Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. i 107.

Mislim da je gospodin Lazović ponovo povredio dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospođo predsedavajuća, on je ovde nabrojao nekoliko sudskih postupaka koji su u toku, a nabrojao je i neke koji su završeni. Recimo, slučaj „Doljevac“, gde je, valjda, po njemu, neko prihvatio neku višegodišnju robiju zato što je voleo gospodina Babića ili ne znam šta još.

Takođe, pomenuo je „Jovanjicu“. „Jovanjica“ se nalazi od mog sela pet do šest kilometara. To je jedno vreme bio proizvođač povrća i onog trenutka kada je prešao na proizvodnju marihuane, koja je proizvod za koji bih ja mogao reći da koriste upravo neki koji mu zameraju na tome, u tom trenutku je ova vlast izvršila hapšenje svih onih koji su bili sumnjivi u tom slučaju koji mnogi zovu „Jovanjica“.

Šta je trebalo još neka vlast da uradi, a pri tome, gospođo predsedavajuća, ne čujem osudu, recimo za Darka Šarića, koji je za vreme bivše vlasti koja je njemu bliska bio najveći investitor u državi Srbiji za vreme vlasti bivšeg režima. Ali, on se okomio na „Jovanjicu“.

Još nešto da kažem. Koliko oni znaju uopšte o indijskoj konoplji govori sledeća činjenica. On i onaj mali „Pozderac od Trstenika“, Miroslav Aleksić, tvrdili su da su sadnice konoplje bile stare više godina. Samo da vam kažem, s obzirom da se bavim poljoprivredom, konoplja je kao kukuruz, jednogodišnja biljka i nikako ne može da traje i da ostane više godina. Dakle, to je kao biljka jednogodišnja kultura, ali eto koliko oni znaju o slučaju „Jovanjica“, da su rekli da su sadnice bile stare tri, četiri ili pet godina.

Molim vas da u sledećem nekom njegovom obraćanju primenite neke odredbe iz člana 108, člana 109, s obzirom da ja ne vidim na koji način ćemo izaći iz ovoga ukoliko on tako nastavi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. i odmah ću početi.

Gospodine predsedavajući, u laži su kratke noge, ali očigledno da je jezik dug. Dame i gospodo narodni poslanici u ruci su mi ugovori zašto je narušeno dostojanstvo.

O kriminalu priča osoba koja ima jako lepljive i dugačke prste.

(Poslanici opozicije lupaju u klupe i dobacuju: Ovo je replika.)

Pa držim ugovore i kaže da je povređeno dostojanstvo i ne znam zašto smo mi strpljivo slušali nekoga, a čim se ja javim za reč, urličete, lupa u klupe itd.

Pri tome kažu da smo mi to radili.

Kažu, 30. juna 2009. godine Nacionalna služba za zapošljavanje daje nevladinoj organizaciji, Fond za unapređenje resursa građana iz Trstenika, devet miliona i 328 hiljada i 355 dinara, ili 125 hiljada evra. Obaveze gotovo nikakve, treba da kupe lišće sa nešto javnih površina i gle čuda, kupe lišće u julu mesecu. Baš čudno.

Istog dana 29. juna 2009. godine, nešto manji iznos zato što je evro u međuvremenu za tih sat dva pao, devet miliona 284 hiljade i 60 dinara. Još 125 hiljada evra.

To govori o časti čoveka koji je malopre govorio tako nadahnuto, navodnom kriminalu i pri tome lagao, ne daj bože koliko.

Takođe, 4. maja 2011. godine, pa ponovo 4. maja 2011, malo mu bilo, pa 15. juna 2011. godine recimo devet miliona i 400 hiljada, pa 28.2.2012. godine, pa 17. aprila 2012. godine, pa 12. aprila 2012, nijedan ugovor nije bio lakši od 50 hiljada evra.

Dakle, ukupno 685 hiljada evra. Ako SNS tako nije valjao, što se nudio 2016. godine da pređe u SNS? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. Poslovnika – povreda dostojanstva.

O međunarodnom kriminalu, navodnom i mapi pričao je Miroslav Aleksić. Miroslav Aleksić, koji je poslanik međunarodnog kriminalca, Vuka Jeremića, jedini međunarodni kriminalac koji je učestvovao u pljački na desetine hiljada evra, koji je dobio od Patrika Hola preko šest miliona evra je Vuk Jeremić. Ja ni jednog drugog ne znam i verujem da mu je ovo samo dobar đak. Dobar đak koji je za razliku od Vuka Jeremića napolju pelješio od Kineza do nekih afričkih zemalja, ovaj se samo iznutra onako, učaurio i pljačkao budžet Republike Srbije, odnosno službu za zapošljavanje za 685 hiljada evra.

Sad razumem zašto je kao tinejdžer imao loše ocene. Nije učio da bi nešto znao, već je verovatno učio da krade. Kad pogledam ocene, najupečatljivija mi je ona ocena, kao tinejdžer možete da vam škola ide loše, možete da se posvetite devojkama, utakmicama itd, ali kad sam video da pomenuti sem što iz ruskog jezika ima dvojku, ima i tri iz vladanja. Zamislite, ko je dobio trojku iz vladanja, taj je bio najlošiji đak po ponašanju i sad verujem da mu od mladosti to loše ponašanje ide.

