Pozivam se na član 106. Poslovnika. Prethodni govornik zaista nije govorio o tački dnevnog reda.
(Predsedavajuća: Prethodni govornik se javio za reč povodom povrede Poslovnika. Molim vas da pratite.)
Mislim da je član 106. povredio. Daću obrazloženje. Prvi stav govori – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda na kojoj se vodi pretres. Molim vas, prethodni govornik spominje brčiće i vođu, nekakvog Hitlera. O čemu on priča? Molim vas da upozorite prethodnog govornika da to više ne radi. Sada je našao za shodno, nema ga od jutros, vođa poslaničke grupe, ušao je sad, ne zna o čemu se radi, sad je došao na skupštinu. Sad je došao na skupštinu i nema pojma o čemu mi diskutujemo. Govorim o gospodinu Stefanoviću.

Poštovana predsedavajuća, mislim da je ovaj član 24. izuzetno bitan za celokupni sistem vaspitanja i obrazovanja. Čini mi se da ovaj amandman koji je podneo gospodin Dušan Obradović ima logike kad ga formalno gledamo. Zašto? Zato što kad u stvarnosti gledamo onda se prebacuje sve na nastavni plan i program. Ja ću ovde biti slobodan da povežem ovaj njegov predlog sa nastavnim predmetima u članu 24. gde stoji – obavezni predmetni i izborni.
Pod dva stoji – izborni predmeti propisani zakon o nastavnim planom i programom. On je samo dodao ovde, kako vidite u članu 22. kolega je dodao – biti sposoban za odgovoran odnos prema budućnosti. Izvinite, pogrešio sam.
Da umesto izbornih predmeta propisanih nastavnim planom i programom škola može da realizuje nastave drugih predmeta prema školskom programu. Kada vidite obrazloženje, ono se odnosi na sasvim druge stvari. Bilo bi dobro kod izbornih i obaveznih predmeta prilikom realizacije, odnosno redefinisanja nastavnih planova i programa da tu povede ministarstvo računa. U kom smislu? Šta su to obavezni predmeti. Tu ima primedbi dosta neposrednih izvršilaca nastavnih planova i programa, nastavnika i profesora. Reći ću da ne možemo realizovati ishode koje ste napred naveli, a jedan od ishoda jeste pripadnost i osećaj identiteta naroda kojem pripadate i saosećaj i razumevanje drugih nacionalnih zajednica. Ali, ako smo izbacili nastavnim planom i programom istoriju i sveli je negde na čas, kada govorimo o osnovnoj, a u srednjoj školi na nekim smerovima nemamo istoriju, onda sigurno da ne možemo to realizovati.
Na koncu, danas o vrlo aktuelnom temi, žao mi je što nema gospodina ministra, ali su tu gospoda pomoćnici, državni sekretari, mogu da kažem da dolazi u pitanje mala matura. Ovo ću povezati sa probijanjem ovih testova. Neka mi neka iz ministarstva odgovori – koju svrhu ima mala matura? To pitaju nastavnici iz osnovnih škola. Koji cilj? Da li smo u 1946. godini? Da li možda nije mala matura tempirana zbog testova i provale testova da neko radi testove i uzme pare.
Kada su testovi i provala u pitanju, testovi su provaljeni ne samo ove godine nego i prošle godine. Na Zelenom vencu smo za 5.000 mogli da kupimo prošle godine. Nije u pravu ministar kada kaže da nije odgovoran za provalu ovih testova. Možda je neko direktno odgovoran ranije, ali svojim činjenjem i skinimo to sa dnevnog reda, ne ovaj nego bilo koji drugi ministar u budućnosti.
Još jedanput podvlačim da su testovi ranije i prošle godine provaljeni. Rečeno je da će se utvrditi odgovornost. Koliko znam nije se utvrdila. Provaljeni su i ove godine. Postavljam pitanje – da li je provalio onaj koje štampao te testove jer ponovo treba određeni broj testova štampati i staviti pare u džep? Da li ste možda tako razmišljali? Nije tačno da ministarstvo nema nadležnost nad ovim testovima.
Molim vas, sve je u funkciji ministarstva. Ministarstvo je organizovalo ove testove i sve u prošlosti je organizovalo. Neću reći da je ministarstvo krivo. Ono svojim nečinjenjem može biti. Onaj ko je štampao testove, nije li možda njegov cilj da se oni provale pre nego što dođu do učenika? Da li je cilj male mature ne rezultati znanja, nego neznanja i da nisu možda ovi testovi, kako ste čuli pokazatelje, od kada smo uveli malu maturu rezultati znanja su kod naših učenika u osnovnoj školi niži i niži. Koji je cilj? Koja je funkcija male mature?
Da li je možda onaj ko je štampao testove ili neko u štampanju, u tom procesu realizacije? Pošto je gospodin ministar ušao, gospodine ministre, odgovorni ste za sve što se dešava u ministarstvu, bez obzira ko je provalio testove jer morate imati pod kontrolom ministarstvo. Sve se radi pod okriljem ministarstva. Možda je direktno odgovoran štampar, ali ako je odgovoran sledeće godine treba da se povuku konsekvence, ili neko ko je distribuirao to itd.
Dakle, zalažem se da završim, da testovi se testiranjem provode svake godine testovima objektivnog tipa na polugodištu i kraju školske godine i nastavnici zaista smatraju da je mala matura suvišna.
Ovo testiranje na maloj maturi, vidite i sami, u koju svrhu služi. Ne mislim da služi u svrhu znanja učenika. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća, što ste mi uopšte dali reč.
Ovo o čemu ću govoriti pozivam se na član na koji se niko nije pozvao, a to je član 106. Citiraću ga radi javnosti i narodnih poslanika.
Nije na vama kao predsedavajućoj da meni objašnjavate šta ću ja unapred reći.
Član 106. "Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres."
Dva dana i više gospodin Milivojević nas stalno vodi na druge tačke dnevnog reda. Pa nije na dnevnom redu predsednik države i gospodin Vučić. Kakve to ima veze?
Mogu shvatiti da vi favorizujete malo opoziciju, ali toliko da se vređaju predsednik države kao institucija ili potpredsednik Vlade, to je van svake pameti. Pa nije to na dnevnom redu. Stavimo to na dnevni red, pa onda analizirajmo.
Evo, toliko. Hvala vam ukoliko se budete u budućnosti pridržavali Poslovnika i vi.

