… morate da promenite politiku da narod prepozna da je vaša politika realna, jer je narod prepoznao vašu politiku kao nerealnu i zato vam nije dao dovoljno glasova na izborima i nema tog REM-a koji to može da izmeni.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa gospodine Šešelj, ako i jedna stranka se nije dodvoravala javnom mnenju, pa nije se dodvoravala SNS. Pa kažite mi jel bilo popularno, jel bilo dodvoravanje javnom mnenju i narodu reći – ljudi, moramo da limitiramo zapošljavanje u javni sektor, ljudi, moramo da smanjimo jedan deo penzija, inače će nam država otići u bankrot, moramo da stegnemo kaiš ne bi li naša deca živela bolje.
Evo i sad, na ovoj temi oko Kosova i Metohije. Pa možemo i mi, niste vi veći Srbi od nas. Možemo i mi sada da udaramo u talambase i da kažemo – juriš, svi na Kosovo, branimo svetu srpsku zemlju, itd, ali da neko drugi ide na Kosovo, a mi da sedimo u Beogradu i da kažemo da smo veliki Srbi.
Ne, vodimo racionalnu, razumnu, mudru politiku, zato što hoćemo da sačuvamo žive srpske glave. Zato što hoćemo da sačuvamo srpsku ekonomiju od propasti.
Pa veća bi nam bila popularnost. Ta popularnost o kojoj vi govorite. Ja sam razumeo šta ste vi hteli da kažete. Ta popularnost se vrlo brzo stiče, ali vrlo brzo se i gubi, ali politika koju mi promovišemo je politika koja daje rezultate dugoročno.
U tom momentu kada je smanjen jedan deo jedan deo penzija, kad su ograničene plate, kad smo ograničili zapošljavanje u javni sektor, najveći deo naroda je to dočekao na nož, ali su ljudi vrlo brzo shvatili da je to jedini način da konsolidujemo u fiskalnom smislu državu i da krenemo putem ekonomskog oporavka. Dakle, nemojte nama da prebacujete da se mi dodvoravamo javnom mnenju.
Kad bismo činili to o čemu vi govorite, pa mi bi na izborima osvojili ne 50 nego 80% glasova, ali pitanje je šta bi bilo sa državom Srbijom, i nije stvar u tome da li ćemo mi, gospodine Šešelj, jednog dana otići sa vlasti ili ne, u prirodi je svakog demokratskog sistema da stranka koja je na vlasti, jednog dana to ne bude, ali sam siguran da SNS nećete pobediti ni vi …

Samo da završim.

Izvinjavam se.

Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što su predsedavajući ovom sednicom omogućili narodnim poslanicima malo širi pristup ovoj temi. Mislim da ova tema to i zaslužuje.
Pokušaću da u ime poslaničke grupa SNS, naravno, nadovezujući se na ono što je istakao moj uvaženi kolega Vladimir Đukanović, kažem nekoliko rečenica o mislim dve ključne teme koje su se provlačile kroz izlaganja narodnih poslanika, a vezano je za izbor članova Saveta REM.
Prvo, želim da se osvrnem na neistinu koja je juče i danas izneta na račun Vlade Republike Srbije, pre svega na račun predsednika Vlade Aleksandra Vučića, koju su izneli pojedini narodni poslanici, a to je da su navodno Briselski sporazumi tajni, da niko ne zna šta je potpisano i da smo se mi tim Briselskim sporazumima navodno odrekli imovine na Kosovu i Metohiji, pre svega imovine Telekoma i da smo se odrekli kombinata „Trepča“.
Za rad javnosti, ne zbog narodnih poslanika koji su o tome govorili, njih jednostavno u to ne vredi uveravati, oni verovatno sa političkom namerom pokušavaju da obmanu građane Srbije, nego upravo zbog tih građana Srbije želim da kažem da i prvi Briselski sporazum iz 2013. godine i drugi Briselski sporazum iz 2015. godine, nisu nikakvi tajni dokumenti, svako do njih može da dođe zato što su objavljeni između ostalog na internet stranici Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije.
Zbog nedostatka vremena naravno ne mogu da čitam sve tačke ni prvog ni drugog Briselskog sporazuma. Želim samo da kažem da u prvom Briselskom sporazumu iz aprila 2013. godine od 15 tačaka, šest tačaka, odnose se na asocijaciju, odnosno zajednicu srpskih opština. Prva tačka glasi – Postojaće Zajednica opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo na Kosovu, članstvo će biti otvoreno za svaku drugu opštinu pod uslovom da se o tome saglase članovi.
Što dobacujete gospodine Krasiću, tvrdili ste da je ovo tajna i ja vam sad čitam nešto što je javni dokument.
Duga tačka – Ova zajednica će biti uspostavljena na osnovu statuta. Do njenog raspuštanja može doći samo na osnovu odluke opština učesnica. Pravne garancije će pružiti merodavno pravo i ustavno pravo uključujući i pravilo dvotrećinske većine.
Zajednica opština imaće punu nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja.
Peta tačka – Zajednica opština će vršiti i druge dodatne nadležnosti koje mogu biti delegirane od strane centralne vlasti.
Šesta tačka – Zajednica opština će imati reprezentativnu ulogu prema centralnim vlastima i biće predstavljena u konsultativnom veću. U cilju ispunjavanja ove odluke predviđena je funkcija monitoringa.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Ako ne smeta da ga prekinete, mi ćemo.)