S toga, gospodine predsedniče, mislim da je povređeno dostojanstvo, ali ne tražim da se o ovome glasa, iako je kriminalac pričao o kriminalu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo arlaukanje koje dolazi od Srkija lokatora molim vas da mi ne uračunate u vreme grupe, jer gotovo je nemoguće govoriti kada ova persona ovoliko viče, što bi seljaci rekli, ovo nije vikanje, ovo je rikanje. Molim vas da mi omogućite pravo da govorim. Ja njega nisam ometao, ali očigledno da on pokušava da me omete.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada bi se iz njegovog govora izbacile glupost i mržnja, njegov govor bi bio veoma kratak. Radi se o osobi koja je retko pametna, ne razumem, Novakoviću, mora lopuža, evo i gore lopuža se priključila, mora sto posto lopuža, evo, upravo vidite, ma ne dajte mu da se obada više ovde, on treba da ide u svoje prirodno stanište. Lepo sam rekao da ovakve treba donositi u kavezu na sednice Narodne skupštine. Dakle, nemojte mu drmati kavez, očigledno je da je nešto nervozan. Ja razumem njegovu nervozu, jer ja treba da govorim, a on to pokušava da spreči. On je inače bio deveruša, ne želim da iznosim dokaze. Njegove trojke me ne interesuju. Dakle, morao bi da kaže da je osoba ženskog pola.

Evo, Bora lopuža, lopuža sto posto, takav bio, takav osto. Bora lopuža, Bora lopuža sto posto, takav bio, takav osto. Evo vidite ovog nekulturnog primerka, da glupo zbori, ovaj ne bi izašao iz bolnice. Evo, pogledajte to dobro. On priča o Zoranu Đinđiću. Od Pekića, Mićunovića, Đinđića, do Srkija lokatora, pa to je gotovo nemoguće, toj stranci nema spasa. Evo vidite ga, nije bilo vola na Palama. Nije bilo vola na Palama, znate zašto? Zato što Đinđiću Srki nije bio pri ruci, inače bi se to realizovalo.

Dame i gospodo narodni poslanici, oni mene ne mogu omesti, ali koliko je njihovo pravosuđe bilo nezavisno pokazuje dokument, ova persona, srpska muška trojka, evo da vidite ovako, ova persona je na zabavu išao, na svadbu svog stranačkog člana, ni manje ni više sa republičkim tužiocem, sa Zagorkom Dolovac. To je onaj koji ima zamerke na tužioca republičkog, a gle čuda, prilikom prvog imenovanja gospodin je išao na svadbu svog stranačkog kolege. Zamislite tu nezavisnost pravosuđa koju su oni imali.

Tom prilikom 2010. godine izabrali su Miodraga Majića za sudiju Apelacionog suda i to sa Osnovnog opštinskog suda, preskočio je Viši sud sa nikakvim iskustvom u rešavanju žalbi, postao je sudija Apelacionog suda. I, gledajte ovo. Pa sad ja razumem, ja vas razumem gospodine u žutom džemperu, ja vas razumem.

Zoološki vrt sa Kalemegdana se seli na Adu Safari. Nemojte biti zabrinuti imaćete dobro stanište, možete da se kaljugate do mile volje. Možete da budete moravka, mangulica ili resavka, što je primarenije u tom blatu na Adi možete da imate komociju i da se tamo valjate do mile volje.

Ali, ste na svadbi hvatali bidermajer, znači bidermajer otuda ta trojka, otuda ta trojka, kod osobe u žutom džemperu.

Dakle, s obzirom da je na toj svadbi bio da je hvatao bidermajer, sa deverušama, verovatno je pomislio da je vreme da se uda. E, to ti je takva persona.

Dame i gospodo, narodni poslanici nisu oni oslobodili samo hiljadu.

Boro, Bora je lopuža, 100 posto, Bora lopuža bio i ostao.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije slučajno sudija Majić izabran, on je imao zadatak od njih da i dalje oslobađa Albanske teroriste, i nisu oslobodili Kurtija, 1800 terorista, nego 1811. Sudija Majić je oslobodio Gnjilansku grupu, UČK teroriste, koji su ubili 80 srba, 34 je nestalo, 153 su mučili i danas dok ja govorim, o tom svirepom zločinu, Srki lokator i njegova ekipa ne dozvoljavaju da iznesem taj predmet, njih ne interesuje 80 ubijenih Srba, njih ne interesuje 34 nestalih Srba, njih ne interesuje 153 mučenih Srba, najzverskije, sekli su ženama dojke i pekli na vatri, to je vaš sudija koga ste reformom doveli, preskačući Viši sud. To je vaš sudija dopustio.

Niste oslobodili 1800 terorista, malo vam bilo, birali ste sudije, koje su dalje oslobađali albanske teroriste i albanske zločince. Ne kažem ja da je povređen zakon, to je kazao i Vrhovni kasacioni sud, koji je usvojio zaštitu zakonsku, koju je podneo tužilac i utvrdio da je kršen zakon u korist optuženih, tj. UČK terorista, koji nisu kažnjeni za surova ubistva na Srbima.

Danas vi branite takve.

( Poslanici opozicije dobacuju: Replika, Poslovnik.)

I zato vi galamite dok ja govorim o zločinima UČK terorista nad Srbima.

