Poštovani gospodine predsedniče, poštovani predstavnici Vlade, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, prošlo je vrlo kratko vreme od kada je Vlada Republike Srbije uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije ove veoma značajne sporazume  i evo već su danas na dnevnom redu Narodne skupštine. To dokazuje gospodine predsedniče Narodne skupštine, vašu ekspeditivnost kao predsednika skupštine i za to vam svaka čast.
Ovi sporazumi sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa Ruskom Federacijom i Kuvajtom su prava stvar za građane Srbije, jer će oni kada budu realizovani poboljšati standard građana, pokrenuti zacrtane radove i pridoneti boljoj zaposlenosti naših građana.
Ovi sporazumi su ujedno i realizacija politike koju je promovisao predsednik Republike Srbije, gospodin Tomislav Nikolić u predizborno vreme da Srbija treba da sarađuje sa sve četiri strane sveta, jer sa ovim zemljama u prethodnom periodu nije se u dovoljnoj meri sarađivalo jer nije bilo političke volje od strane prethodne vlade.
Poštovani narodni poslanici, ogromna je stvar imati za prijatelje Ujedinjene Arapske Emirate koji žele u različitim sferama društvenog života da ulože svoj novac, pogotovo kada se zna da su Ujedinjeni Arapski Emirati jedna od najbogatijih zemalja sveta, u kojoj je prosečna plata 6.850 dolara mesečno. Zato je poseta prvog potpredsednika Vlada i ministra odbrane Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a i gospodina Šeika Srbiji, od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju i građane Srbije.
Rekao bih da je to nešto što nam se najlepše moglo dogoditi na početku 2013. godine. Zašto? Upravo zato što su ove uzajamne posete rezultirale potpisivanjem nekoliko sporazuma i više ugovora. To su sporazumi o kojima mi danas raspravljamo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Sporazum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, Sporazum o saradnji Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u oblasti odbrane, zatim, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata o uzajamnom podsticaju i zaštiti ulaganja i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na porez na dohodak.
Ovaj sporazum o vojnoj saradnji je za Republiku Srbiju od izuzetne ne samo vojne, nego i ekonomske koristi, što će osetiti građani Srbije kada se oni budu realizovali. Prodaja oružja i opreme je od velike ekonomske koristi naše zemlje. Dozvolite da samo kažem da smo od prometa oružja i opreme u 2012. godini zaradili 750 miliona dolara. Nije malo. Nama su među najvernijim kupcima u prošloj godini bili Irak, koji je uvezao 20 školskih aviona tipa "Lasta". Nije samo on. Na spisku su partneri SAD, Italije, Nemačke, ali i nama stari prijatelji nesvrstanih: Alžir, Egipat, Kenija i druge nesvrstane zemlje.
Srpska vojna industrija veoma je važan faktor za građane Srbije, jer ona danas zapošljava 20 hiljada radnika. Ono što je veoma značajno, a to je da je ovaj sporazum između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u oblasti odbrane rezultirao već konkretnim projektima. Tu mislim na ugovor vezan za raketni sistem "Alas". Ovaj ugovor znači mnogo za građane Srbije, jer se radi o srpskom raketnom sistemu koji predstavlja najambiciozniji razvojni projekat srpske vojne industrije u tehničko-tehnološkom smislu. To je u stvari protivoklopni, višenamenski raketni sistem velikog dometa, sa principom vođenja bez neposrednog vizuelnog kontakta sa ciljem.
Ovaj raketni sistem "Alas" namenjen je za dejstvo po tenkovima, komandnim mestima, infrastrukturnim objektima, brodovima i helikopterima. Srbija će na bazi sporazuma u oblasti odbrane praviti viskosofisticirane rakete uz nova ulaganja u "Krušik", "Teleoptik", "Utvu", što će se odraziti na ukupan standard naših građana ne samo u ova tri grada: Beograd, Pančevo i Kruševac, nego i na sve naše građane.
Srpski najbolji vojni komentator Miroslav Lazanjski rekao je da je ovaj ugovor sa Emiratima prava stvar za Srbiju i da je to prava srpska mikrokrstareća raketa.
Ujedinjeni Arapski Emirati pokazali su interes i za rakteni sistem "Bumbar". Treba očekivati da će to biti jedan od proizvoda na tržištu Emirata, ali ne samo njih, nego i čitavog sveta.
Sporazum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata obuhvata, kako je gospodin Dinkić rekao, 13 različitih oblasti saradnje, između ostalih, i poljoprivredu. To je već dogovoreno zajedničko ulaganje u poljoprivredu, ali i zakup poljoprivrednog zemljišta. Od toga će imati veliku korist poljoprivreda u Srbiji, jer je u planu izgradnja sistema za navodnjavanje, jačanje rečnih luka, izgradnja kargo centra i zapošljavanje većeg broja ljudi. Planirano je da se utroši, kako smo i danas čuli, oko 400.000 evra, u ovoj godini prvih 100 miliona evra za sistem za navodnjavanje i drugih 100 miliona evra za preuzimanje udela u osam poljoprivrednih kombinata.
Gradiće se, pored ostalog, i tvornice hrane. Kupovinom kombinata, ovih osam, Ujedinjeni Arapski Emirati su zainteresovani da ulažu i u navodnjavanje i da povećaju prinose i to više puta. Isto tako, planirano je da se nastave razgovori o ulaganjima u nove tehnologije, pogotovo oko ulaganja u veliku fabriku čipova, što bi bila najveća investicija u Srbiji u poslednjih 35 godina, ako dođe do realizacije ovog projekta. Bilo bi to možda spasonosno rešenje za državu Srbiju.