Mislim da je sve ovo, gospodine Milićeviću, mislim, uvažavam vašu primedbu, ali sve je ovo dnevni red, zato što, rekao sam, evo, smeju se ovi genijalci iz DS, njima je sve smešno, dakle, rekao sam da ste vi kao predsedavajući omogućili jedan širi koncept rasprave, i vi gospođa Maja Gojković i gospodin Veroljub Arsić, pa evo, dozvolite da kažem samo još nekoliko rečenica na ovu temu koja izuzetno zanima građane Srbije, a u pojedinim elektronskim medijima nije dobila adekvatan prostor na pravi način, bar onako kako mi to iz poslaničke grupe SNS vidimo.
U 9. tački stoji – postojaće regionalni komandant policije na četiri opštine na severu u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo, Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić, komandant ovog regiona biće kosovski Srbin, a onda, sastav kosovske policije na severu će oslikavati etnički sastav stanovništva ove četiri opštine. Postojaće još jedan regionalni komandant policije za opštine Južna Mitrovica, Srbica i Vučitrn. U 13. tački Prvog Briselskog sporazuma samo se kaže – dve strane će intenzivirati razgovore o energetici i telekomunikacijama i okončati ih do 15. juna. Dakle, ni jedne jedine reči o tome da je Aleksandar Vučić…

… i Vlada Srbije, da su predali imovinu „Telekoma“ i „Trepče“ Albancima na KiM.

Jedna od tema, gospodine Milićeviću, bila je i ta da Aleksandar Vučić i SNS sprovode cenzuru u Srbiji, da nema…