Dame i gospodo poslanici, ovi galame da se ne čuje istina. Kako su birali sudije koji su oslobađali UČK teroriste, od najsurovijeg zločina, zato što su ljudima sekli stomake, sekli dojke, silovali, ubijali, na štanglama, ubili su 80 Srba, a 34 je nestalo, 153 je mučeno.

Danas kada ja govorim o tome, počeli ste da galamite, da li vam je to Kurti naredio? Koliko je koštalo to, koliko ste para dobili? Evo neka kaže žuti džemper. Gde beše Bora lopuža, sto posto, lopuža bio i lopuža ostao.

Vi govorite o pravosuđu, pa vi ste 2010. godine instalirali stranačko pravosuđe, pravosuđe je nezavisno od nas, ali od vaše vlasti nije još uvek.

Vaše sudije da mene presuđuju, niko od vas nije osuđen da govori u Narodnoj Skupštini. Vi pričate o Jovanjici, pa mi smo rešili Jovanjicu, naša vlast je pohapsila počinioce.

To se procesuira i vi o tome govorite, to je na sudu, vi govorite o slučaju u Doljevcu, to je tako presuđeno. Naša vlast je to dovela, vi govorite o nečemu.

(Aleksandar Jovanović: Predsedniče, što dozvoljavate ovo, dajte čoveku reč, repliku, zaustavite sednicu, radite kao što piše u Poslovniku, vi ste odgovorni za sve ovo.)

Evo i ove pijanice, sad se pridružio, mister promil, evo ga. Ja razumem Ćutu, jer Ćuta je danas povređen, ja ga razumem, kada je izlazio iz kafane, neko mu stao na ruku, zato razumem povredu Ćute, to je onaj koji mi je zabranio da govorim na Odboru, koji mi je oduzeo reč i zabranio da govorim, to je njegova demokratija.

Evo ga Ćuta, čovek koji je proterao automobilsku industriju, investitora sa milijardu i dvesta miliona evra, čovek koji je oterao investitora i proizvodnje za električne automobile, čovek koji se zalaže za čist vazduh, koji je proterao svojim aktivnostima investitora, "Volvo" je proterao, koji je trebalo da proizvodi 250 hiljada automobila, pa dođite, jedva vas čekam, samo vas gledamo, vi ste za posmatranje.

Ovaj ovde za veterinara, hajte da vas vidim, gde ste demokrate, valjda mislite da je vaše pravo veće. Eno ga onaj što ne može da dobije moždani udar, i on se pridružio, pa ti si čoveče dopustio da ti Srki lokator vodi stranku. Vama spasa nema.

(Poslanici opozicije lupaju u klupe.)

Evo vidite na šta ovo liči, ovo vreme ne treba da se računa, ovo je nemoguće, gde vam je onaj Miloš Beganović da i on skoči, samo on fali. Zašto niste osudili pravosuđe što nije reagovalo na napad jednog francuza na predsednika Republike, zašto to niste osudili, zašto galamite kada iznosim te reči, zašto pravosuđe nije reagovalo?

Zamislite sada u Francuskom parlamentu, da jedan Srbin izađe i napadne Makrona, zbog rusko srpskog plana, napadne Makrona, zamislite tu situaciju, kako bi reagovalo Francusko pravosuđe, Srbin u Francuskom pravosuđu krene na Francuskog predsednika, kako bi to izgledalo?

Oni ne žele to da osude. Stalno traže priliku da naprave haos u ovoj Narodnoj Skupštini, a onda ćete pobeći kada vam se uzvrati, kao što ste pobegli pre tri godine, kao što je ona gospođa pobegla, a tri godine je primala platu, i dok je primala platu u Skupštini Srbije, napadala Namensku industriju Srbije, kroz Bugarske novine, da bi Bugarskim firmama omogućila biznis i posao. To ste vi.

Evo ovoga što je oterao, automobilsku industriju električnih automobila, zalaže se za čist vazduh, a tera proizvođače iz Srbije koji treba da proizvedu 250 električnih automobila, da zaposli 3.300 ljudi.

Svojim aktivnostima i njegovih ovih plaćenika, oterao je velikog investitora i uništio šansu da imamo reprezentativnog proizvođača automobila. Mi u Inđiji smo već bili usvojili prostorni plan, a onda ste vi dobili nalog i pare od Abazija, da rušite to, niste vi rušili Rio Tinto, već investiciju u Srbiju i priliku da Srbija bude bolja, ekonomski još snažnija, da plate budu veće i da povuče ceo region u ekonomske dobitke.

To ste vi radili, vas su Nemci angažovali, da njihova automobilska nemačka industrija radi, a da rušite srpsku industriju mogućih električnih automobila. Kako ste vi za čist vazduh? Čist vazduh se obezbeđuje tako što se električni automobili koriste. Kako vas nije sramota?

Ne dozvoljavate mi ovde da govorim, na Odboru si mi oduzeo reč. Evo vaše demokratije, vi mislite da samo vi imate prava, da ste vlasnici prava celog parlamenta.

Valjda i mi imamo neka prava. Za vreme vaše vlasti, mi bi bili hiljadu puta izbačeni. Setite se Gordane Čomić, na mali šušanj je davala opomenu, a vama niko nije dao. Ovaj ovde što je galamio, retko pametan čovek, ali stvarno retko, evo ja sam ga slušao sve vreme, kada sam počeo da govorim, vi ste skočili, zašto?

