Moram da reagujem zato što mi se čini da je izlaganje gospođe Čomić bilo upućeno, između ostalog, i meni. Ja sam rekao da sam amandman podneo u ime poslaničke grupe SNS. Jesam, rekao sam, i to je tačno. Ja politiku doživljavam kao timski rad. Ja ovde nisam izabran kao pojedinac. Dakle, izabran sam sa izborne liste koja se zvala „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“, a stožerna stranka te koalicije je bila SNS. Kao predsednik poslaničke grupe SNS, ja sam dužan da u Narodnoj skupštini promovišem program i politiku SNS, ne sebe lično. Za razliku od nekih drugih, u SNS se zna ko je predsednik stranke.
(Zoran Krasić, s mesta: Ko je?)
Zna se ko je predsednik poslaničke grupe.
(Zoran Krasić, s mesta: Ko je?)
Zna se ko je…
Dobro, gospodine Krasiću, razumeo sam da biste vi hteli da ukinete plate profesorima u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, to je genijalna ideja.

Pričam o amandmanu.
Dakle, deo sam jednog tima ljudi koji je dobio u nasleđe ogromne probleme, između ostalog i probleme u oblasti visokog obrazovanja. Ne znam kako vi zamišljate politiku, ja je zamišljam kao saradnju unutar poslaničke grupe, jer kada smo pripremali ovaj amandman, dakle, nisam ga ja izvukao iz malog mozga, nego smo prethodno obavili konsultacije unutar poslaničke grupe, pre svega sa onim poslanicima SNS koji su i profesori univerziteta, odnosno koji rade u sistemu visokog obrazovanja u Republici Srbiji. Ne znam kako vi doživljavate politiku, ja sam ponosan na činjenicu što sam zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe politički saveznik Vlade Republike Srbije koju vodi Aleksandar Vučić. Ja nemam nikakav problem da kažem da podržavam politiku ove Vlade, nemaju taj problem ni moje kolege, i ponosan sam na činjenicu što je Vlada imala razumevanje da prihvati naš amandman. Znam da je danas popularno u Srbiji biti protiv Aleksandra Vučića, zato što Aleksandar Vučić, zajedno sa svojim kolegama iz Vlade, vrlo često mora da provlači nepopularne poteze, ali mi politiku suštinski doživljavamo na drugačiji način od vas.
Ja vas potpuno razumem. Vi tako govorite zato što je vaša politička stranka u situaciji u kakvoj jeste. Ronili ste gorke suze nad sudbinom studenata, plakali ste kako nemaju para da studiraju, kako im država uskraćuje ovo ili ono. Evo, malo osvrnite se oko sebe, gde su vam te vaše kolege iz poslaničke grupe koje su plakale nad sudbinom studenata i koje su htele da linčuju ministra prosvete zato što je, zamislite, prihvatio amandman predsednika poslaničke grupe SNS?
Da, podneo sam amandman u ime poslaničke grupe. Ne želim da ovaj amandman pripišem sebi. Nije ovo amandman iza koga stojim samo ja. Ovo je amandman iza koga stoji cela poslanička grupa. Ovo je amandman koji je prihvatila Vlada Republike Srbije. Parlamentarizam podrazumeva sinergiju, saradnju parlamenta i Vlade. Mi nismo neprijatelji ovoj Vladi. Mi smo prijatelji ovoj Vladi. Ova Vlada će u nama uvek imati saveznika da popravi stanje stvari u svakoj oblasti društvenog života, kao što danas ministar Šarčević ima našu podršku da popravi stanje u oblasti visokog obrazovanja, osnovnog i srednjeg obrazovanja, tako će i ministar privrede Goran Knežević imati našu podršku da rešimo sve probleme koje imamo u javnim preduzećima, da rešimo problem sa preduzećima koja su u restrukturiranju, kao što će Vlada Srbije imati podršku u nama da otvaramo nova radna mesta.