Ako se uđe u fazu predugovaranja i ugovaranja do leta, bio bi to ogroman potez za državu Srbiju. Ogromnu energiju, volju, hrabrost i istrajnost u ovom angažmanu pokazao je prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane, gospodin Aleksandar Vučić. Pored mnogih obaveza u borbi protiv korupcije i kriminala, ovaj angažman, po meni, je za divljenje.
Napominjem da je gospodin Šeik primio gospodina Vučića u svoju kuću, iako je bila radna poseta. To se u arapskom svetu smatra posebnom čašću i privilegijom, a danas smo čuli da se poslovi sklapaju i na ličnom prijateljstvu.
Posebno podržavam Predlog zakona između Vlade Republike Srbije i Ruske Federacije u odobrenju državnog izvoznog kredita za "Železnice Srbije". Na bazi ovog sporazuma sa Rusijom, potpisaće se nekoliko sporazuma.
Tu je i Sporazum između Republike Srbije i Kuvajtskog fonda za razvoj, kojim će se sprovesti izgradnja prve faze železničke stanice Beograd – Senta. Zbog toga će ovi krediti, namenjeni "Železnicama Srbije" pridoneti popravljanju ukupne slike stanja na našim železnicama. Kakva je ta slika? Ta slika stanja na našim železnicama do danas je zabrinjavajuća. Naše železnice u veoma teškom stanju. Šta je toj slici pridonelo? Neću govoriti o tome. Dozvolite samo da napomenem, da ne bi možda i ovaj kredit otišao gde i prethodni, pored objektivnih okolnosti koje su uticale na ovako loše stanje na našim železnicama, tu su određene slabosti bivšeg rukovodstva "Železnica Srbije", koje je dovelo ovu važnu firmu za državu Srbiju na najniži nivo u istoriji železnica.
Jedna od tih slabosti jeste javašluk, korupcija bivšeg rukovodstva. Dozvolite da napomenem da je bivše rukovodstvo "Železnica Srbije" potrošilo, verovalo ili ne, 700.000 evra za gorivo i održavanje automobila, a to je potrošeno iz džepova građana Srbije.
Verovali ili ne, zbog nemara, neodgovornosti bivšeg rukovodstva "Železnica Srbije", platila se kazna od dva miliona evra za nerealizovanje kredita, da ne bi možda došli u situaciju da i ovaj kredit ne bi realizovali, opet iz džepova građana Srbije.
Napominjem da su "Železnice Srbije" bile lider, to gospodin ministar Dinkić zna, u Srbiji po korišćenju subvencija iz budžeta. Samo za jednu godinu, 2010, one su dobile iz državnog budžeta ni manje ni više nego 12,5 milijardi dinara. Bivše rukovodstvo "Železnica Srbije" je samo za jednu godinu, po izveštaju državnog revizora, potrošilo 126 miliona dinara za ručkove i poklone, opet iz džepova građana Srbije.
Verovali ili ne, bivše rukovodstvo "Železnica Srbije" potrošilo je više od dodatnih 106 miliona dinara za reprezentaciju za jednu godinu. Za reprezentaciju u svojim prostorijama, pored ovog što sam nabrojao, potrošili su dodatnih 20 miliona dinara, opet iz džepova građana Srbije. Isto tako, utrošeno je samo na sajamskim i drugim manifestacijama za jednu godinu ni manje ni više nego 26 miliona dinara, opet iz džepova građana Srbije. Troškovi samo za poslovne ručkove za jednu godinu iznosili su 34 miliona dinara, opet iz džepova građana Srbije. Bivše rukovodstvo "Železnica Srbije" finansirali su odmore u banjama i na moru, a njih su koristili, osim zaposlenih u preduzeću, i stotine osoba koje nemaju nikakve veze sa "Železnicama Srbije", opet iz džepova građana Srbije.
Inače, banjsko lečenje nije niti jednim aktom regulisano. Za usluge u banjskom lečenju, samo u jednoj godini, potrošeno je 22 miliona dinara, a 18 miliona za odmor u Crnoj Gori, opet iz džepova građana Srbije.
(Predsednik: Pretpostavljam da hoćete da kažete da su neki prethodni krediti nenamenski trošeni? Dobro, onda nastavite.)
Dabome, to sam želeo da kažem, da su nenamenski trošeni i da su potrošili kredite u javašluku i u neodgovornosti. Zbog toga, gospodine predsedniče Narodne skupštine, pozivam narodne poslanike da daju podršku novom rukovodstvu, na čelu sa gospodinom Simonovićem, koje pokušava da uvodi red u ovu firmu.
Ovo je samo deo nezakonitih, da ne kažem mafijaških radnji bivše rukovodstva Železnice Srbije. Na kraju, kada bi tužilaštvo ušlo u ovu firmu, dame i gospodo narodni poslanici, nisam siguran da se ne bi našli iza brave ne samo bivše rukovodstvo Železnica Srbije, nego i bivši visoki politički funkcioneri Republike Srbije.
Gospodo narodni poslanici, posebno pozivam vas iz opozicije, da glasamo za ove sporazume, jer ćemo time dokazati da smo za brži ekonomski razvitak Republike Srbije. Hvala.

Reklamiram član 103. jer mislim, predsedavajuća, da ste prekršili taj član jer mi niste dali pravo na repliku, jer me prethodni govornik, mislim na gospodina Veselinovića, prozvao.
