Dakle, pokušao je da pobegne gospodin Radulović iz Ministarstva privrede zajedno sa nekoliko sanduka dokumentacije u kojoj su se nalazile te njegove famozne lične karte. Ja sam, gospodine Raduloviću, sećate se, kao predsednik Nadzornog odbora „Galenike“ dolazio kod vas, je li tako?
(Saša Radulović, s mesta: Kako vas nije sramota?)
Kako me nije sramota? Kako vas nije sramota? Bili ste vi i bio je vaš čuveni ekspert, kako se zvaše, gospođa Milenić, za koju se posle ispostavilo da je geolog. Dakle, veze sa ekonomijom nema. Kao što ni vi kao, ako se ne varam, inženjer elektrotehnike takođe nemate nikakve veze sa ekonomijom. Cela vaša ideja oko ličnih karti, oko toga da se nešto proda pa da se radnicima poveže radni staž, pa da se isplate plate itd, bila je sledeća. Celu srpsku privredu gurnuti u stečaj, vas i vašu suprugu proglasiti za stečajne upravnike u svim srpskim preduzećima i onda da vi i vaši kompanjoni ostvarite profit. Nije vas bilo briga da se spasi pet hiljada radnih mesta u Smederevu, da se spasi 500 radnih mesta u Vladičinom Hanu, hiljadu radnih mesta u Novom Sadu. Ne, cela srpska privreda da se gurne u stečaj. Vi ste rekli – niko ne može da dobije pare iz Fonda za razvoj dok sam ja ministar privrede. Po zakonu, ministar privrede je predsednik Upravnog odbora Fonda za razvoj. To ste rekli meni, kao predsedniku Nadzornog odbora „Galenike“, jer sam hteo da spasim kompaniju koja je bila u ogromnim ekonomskim problemima, ali za te probleme, izvinite, nije odgovoran Aleksandar Vučić i nije odgovorna SNS. Ali, šta je trebalo da uradimo? Vaša ideja je bila – neka „Galenika“ ide u stečaj.

Da prodajemo „Galeniku“ na kilo. To je bila vaša ideja. Da „Železaru“ prodajemo na kilo. To je ta vaša genijalna ekonomska filozofija.

Pitao sam vas gospodine Raduloviću na tom sastanku koga se ne sećate, izvinite, a šta da prodaje „Galenika“. Evo, ja sam sada čuo od vas po petstoti put da firme prodaju imovinu koja im na treba. Izvinite, šta da prodaje „Galenika“? Novu fabriku lekova. Šta da proda? Šta da proda kompanija koja nema šta da proda? Na to pitanje niste umeli da mi odgovorite, ali nije to suština.
Suština vašeg ekonomskog poduhvata je da se cela srpska privreda gurne u stečaj. Da sva preduzeća koja su bila u državnom vlasništvu ne da se privatizuju, ne da nađu strateškog partnera, nego da odu u stečaj, a da u svim kompanijama stečajni upravnik budete vi ili vaši prijatelji koje bi namestila Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.
Kažete da kako me nije sramota. Izvinite, kako vas nije sramota da budete istovremeno stečajni upravnik u nekih 14 ili 15 preduzeća i da sa preduzećem svoje supruge zaključujete ugovor o pružanju računovodstvenih usluga za potrebe preduzeća u kome ste vi stečajni upravnik, pri čemu je ta kompanija 50% vlasništva vaša, a 50% je vlasništvo vaše supruge i vi sami sa sobom kao stečajni upravnik zaključujete ugovor o pružanju računovodstvenih usluga kompaniji koja se nalazi u stečaju.
To je bio vaš genijalni poen za srpsku privredu. Zato ste vi gospodine Raduloviću glavom bez obzira pobegli iz Ministarstva privrede. A kada pominjete poreske obveznike, evo ja vas molim, kao Boga vas molim, samo mi kažite, čiji ste vi poreski obveznik, američki, srpski, japanski? U kojoj državi vi plaćate porez i da li bilo kome u stvari plaćate porez?