Govorio sam istinu, ali vi ne date. Evo ovaj što ne može da dobije izliv, moždani udar, i on lupa, lupa u korist Srkija. Niko od vas ne zna gde je bila DS, nemate veze ni sa Đinđićem, nemate veze ni sa Mićunovićem, vi ste gomila neradnika.

Nemam ja ništa protiv vaše stranke, već protiv onoga što je postala.

(Srđan Milivojević: Ti si izdajnik, lopov, pacovčino jedna, kako te nije sramota?)

Ti koji si išao sa Zagom Dolovac na svadbe, javi toj Zagorki Dolovac, podnesi krivičnu prijavu, evo ti lopuže, Bora lopuža, sto posto, lopuža bio i lopuža ostao.

Dame i gospodo narodni poslanici, kako oni nas zovu, „čopor“, ovo krdo koje se ovde obada, to su danas rušioci Srbije.

(Srđan Milivojević: Sram te bilo!)

Mene da bude sramota zato što si ti od Kurtija uzeo pare, zato što ste ga oslobodili, zato što ste jurišali na predsednika Srbije? Mene da bude sram? Pa, ti da znaš šta je stid, ne bi bio ovde. Ti da znaš šta je sramota, da glupost boli, ti bi danas bio u bolnici, ti bi jaukao od bola, ti bi bio neizlečiv slučaj. Sram te bilo.

Sada kad te presele na Adu Safari možeš da se kaljužaš kao resavka. Nemaš dva grama obraza, bre!

Ti nekome nešto da kažeš? Ti nekome da kažeš da je kriminalac, ti koji si…

(Srđan Milivojević: Lopove.)

Ja sam pogrešio, ja ti se izvinjavam kad sam rekao da nema više šta da zalaje u Kruševcu. Ima, jedan primerak, zovu ga Džeki.

Hvala.

Čovek lokator, čovek koji je navodio NATO bombe je ovde izneo ozbiljne optužbe o falsifikatima. Čovek koji je išao na svadbu u to vreme sa republičkim tužiocem je ovde rekao da je ministarka, koja je političarka, sekla kolač u SNS. Kakav je to problem?

Pitam – zašto je on išao sa Republičkim tužiocem na svadbe? Kad je već išao, što takav junak, što takav junak sa trojkom, jel, što takav junak nije podneo krivičnu prijavu protiv mene? Da ja znam da je on izvršio neko ozbiljnije krivično delo, ja bih takvu krivičnu prijavu podneo. Ja je nisam podneo jer je nastala zastara, zato što sam naknadno saznao da je pobio sve kuce i od njih pravio pljeskavice. U znak sećanja narod koji je na društvenim mrežama, u znak sećanja za „kerocid“ koji je on izvršio, kucama u znak sećanja je njemu dao nadimak – Džeki.

Da sam znao da je on izvršio to krivično delo, a da nije zastarelo, ja bi podneo takvu krivičnu prijavu. Njega pozivam, s obzirom da je vrlo dobar sa Republičkim tužiocem da zajedno ide na svadbe sa njima kod stranačkih svojih kolega, da podnese već jednom tu krivičnu prijavu, da se jednostavno isprsi i da mu još na kraju kažem da glupost boli gospodin u žutom džemperu ne bi izlazio iz bolnice, a bio bi najveći potrošač Brufena. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107, povreda dostojanstva. Dakle, napadači na čuvenu „Stop krvavim košuljama“ su kažnjeni, čini mi se, sa deset godina zatvora. On očigledno nije tim zadovoljan. Time je povredio dostojanstvo zato što sam ja, recimo, osudio taj napad predsednika jednog udruženja na ulazu u mesnu zajednicu u Kruševcu. Ali, napadači na mene na ulazu u Narodnu skupštinu, kao predsednika registrovane političke stranke i narodnog poslanika, su oslobođeni. I on onda priča o nepravdi, o pravosuđu koje je okrenuto protiv njih. On nije osuđen ni za jedan govor u Narodnoj skupštini, ja jesam. Pa ja pitam – kome je to, kojoj političkoj struji naklonjeno to pravosuđe i od koga je to pravosuđe nezavisno? Od ove vlasti jeste, ali od njihove nije. Hvala.

Ne tražim da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja cenim nastupe prijatelja, mafijaša Šarića. Reklamiram član 107. Poslovnika. Ja cenim i njegov trud da gospodinu Šariću prepusti kombinate u Vojvodini, ali gospodine predsedavajući dužni ste da ga opomenete zato što je on ovom prilikom vređao gospodina Martinovića, koji ovde nije prisutan, koji nikada ne psuje, ja se sa njim družim već desetak godina. Ovo je ponovo…

Zahvaljujem, vidim da ga pamte i dalje gospodina Martinovića, o njegovim nastupima kojim je eliminisao baš ove koji aplaudiraju. Međutim, gospodin Lutovac je poželeo moždane udare. Posle njegovih nastupa, nastupa Srkija „lokatora“, mi stvarno jesmo u riziku da doživimo moždani udar, ali gospodine predsedavajući, gospodin Lutovac neme taj rizik, on ne može da doživi moždani udar.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. Poslovnika. Prethodni govornik koji se navodno razume u stočarstvo povredio je dostojanstvo Narodne skupštine govoreći o protestu poljoprivrednika pa sa tim u vezi je trebao reći i sledeće da ne povredi dostojanstvo Narodne skupštine – kada su oni njegovi bili vlast seljaci su hapšeni zato što su tražili podsticaje. Podsticaje recimo po kravi su bili 5.500.