(Predsedavajuća: Gospodine Atlagiću, član 103. ne reguliše pravo na repliku.)
Ne, nego, niste mi vi dali pravo na repliku, rekli ste da nemam pravo…
(Predsedavajuća: Član 103. ne reguliše pravo na repliku, pa prilikom pozivanja na Poslovnik, vodite računa na koji član se pozivate.)
Vi ste prekršili član 103. i na vas apelujem, vi ste ga prekršili.
(Predsedavajuća: Zašto sam prekršila?)
Zato što mi niste dali reč, samo ste mi rekli – nemate pravo na repliku. Kada sam tražio repliku na diskusiju gospodina…
(Predsedavajuća: Gospodine Atlagiću, ja uporno pokušavam da vam objasnim da član 103. reguliše povredu Poslovnika, a ne pravo na repliku.)
Jeste, vi ste Poslovnik prekršili i to hoću da kažem.
(Predsedavajuća: Dakle, prekršila sam član 104. jer vam nisam dala pravo na repliku, je li tako? Izvolite.)
Da li mi dajete pravo na repliku? Povreda Poslovnika, dobro.
Vi ste ga prekršili, javio sam se za repliku i niste mi dali nikakvo obrazloženje, već ste samo rekli – nemate pravo na repliku, a ja vam dajem obrazloženje u dve rečenice.
Prethodni govornik obratio se meni podrugljivo, uvredljivo, da sam govorio u duhu Kumrovačke škole i da nisam citirao Drecuna, nego gospodina Lazanskog.
Molim vas, naočigled svih građana Srbije koji gledaju ovaj prenos i poslanika koji ovde sede, vi meni ne dajete pravo na repliku. Izvinite, ja vam nisam kriv što ne slušate šta poslanici govore, jer to je bilo uvredljivo.

Možda je moja diskusija, gospodine iz DS, koji me je provocirao, bila poetska i rekao da je poetska, ali je tačna. Bilo bi mi drago da ste negirali bilo koji podatak da nije tačan, a ne samo da je poetska.
Drugo, što sam citirao gospodina Lazanskog, a ne Drecuna, a mogao sam i gospodina Drecuna, jer gospodin Drecun spada u najbolje vojne analitičare, kao i gospodin Lazanski i da vam kažem, ako niste znali, ima napisanih 20-ak knjiga iz vojne analitike. Nadalje, što ste prigovorili da je u duhu Kumrovačke škole, ja tu školu nisam završio, a najveća vaša privilegija u životu bi bila da ste je završili. Hvala lepo.

Gospođo predsedavajuća, kao da imate nešto protiv mojih replika. Stalno se na mene zalomi. Verovali ili ne, ali evo i građani Srbije to vide.
Samo ću dve rečenice da kažem. Ja se neću obraćati lično, nego kao poslaniku DS koji, ne onaj prvi, nego ovaj drugi, koji je ponovo spomenuo moj poetski govor.
Gospodine poslaniče, ovo nije više Skupština kao nekada.
(Predsedavajuća: Nemojte direktno, molim vas, da se obraćate narodnom poslaniku.)
Ovo nije Skupština kao nekada. U ovoj Skupštini o svakom dnevnom redu se narodni poslanici ozbiljno pripremaju. Bilo bi mi jako drago da ste negirali bilo koji podatak o onoj pljački u "Železnici Srbije". Izgleda da vas je to bolelo, ali su, nažalost, to izveštaji državnog revizora.
Drugo, mogao sam ja pozvati gospodina Stojanovića. Imate nešto protiv što je on general? I on je vojni analitičar.
Treće, što ste rekli da držimo hvalospeve svom predsedniku, nema potrebe. Mi imamo šta lepo da kažemo o našem predsedniku stranke i prvom potpredsedniku Vlade Republike Srbije. Nemojte biti ljubomorni što vi o svom ne možete tako. Hvala.

Poštovani predsedavajući, postaviću dva poslanička pitanja. Prognana i raseljena lica, posebno iz Republike Hrvatske, u pravnom, političkom, ekonomskom i svakom drugom smislu se nalaze u najtežoj situaciji u svojoj istoriji. Stanje se posebno pogoršalo ekonomskom krizom. Obespravljeni su do najnižih granica obespravljenosti u ljudskoj istoriji, a zemlje, odnosno države iz kojih su proterani, dakle, od tih zemalja. Posebno se to odnosi na proterane iz Republike Hrvatske. Po nekim ocenama istoričara su više obespravljeni nego za vreme NDH.
Međutim, tu ima velikog broja prognanih i raseljenih lica iz Hrvatske, ovaj put prognanih učenika i nastavnika, postavljam poslaničko pitanje Ministarstvu prosvete i Vladi Republike Srbije, posebno ministru Dinkiću.
Pošto je jedan deo prognanih nastavnika iz Hrvatske u organizaciji Crvenog krsta Srbije, Ministarstvo prosvete Srbije i bivšeg biroa Krajine vodio prognane učenike iz Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, u nama prijateljsku Grčku, zajedno sa svojim nastavnicima iz Republike Srbije 1996-1997. godine, a radni staž im se ne priznaje u finansijskom smislu, iako njihove kolege iz matične države nemaju taj problem. Radi se o radnom stažu od šest meseci do godinu dana.
Postavljam poslaničko pitanje – kada će i u kom vremenu Ministarstvo prosvete i Ministarstvo finansija rešiti ovaj problem, jer im je gorući.