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Gospodin profesionalni stečajni upravnik je dva puta bežao. Bežao je 2013. godine iz Vlade i bežao je 2016. godine, ovde, iz Narodne skupštine sa konsultacija sa mandatarom za sastav Vlade, gospodinom Aleksandrom Vučićem.
I gospodin profesionalni stečajni upravnik, jedino što ume da radi u životu je da laže i da krade. Da krade, to smo već videli. Kako? Kada vodite stečajni postupak u 15 firmi, kada sa firmom svoje rođene žene zaključujete ugovor o pružanju računovodstvenih usluga, to je krađa. A gde laže? Pa čovek je 100 puta ponovio kako su dugovi „Železare“ u 2014. i 2015. godini, najpre kaže, 450 miliona, pa 150 miliona, pa 120 miliona, a 2012. godine, kada je „Sartid“ vraćen u vlasništvo države Srbije, preuzet je za jedan evro sa dugovima od 240 miliona evra, i to je ono što gospodin profesionalni stečajni upravnik uporno obmanjuje građane Srbije i neće da kaže.
Ja bi voleo da čujem, npr. gde je sad kum gospodina stečajnog upravnika, onaj isti koji je opljačkao BIP. Jedan kum je poslanik, kuma je poslanica, šurnjaja je ne znam ni ja šta. To je sistem koji gospodin Saša Radulović hoće da promoviše u Srbiji, da on bude stečajni upravnik. Malo mu je 15 firmi. Cela srpska privreda treba da ode u stečaj i da on bude stečajni upravnik u svim preduzećima koja će u Srbiji da odu u stečaj, negde on, negde žena, negde kum, negde kuma, za radnike, za Srbiju šta nas briga. Evo, to je sistem gospodina profesionalnog stečajnog upravnika.

Javio sam se za…
(Boško Obradović, s mesta: Šta hoćeš?)
Evo vidite – šta hoćeš? Od vas neću ništa. Ja samo hoću da kažem zbog predsednice Narodne skupštine…
(Boško Obradović, s mesta: Ovo je farsa.)
Hajde vičite još malo. Pustite, gospodina Boška Obradovića, da se izviče na mene, biće mu lakše verovatno. Navikao je čovek da viče. Biće dobro, gospođo Gojković, da ne krene fizički da se obračunava sa vama. On to voli da radi, posebno kada su žene u pitanju, ali nadam se da ćete vi večeras biti bolje sreće, nego gospođa u RIK-u kojoj je zavrtao ruku.
Ja se više neću javljati za povredu Poslovnika. Želim da kažem sledeće. Pošto je gospodin Ćirić rekao da vređam dostojanstvo Narodne skupštine time što sam pomenuo jednu činjenicu…
(Saša Radulović, s mesta: Ne može sam sebi povredu Poslovnika.)
Ja ne volim da upadam u reč gospodinu Raduloviću.

Ja sam povredio dostojanstvo Narodne skupštine tako što sam izneo činjenicu da je Saša Radulović, kao stečajni upravnik u jednom od 15 stečajeva koje je vodio zaključio ugovor sa firmom svoje rođene supruge radi pružanja računovodstvenih usluga. Sada pitam sve vas, jeste li vi svi jedna strana kada je u pitanju borba protiv Aleksandra Vučića i mržnja prema Aleksandru Vučiću. Zamislite šta bi bilo da je Aleksandar Vučić zaključio ugovor sa svojom ženom?
Ja sam danas pokazivao…

… onu karikaturu sa tri krsta. Ja mislim da bi na 150 krstova razapeli Aleksandra Vučića da je on to uradio, ali kada to uradi Saša Radulović onda vređa dostojanstvo Narodne skupštine onaj ko to kaže. Hvala.   

Ja, gospodine Arsiću, kao predsednik poslaničke grupe moram da brinem između ostalog i o mentalnom zdravlju poslanika SNS i ne želim da ih izložim mentalnom i verbalnom teroru ljudi koji verovatno ne mogu da organizuju tribinu svoje stranke nigde u Srbiji, pa im onda Narodna skupština dođe kao zgodno mesto. Neće ni njihovi da ih slušaju. Evo, predsednik poslaničke grupe mu kaže da nije u sistemu, on je van sistema. Jedna koleginica je valjda u sistemu i on je u sistemu. Moje kolege iz poslaničke grupe SNS, šta mi sad ovde izigravamo? Auditorijum koji treba da sluša Balšu Božovića, koga ni njegovi neće da slušaju?
Tako da, gospodine Arsiću, molim vas da imate razumevanja za moju ulogu. Ja sam pravnik, ali budući da vodim poslaničku grupu od 102 poslanika, moram da brinem i o njihovom mentalnom zdravlju. Verujte mi, ono je večeras veoma, veoma ugroženo. Neka gospodina iz DS organizuju tribinu bilo gde u Srbiji, ali nemojte da im mi iz SNS obezbeđujemo auditorijum, neka to sami urade. Pošto to nisu u stanju, neka to ne rade sa poslanicima SNS-a.
(Balša Božović, s mesta: Replika!)