(Nebojša Cakić dobacuje.)

Nemojte se dokazivati kao da ste nevakcinisani.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsticaji za njegovo vreme vlasti su bili 5.500 dinara jednom, samo prilikom telenja. Danas kada su podsticaji 25 hiljada dinara ako jedna krava živi samo 10 godina, to je 250 hiljada dinara ili 50 puta više nego što je bilo za vreme njihove vlasti.

Takođe, premija za mleko je sa tri dinara otišla na 15 dinara, a to znači pet puta više nego u njegovo vreme i danas on ima obraza i vređa dostojanstvo Narodne skupštine da kaže kako je u njegovo vreme bilo bolje i kako su protesti poljoprivrednika izraženi zbog loše poljoprivredne politike. Kakva je bila vaša, gospodine Cakiću? Hvala. Ne tražim da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću prvo o ekonomiji.

Zahvalan sam predsedniku Republike na dve izjave vezane za proizvodnju mleka. Savetujem poljoprivredne proizvođače da se, s obzirom na neki protest, da se dogovore sa predstavnicima ministarstva, pošto postoji dobra volja da se taj problem reši.

Moram reći i ovo, mada nikada ne govorim o Vučiću, da kao predsednik odbora sam imao priliku da zato što smo trošili više od planiranih sredstava za podsticaje u poljoprivredu, da sam više puta odlazio kod njega i tražio da utiče na Vladu Republike Srbije, i tražio od sedam pa do 15 milijardi. Uvek smo dobijali.

Stoga, još jednom molim poljoprivredne proizvođače da sednicu sa predsednicima ministarstva i da se dogovore o tome da naša biljna proizvodnja bude posvećena našem stočarstvu.

Malopre smo imali jednog primerka, koji očigledno spada u tu vrstu delatnosti. Vi ne shvatate da mi njega nedovoljno poštujemo. On bi naprosto bio božanstvo, recimo u Indiji. On bi tamo bio božanstvo, a ovde mislim da je on jedan od onih koji od ove Skupštine, u tom delu pravi zverinjak. Predlažem ubuduće da ga donose u kavezu. Tako ćemo biti bezbedni. Da se na ovu mržnju koju je on izrekao plaća porez. Ja verujem da bi bio najveći poreski obveznik u Srbiji. Možda bi mu konkurisao samo komšija onaj mali Pozderac iz Trstenika. Verovatno bi bili negde tu. Da se na bezobrazluk, da je bezobrazluk izvozni proizvod, on bi bio strašan izvozni potencijal.

Međutim, moram nešto da kažem, s obzirom na njegove optužbe. On je ovde rekao kako smo mi ubili Olivera. Zaboravio je da smo ubili Kenedija, da istrebili Indijance, da smo bacili atomsku bombu na Hirošimu, to je zaboravio. Po pitanju Olivera, prvo da kažem da svako ko je preživeo vlast njegove stranke treba da dobije životnu nagradu, jer je preživeo. Dakle, od Pekića, do Srkija lokatora, toj stranci spasa nema. Pekić, Mićunović, Zoran Đinđić i na kraju Srki lokator, predstavlja tu stranku. Onda su stvarno došli do dna.

Dame i gospodo, ovo je fotografija iz 2000. godine, ovo su fotografije 2000, 2001. godine, kada je bilo dole još uvek tvrdo. Ovo sam ja sa pokojnim Oliverom. Srkija lokatora nije bilo, on je bio na šiptarskoj strani. Nedavno je pao dron. O tome ću kasnije. Olivera Ivanovića su ubili oni koje su oni amnestirali. Dakle, on ne dozvoljava pravo da oni koji su pobili žeteoce, oni koji su u Goraždevcu pucali na decu kupače, oni su na Zadušnice digli autobus u vazduh, oni su u martovskom pogromu ubijali i hiljade proterali, on ne dozvoljava da su možda oni ubili Olivera Ivanovića. On kaže da smo mi.

Možda su ga verovatno ubili onih 1.800 terorista uključujući i Kurtija, koga su amnestirali. Nedavno je jedan dron pokušao da špijunira položaje Vojske Srbije. Vojska Srbije je taj dron oborila. Kurti se tu gadno prevario. Umesto da je ušao u troškove, jer dron košta, umesto da je koristio starog Srkija lokatora, koji je em jeftiniji, em pouzdaniji. To je onaj lik kome je za vreme agresije NATO pakta nisu smeli da daju pušku, već su mu dali lopatu. Nisu znali na koju stranu će da puca. Dobra procena Vojske. On govori o 30 srebrenjaka. Koliko srebrenjaka je Srki lokator dobio, ne samo za lociranje Vojske, već koliko je dobio zato što su izručili generala Lazarevića, branioca Kosova i Metohije. Koliko je tih srebrenjaka bilo.