Drugo poslaničko pitanje, Jugobanka Split, verovali ili ne, svojim štedišama po nacionalnosti Hrvatima je vratila staru deviznu štednju, međutim, građanima srpske nacionalnosti, a državljanima Republike Hrvatske to nije učinila do današnjeg dana. Radi se o Jugobanci Split koja nema nikakve veze sa Jugobankom Beograd.
Postavljam poslaničko pitanje gospodinu ministru Dinkiću – da li će on, odnosno prilikom svog susreta sa kolegom ministrom finansija Republike Hrvatske, postaviti ovo pitanje na dnevni red? Hvala vam lepo što ste mi dali priliku da postavim ova pitanja.

Predsedavajući pozivam se na član 106. Pročitaću ga – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Prethodni govornik je četiri puta izašao iz dnevnog reda i spominjao u vrlo negativnom smislu predsednika države.
Ja vas molim da u budućnosti to ne dozvolite nego da se vrati na dnevni red. Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić je i njegov predsednik. To je dokazao s tim više što je izašao iz SNS itd, predsednik svih građana, a kada bude na dnevnom redu predsednik države onda zaista nema potrebe danas o tome govoriti, onda slobodno možemo svi da vodimo raspravu. Molim vas privedite ovu raspravu tački dnevnog reda. Izvinite na intervenciji.

Gospođo predsedavajuća, prethodni diskutant je već ukazao na povredu na koju sam ja mislio, ali ako mi dozvolite jednu rečenicu, član 105.

Poštovana predsedavajuća, pozivam se na član 106. Pročitaću – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Prethodni govornik tri minuta napada Vladu, a pogledajte šta je na dnevnom redu, uopšte nije Vlada. Ne radi se o prethodnom, nego čitavih pola časa i ranije, pre nego što ste vi došli, gospodin predsedavajući general… Slažem se da treba biti tolerantan prema opoziciji, ali da kažu da su Mlađan Dinkić, prvi potpredsednik Vlade i Ivica Dačić krivi za nešto što nije istina. Ipak je jedan od govornika profesor univerziteta i ne bi trebalo neistine da govori, na primer, da ova Vlada vodi u sunovrat.
Radi istine, samo ću jednu rečenicu da kažem, što su svi građani Srbije čuli prekjuče, da je industrijska proizvodnja u ovom mesecu porasla za 7%, gospodine Veselinoviću. Drugo, da je zaustavljen pad zapošljavanja. Kada je ova Vlada došla na vlast, bio sam onaj koji je u ovoj Skupštini rekao da ako zaustavi sunovrat koji ste vi, gospodo iz DS, doveli, bar za četiri godine Nobelovu nagradu ovoj Vladi treba…
(Narodni poslanik Dragan Šutanovac dobacuje s mesta.)
Gospodine Šutanovac, da li vam nešto nije jasno? Dvesta sedamdeset miliona evra za koje ste krivi u Ministarstvu odbrane?
(Predsedavajuća: Molim vas, nemojte direktno da se obraćate narodnom poslaniku.)
Molim vas, dozvolite mi, narodni poslanik se direktno obraća meni. Dozvolite da završim.
Dakle, na dobrobit građana Srbije, završavam gospođo predsedavajuća, a na žalost vas, gospodo iz DS, industrijska proizvodnja je porasla u ovom mesecu za 7%, zaustavljena je nezaposlenost.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Srbija je danas u međunarodnim odnosima bolja nego u poslednjih 20 godina. Nemam nameru da branim ovu Vladu. Ona će to učiniti bolje, nego što ja umem. Nemojte neistine iznositi. Profesor je Univerziteta, gospodin Veselinović. Nije korektno od njega.

Poštovani gospodine predsedniče Stefanoviću, poštovana gospođo ministarka, poštovani predstavnici ministarstva, dobro je što je Vlada Republike Srbije prepoznala u svom radu odmah na početku svog mandata uz poljoprivredu i energetiku, kao prioritet u svom radu, kao delatnosti koje će doneti korist i to ekonomsku korist ne samo građanima Srbije, nego državi Srbiji u celini. Zato se zahvaljujemo Vladi i vama i vašem ministarstvu što je danas ovde pred nama Predlog zakona o potvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi izgradnje sistema za transport prirodnog gasa "Južni tok".
Projekat izgradnje sistema za transport gasa "Južni tok" po svojim karakteristikama strateški veoma je složen i specifičan. Poštovani narodni poslanici, ovo je prvi vizionarski jedinstveni projekat ove vrste u Republici Srbiji, ovo je ujedno i najvažnija investicija zadnjih 20 godina ne samo u energetskom, nego i u bezbednosnom smislu u Republici Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, imati gas kao energetski resurs predstavlja stabilnu i sigurnu energetsku budućnost. Prema tome, budućnost Republike Srbije u energetskom smislu zaista predstoji.
Gospodo narodni poslanici kako znate sam gasovod trebao bi da transportuje prirodni gas iz Rusije do EU. On kreće iz južnog dela Rusije, iz Krasnodarskog kraja Rusije pod dno Crnog Mora, kroz turske teritorijalne vode do Varne u Bugarskoj, a od Bugarske bi se granao u dva kraka, jedan krak iz Bugarske preko Grčke podvodno bi vodio do Italije, a drugi preko Srbije, Mađarske do Austrije. Izgradnja toka već je počela, gospodo narodni poslanici i to 7. 12. 2012. godine na crnomorskoj obali, a u Srbiji će započeti gradnja, najverovatnije kako smo i danas čuli, u prvom kvartalu ove godine. Srpska i ruska strana su 17. 11. već 2009. godine osnovali zajedničku kompaniju "Južni tok" Srbija u kojoj 51% vlasništva ima kompanija "Gasprom", a 49% "Srbijagas".