Povodom ovog amandmana, mislim da je sa pedagoške tačke on idealno postavljen, zaista onako kako to istorija pedagogije u prošlosti je obrađivala, počevši čak od antičkih vremena do danas. Dakle, pedagoški je najoptimalnije rešenje do 25 učenika. Možda je još optimalnije do 20 učenika u prava četiri razreda osnovne škole, a do 25 od petog do osmog.
Međutim, kad to primenimo na naš vaspitno-obrazovni sistem, tako je nama obrazloženo, a mi koji se malo brojkama o vaspitanju i obrazovanju bavimo, kada bi to primenili sad u Srbiji, momentalno bi dobili određeni broj "viška" odeljenja i viška prosvetnih radnika, radi se o ogromnom broju. Zašto? Zbog toga što neke škole imaju preko 30, pa čak i 40 u Beogradu, da budemo otvoreni, sa 40 đaka, a u osnovnim školama, u tzv. patuljastim školama, kako mi u pedagogiji kažemo, školama sa po jednim ili dva do pet učenika. To uvećava finansijski budžet, probija budžet Republike Srbije i to je zaista tačno. Sa tog aspekta budžeta, zaista, kada će biti primenjeno ne znam, ali moje mišljenje, da budem objektivan, mislim da neće u bliskoj budućnosti, s obzirom na ekonomsku situaciju zemlje u kojoj se nalazimo. Smatram da je dobro da ovo sada ostane u zakonu zato što mi u proseku sada imamo 19,5, neka me ministar ispravi, prosek učenika. Hvala lepo.