Vi ste se smejali, vi ste pravili viceve na račun Aleksandra Vučića i njegovog spavanja u kasarni u Nišu. Čovek je uspeo da obiđe ceo jug Srbije, sumnjam da je ikome od vas pošlo za rukom, da otvori nove pogone, da potpiše nove ugovore, da pruži život, da pruži nadu, i ljudima u Nišu, u Beloj Palanci i u Svrljigu i u Vranju i u Pirotu i Vranjskoj Banji i u Kuršumlijskoj Banji, a videli ste kako izgleda, to je vaših delo, bolje rečeno nedelo, ruku.
Dakle, mi imamo suštinski sukob između dve političke koncepcije. Zbog stanja u vašoj stranci, vi mislite da ste slobodni strelci, i budite, ja nemam ništa protiv toga, ali SNS, odnosno njena poslanička grupa, deluje kao tim. Ja, kao predsednik poslaničke grupe, stojim iza svakog amandmana koji je podneo bilo koji poslanik iz SNS, braniću svaki amandman poslanika iz SNS, kao što ću da budem politički saveznik Vlade Republike Srbije koju vodi Aleksandar Vučić, sviđalo se to vama ili ne.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde pojedine poslaničke grupe iz opozicije, čini mi se, pokušavaju da stvore strah kod onih građana Republike Srbije na koje će ovaj zakon da se odnosi. I onda govore o tome da ovaj zakon unosi pravnu nesigurnost, da ovaj zakon ima povratno dejstvo. Jedan od nedostataka ovog predloga zakona, po njima, je taj što ne postoji odredba o povratnom dejstvu zakona, ali ono što me je naročito zaintrigiralo i zbog čega sam se i javio za reč, to je stalno ponavljanje sintagme – završen je upisni rok, a vi donosite zakon u oktobru mesecu. Izvinite, o kakvom upisivanju vi govorite?
Član 123, ovo ću da pročitam zbog studenata na koje se ovaj zakon odnosi. Član 123. stav 1, na koje se i odnose izmene i dopune Predloga zakona o visokom obrazovanju, će da glasi, nakon što izglasamo predlog zakona, studenti upisani na osnovne studije i na studije na višim školama, do stupanja na snagu ovog zakona, mogu završiti ove studije po započetom nastavnom planu i programu, uslovima i pravilima studija najkasnije do kraja školske 2017, odnosno 2018. godine, odnosno do kraja školske 2018/2019. godine za studente upisane na integrisane studije iz polja medicinskih nauka.
Šta ovde nije jasno? Kakvo upisivanje, kakav upisni rok? Kakav 30. septembar?Ljudi nastavljaju sa započetim studijama koje su već upisali. Možete vi da mašete glavom koliko hoćete. Ja priznajem da sam glup čovek, ali elementarno sam pismen da umem da pročitam šta će pisati u zakonu kad ga usvojimo. Nema nikakvog upisivanja. Ljudi su već upisani. Dakle, studenti upisani na osnovne studije. Znači, ljudi su već upisani, nema šta ponovo da se upisuju.
(Dušan Pavlović, s mesta: Nisu upisani.)
Kako nisu upisani? Gospodine Pavloviću, ja razumem da vi imate potrebu da plašite narod, vi imate potrebu da plašite narod, vi imate potrebu da plašite studente, jer vi, odnosno vaša poslanička grupa ništa drugo i ne ume da radi.

Ovde se ne radi o upisivanju. Ovde se radi o tome da su ljudi već upisani. Dakle, već su upisani, već imaju indekse, već studiraju, već polažu neke ispite, a sad im se samo rok za završetak upisanih studija produžava do kraja školske 2017/2018. godine, odnosno do kraja školske 2018/2019. godine za studente upisane na integrisane studije iz polja medicinskih nauka.
Dragi studenti, nemate potrebe ničega da se plašite, niko vam neće napraviti bilo kakav problem, nema nikakvog retroaktivnog upisivanja, nema ničega od onoga što opozicija danima besomučno priča, ne bi li vam ulila strah od jedne strašne Vlade koja vam želi zlo, a koja u stvari pokušava da vam izađe u susret i da vam ostavi dodatno vreme da završite vaše već, ponavljam, upisane studije.