Gospodo, značajno je napomenuti večeras ovde, da je i gospodin predsednik Republike Srpske, gospodin Milorad Dodik 21. 09. 2012. godine potpisao Protokol u Sočiju sa predstavnicima "Gasproma" o izgradnji jednog kraka za Republiku Srpsku. Isto tako i sa Slovenijom je februara 2012. godine osnovano zajedničko preduzeće "Južni tok" Slovenija, a 13. 11. 2012. godine potpisan je i Sporazum o gradnji dela gasovoda kroz Srbiju.
Poštovani narodni poslanici, ovaj gasovod nema samo nacionalni, nema samo regionalni karakter, on ima evropski i planetarni karakter. Početak gradnje gasovoda kako sam rekao, obeležen je na obali Crnog Mora 07. 12. 2012. godine i to kod kompresorske stanice "Ruskaja". Zašto ponovo ponavljam ovo? Zbog toga što je domaćin bio niko drugi nego predsednik Rusije, veliki Vladimir Putin, a prisustvovale su sve delegacije zemalja kroz koje prolazi gasovod. Delegaciju Srbije predvodili ste vi gospođo ministarka Mihajlović.
Dozvolite da kažem u nekoliko rečenica, kako smo čuli da će gasovod biti dug 3.600 kilometara, a 900 kilometara ide po samom dnu Crnog Mora. U Republiku Srbiju gasovod ulazi kod Zaječara, prolazi pored Beograda i ide do Bačkog Brega gde prelazi u Mađarsku. Međutim, kod Čente predviđeno je račvanje, odnosno čvorište i odvajanje kraka za Republiku Srpsku koji u Republiku Srbiju ulazi, kako je planirano, kod Bjeljine, ide ka Banjaluci, do Novog Grada. Deo ovog projekta, kako je rekao i gospodin Bajatović, biće i skladište Banatski Dvor koji je već u operativnoj upotrebi. Ujedno će biti izgrađeno nekoliko termoelektrana na gas, a u Republici Srpskoj planirano je dve.
Ovaj gasovod će pojačati, odnosno pojačati jače ekonomske veze, odnosno povezati Republiku Srbiju sa Republikom Srpskom što je definisano u specijalnim vezama između Republike Srbije i Republike Srpske. "Južni tok" biće kapaciteta 63 milijarde kubnih metara, a obezbediće grejanje, toplu vodu i snabdevanje strujom milione domaćinstava u Evropi. To znači potpuno energetsko snabdevanje jednog dela evropskih zemalja. Šta to znači za Rusiju? Šta to znači za Srbiju? Šta to znači za Evropu? U jednoj rečenici, za Rusiju "Južni tok" je prioritet, dame i gospodo, a za Evropu neophodnost, a za Republiku Srbiju energetsku i svaku drugu bezbednost.
Rusko-bugarska deonica Crnog Mora spojiće 900 kilometara. Izgradnja srpske deonice zaposliće preko 2.000 radnika, a od tranzitnih taksi, računa se na preko 200 miliona evra godišnje u budžet Republike Srbije. Time će Srbija dobiti važnu ulogu na gasnoj mapi Evrope. Čitav projekat koštaće 16 milijardi evra, a sredstva su obezbeđena, a neki su danas sa nevericom to govorili, zajedno sa akcionarima iz države Francuske i Nemačke.
Poštovani narodni poslanici, ovaj gasovod je zajednički multiplanetarni, evropski projekat za koji je zainteresovan veliki broj evropskih zemalja koje će koristiti gas.
Time Srbija ulazi u infrastrukturne globalne procese, što je vrlo bitno, jer globalizam ne čeka, on teče i sa tim Srbija zaista po prvi put ulazi u jače globalne procese. Ovim zakonom će se ukazati na eksproprijaciju zemljišta i pripremu terena za njegovu izgradnju po Srbiji.
Dozvolite, gospođo ministarko, da kažem, radi javnosti i Srbije, i nekih narodnih poslanika večeras koji su u nedoumici, što se tiče projekata iz energetike, vi ste i vaše ministarstvo učinili ono što niko nije zadnjih 20 godina. Šta je to što ste učinili radi javnosti Srbije? Vi ste definisali strateške ciljeve razvoja energetike i zaštite životne sredine i objavili postojeće i potencijalne projekte u jednoj knjizi, a malo pre su poslanici neki pitali da li postoje i meni je žao što nisu pogledali tu knjigu, a ja sam je doneo, evo je ovde, zove se "Projekti" i prezentovali zainteresovani investitorima iz čitave Evrope, a među njima je projekat "Južni tok" na 26 strani i mogli ste da ste bili zainteresovani, videti. Time ste na vreme pružili ruku investitorima iz čitave Evrope da zajedno sa nama u partnerskim odnosima gradimo ekološku i energetsku bezbednost Srbije.
Na kraju, pozivam gospodu narodne poslanike, ne samo pozicije, nego i opozicije i onu poslaničku stranku koja je rekla da neće glasati, da glasa, jer je ovo zajednički interes svih građana Srbije, svih poslanika u ovoj Skupštini i države Srbije u celini.