On priča o zemunskom klanu i Legiji. Da li znate, a ja sam jedini ovde izgleda glasao za Vladu Zorana Đinđića? Ja mislim da sam jedini. Da li znate da Zoran Đinđić nije hteo Srkija lokatora da primi u stranku, dok je bio živ. Kada su ga ubili, onda je ušao u tu stranku i postao narodni poslanik. On je avanzovao na ubistvu Zorana Đinđića, on je iskoristio Legiju i zemunski klan, on je postao poslanik. Nikada ne bi ušao u tu stranku da je Zoran Đinđić preživeo.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam zgrožen postupcima navodno patriotske opozicije. U senci njihovog patriotizma najbolja je hladovina. Da im kažete da se borimo za Kosovo, oni bi pitali jel može onlajn?

Sada da vidimo ko je gde bio 1999. godine kada je bilo tvrdo na KiM. Jedan od ovih patriota je bio u Londonu. To je šef ovog malo iz Trstenika, ovog malog pozderca. Njegov šef je bio u Londonu, pokušao da nauči Njutnove zakone, ali eto, nije uspeo. Sin naftaša, funkcionera.

Drugi je pobegao u Francusku, Miloš beganović. Tek toliko prebegao na agresorsku stranu, a danas bi kao on branio Kosovo. I 2004. godine nije bio ovde za vreme Martovskog pogroma. Tek kasnije je pregovarao sa ovim Šiptarima i bio preteča kosovske nezavisnosti. Dakle, to su oni koji su išli u američke ambasade i tražili samo da se odloži proglašenje kosovske nezavisnosti. E to su ti veliki patrioti.

Oni ništa teže od tri prsta u životu nisu digli i pokušali to da unovče. Onaj poslednji je bio u biblioteci da izdaje časopis pod nazivom njegove stranke. Dobro je, da je pala neka bomba kao na Narodnu biblioteku mogao je izgoreti kao knjiški moljac. E to su ti patrioti koji danas pričaju. Uzmeš 36.000 evra za fiktivni ugovor za stan. Nije ti dobar Čačak. Oćeš na Dedinje. Na fiktivni ugovor uzmeš 36.000 evra i dođeš na Dedinje. Pa da, Dedinje je srce Srbije, koliko ja vidim.

Onda ti koji ništa teže u životu od tri prsta nisu digli napali na predsednika republike. Verovali ili ne. Ja sam već prošao tog njihovog toplog zeca. Ni tada se nisam bojao, ne bojim se ni sada, a verovatno ih se predsednik republike boji još manje nego ja.

Dame i gospodo, narodni poslanici, oni treba da znaju da nešto moramo da naučimo iz prošlosti. Juna meseca 1941. godine je Nemačka napala Rusiju. Ne znam da li su tenkovi bili leopardi. Meni je Rusija uvek simpatičnija, ali u to vreme bilo je najžešće klanje Srba na teritoriji NDH. Klali su familiju predsednika republike, klali su familiju moje majke. Dakle, klali su familiju moje majke. Ustaše.

U to vreme Tito dolazi u Beograd da digne ustanak Srba protiv Srba. Nije to bio građanski rat, to je bio rat protiv Srba. Cenu koju smo platili je da je Tito iskoristio i Srbe i Ruse, osvojio vlast, komunizirao bivšu Jugoslaviju stvorenu krvlju Srba. I šta se desilo? Onda po sovjetskom modelu rasparčao tu državu na štetu srpskog naroda, darujući kao Staljin srpske teritorije novostvorenim republikama. Tako je to bilo i ja to tako doživljavam.

Gle čuda, nismo se naučili na istorijskim greškama. Juče se to ponovo dešavalo, da dok svi okolo napadaju Srbe, unutar neko pokušava da digne ustanak protiv Srba u Srbiji. Kao da nismo videli da od svojih razlika kad napravimo podele možemo podeljeni da stradamo. Kao da nismo videli da, dok su se svi borili protiv nas, mi smo se borili između sebe, protiv sebe, i dok su ustaše klali Srbe mi smo kao Srbi njima u stvari pomagali.

Dame i gospodo narodni poslanici, Čerčil je rekao da nam se istorija ponavlja i sve nas više košta. Koliko vidim, ovima juče nije bila cena u pitanju. Hteli su da iskoriste taj problem koji u svetu postoji. Mi moramo da nešto naučimo. Naše najbolje rešenje u sadašnjem trenutku, a citiraću Napoleona: "Treba znati kada navući lavlju kožu, a kada kožu lisice". Zato je naše najbolje rešenje najmanje loše rešenje i toga treba da budemo svesni.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, naš taj mali čamac koji sada nemamo gde da privežemo za koji veliki čamac, koji treba kroz nemirne bure i oluje svetskih razmera da provučemo kroz brzake, taj naš mali čamac treba provući. Zato molim sve ove od juče, neću reći izdajnike, nesrećnike neshvaćene, da dok mi pokušavamo da veslamo, molim ih samo da ne ljuljaju čamac i da ne napadaju posadu.