I otišli smo i korak dalje. Vlada je imala sluha i razumevanja da to isto pravo, koje smo dali po Predlogu zakona studentima osnovnih studija, da i za studente magistarskih studija i za studente doktorskih studija. Dakle, i studenti osnovnih studija i magistranti i doktoranti su već upisani. Upisani su ljudi. Nema nikakvih novih prijemnih ispita, nema nikakvog izdavanja novih indeksa. Ministar je tu, neka me ispravi ako grešim. Ljudima se samo ostavlja dodatni rok da završe već upisane studije. To je jedna stvar koju želim da kažem.
Druga stvar, ono što kolege iz opozicije neće da kažu, a evo ja ću da kažem, nije nikakva mudrost, samo ću da pročitam iz Predloga zakona. Nikako da dođete do člana 4. Predloga zakona – samostalne visokoškolske ustanove usaglasiće svoje opšte akte sa ovim zakonom u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Dakle, neće moći da bude tih fakulteta koji će moći ovim studentima na koje se ovaj Predlog zakona, odnosno zakon, kada ga budemo izglasali odnosi da pravi bilo kakve probleme, jer imaju zakonsku obavezu da sve svoje opšte akte, koji su podzakonskog karaktera, usaglase sa odredbama ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji imaju rok od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ne studira se, i to želim da istaknem, ne studira se našim fakultetima, kako da vam kažem, neposredno na osnovu Zakona o visokom obrazovanju. Valjda na fakultetima i univerzitetima, da li je tako prof. Stojimiroviću, valjda postoje neki pravilnici, valjda postoje opšti akti na osnovu kojih se sprovode osnovne studije, magistarske studije, doktorske studije, itd. Svi ti opšti akti niži od zakona, koji važe u samostalnim visokoškolskim ustanovama, moraće biti usaglašeni sa odredbama zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju u roku od tri meseca od dana njihovog stupanja na snagu.
Prema tome, dragi studenti, dragi roditelji i dragi građani Srbije, nema potrebe da vas bilo ko plaši. Nema nikakvog novog upisivanja. Imate samo šansu koju vam daje država, dakle i Narodna skupština i Vlada, da završite vaše studije do kraja školske 2017, odnosno 2018. godine, tj. do kraja školske 2018/2019. godine kada su u pitanju integrisane studije iz oblasti medicinskih nauka. Tu je cela priča završena.
Mi ovim davanjem dodatnog roka želimo da stimulišemo studente koji su započeli studije po tzv. starom programu, u međuvremenu ih je zateklo donošenje Zakona o visokom obrazovanju, da studije koje su upisali i završe u dodatnom roku koji im ovaj zakon ostavlja, to je 2017/2018, odnosno za medicinare 2018/2019. godina.
Šta je intencija predlagača zakona sa kojom se i mi, poslanici SNS slažemo? To je da ovo bude neka vrsta injekcije ljudima koji nisu završili svoje studije, a započeli su ih i osnovne i magistarske i doktorske, da ih završe do ovih rokova koji su zakonom propisani.
Nije tačno da ovi rokovi nemaju stimulativni karakter. Imaju. Zna to dobro ministar. Bilo je o tome reči i vodile su se diskusije i unutar poslaničkih grupa i unutar ministarstva i unutar Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, da ovi rokovi budu i duži, ali je Vlada odlučila i mi smo sa tim saglasni, da je ovo optimalan rok, jer davanje predugačkog roka nekako opušta ljude – a, imam vremena završiću.