Izvinjavam se, po Poslovniku. Pozivam se na član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine. Poslanik Janko Veselinović je uvredio ovu skupštinu i sve nas poslanike, time što je izjavio da ovo ministarstvo nije ništa učinilo na području ekologije. Evo obrazloženja.

Izvinite, moje obrazloženje glasi da je on povredio time što je neistine izneo.

Poštovana predsedavajuća, smatram da je ova tema izuzetno zanimljiva, pogotovo ovo u članu 9, gde su kolege poslanici podneli amandman, sa jednim motivom – zagađivač plaća.
Pre nego što o tome budem rekao nekoliko rečenica, dozvolite mi da kažem da je zaštita i unapređivanje čovekove okoline jedna zaista životna tema. Ali, postoje mnogi faktori koji se mogu uključiti, ne očistiti Srbiju, nego preventivno. Ja upozoravam da smo mi u prethodnom periodu zaista naopako izvrnuli plakat koji smo mogli svakodnevno da vidimo. Nije cilj očistiti Srbiju, nego – ne prljajmo Srbiju. Totalno smo mi to okrenuli, za 180 stepeni. Kada bi to stavili u obdaništa, u osnovne škole, u srednje škole, na fakultete, u radne organizacije, u mesne zajednice, ne bi imali onda akciju "Očistimo Srbiju" u jednom danu, nego ne bi imali potrebe da je čistimo bar u jednom delu osim ovih velikih zagađivača i specijalnih zagađivača.
Meni je žao što ovde mnogi žale za bivšim Ministarstvom zaštite i unapređivanja čovekove okoline. Vidite, ministarka je zaista rekla na koji način će se rešavati u sadašnjem ministarstvu, ali ja moram napomenuti da su se kroz to ministarstvo, a mi smo svedoci, dešavale određene radnje koje nisu primerene, ne samo narodnim poslanicima, nego svakom građaninu Srbije.
Pošto je bilo dosta reči danas o tome, dozvolite mi da citiram državnog revizora povodom zaštite okoline za 2011. godinu. On je rekao ovako – da su plakati i bilbordi sa porukama "Očistimo Srbiju" koštali više od pola miliona evra, a oglasi u jednom dnevnom listu isto toliko a za izradu sajta "Očistimo Srbiju" 25 hiljada evra. To je citat iz "Politike", 23. 09. 2012. godine, strana 7, državni revizor.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ovoj skupštini 21. i 22. 09. 2012. godine, ovde, među nama, jedan od bivših ministara je rekao: "U Fondu za zaštitu životne sredine nenamenski su korišćena sredstva i preusmeravana u predizborne aktivnosti". Završen citat.
Zaista mi je žao što neki poslanici nisu informisani da je upravo ovo ministarstvo koje vodi gospođa Zorana Mihajlović, prvi put u istoriji Srbije, a mogli ste to videti, na jednom mestu se nalaze svi projekti iz njenog ministarstva i sve se to našlo u jednoj knjizi. U tu svrhu, dame i gospodo, sazvani su potencijalni investitori iz države i okruženja i predstavnici međunarodne zajednice. Citiraću jednu rečenicu sa tog skupa, gospođe Mihajlović nema, ali ja želim da svi vidite koliko je ministarstvo učinilo u kratkom roku: "Pred vama su projekti, svi na jednom mestu. Izvolite, dakle investitorima, nećete više trebati 35 saglasnosti, nego pet i neće se pregovarati u četiri oka". Završen citat sa skupa koji je nedavno održan.
Na kraju, nije ovo stvar jednog ministarstva. Zaštita i unapređivanje životne sredine je stvar svih ministarstava. Najneposrednije tu treba biti vezano Ministarstvo prosvete gde bi se, evo predloga, u okviru nastavnih planova i programa, od osnovne škole do univerziteta, u svakom nastavnom predmetu bar dva časa godišnje, ili jedan čas, govorilo o zaštiti i unapređivanju čovekove okoline. Onda ne bi dobili zagađenje vazduha u ovoj meri u kojoj danas imamo. Zašto to ne činimo?
Dakle, sagledajmo sve faktore koji pridonose na neki način zagađivanju životne sredine pa napravimo nekakvu sveobuhvatnu analizu i učinimo propagandu navodne znakove zaštite i unapređivanja čovekove okoline preko svih faktora u našoj društvenoj zajednici. Na taj način ćemo doprineti da zagađenje naše životne sredine bar smanjimo.
Zalažem se da ne postoji posebno ministarstvo, a eventualno fond da se sagleda, kao što je ministarka rekla, baš iz koristi nenamenskih trošenja sredstava, kako bi se imala kontrola. Mogu ovde citirati na pet strana o nenamenskom trošenju sredstava, ali zaista to nije danas cilj. To je stvar drugih organa. Naš cilj je unapređenje životne sredine i ovaj zakon se upravo zbog toga i našao na dnevnom redu. Hvala.

Izvinite se, gospodine predsedavajući. Primam izvinjenje.
(Predsedavajući: Još jedanput se izvinjavam.)
Hvala još jedanput.