Dame i gospodo, ja ću završiti sa onim – i ja ne priznajem nezavisno Kosovo, ja ne pristajem na Kosovo u UN, ali sam tu ako ne daj Bože se desi da ovi okolo bivši Jugoslovene opet žedni naše krvi napadnu, uz pomoć onih drugih koji su oko nas – NATO pakt. Ako u krajnjoj varijanti zamislite ako ne daj Bože dođe do sukoba, ako ovi drugi naoružaju ove prve i daju im kao Ukrajincima četiri, pet milijardi da nas slome, pa mi ni oružje ne možemo kupiti. Ali, bez obzira, ne daj Bože ako se to desi, ja ću biti tu, neću pobeći kao onaj francuski petlić, što bi Vojvođani rekli kikirez. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne vozim tako sporo i bilo je van naseljenog mesta. Problem je bio sa ovim vašima koji su to dostavili, što nije bilo znaka za ulazak u naseljeno mesto i spor je nastao oko toga, ali Bože moj.

Što se tiče vaše priče o nekim stanovima itd, eto te 1999. godine ja sam bio sa redaristima, ali sam bio i poslanik. Gađana je Vlada Republike Srbije u kojoj je radio i ministar informisanja, današnji predsednik. Gađana je i zgrada RTS-a, u kojoj je radila njegova majka. A vi se pozivate na braću kojima svaka čast, ali kako ste mogli da budete lokator protiv iste te braće?

I nismo mi pustili albanske teroriste, već vi ste te teroriste koji su ugrožavali vašu braću pustili pre suđenja na slobodu. Oni su verovatno ubili Olivera Ivanovića.

Što se tiče gospođe koja je ovde govorila, znate šta je zajedničko za Kurtija i Koštunicu? Jel znate šta je zajedničko? Reći ću vam ja, već kad tražite. Dakle, obojica nisu dozvolila Srbima da glasaju na predsedničkim i parlamentarnim izborima.

Godine 2000. su poništeni izbori na teritoriji naše južne pokrajine zato što su biračka mesta zatvorena pre vremena. Trebalo je da se ponove ti izbori. Ali, kad se odbije 100.000 Srba sa Kosova, onda je Koštunica mogao da bude predsednik. Zoran Đinđić pokojni je tražio da se to prizna i da idemo u drugi krug, ali Koštunica nije.

Verovatno je Kurti uzeo recept od onog ko ga je pustio i on je drugi koji je zabranio Srbima da glasaju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, inspirisan sam govorom poslanika preko puta mene koji rado čita svoje mišljenje koje je negde dobio. Kod njega važe dve stvari – piši što ti je rečeno i čitaj što ti je napisano.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja mu nudim opkladu u jednu mesečnu platu. On se rado, a i danas se žalio na ponašanje Radio-televizije Srbije. To je nazvao Vučićevim RTS-om itd. Ja mu nudim jednu opkladu. Evo, u poslednjih mesec dana da se izmeri na kanalima RTS-a koliko je uživo u programima RTS-a bilo tog govornika preko puta mene, koji da ne bi lupao gluposti čita nečije govore.

Dakle, ja mu nudim opkladu u mesečnu platu da se izmeri da li je njega bio više na RTS-ovim kanalima uživo ili predsednika Republike. Ako je uživo predsednika Republike bilo više nego gospodina koji rado čita ne znam čije govore, ja mu nudim moju mesečnu platu. Ali, ako je njega bilo više u prisustvu u Javnom servisu RTS nego predsednika Republike, da on meni da samo pola njegove poslaničke plate.

Inače, govorio je i o tenderima za razne kumove itd. Verovatno je mislio na onog čuvenog kuma Miodraga Kostića koji je bio finansijski direktor njegove stranke, koji je, gle čuda, na jednom tenderu dobio tri najveće šećerane u Srbiji za po tri evra, a pri tome su još na tim tenderima 300 hiljada hektara kombinatske zemlje i zadružne zemlje prodali za ukupno 50 miliona evra ili 166 evra po hektaru. Samo da ga podsetim da je zakupnina danas po hektaru 500 evra, odnosno tri puta više. Pa, kada traži mafiju, mafijaška hobotnica je bila kućni ljubimac njegove stranke. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj iz čitajuće škole, koji je iz stranke izbacio sve što je mogao da izbaci, pa čak i tablu, verovatno je u svom govoru aludirao na mene, s obzirom da sam mu ja nudio opkladu. Još bolje je što gospodin ne prima platu. Ja nudim svoju platu za pola njegove. Znači, ja nudim svoju platu za pola njegovog ništa. Znači, nudim platu, opkladu, da je on bio prisutan na javnom servisu uživo u poslednjih mesec dana više nego predsednik Republike. Zamislite sad poređenje – on i predsednik Republike! Zamislite tu vrstu poređenja i tu vrstu važnosti i bitnosti na nacionalnom servisu, kada je njega na kanalima RTS-a bilo daleko više nego predsednika Republike!

Takođe nudim opkladu da je jedna trećina opozicionih poslanika bila prisutna više na kanalima RTS-a u poslednja tri meseca, dva puta više nego što su bili uživo prisutni poslanici vladajućih partija. Evo, da li sme svojih pola ništa da uloži? To je kvota ne jedan prema dva, to je kvota onda ništa prema dobitku. Znači, da li on nudi svoje ništa, pola od ništa u opkladu na moju celu poslaničku platu? Da, ja tvrdim ono što je istina, da ga je bilo više nego predsednika Republike, da je njegovih i ukupno opozicionih poslanika bilo dva puta više na kanalima RTS-a nego što je to bilo vladajućih poslanika. Dakle, ne da nudim jednu platu, nudim pet plata.