U međuvremenu život ide svojim tokom i umesto da ljudi završavaju fakultete, oni bi da nema ovog relativnog kratkog roka. ovo nije naročito dug, da nema ovog relativnog kratkog roka, pitanje je da li bi svi oni završili svoje studije. Verovatno neće svi ni završiti, ali mi mislimo, realna je pretpostavka, da će većina od njih da završi. Na kraju krajeva, profesor Marko Atlagić je dao egzaktne podatke koliko je studenata u onom dodatnom poslednjem roku koji je produžen uspelo da završi svoje studije, pre svega osnovne studije. Dakle, ovo davanje rokova nije idealno rešenje, nije najsrećnije rešenje, ali jeste jedno rešenje za jedan deo građana Srbije koji su se objektivno našli u problemu.
Kada govorite o pravnoj nesigurnosti i retroaktivnom dejstvu, kako ja gledam na taj problem? Povratno dejstvo i problem sa pravnom sigurnošću, kada je nastao? Kada je donet Zakon o visokom obrazovanju 2005. godine. Tada ste imali situaciju da je neko već upisao studije po programu koji je važio po Zakonu o visokom obrazovanju, ako se ne varam, iz 2002. godine, pa je u međuvremenu donet novi zakon. Pa, su ljudi došli u jedan pravno prazan prostor - započeo sam po jednom programu u međuvremenu me dočekao novi zakon. Budući da je zakon koji je važio pre ovog iz 2005. godine, donet 2002. godine, od 2002. godine do 2005. godine imali ste tri godine. Šta sa ljudima koji su upisali studije 2002. godine ili 2003. godine? Ko je mogao da završi fakultet do 2005. godine da ne potpadne pod primenu Zakona o visokom obrazovanju iz 2005. godine? Skoro niko.
Dakle, morate da razumete da, znate, o tome su govorili i rimski pravnici – pravo prati fakte, a ne fakti pravo. Činjenice, život su stariji od pravnih normi. Vi ne upodobljavate život pravnim normama, nego pravne norme upodobljavamo životu. Mi sada upravo to činimo izmenama Zakona o visokom obrazovanju. Dakle, činjenica je, to je društveni život u Srbiji, da imamo jedan broj ljudi koji je započeo svoje studije osnovne, magistarske i doktorske pod tim tzv. starim programima, u međuvremenu je donet novi Zakon o visokom obrazovanju sa svim svojim prednostima i nedostacima, o tome sada neću da govorim, ali to je život. Šta da radimo sa tim ljudima? Da im kažemo – vi za nas ne postojite, baš nas briga za vas, to je jedna opcija, jedna krajnost. Druga krajnost je bila da im damo rok od pet godina.
Vaš kolega je spominjao rok od deset godina. Toliko o ozbiljnosti rasprave. Da im damo dodatni rok od deset godina da završe svoje osnovne, magistarske, odnosno doktorske studije. Ovde se radi o meri, o meri. Vlada Srbije i Narodna skupština ili bar većina u Narodnoj skupštini procenjuju da je rok za završetak studija, dakle do kraja školske 2017/2018, odnosno za medicinare 2018/2019 godine prava mera da se te studije završe. Naravno, vreme će pokazati da li je to zaista prava mera. Nama u ovom trenutku izgleda da jeste.
Što se tiče ministra prosvete, možete vi da promenite hiljadu ministara prosvete i hiljadu ministara prosvete može da se promeni na toj poziciji, ne može niko da vam da apsolutnu garanciju da će do te i te godine svako od studenata ko je započeo po starom programu da završi studije i verovatno neće, ali ne može niko blanko unapred da vam da garanciju – evo, ja garantujem da će svi studenti da završe. To je neozbiljno, to nije ni moguće.
Ono što vi gubite iz vida, stalno tražite od ministra zašto u zakonu nema statistike, zašto nema ovoliko studenata, pa, to onda nije zakon. Zakon je skup pravnih normi koje imaju opšti karakter. Zakon nije studija. Zakon nije analitički izveštaj. Zakon nije statistički izveštaj. Zakon je opšti pravni akt. To o čemu vi govorite, to je statistika, ali ta statistika nije nepoznanica. Nije tačno da se u Srbiji ne zna koliko je studenata na koje se ovaj zakon odnosi. Ti podaci postoje, o tim podacima vam je govorio i prof. Marko Atlagić, nego vaš je problem što nećete da slušate.