Gospodine predsedavajući, generale, povređen je član 104. Drago mi je što gospodin Stefanović vodi brigu o ovoj diskusiji o izbeglim, odnosno proteranim Srbima iz Hrvatske. Gospodin Stefanović je dobro konstatovao. Sa njegovom konstatacijom se potpuno slažem. Ali, gde se ne slažem? Ne slažem se u ovom delu zadnjem. Tačno je da prethodne vlade nisu dovoljno vodile računa o proteranom, odnosno prognanom stanovništvu iz Hrvatske. Ako i ova Vlada bude tako radila, gospodine Stefanoviću, bez brige budite da je nećemo prozivati. Ali su činjenice koje ste vi videli i koje sam ja video u ovoj Skupštini, da je ova Vlada, na predlog naše Skupštine, bar jedan korak učinila, a taj korak ste svi čuli.
Prognani Srbi iz Hrvatske dobili su socijalno osiguranje, ako niste znali sada vas informišem i prognani iz Hrvatske, dakle, duplo, da kažemo, što je objavio i "Službeni glasnik". Neću reći da je to mnogo, ali to je prvi korak. Smatram da je drugi korak zapravo prihvatanje rezolucije koja je podnesena, odnosno dogovorena u koalicionom sporazumu.
Dakle, ne želimo nikoga štititi, ali hoću reći da i za ovaj kratki period hoćemo da pozdravimo ovo što je ova vlada učinila. Ako to bude radila i ubuduće, isto ćemo pozdraviti, a ukoliko ne bude, izvinite, prozivaćemo svakog onog ko se ne bude držao koalicionog sporazuma. Drago mi je što pokazujete interes za prognano, odnosno proterano stanovništvo. Hvala lepo.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o trgovini, kojeg je izglasala Narodna skupština Republike Srbije 2010. godine, imao je tada jedan osnovni, ali najvažniji cilj, a to je razvoj tržišne utakmice i ravnopravnost trgovaca, što je bilo u skladu sa tranzicijom naše zemlje u celini. U tu svrhu, tog osnovnog cilja, Zakon o trgovini iz 2010. godine doneo je tada pet grupa veoma važnih izmena.
Podsetiću, prvo – izmene u pogledu opštih uslova za obavljanje unutrašnje trgovine na srpskom tržištu, drugo – uvedena je savremena nomenklatura i klasifikacija oblika i načina trgovine, treće – uvedeni su novi instituti, kao na primer trgovinski format, posebne tržištne institucije i sl, četvrto – uveden je pravni okvir kako bi se unapredila trgovina, posebno zbog uspostavljanja i očuvanja povoljne strukture trgovinskih objekata i razvoja preduzetništva u celini, peto – sprovedena je reforma inspekcijskog nadzora, koju treba da vrši tržišna inspekcija. Neću posebno govoriti kako je to vršila tržišna inspekcija, jer to nije svrha ove naše sednice.
Poštovani narodni poslanici, prošlo je skoro dve godine od donošenja ovog zakona i primene ovog zakona. Šta se desilo? Naravno da su se desile neke određene stvari u primeni ovog zakona, a koje treba izmeniti, odnosno dopuniti. Državni organi Republike Srbije, sada, i privredni subjekti uočili su u njegovoj praktičnoj primeni određene nedostatke, kako na polju poboljšanja, odnosno unapređenja određenih zakonskih rešenja, tako i na polju smanjenja administrativnih prepreka za poslovanje privrednih subjekata, što je bilo jedno od predizbornih obećanja SNS. Donošenjem ovog zakona u prvoj instanci, ispunjavamo to predizborno obećanje.
U tu svrhu, Vlada Republike Srbije je nama dostavila ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o trgovini. Koji je smisao ovog zakona? Naime, s njim se žele, kako je ministar rekao, otkloniti administrativne prepreke. U prvom redu za investicije u oblasti trgovine, čime na neki način doprinosimo borbi protiv korupcije, a to je bilo predizborno obećanje SNS. Donošenjem ovih zakona, pogotovo njegovom primenom, pokušaćemo da ispunimo to predizborno obećanje.
Drugo, brisanje administrativne procedure, koja podrazumeva dostavljanje propisanog obrasca sa podacima koji se odnose na promet i strukturu trgovinske mreže za sve trgovce.
Ono što je najvažnije, po meni, ovim izmenama i dopunama Zakona o trgovini predviđa se brisanje Agencije za poslove unapređivanja trgovine. Time ova Vlada Republike Srbije pridonosi racionalizaciji javne uprave i smanjenje budžetske potrošnje. Kao što znate, smanjenje ovih agencija bilo je jedno od glavnih predizbornih obećanja i SNS, a verujem i stranke, koliko sam informisan, gospodina Ljajića.
Međutim, umesto toga uvodi se legalni analitički mehanizam u pogledu prikupljanja određenih podataka vezanih za primenu mera zaštite tržišta. Na primer, podaci o robi od životnog značaja za naše građane, kao što su mleko, ulje, brašno itd, a što će vršiti naše ministarstvo, koje gospodin Ljajić vodi.
Dame i gospodo, ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o trgovini predvideo je i druge izmene o kojima neću posebno govoriti, a koje imaju samo jedan osnovni cilj, a to je preciziranje pojedinih formulacija osnovnog teksta Zakona o trgovini, a čije su primedbe dali, a nije tačno da nisu davali, kao što su prethodnici govorili da nisu, a davali su, u prvom redu lokalne samouprave, organizacije za zaštitu potrošača i poslovne zajednice. Među najznačajnije novine spadaju unapređivanje pravne zaštite od nelojalne konkurencije, kao jedne od najprisutnijih negativnih pojava na našem srpskom tržištu u poslednjih, ne samo dve godine, nego i duži niz godina.