… dovoljno medijskih sloboda i da su političke stranke koje su nekada vodile Srbiju u sunovrat i propast danas medijski blokirane i da ne mogu da dopru do građana Srbije. Koliko je to tačno, evo ja ću pokušati da odgovorim jezikom brojki.
Informativna služba SNS je u periodu od 27. aprila 2014. godine, kada je formirana prva Vlada Aleksandra Vučića, pa do leta 2016. godine, zabeležila, odnosno registrovala 6.732 negativna medijska priloga o Aleksandru Vučiću, članovima njegove porodice, ministrima u Vladi Republike Srbije i funkcionerima SNS.
Kada je u pitanju Andrej Vučić, rođeni brat predsednika Vlade, koji uopšte nije funkcioner SNS, u ovom periodu, dakle od 27. aprila 2014. do leta 2016. godine, Andrej Vučić je bio tema tekstova i naslovnih strana 730 puta. Dakle, 730 puta je rođeni brat predsednika Vlade bio na naslovnim stranama i u tekstovima dnevnih novina u Srbiji, tabloida, mesečnika itd. samo iz jednog razloga - zato što je rođeni brat Aleksandra Vučića.
Pre nekoliko dana lažni promoteri demokratije i slobode izražavanja plakali su nad tužnom sudbinom još jednog navodno ugnjetenog novinara karikaturiste „Politike“, gospodina Petričića. Sam predsednik Vlade je rekao da nema potrebe da gospodin Petričić napušta „Politiku“ i da njemu karikature koje je Petričić crtao o Aleksandru Vučiću apsolutno ne smetaju, i o tome postoje egzaktni podaci.
Gospodin Petričić je od 2009. do 2012. godine, dakle, za pune tri godine, dok je Boris Tadić bio predsednik Republike, u „Politici“ objavio 174 karikature, dakle, 174 karikature, a od te 174 karikature, Boris Tadić je u jednom nekad negativnom, nekad neutralnom kontekstu bio prikazan svega 18 puta.
E, sad, taj isti gospodin Petričić je u periodu od 2014. do 2016. godine nacrtao u „Politici“, dakle u „Politici“, koja je navodno režimski medij, medij Aleksandra Vučića, objavio 117 karikatura, pri čemu je Aleksandar Vučić u krajnje negativnom kontekstu nacrtan u čak 62 puta, dakle, više od polovine svih karikatura u „Politici“ od 2014. do 2016. godine su karikature koje se odnose na predsednika Vlade Republike Srbije, Aleksandra Vučića.
E, sad, koliko su mediji u Srbiji neslobodni, koliko su ograničeni, koliko je Aleksandar Vučić veliki diktator i tiranin, o tome takođe govore egzaktni podaci, naslovne stranice dnevnih novina, nedeljnika, raznih mesečnih časopisa itd, pri čemu se najveći broj njih finansira ovako ili onako iz inostranstva.
Evo npr. ja ću vam pročitati samo neke primere medijske satanizacije Aleksandra Vučića. U „Kuriru“ kaže: „Osveta Slobinog ministra“, „Vučić opet teroriše medije“, pa onda „Danas“: Aleksandar Vučić nacrtan kao prostitutka koja skida fantomku i piše „Tužilaštvo ćuti i čeka šta će Vučić da odluči“, pa onda opet „Kurir“: „Vlast hoće mrak“, pa onda u „Politici“ karikatura koju je nacrtao gospodin Petričić, gde je Aleksandar Vučić prikazan sa fantomkom na glavi. Zamislite kakva cenzura u Srbiji kada se u „Politici“ objavljuje karikatura predsednika Vlade sa fantomkom na glavi. Pa, onda „Nin“, takođe medij koji je na jakom udaru Aleksandra Vučića, kaže: „Nebojša Stefanović glavni fantom iz Savamale“. Pa, onda, takođe u listu „Danas“, evo vam fotografija ako ne verujete. Dakle, u listu „Danas“, ne znam šta je ovo slika, fotografija, karikatura, tri krsta koja treba da simbolizuju ona tri krsta na Golgoti, na jednom krstu se nalazi Aleksandar Vučić, na drugom Nikola Selaković, na trećem Aleksandar Vulin i gore piše veliki naslov: „Oni neće u raj“. Ako je ovo cenzura, ako je ovo nesloboda, kažite mi onda šta je sloboda?
I, najmonstruoznije, ja u životu nisam pročitao nešto, kako da vam kažem, što ima više veze sa patologijom nego sa politikom, da za živog čoveka objavite čitulju. To se desilo, takođe, u jednom tabloidu. Evo, ako ne verujete, fotografija Aleksandra Vučića, koji drži sveću u ruci i piše: „Obaveštavamo građane Srbije da je prerano 13. oktobra ove godine u Briselu, okliznuvši se na amandman nastradalo naše veliko dete, naše čedo, Aleksandar F, zamislite, Vučić.“ Zašto F? Pa, kažu ovi zagovornici slobode, demokratije, ljudskih prava, i tako dalje, „Izraze iskrenog saučešća upućujemo njegovim očevima Anđelku, Fahriji i Tomi“. Kažite mi da li je igde u jednoj zemlji, koja je navodno diktatorska, tiranska, nedemokratska, moguće da se objavljuju ovakve stvari? Možemo da se osvrnemo i na komentare pojedinih glasnogovornika slobode medija u Srbiji.
Čuveni glasnogovornik Slobodan Georgijev, koji je dobio samo jednom prilikom jednu tranšu od 36.500 evra, inače on je urednik čuvene Balkanske istraživačke novinarske mreže BIRN, koja nam svaki dan drži lekcije o slobodi i o demokratiji, reagovao je na naslovnu stranu „Večernjih novosti“, septembra meseca ove godine.