 Dve rečenice povodom ovog amandmana, gospođo predsedavajuća mislim da je dobro što smo iz svih poslaničkih grupa razmotrili ovaj problem sa svih aspekata, premda je možda malo bilo i politike u pojedinim tonovima, ali je bitno da svi isto želimo, a to je broj učenika do 25, kao što je gospodin ministar obrazložio.
Mi smo to stavili u strategiju i to moramo znati. Podržavam ono što je gospodin Milenić rekao, da sebe ne bi lagali, da ćemo to postići u bliskoj budućnosti, nećemo, s obzirom na ekonomsku situaciju u kojoj se danas Srbija nalazi. Nećemo ni u bliskoj budućnosti, ali smo u strategiju stavili što smatramo da je ministarstvo dobro postupilo, ali do te godine valjda hoćemo, pa ćemo zakon izmeniti. Moram da vam kažem, vi koji ne radite direktno u vaspitanju i obrazovanju da je mreža škola na nivou lokalne zajednice malo veće, a pogotovo na nivou države, jedno od najtežih pitanja sistema vaspitanja i obrazovanja.
Nisam onaj koji hvali ministre, ali moram gospodina Obradovića pohvaliti da dobro kormilari sa ovim delom, da je vrlo teško usaglasiti mrežu škola tamo, vi koji ste iz lokalnih zajednica, gde imamo patuljaste škole od jednog do tri učenika, a pravo na obrazovanje ima jedan učenik pod istim uslovima. Stvorite mu, vi tamo u ovakvoj ekonomskoj situaciji, hoću reci da je vrlo teško stvoriti tu mrežu i da je ona u datoj situaciji sada zaista optimalna, a problemi koji se javljaju u vaspitanju i obrazovanju, oni su neminovni. Nama zaposliti sada novih, evo da budemo realni, gospodine ministre, 3000 nastavnika, na ovakvu situaciju gde moramo uštede praviti, to je strašno, a na drugoj strani imamo jednog učenika.
Nije lako uskladiti materijalnu situaciju, mrežu škola i kvalitet vaspitanja i obrazovanja.
Najoptimalnije je da radimo sa pet učenika, kao što zapad radi.
Molim vas, nemojte vezivati ulazak u EU i Bolonjski proces i Republiku Srbiju. Skinite to sa dnevnog reda, nije uslov Bolonja u EU. Bugarska je ušla u EU, a nije u Bolonjskom procesu.
Zapamtite, Republika Srbija unazad 15 godina imala je jedan od najboljih sistema vaspitanja i obrazovanja po kvalitetu i u svetu i to vanjda niko ni u Evropi ni u svetu ne negira.
Prema tome, nećemo u promene ići baš brzo, ali bolje bi bilo da revoluciju pedagogije imamo unutar pedagoškog sistema, nego unutar zakona. Zakon će rešiti okvirne stvari, a pedagošku revoluciju moramo mi rešiti, unutar škola i fakulteta, a to znači mi koji neposredno izvodimo proces. Hvala lepo.

Gospođo predsedavajuća, što se tiče ove dodatne nastave, samo da kažem kao čovek koji je dugo godina radio u osnovnoj i srednjoj školi, mislim da je ovde dobro koncipirano za dodatnu nastavu, a ovo što su moji prethodnici govorili, da li treba anketirati? Normalno je da treba. To je stvar
unutrašnje organizacije škole, rada, školskog pedagoga, zajedno sa nastavnicima itd. Ne može zakon sve da nam odredi. Onda ćemo zavesti pravne norme u školi gde ne damo slobodu i učenicima i nastavnicima.
Mi koji radimo sa decom i sa studentima znamo da je nastavni plan i program koncipiran za srednjeg učenika, prosečnog, znači, za dobar, a za odličan zna se šta radi i ispod dobrog za dovoljan i nedovoljan. Dodatna nastava su posebni interesi. Kako mi to prepoznajemo? To je toliko bogatstvo prepoznavanja unutar vaspitno-obrazovne ustanove, da nije potrebno kodificirati ovde u zakonu, jer onda sužavamo interese i različite želje naših učenika, a ako hoćete čak i nastavnika. Mislim da je ovo dobro koncpirano. Hvala.

Da kažem kratko mišljenje. Mislim da nema razloga za različito mišljenje. Želje učenika se poštuju. Voleo bih da vidim nastavnika koji neće ispoštovati za dodatnu nastavu želje učenika, samo što su želje različite, što one ponekada zavise i od stava nastavnika prema nastavnom predmetu koji izvodi, da li on dobro izvodi ili loše, pa se možda neće opredeliti.
Ima masa faktora i zato smo rekli - prepustimo to školama. Bogatstvo je unutar vaspitno-obrazovne ustanove, ogromna bogatstva. Prepustimo to školama. Zašto kodificirati? Zašto im nametati? Neće ostati ni jedan učenik koji je nadaren, da uzmem tradicionalni naziv za napredne učenike. Njegovo je pravo da kaže gde je to napredan - da li je to srpski jezik, da li je to matematika ili je to biologija. Neće mu nikada nastavnik sputavati tu želju, normalno, uz pomoć nastavnika. Tu je nastavnik koji potiče i dogovara zajedno. Ako im mi odredimo, pa gde je sloboda učenika i sloboda nastavnika? Izvinite na ovoj upadici.