Ovaj zakon će imati određeni pozitivni uticaj na sve privredne subjekte koji se bave trgovinom. U prvom redu zbog uklanjanja niza određenih nedoumica, zbog tumačenja određenih odredaba čime će se olakšati njihovo poslovanje i postići veća efikasnost u radu.
Gospodine ministre, nije tačno da nije javna rasprava o ovom zakonu bila sveobuhvatna. Vrlo je važno, a čini mi se da neki poslanici nisu to pročitali u obrazloženju zakona da su u izradi ovog zakona konsultovani mnogi faktori našeg privrednog života i državni organi Republike Srbije. Navešću ih da bi se videlo da je bilo transparentno.
To su u prvom redu naši trgovci, drugo - udruženja za zaštitu potrošača, treće - Privredna komora Srbije i kroz Privrednu komoru su mnogi subjekti mogli učestvovati, koliko sam informisan, sudelovali su, Privredna komora grada Beograda, Savez stranih investitora, Američka privredna komora, Ministarstvo za spoljnu i unutrašnju trgovinu i telekomunikacije i Ministarstvo finansija i privrede, kao i Komisija za zaštitu konkurencije i stručne javnosti.
Dame i gospodo, svi smo imali šansu da utičemo na izradu ovog zakona. Na kraju ću spomenuti i to da je ovaj zakon usklađen sa zakonodavstvom EU, što je vrlo bitno.
Pre nego što se obratim svima nama, narodnim poslanicima, dozvolite, gospodine ministre, da vam se u svoje lično ime zahvalim na brzom odgovoru na poslaničko pitanje koje ste vrlo precizno i na vreme dostavili, sa kojim sam vrlo zadovoljan. U tom cilju, pozivam sve narodne poslanike, bez obzira da li smo pozicija ili opozicija, da u danu za glasanje damo glas odnosno da glasamo za ovaj veoma konzistentan i transparentan zakon o trgovini, jer ćemo time svi skupa bar malo doprineti boljitku ukupnih trgovinskih i ekonomskih odnosa u našem društvu i dati svoj mali, mi kao poslanici, ali veoma značajan doprinos prevladavanju ove teške ekonomske krize. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovim Predlogom zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju Vlada Republike Srbije želi u prvom redu da kodificira sve vrste podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, što nije do sada činjeno. Isto tako, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede želi ovim Predlogom zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju propisati uslove za ostvarivanje prava na podsticaje i korišćenje sredstava. Vlada Republike Srbije želi da uspostavi jedan transparentan mehanizam implementacije podsticaja u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja u budućnosti, što do sada nismo imali, kako u bližoj, tako i daljoj prošlosti.        
Gledano u celini, ovaj zakon doneće višestruk, nemerljiv doprinos srpskoj poljoprivredi u budućnosti, a koja se danas nalazi u jako teškom stanju.
Zato je Vlada Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede ohrabrili građane Republike Srbije činjenicom da je Vlada prepoznala da su energetika i poljoprivreda strateške grane koje mogu da pokrenu novi investicioni ciklus i ukupni privredni razvoj Republike Srbije. Zato Vlada Republike Srbije se opredelila u 2013. godini za malo izdašniji agrarni budžet. U tu svrhu prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar odbrane, gospodin Aleksandar Vučić je predvodio delegaciju Vlade Republike Srbije u radnu posetu Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a od strane istih je vrlo brzo poseta uzvraćena, kako ste videli. One su rezultirale dogovorom o zajedničkim projektima za investiranje u oblasti poljoprivrede, obrade i poljoprivredne infrastrukture.
Posebno ističem projekat zajedničkog ulaganja u poljoprivredu sa kompanijom "Al Dahra", koja će postati većinski vlasnik u osam srpskih poljoprivrednih kombinata. Radiće se i projekti infrastrukture, navodnjavanja i odvodnjavanja, ne samo u Vojvodini nego u celoj Republici Srbiji. To je dame i gospodo i poštovani građani Srbije jedan od najvećih projekata u poslednjih dvadeset godina, ali nažalost i našu nesreću, ima i onih koji su organizovali hajku protiv predugovora sa kompanijom "Al Dahra". Tu hajku uvode oni koji čuvaju svoje fotelje iz bivše vlasti, bivšeg režima, jer se plaše uspeha nove Vlade.
Šokiran sam tim saznanjem da im nisu na prvom mestu državni interesi. U tom smislu, gospodine ministre, dajemo punu i bezrezervnu podršku Vladi Republike Srbije, da nastavi sa ovim poslom. Građani Srbije su to oduševljeno prihvatili.
Na kraju gospodine ministre Kneževiću, u ime velikog dela prognanog srpskog stanovništva iz Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine, posebno onog dela, tog ekonomskog, najugroženijeg dela našeg naroda, koji je sebe pronašao u poljoprivredi. Prenosim vam zahvalnost što ste ovaj zakon dostavili Narodnoj skupštini Republike Srbije na donošenje, jer će oni konačno bar jedan deo njih, njegovom primenom pokušati da reše svoj osnovni egzistencijalni problem, bar jedan deo.
Ovaj zakon je veoma dobar. Mi ga zaista pozdravljamo, a u tu svrhu pozivam sve poslanike, bez obzira na stranačku pripadnost, da u Danu za glasanje damo svoj glas ovom zakonu, jer ćemo tim pokazati da smo za što brži izlazak iz ekonomske krize, jer je poljoprivreda jedan od kotača razvoja i motora ove zemlje. Hvala.