Naime, na naslovnoj strani „Večernjih novosti“, 8. septembra, ako se ne varam, bio je tekst – Vučić od EU traži da osudi ustaštvo. I onda komentar gospodina Georgijeva, glasnogovornika slobode medija: „A šta ako ne osudi? Kakve gluposti mladog Dmitrovića“, valjda je Aleksandar Vučić mladi Ratko Dmitrović, ako sam ja dobro razumeo, „a EU je, za razliku od Srbije, antifašistička tvorevina.“ Šta to znači? Da je Srbija u 2016. godini fašistička tvorevina? I to kaže čovek koji vodi organizaciju koja se zove BIRN.
Možemo da idemo i dalje. Isti taj Slobodan Georgijev, koji svakog meseca uredno prima, kao što vidite, ne mali novac, nekad 36, nekad 50, nekad 86.000 evra mesečno. Dakle to su mesečni iznosi novca. Evo vam, na svom „Tviter“ nalogu objavi fotografiju Džihadi Džona koji drži nož u ruci pre nego što će da prekolje jednog taoca u Siriji i kaže: „Sledeći put rušim po danu“, misleći na Aleksandra Vučića, koji je po njemu najodgovorniji za slučaj Savamale.
Onda imate jednu neverovatnu stvar. Sećate se kampanje koja je vođena protiv Bratislava Gašića. Zbog jedne njegove nesmotrene izjave koju je on skupo politički platio, time što je odstupio iz Vlade RS i više nije bio ministar odbrane, i sticajem okolnosti, baš tih dana, još jedna ugledna, reprezentativna, nedodirljiva, jedna organizacija kojoj čak ni naziv ne sme da se spomene, jer odmah smo mi, srpski naprednjaci, neki zlikovci i diktatori, CINS, za obične građane – Centar za istraživačko novinarstvo, dakle, baš tih dana, 21. maja 2015. godine, legne uplata od jedne privatne fondacije od 39.884 dolara. Kao osnov za plaćanje je navedeno – nasledstva, izdržavanja i drugi pokloni i pomoć.
Od te iste fondacije BIRN je dobio 610.000 dolara, CINS 227.000 dolara, KRIK, e oni su stvarno mučenici, oni su ljudi dobili najmanje, 13.000 dolara. Sve u svemu, suma sumarum, ukupno 850.000 dolara.
Zašto ja sve ovo govorim? Mogu samo da ponovim reči Aleksandra Vučića – ljudi, nastavite sa upumpavanjem deviza u Srbiji. Te devizne doznake su dobre za srpsku ekonomiju, samo moraju više para da vam daju, više para moraju da daju ovima iz DS, iz „Žute patke“, iz „Ne davimo Beograd“ i svih drugih njihovih koalicionih partnera, jer je 4,5 miliona evra na mesečnom nivou nedovoljno da se sruši Aleksandar Vučić.
Znači, kažite tim vašim mentorima, tim vašim glasnogovornicima, tim vašim učiteljima demokratije, moraju malo više da se otvore, moraju malo više para da vam daju, malo je ovo. Sa 4,5 miliona evra ne možete da skupite 200 ljudi na protestima protiv Aleksandra Vučića. Znači morate više para da izdvojite ne bi li makar malo spustili popularnost Aleksandra Vučića i SNS u narodu i kod građana Srbije.
Dakle, vi samo nastavite dalje sa ovim deviznim upumpavanjem u Srbiju. To je dobro, biće više novca, platiće valjda neko i neki porez. Sve su ove organizacije registrovane, imaju obavezu da prijave svoje prihode. Imaće država Srbija od toga i te kakve koristi.
Što se tiče Saveta REM-a, već sam rekao, nama je ovde spočitavano da je ovaj ili onaj naš kandidat, da ćemo mi sigurno glasati za ovog ili onog, da je naša odgovornost zašto REM nije dobro funkcionisao u proteklom periodu. To naprosto nije tačno. Dakle, REM je ustanovljen 2003. godine. Mi imamo kao stranka, kao poslanička grupa, velike primedbe na rad REM-a, jer ja mislim da je Srbija jedina država u Evropi, a možda čak i u svetu u kojoj stranka koja je vlasti i koja uživa podršku više od polovine biračkog tela u Srbiji manje prisutna i u elektronskim i u štampanim medijima, nego što je to slučaj sa SNS.
Što se tiče elektronskih medija, o tome kako mi cenzurišemo elektronske medije, najbolje govori sledeća činjenica. Vi se sećate, gospodine Milićeviću, kada se predsednik Vlade RS obraćao srpskom narodu i građanima Republike Srpske u mestu koja se zove Donja Gradina.
Donja Gradina je jedno mesto, jedno selo na obali reke Save preko puta varošice Jasenovac u kojoj je za vreme Drugog svetskog rata postojao najmonstruozniji ustaški koncentracioni logor u kome je ubijeno preko 700.000 ljudi, a najveći broj upravo na potezu Donje Gradine. Kada se Aleksandar Vučić, i ne samo Aleksandar Vučić, i Milorad Dodik i svi drugi koji su govorili na skupu u Donjoj Gradini, obraćao građanima Republike Srpske, građanima Republike Srbije, na kraju krajeva, građanima sveta da čuju šta se to desilo srpskom narodu u vreme Drugog svetskog rata u vreme Ante Pavelića i ustaškog režima…