Jedan psiholog je rekao – ljudi koji imaju strah, na pitanje – ko si ti, kažu – ja sam mi. Evo, gospodin Balša, on je „mi“. Sedi čovek sam, predsednik poslaničke grupe mu nije u sistemu, gospođica Jerkov je tu, ali, znate, u pravu, za grupu je potrebno troje, a njih je trenutno dvoje ovde i navodno mi sad treba da drhtimo od straha od Balše Božovića. Ja ne znam kako ću da spavam večeras, ili gospođa Tomić, ili Marijan Rističević, vidim da umire od straha od Balše Božovića.
Sve je to super, samo moram da kažem, zbog građana Srbije da 2012. godine dug nije bio nula, nego je bio 240 miliona evra. Drugo, zanima me – gde se to, gospodine Balša, održava tribina Demokratske stranke, baš bih voleo da je posetim? Ko je organizuje i na koju temu? Da li je organizuje Bojan Bajtić, da li je organizuje Miroslav Vasin, da li je organizuje Dragan Šutanovac, koji ima stan od 35 hiljada evra, da li je organizuje Bislini, koji je rekao da je Ješić iz vaše stranačke kase uzeo 60 hiljada evra? Dakle, na koju temu se održava tribina? Na tribini sa temom – kako pokrasti sopstvenu stranku, kako uništiti Vojsku Srbije, kako dobiti na poklon sat od 35 hiljada evra, kako letovati na Maldivima za 15 hiljada evra? Dakle, koja je tema te vaše tribine, ko će da je organizuje i kada će da se održi? Evo, ja sam spreman da dođem na tu tribinu i da malo slušam o tome kako se uništava Vojska, kako se dobijaju na poklon skupi satovi, pašnjaci, kako se sade vinogradi i kako se letuje na Maldivima sa platom od 100 hiljada dinara a letovanje košta 15 hiljada evra? I jabuke na Đermu.

Zahvaljujem se gospodine Arsiću.
Prvo, dug 2012. godine nije bio nula bio 240 miliona evra, to je ono što vi uporno pokušavate da sakrijete od građana. Železara Smederevo radi. Uspeli smo da spasemo više od 5.000 radnih mesta, a vi iz DS vodite računa o tome, mada ja znam da vi to ne možete da uradite, jer nemate tu političku snagu, ali nije dobro kada za naše kineske prijatelje kažete da su robovlasnici, da imaju nekakve robove u Kini, a da su sada pronašli robove i u Srbiji.
To je neodgovorna izjava. To je izjava koja pokazuje da vama čak ni stranački interesi, odnosno da državni interesi ne znače ništa. To što ste rekli ne služi na čast čak ni vašoj stranci. Reći za jednu od najmoćnijih zemalja sveta, za zemlju za čijim investicijama vape Nemci, Francuzi, Talijani, Englezi, da je nacija robovlasnika, a da smo mi njihovi robovi, to je izjava koja je apsolutno štetna kada su u pitanju interesi države Srbije i njenih građana.
A što se tiče Smedereva, što ne pobediste u tom Smederevu? Što ne pobediste bilo gde u Srbiji? U ovu Skupštinu ste ušli statističkom greškom i sada pokušavate da nam držite lekcije o tome kako se oporavlja Srbija. Umemo mi da oporavljamo Srbiju, činimo to iz dana u dan, ali ne možemo za godinu dana da ispravimo sve ono što je loše urađeno u Srbiji, a na žalost mnogo toga lošeg je urađeno od 2000. godine.