Po pitanju robnih rezervi, ako je aludirao na mene, pogrešio je, zato što se radi o pokojnom Premilu kome su Dobrivoje Sudžum i pripadnik njegove partije, ministar trgovine itd, dali 23 hiljade tona. Da, ja sam vas uhvatio sa 80 i nešto hiljada tona manjka, a onda ste mi lansirali tu aferu. I sada ću zatražiti ponovo tu potvrdu, a na Odboru za poljoprivredu ovde ima prisutnih koji su bili, direktorka tih rezervi je rekla da nikada nikakav posao sa pozajmicama, skladišninom itd. nisam imao sa robnim rezervama.

Takođe mu nudim još jednu opkladu, pa, recimo, ako ima neki automobil, ako ima nešto svoje, kao što oni govore, nema svoje, prijatelj gospodina Šarića, najvećeg mafijaša i narko trgovca, eto, njemu nudim sve, valjda nešto ima svoje, u zamenu za celokupnu imovinu, moju i njegovu. Imate tri stana, vi uložite, ja ulažem sve što je moja porodica stekla za 65 godina, da nije tačno ono što ste tvrdili za rezerve i da vas je bilo više nego predsednika Republike na kanalima RTS i da je vaših opozicionih poslanika bilo dva puta više u prisustvu uživo na kanalima RTS-a u poslednja tri meseca nego što je bilo nas. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pomenut sam više puta, a računajte vreme kako vi to želite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije prvi put da su pokušali da mi sude. Često ja govorim protiv onog sudije Majića i te ekipe i govorim da ima puno čestitih sudija, ali da neke sudije su primer da nismo dobili vladavinu prava, nego vladavinu sudija.

Često govorim i to da je sudska vlast nezavisna od današnje izvršne i zakonodavne vlasti, a od bivše nije i uglavnom veliki delovi pravosuđa su na vrlo politički način, uopšte sudije, došle do pozicije sudija.

Prvo su pokušali da mi sude po tužbi Saše Radulovića. Vi, gospodine Martinoviću, znate da zbog privatne njegove tužbe sudija koji toliko poznaje pravo je tražio da mi se uzme imunitet da bi mogao da mi sudi za reči izgovorene za govornicom, mada Ustav kaže da je to imunitet po automatizmu – narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu i drugu odgovornost za izneto mišljenje ili glasanje prilikom vršenja svoje funkcije. Ako ne vršim funkciju u sali ja ne znam gde je onda vršim.

Mislim da je tekstopisac Ustava, ustavotvorac želeo da na takav način zaštiti narodne poslanike, da imaju pravo slobode govora, slobode mišljenja, itd, da mogu sa pravom da iznose podatke koji često ne moraju da budu baš tačni, ali da imaju pravo da iznesu neki stav koji su dobili od svojih birača, itd. Ali, gle čuda, to što Ustav garantuje, ne garantuje meni.

Druga tužba je bila takođe po tužbi Saše Radulovića, koju sam ja dobio na latinici. Kada sam došao na suđenje u Prvi osnovni sud ja sam zatražio da se poštuje Ustav, odnosno da narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu i drugu odgovornost. Meni je sudija odgovorio, imam svedoke za to, meni je sudija odgovorio – piše to u Ustavu, ali ja mislim sasvim drugačije. Znači, sudija misli drugačije nego što piše u Ustavu.

Takođe, zatražio sam da po Ustavu imam pravo, jer nisam Hrvat, da mi se tužba dostavi na ćirilici, na šta je pomenuti sudija, da mu ne pominjem ime, rekao ponovo – piše to u Ustavu i zakonu, ali ja mislim drugačije.

Na kraju sam podneo krivičnu prijavu protiv sudije i nekako se iskobeljao iz ta dva procesa. Saša Radulović nije došao na jedno suđenje, pa mu je i to propalo iako, vi ste svakako svedok, je traženo da uprkos imunitetu, po automatizmu treba da odgovaram.

Ovo treće, ovo je tek onako tragikomedija. Znači, tužbu nisam uopšte dobio. Poziv na suđenje nisam dobio. Ime mi je pogrešno napisano, što u tom nekom sudskom procesu moraju da se poštuju podaci kakvi su u MUP-u itd. Samo je moj matični broj. Inače su mi pogrešili ime, nisu mi dostavili tužbu, nisu me pozvali na sud. Napisali su da se nisam odazvao, da sam pozvan na tabli Prvog osnovnog suda.

Sada zamislite, ja bi svako jutro trebao da ustanem i da obiđem sve table svih osnovnih sudova, da vidim da me nije neko slučajno tužio. Eto, ja kao da sam bio Zvicer, pa nisu mogli kao da me pronađu, pa su me pozvali putem oglasne table u Prvom osnovnom sudu. E, tako su me osudili. Ne samo da mi nisu dali priliku da očuvam dostojanstvo parlamenta, odnosno da se pozovem na Ustav, već me nisu ni pozvali, nisu mi dali pravo da se branim.

Inače, sve što sam tada izjavio tvrdim da je istina. I sudija i tužilac su znali da sam rekao istinu, zato su na takav način, ne pozvavši me, namestili tu presudu, da bi me proglasili krivim, jer, eto, kao nisam se pojavo na suđenju, za koje nisam dobio ni poziv, a ni tužbu. Hvala.