Zaista ne želim voditi polemiku jer sigurno znam da i gospođa Vojić Marković zna pedagoška pravila. Po pedagoškim pravilima se poštuju interesi učenika. Ukoliko ima nastavnika koji to ne poštuju, gde su školski pedagozi? Šta rade oni? Šta rade direktori? Postavljam ta pitanja. Molim vas, oni su da upozore, da vode akciju oko pitanja nadarenih učenika. Uzmimo škole od 1.000 učenika, tu imamo masu naprednih učenika. Školski pedagozi i psiholozi su dužni da intervenišu na ovo što ste rekli. Zašto primaju platu tamo? Izvinite, to im je osnovni zadatak.

Koristiću vreme poslaničke grupe.
Zaista mi je neugodno od školskih pedagoga koji ovo gledaju. Svi oni znaju u svom godišnjem planu da imaju, pored ostalog, i rad o koordinaciji oko naprednih grupa unutar jedne škole. To im je osnovni zadatak. Uopšte ne razumem o čemu gospođa govori. To je zadatak škole. Ne istražujem, nego je direktor dužan, koji koordinira planove svih, i školskih pedagoga i nastavnika, da usaglašava taj deo. To je samo pitanje da li će neko izvršiti svoj zadatak ili ne, a ne zakonsko pitanje ovde da li ima interesa ili nema. Izvinite, više se neću javljati.

Pozivam se na član 106. i pročita ću ga – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Molim vas, gospodin Milivojević stalno priča o predsedniku države. To nije na dnevnom redu. Samo da kažem da je predsednik države i za njega predsednik, bez obzira kakav je on, kakav sam ja i kakav je on meni i njemu. Izvinite i hvala.

Dve rečenice u prilog ovome što je rekao kolega Pejčić. Mislim da ima rezona i on i prethodni govornik. Samo ću jedno iskustvo u dve rečenice da kažem.
Pre 25 godina, kada sam bio školski pedagog, upravo smo sprovodili to što vi kažete, gospodine Pejčiću, iako u zakonu nije postojalo. Šta želim reći? Da se prepušta vaspitno-obrazovnim ustanovama da one to organizuju, pogotovo kada je u pitanju fizičko vaspitanje i muzičko. Dakle, to i strani jezik itd. Gde je nastao problem u praksi, po mom mišljenju? Vlada strah među učiteljima da će ostati bez norme. Treba priznati učiteljima normu, broj časova koliko postoji, a da nastavnici predmetne nastave izvode nastavu zbog upravo nadarenih učenika u tom području. Nemojmo školu svoditi da sve kodificiramo. Pustimo slobodu, pedagošku slobodu unutar vaspitno-obrazovne ustanove, i dobićemo bogatstvo određeno, a onda i kvalitetno vaspitanje i obrazovanje.
Mislim da nema prepreke. Ovo nije stvar zakona, nego Zavoda za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja i prosvetnih savetnika. Izvinite na intervenciji.

Poštovana predsedavajuća, mislim da ovo što je gospođa Čomić potekla da je izuzetno važan problem, upravo zato što je problem osipanja jedan od najvažnijih i jedan od najvećih problema u osnovnoj školi.
Ne trebamo mi otkrivati toplu vodu. Ovo je u prošlosti bilo izuzetno dobro rešeno i daću jedan predlog kako se to može rešiti.
U obrazloženju člana 37. ovog amandmana kaže – škola je u obavezi da prati. Slažem se da jeste i škola i slažem se s tim da je učenik centar vaspitanja i obrazovanja. Nažalost, imali smo u prošlosti ministara koji su tvrdili da je nastavnik centra, dva prethodna pre gospodina Obradovića, tvrdili javno na TV da je centar vaspitanja i obrazovanja nastavnik, a ne učenik.
Ovo što gospođa Čomić kaže slažem se, jeste učenik i u skladu s tim sam uzeo učešće da pomognemo toj deci, jer je veliki broj osipanja u osnovnoj školi. Kako to možemo rešiti? Umesto škole – lokalna zajednica. Molim vas, postoje pri svakoj skupštini opštine na odeljenja, načelnik odeljenja za prosvetu, pa neće još valjda i nastavnik, nastavnici vode u krugu škole, ali moja praksa govori, tamo gde su lokalne zajednice izuzetno dobro radile, da je to dobro funkcionisalo i da smo smanjili broj osipanja. Tamo gde lokalne zajednice loše rade, može analiza da se u ministarstvu napravi i tu imamo problema.
Prema tome, bacam akcenat na lokalne zajednice odnosno odeljenja za prosvetu i kulturu. Tu imamo stručnjake i pedagoge, kulturne radnike itd. Njihova je obaveza da to vode, normalno i škola, sarađuju sa direktorima škola i sa nastavnicima itd.
Izvinite na ovoj upadici, ali mislim da je problem izuzetno velik, da je broj osipanja jako velik, da je poziv nama prosvetarima i svakom čoveku koji radi na poslovima vaspitanja i obrazovanja, da je broj jedan spašavanje te dece da završe osnovnu školu, a možemo jedino ako se angažuju lokalne zajednice.
Sada ću biti kritičan. Ko nama sedi u lokalnim zajednicama načelnici i inženjeri mašinstva, umesto profesori i pedagozi. Tu je problem. To smo imali u prošlosti. Tamo gde sede pedagozi nemamo problema. Imamo problema, ali manji je broj osipanja. Izvinite na ovoj upadici.