Spreman sam gospodine Ćiriću evo sada da vam pružim priliku za jednu džentlmensku opkladu. Ja ću podneti ostavku na funkciju narodnog poslanika ako ste vi u pravu, ako gospodin Balša Božović nije rekao, da Kinezi imaju robove, a da su sada našli nove robove u Srbiji. Dakle, ako to gospodin Balša Božović nije rekao, ja ću podneti ostavku na funkciju narodnog poslanika i više neću biti narodni poslanik.
Evo, sada vas molim, da li ste spremni da podnesete ostavku na funkciju narodnog poslanika ako je Balša Božović rekao da Kinezi drže robove ali su im suviše skupi ti njihovi robovi, pa su našli jeftinije robove ovde u Srbiji?
Dakle, evo, imate jednu fer ponudu, ja ću podneti ostavku ako ste vi u pravu. Vi podnesite ostavku ako je Balša Božović rekao za Kineze da drže robove i da su sada našli jeftinije robove, nas ovde u Srbiji.

Ja ću vrlo kratko.
Ne znam da li gospodin Ćirić prihvatio moju ponudu da on ili ja podnesemo ostavku, ali evo šta je gospodine Ćiriću, rekao, zbog vas, zbog mojih kolega i zbog građana Srbije, Balša Božović, a vi procenite ko se igra sa državnim i nacionalnim interesima, a ko ih brani.
Kaže gospodin Balša: „ Druga stvar, 1500 zaposlenih zato što je došao investitor koji u Kini ima robove, pa ih traži sada u Srbiji da mu budu jeftiniji nego oni u Kini. To nije investicija, to je bezobrazluk i to se zove neznanje“.
Na drugom mestu: „Što se tiče Meite, tamo pokušavate da napravite robovsku snagu da bi neki kineski investitor zaradio novac“.
Eto, gospodine Ćiriću, ne znam da li pisarnica još radi, ako ste prihvatili moju ponudu, podnesite ostavku. Ako ne, nema veze, ja se ne ljutim, ali samo da znate, poslanici SNS vrlo pažljivo prate šta ko govori i, kao što sam bio u pravu za ovo što je rekao Balša Božović, bio sam u pravu i za ono što je rekao gospodin Goran Ješić, koji me danas ceo dan preko „Tvitera“ naziva idiotom i budalom. Ne ljutim se, svako ima pravo da misli o meni šta hoće, ali ovo što radite vi iz DS je dovođenje u pitanje elementarnih državnih i nacionalnih interesa. Sreća je što nemate političku snagu, pa vas niko ozbiljno ne doživljava, a pogotovo ne naši kineski prijatelji.

Evo, gospodine, ne znam više kome ni da govorim, ako imate malo zdravog razuma, Užička republika, to vam je Goran Ješić, kaže ovako – koliki je idiot ovaj Martinović. Tačno, nema veze, ne ljutim se. Veliki sam idiot, verovatno. E sad, ono što je mnogo važnije od toga koliki sam ja idiot, 62. stranica stenograma, stenogram vođen od strane ovih dama koje sede ovde, TĐ/SM, u periodu 21 čas i 15 minuta do 21 čas i 25 minuta, kaže – reč ima narodni poslanik Balša Božović, replika. Balša Božović – zahvaljujem, predsednice Skupštine. Onda druga stvar - 1500 zaposlenih zato što je došao, molim vas dame i gospodo dragi prijatelji, došao je investitor koji u Kini ima robove, pa ih traži sada u Srbiji da mu budu jeftiniji nego oni u Kini. Što bi rekli stari Latini, pametnome dosta.
(Balša Božović, s mesta: Replika!)

