a taj korov se uništava i preoravanjem, bilo je potrebno 10 litara mleka, sada je dovoljno i 1,5 litar mleka. Za jedan kg mineralnog đubriva bilo je potrebno tri kg pšenice, a sada je dovoljan 1,2 kg. Kada ovo govorim želim da kažem da je Vlada svojom poljoprivrednom politikom, nova vlada, učinila dosta.
To nije savršeno. Mi bismo želeli i više. Ali, s obzirom da su nam ostavili socijalno-ekonomsku katastrofu, naše stanovništvo ne može da plati pune cene poljoprivrednih proizvoda. Ipak je Vlada učinila mnogo. Učinila je to da je ukinula akcizu na etilen-alkohol, a to je sredstvo za pravljenje herbicida kojim se uništava ova opasna korovska biljka, da ne odstupamo od dnevnog reda, ukinula je akcizu na etilen-alkohol, a takođe i porez na promet na herbicide, čija je visina bila oko 15%, koji su plaćali samo zemljoradnici.
Dakle, Vlada je već preduzela korake koji su neophodni da se ova opasna korovska biljka ukloni. Meni ne smeta što je predlagač ovog važnog zakona iz opozicione stranke. Meni je čak to drago. Međutim, sirak nije elementarna nepogoda. To se moglo predvideti i moglo se delovati da su ljudi dobijali pošteno svoj novac za svoj pošten rad.
Ovako, biću dužan da vam kažem kako su to oni ranije radili. Prošle godine, Zakonom o dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, partneri na vlasti, a tu je i današnji predlagač, usvojili su da se slučaj reši tako što će se zemljoradnici naterati da obavezno moraju da obrade poljoprivredno zemljište, uz pretnju novčanom kaznom od 10 do 50 hiljada dinara.
Ukoliko kaznu ne plati u roku od mesec dana, korisnik odnosno sopstvenik zemljišta mogao je ostati i do 10 godina bez zemljišta. Vlada ga je, odnosno nadležno ministarstvo, moglo dodeliti drugome. Predlagač zakona je tada rekao - te površine koje su neobrađene predstavljaju veliku opasnost, jer se tu javlja divlji sirak. Tako je želeo i prošle godine da ukloni divlji sirak, a videli smo kako sada želi.
Predlažem da mi otklonimo jedan politički sirak i da ga pošaljemo na društveno korisni rad, na neku Padinsku Skelu, na neko imanje, gde bi ...

... Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici,  svakako neću glasati za ovaj predlog iz prostog razloga što ga nisam ni pročitao. Kada sam video ko je podneo predlog o zaštiti maloletnika, meni se smučilo, odmah sam ga bacio. Za mene je ovo pitanje morala i zato sam predložio da diskusija traje jedan minut. Znam da među nama ima mnogo poslanika koji se gorko kaju što moj predlog nisu prihvatili. Za mene je ovo isto kao kada bi pokojni Hitler i nacisti raspravljali o jevrejskom pitanju i o zaštiti Jevreja.
Bivša crveno-crna koalicija imala je program za mlade, sličan Pavelićevom programu za Srbe: jednu trećinu iseliti, raseliti po belom svetu, drugu trećinu u rat poslati, treću pokušati prevaspitati. Otuda i oni silni dosijei, otuda i onih hiljadu hapšenih maloletnika i mladih ljudi. Navešću neke primere: leto prošlo, kako ovde neki kažu, leto gospodnje 2000. godine, Inđija, mladi pripremaju humanitarni koncert za teško obolelog maloletnika od leukemije. Crveno-crna koalicija ga zabranjuje. Policija rasteruje okupljene, hapsi organizatore, njih 30, a makar polovina je bila maloletna.
Slučaj drugi: treći septembar, Inđija, maloletnik lepi plakate "Izađi i glasaj", koji nisu imali veze sa politikom. Mladić se odvodi u sedište SPS-a, bivši sekretar te partijske organizacije, inače penzionisani radnik MUP-a, odvodi maloletnika i dva sata ga zadržavaju u prostorijama SPS-a. Usput ga tri puta udara u glavu. Postavljam poslaničko pitanje tadašnjem ministru unutrašnjih poslova, Vlajku Stoiljkoviću - šta će MUP preduzeti, evo ga ovde pitanje. Šta ste preduzeli? Ništa.
Zato vam ne dajem za pravo da govorite o maloletnicima i zaštiti omladine. Koliko je omladine samo u vašim ratovima izgubila očeve, koliko je kuća izgubljeno, a kada sanjate vi koji sanjate, nemojte da se bojite da ćete mene da sanjate, sanjaćete maloletnike koji su ostali bez očeva, sanjaćete raseljenu omladinu po Evropi, sanjaćete ih u vašim stanovima od dva ara. Gospodin Gvozdenović je izračunao da tu može da rodi 5 tona krastavaca, u jednoj turi. Dok ste prodavali tu vašu patriotsku politiku, kobajagi da osvajate teritoriju, jurišali ste na stanove, sirotinja meri stambeni prostor metrima, u milimetrima, a vaši stanovi se mere u arima i hektarima itd.
Zato se ne bojte da ćete sanjati mene, sanjaćete omladince koji su ostali bez očeva, čiji su očevi ostali bogalji. Kada ste takve petriote, podelite vaše stanove njima, deci palih roditelja. Šta je bilo sa džipovima? Nemojte dobacivati. Mnogi su na Kosovu nestali, deca su ostala bez roditelja, a džip sa Kosova je vlasništvo jedne stranke, stranke čiji su lideri sokolili ljude da ratuju i da osvajaju teritorije. Neko bi možda spasio glavu u tom džipu, a oni su se, velike vojvode i patriote, vozali u blindiranom džipu u Beogradu. Pet ratova su vodili, sokolili ljude - hajde, napred braćo, mi ćemo vas sokoliti iz Skupštine Srbije.

I oni podnose predlog, odnosno njihovi crveni koalicioni partneri, oni podnose predlog o zaštiti maloletnika. Kada smo već kod zaštite maloletnika, treba ih zaštiti od sekti. Prvo treba zabraniti dve najveće sekte, i crvenu i crnu, a njihove lidere, pravac Bačvanska.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 96. stav 1: Kada se poslaniku daje pravo na repliku: kada se uvredljivo izrazi o drugom poslaniku, navodeći mu prezime, ime, njegovu funkciju ili ime poslaničke grupe.
Gospodin predsednik je dao repliku, a da gospodina koji se meni javio na repliku uopšte nisam pomenuo, niti njegovo prezime, niti njegovu funkciju, niti njegovu poslaničku grupu. Takođe, Poslovnik je povređen u delu koji se odnosi na reklamaciju povrede Poslovnika. Tada se poslaniku koji je reklamirao povredu Poslovnika reč daje preko reda.
Dakle, insistiram da se ovde glasa o tome da li je Poslovnik povređen na moju štetu ili ne: I nikoga nisam uvredio. Nikoga nisam nazvao Hitlerom. Samo sam napravio jedno poređenje za koje smatram da je umesno i sada odgovorno tvrdim da su ovi bili gori od Hitlera. Više smo teritorija izgubili za vreme njihove vladavine nego za vreme Hitlera.