Evo završavam.
… evo, ta strašna režimska televizija, koja radi za Aleksandra Vučića, prenosila je, znate šta, polufinale košarkaške utakmice Španija – SAD. A Aleksandar Vučić je, gospodine Milićeviću, i time ću da završim, nažalost svih njegovih prethodnika, prvi predsednik Vlade RS koji je došao u Donju Gradinu i javno rekao pred celim svetom da je najveći stradalnik Drugog svetskog rata na području bivše Jugoslavije upravo srpski narod. Toliko o medijima i toliko o cenzuri.

Ja bih vas zamolio gospodine Milićeviću, da mi vratite vreme pošto su gospoda iz DS veoma nervozna, pa su mi dobacivala i nisam mogao da govorim.       

Zahvaljujem se gospodine Milićeviću.
Na nekoliko stvari moram da se osvrnem. Političke neznalice iz DS ne znaju da svaki štampani mediji koji ima svoju internet stranicu, pa valjda je…
(Radoslav Milojičić, s mesta: Na šta ovo liči?)

Dakle, ako jedna novina ima svoju internet stranicu, koliko ja razumem, valjda je i elektronski mediji. To je jedna stvar.
Druga stvar, što se tiče Kosova i Metohije. Morao sam da kažem da ni prvi ni drugi Briselski sporazum nisu nikakvi tajni dokumenti nego su to akti koji su objavljeni na sajtu Kancelarije za Kosovo i Metohiju i da ni u prvom, ni u drugom Briselskom sporazumu Vlada Srbije se nije…
(Gordana Čomić, s mesta: Jel ovo povreda Poslovnika ili replika?)
Evo ja ću pustiti gospođu Čomić da se izviče na mene, pa ću nastaviti dalje.
Dakle, ni u prvom, ni u drugom Briselskom sporazumu Vlada Srbije se nije odrekla ničega na KiM, pre svega se nije odrekla srpskog naroda, a onda se nije odrekla ni imovine „Telekoma“ niti imovine „Trepče“. Zbog toga sam pomenuo i čitao delove prvog i drugog Briselskog sporazuma.
Što se tiče toga da li je kritika dozvoljena, ja vas pitam, valjda imate malo savesti, valjda imate malo morala, kažite mi, da li je kritika da objavite čitulju za živog čoveka, da objavite čitulju za živog čoveka, u ovom slučaju Aleksandra Vučića i da kažete da mu se otac zove Fahrija, aludirajući na to da mu je otac Albanac.
Na drugoj karikaturi, njega, Nikolu Selakovića i Aleksandra Vulina prikivate za krst. Jel to kritika, jel to sloboda, jel to iznošenje neke argumentacije? Ne, to je mržnja. To je jezik mržnje i to je jedini jezik kojim vi umete da govorite.

Sramota su ovakvi tekstovi koji … Inače, ima jedna televizija koja, mislim, da svaku svoju večernju informativnu emisiju završi tako što najavi šta će sutra da izađe u pojedinim dnevnim novinama. Toliko o tome šta je koji medij.
Evo šta je sramota, a to treba da je sramota vas koje plaćaju da bi napadali rođenu državu, čak i u Strazburu osporavajući akreditive srpskoj delegaciji, između ostalog – Vučiću se klanjaju kao svecu. „Blic“, valjda ste čitali „Blic“ gospodine Đurišiću, to su vaše partijske novine, kaže – ovde će da se odmara premijer, pa onda slika nekog grčkog ostrva, a čovek nije imao dana godišnjeg odmora. Onda – krvavi novac Vučićevih. Onda „Al džazira“ – Andrej Vučić maneken Marfijevog zakona. Pa onda – Vučića je trebalo ubiti. „Blic“ – slučaj braće Vučić. „Blic“ – Fahrijin sin.
Vas treba da bude sramota. Ovako nešto objavljivati o predsedniku Vlade to je mržnja ne prema jednom čoveku. Vi na ovaj način pokušavate da urušite dostojanstvo i dignitet države Srbije. Vas je politička mržnja do te mere oslepela da više ne umete da napravite razliku između partijske politike i državne politike i zbog toga nemojte vi koji ste upropastili svoju rođenu stranku, pokušali ste i državu, ali vam to Aleksandar Vučić nije dao, da nam držite lekcije o slobodi, a pogotovo o medijskoj slobodi, jer ovo nije medijska sloboda. Ovo nije kritika. Ovo je mržnja.

Istini za volju, vi ste, gospodine Raduloviću, iz Ministarstva privrede pobegli. A pokušali ste da pobegnete zajedno sa…