Gospođo predsednice, povređen je član 107. dostojanstvo Narodne skupštine. Odmah da kažem neću tražiti da Skupština glasa o povredi Poslovnika, ali ne mogu da dozvolim da bilo ko proziva SNS da je ona, navodno odgovorna za kršenje procedure oko izbora članova Saveta REM-a, zato što to nije tačno.
Takođe, ne mogu da dozvolim da bilo ko iz bilo koje poslaničke grupe stavlja na stub srama SNS zato što će za nekoga glasati, ili zato što za nekoga neće glasati. Srpska napredna stranka će glasati onako kako ona misli da je najbolje i neka svaka poslanička grupa glasa onako kako misli da je najbolje, a biće izabran onaj koji bude dobio većinu glasova narodnih poslanika. Ali, je nedopustivo da se blati cela jedna poslanička grupa i cela jedna stranka samo zato što neko u jednom momentu nema većinu pa ne može da izgura svog kandidata, pa sada mi treba za njega da glasamo.
Dakle, to je nešto što, ja mislim, u Narodnoj skupštini nije zabeleženo, da od 11 minuta rasprave pet minuta se priča o Aleksandru Vučiću, a ostalih šest minuta se priča o tome, a, zašto vi iz SNS nećete glasati za ovog, nego ćete glasati za onog. Na kraju krajeva, otkud vi uopšte znate za koga ćemo mi da glasamo.
Dakle, ne tražim da se glasa o povredi Poslovnika, ali tražim da se zaštiti dostojanstvo Narodne skupštine, jer ovde su upotrebljene reči da je nešto sramno, da SNS krši proceduru, da nekome nešto onemogućava, što jednostavno, apsolutno nije tačno.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SNS će, kao i na Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu da glasa za sve kandidate koji su predloženi za zamenike, odnosno za zamenika javnog tužioca i za sve kandidate koji su predloženi od strane Visokog saveta sudstva za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, a zbog građana Srbije koji možda prate ovaj prenos, želim da kažem i to da ćemo glasati, naravno, i za sve druge predloge koji su danas na dnevnom redu, a kojima još nije bilo reči, a to je predlozi odluka koji se tiču izmena u radnim telima Narodne skupštine Republike Srbije.
Obično se u javnosti stvar utisak da su institucije, kao što je Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca puke produžene ruke vlasti ili najveće političke stranke. Želim da kažem da to naprosto nije tačno i kao najbolji dokaz za to je, a evo ja ću, kao predsednik poslaničke grupe SNS da postavim dva pitanja i očekujem da na ta pitanja dobijemo danas odgovore.
Jedno pitanje je upućeno predstavnicima Državnog veća tužilaca. Zanimalo bi me zašto je Državno veće tužilaca predložilo gospodina Lazara Lazovića, sudijskog pomoćnika za zamenika javnog tužioca za Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, a ne neke druge kandidate iz reda tužilačkih pomoćnika koji su imali bolju ocenu na ispitu za proveru stručnosti i osposobljenosti?
Takođe želim da pitam, predstavnika Visokog saveta sudstva kada će biti donet pravilnik o kriterijumima i merilima za izbor sudija, imajući u vidu činjenicu da je Narodna skupština još u decembru prošle godine usvojila izmene Zakona o sudijama, da su tim izmenama zakona predviđena obaveza ispitivanja kandidata i te odredbe se primenjuju od 1. septembra 2016. godine, a Pravilnik još uvek nije usvojen? Očekujem da mi predstavnici Državnog veća tužilaštva i predstavnici Visokog saveta sudstva na ova dva, veoma ozbiljna pitanja odgovore.
Danas je bilo reči o mnogim temama koje nisu neposredno vezane za sam izbor zamenika javnog tužioca i za sam izbor sudija i na neki način je to razumljivo i logično. Da li postoji u svetu pravosuđe, kada kažem pravosuđe, onda mislim i na sudove i na javna tužilaštva, koju su baš svima po volji i da li postoji igde idealan pravosudni sistem. Naravno da ne postoji. Mi težimo da naš pravosudni sistem bude bolji nego što je danas, a pogotovo bolji nego što je bio pre nekoliko godina.
Što se tiče SNS, mi ćemo podržati sve predloge, a znam da se pripremaju, da se priprema veliki broj zakona iz oblasti pre svega krivičnog prava koji će imati za svrhu pooštravanje borbe protiv kriminala i korupcije u svim sferama društvenog života.