Gospođo predsedavajuća, mislim da je ovaj član vrlo bitan i da je konačno Ministarstvo prosvete prepoznalo sve ono što zadnjih 15, odnosno 20 godina je bila posledica neunošenja u programe škola, vaspitanje kao kategorija.
Mi smo ovde identifikovali u članu 40. posledice, ali je dobro što je Ministarstvo to prepoznalo i iniciralo da se radi na planu, odnosno programu radi prevazilaženja ovih posledica.
Moram da kažem konačno i ovo, jer su me zamolili mnogi prosvetni radnici, prilikom obilaska po Republici Srbiji.
Ovde stoji, program zaštite, a da sam ja u Ministarstvu, ja bih dodao u članu – učenika i nastavnika od nasilja, zlostavljanja itd. Imamo masovnu pojavu zlostavljanja nastavnika u školama, imamo tuče nastavnika itd.
Ovo što se dalje govori, zaštita od alkoholizma, imamo čak i nastavnike koji su skloni tome itd.
Prema tome, možda ne bi bilo loše razmišljati i da zaštitimo i nastavnike od zlostavljanja.
Zalažem se da škole, a vidim da je Ministarstvo to iniciralo u ovom zakonu, da se naprave dobri planovi i programi škola, vaspitne programe, jer ja sam nedavno jednog direktora škole pitao, imate li vaspitni plan i program škole, a on kaže nema plan, ima program, imam obrazovni.
Ja akcenat bacam na reč – vaspitni i onda nećemo govoriti o nasilju, jer nasilje je posledica nevaspitanja, zbog toga što mi vaspitanje ne sprovodimo u školi, pa ako hoćete čak, zanemarili smo ga i u porodici, na ulici itd. da ne kažem da smo zanemarili ponekad i u ovoj skupštini, jer ne bi dobijali opomene i kazne da se držimo vaspitanja.
Izvinite na upadici.

Samo dve rečenice povodom ovog člana. Mislim da je dobro što je Ministarstvo prosvete stavilo ovo za internet stranicu, ali isto tako je istina da neće moći sve škole dostići to u dogledno vreme, ali zakon pravimo ne za danas nego i za sutra. Svaka škola će se na svoj način predstaviti i to nije problem.
Ono što sam danas ovde primetio je da je Ministarstvo prosvete u sastavu od deset ljudi i to je po meni dobro. Vidim da pomno prate i da beleže neke stvari koje smo ovde predložili.
Na kraju, koristim priliku za jedan nesporazum između prosvetnih radnika i ministarstva. Postavio sam pitanje vezano za pripreme nastavnika. Pošto nas gledaju prosvetni radnici, obaveštavam vas da ministarstvo ne traži pisanje svakodnevnih priprema nastavnika za nastavni proces, nego pojedini samovoljni direktori. Dakle nemojte upirati prstom u ministarstvo, nego u svoje direktore, jer sam prilikom obilaska nekih škola doživljavao da upiru prst u ministarstvo. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, pošto su predstavnici DS optužili da gospodin Vučić ne da pare i ministar finansija Mlađan Dinkić, ja ću dati rešenje. Mi ćemo pare za internet stranicu uspostaviti kada vratimo opljačkane pare iz "Agrobanke", drugo, opljačkane pare iz "Razvojne banke Vojvodine". Treće, ministar Dragin je iz DS, a uhapšen je zbog pljačkanja. Dalje, ministar Dulić je uhapšen zbog pljačkanja samo 500.000 evra za bilborde, a jedan bilbord je 25.000 evra.
Kada vratimo pare od gospodina Miškovića, od tzv. "đubretarske mafije", u gradu Beogradu presudio sud 310 miliona dinara. Da li je njihov gradonačelnik na čelu grada Beograda i vaš ministar, gospodine Milivojeviću? Dragan Šutanovac je prilikom nabavke mobilnog sistema oštetio budžet Republike Srbije …