Ono što je važno da se kaže, to je da postoje mnogi slučajevi iz naše društvene stvarnosti koji nisu dobili svoj sudski epilog. Neki koji su vodili ovu državu, bili predsednici Vlade Republike Srbije, bili su na funkciji saveznog ministra unutrašnjih poslova, neki drugi koji su sproveli reformu pravosuđa 2008, 2009. i 2010. godine, neki koji su praktično do 2012. godine bili gospodari života i smrti, u Srbiji danas spočitavaju SNS, Ministarstvu pravde, ali pre svega predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću, zašto neki predmeti nisu rešeni, zašto su neki predmeti zastareli.
Iz toga kome se pitanje postavlja, jasno je kakva je namera onih koji ta pitanja postavljaju. U suštini, i DS i sve njene političke derivate baš briga i za Savamalu i za Kosmajca i za Miškovića i za privatizacije i za vinograde i ne znam ni ja za šta, njihova politička meta je Aleksandar Vučić i to građani Srbije treba da znaju.
Pola onih što govore o Savamaloj, sumnjam da su ikada bili tamo. Oni što kukaju nad sudbinom, kako oni kažu, vlasnika, ali nelegalnih objekata koji su porušeni u tom delu Beograda, su plaćeni iz inostranstva. To su priznali čak i njihovi mentori. Dakle, svi oni koji organizuju proteste poput „žute patke“, „ne davimo Beograd“, oni za to dobijaju novac iz inostranstva. I, pored tog novca, na tim skupovima ne možete da vidite više od 200 ili 300 ljudi. I onda vam je premijer Vučić, koga stalno optužujete za tu famoznu Savamalu, lepo rekao - ja ću sam da podnesem ostavku ako ne budem mogao da skupim više ljudi u jednoj mesnoj zajednici nego što vi skupite u centru Beograda, na navodnim protestima zbog rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici.
Nije vas briga da imamo bolje pravosuđe. Nije vas briga da građani žive sigurnije. Nije vaša briga da imamo manje kriminala u Srbiji. Vaša briga je kako da što jače udarite po predsedniku Vlade. Ali, ono što meni nije jasno, kako to da ne vidite da vam to izaziva kontraefekat. Što vi više udarate po Aleksandru Vučiću, narod Aleksandra Vučića više ceni, i što vi više pričate o Savamaloj, o navodno nelegalnom rušenju, o fantomkama, što više optužujete Aleksandra Vučića, njegova popularnost u narodu raste.
Evo, ja vas molim, kao predsednik poslaničke grupe SNS, nemojte jednom u tri meseca da organizujete proteste poput „žute patke“. Svaki dan to radite, jer je to nama u interesu. Što vi više napadate Aleksandra Vučića, narod ga više voli. Znači, svaki dan protestujte i opravdajte, na kraju krajeva, novac koji dobijate iz inostranstva da bi organizovali proteste u centru Beograda, gde, uzgred budi rečeno, ne možete da skupite više od 200 ili 300 ljudi.
Što se tiče borbe protiv organizovanog kriminala, u vreme kada je ovom državom vladala DS niste mogli ni da pomislite da neko može da pokrene postupak protiv Miroslava Miškovića, poput ljudi kao što je Kosmajac. Dakle, ne da postupci nisu pokrenuti, niste mogli da pomislite da neko uopšte u te ljude može da dirne.
Mi smo pokazali snagu, pokazali smo da niko nije jači od države. Da li je svako sa tom presudom zadovoljan? To je jedna druga tema, ali je činjenica da je borba protiv organizovanog kriminala, protiv kriminala koji je ekonomski ojadio našu državu, započela i da se vodi punom parom. Kamo lepe sreće da je ta borba vođena i mnogo ranije. Srbija danas ne bi imala ovoliko ekonomskih problema koliko ih ima, i Vlada Srbije i Narodna skupština Republike Srbije ne bi bili u situaciji da donose teške i nepopularne mere kojima moramo da rešavamo ekonomske probleme koje smo nasledili 2012. godine.
Juče su se neki hvalili tekovinama 5. oktobra. Možda bi građani Srbije voleli da svoj sudski epilog dobiju i pojave kao što su paljenje ove zgrade, koja je 5. oktobra bila zgrada Savezne skupštine, danas je zgrada Narodne skupštine, da svoj sudski epilog dobije i to ko je upadao noću sa fantomkama i naoružan sa automatskim puškama u Saveznu upravu carina, u NBS, da svoj sudski epilog dobije i pojava kako je moguće da u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine zgrada Skupštine Grada Beograda se pretvori u magacin dugih cevi, pa da vidimo ko je to i pod kojim okolnostima sproveo ne 24, nego 524 pljačkaških privatizacija, ko je to npr. po Srbiji prodavao šećerane po tri evra. Polako, Keno, pivo stiže kasnije. Ko je taj ko je mogao da sadi vinograde u novembru mesecu i da za to dobije subvencije kao da ih je sadio u aprilu mesecu?
Dakle, ima mnogo toga što bi građani Srbije želeli da saznaju, a što do današnjeg dana nije dobilo svoj sudski epilog.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Predsednice, tema.)