Vaš problem, generalno, ne mislim samo vaš lično, cele opozicije, što vi od svega pokušavate da napravite dnevno političku temu. Mi predložimo amandman koji ide u korist i studentima osnovnih studija i magistrantima i doktorantima, e sad ne valja što je Vlada prihvatila amandman koji je potpisao tamo neki Aleksandar Martinović.
Dakle, ne radi se o tome da od svake teme morate da pravite dnevno političku igru. Možete vi to da radite, ali mi to ne želimo da radimo. Mi želimo da rešavamo probleme, a mi mislimo da je ovo način da se problem reši. Kada će problem biti konačno rešen? Biće rešen onda kada se donese potpuno novi Zakon o visokom obrazovanju i Ministarstvo prosvete i ministar Šarčević, na kraju krajeva, to od naroda i ne krije.
Dakle, nemamo mi iluziju da će ovim izmenama i dopunama da se reše svi problemi u visokom obrazovanju, sa, koliko ima, pet članova predloga zakona. Nema šanse da se reše svi problemi u našem visokom obrazovanju, ali ministar je u obrazloženju predloga zakona naveo - probleme u primeni zakona nije moguće rešiti bez donošenja novog zakona o visokom obrazovanju. Dakle stvar je vrlo jasna. Problemi će u potpunosti biti rešeni kada donesemo novi Zakon o visokom obrazovanju, ali do tada život mora da ide dalje i mi pravne norme upodobljavamo životu tako što studentima koji su već upisani, dakle ne moraju ponovo da se upisuju, samo ostavljamo dodatno vreme da završe svoje osnovne, magistarske i doktorske studije. Evo, ja sam se trudio, gospodine Arsiću, da objasnim koliko je to do mene.

Ono što vi uporno pokušavate da predstavite kao vašu tezu, to je – 30. septembar 2016. godine je „ded lajn“. Tog dana smak sveta, studenti više nisu studenti, moraju ponovo da se upisuju, itd. To nije tačno. Tako ne piše u zakonu. Tako vi zakon tumačite na pogrešan način da bi predstavili građanima Srbije kako Vlada i resorno Ministarstvo ne rade u korist studenata, a to nije tačno.
Da je tačno gospođo Nikolić, onda vas ja pitam, evo vaš kolega Pavlović ako se ne varam je vanredni profesor, kolega Pavloviću - je li kod vas na fakultetu ima ispitni rok koji se zove Oktobar dva? Ima. Ima Oktobar dva. Kako je onda moguće da ima Oktobar dva, a školska godina počinje 1. oktobra? Kako je moguće da studenti polažu ispite iz prethodne godine, a počela je školska godina?
Šta hoću da vam kažem? Nemojte da budete smešni. Nemojte da budete smešni i nemojte da se ljudi smeju onome što govorite. Ovde se ne radi ni o kakvom novom upisu. Ovde se radi o nastavku već upisanih studija.
Razlog zašto je Ministarstvo predložilo da zakon stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja nije zato što ljudi moraju da se upišu nego da bi se što pre omogućilo izvođenje nastave.
Izvinite gospodine ministre ako nisam u pravu. Dakle, da bi se što pre omogućilo izvođenje nastave za studente na koje se zakon odnosi, za studente osnovnih magistarskih i doktorskih studija koji su svoje studije već započeli i već su upisani i nema nikakvog novog upisivanja.
Ono što vi ili ne razumete ili nećete da razumete, jedno je upis na fakultet, a drugo je …

… studiranje na drugoj, trećoj ili četvrtoj godini. Ne postoje svi studenti na koje se ovaj zakon odnosi koji se nalaze na istoj godini studija. Neke će ovaj zakon da zatekne na trećoj godini studija, neke na drugoj, neke na četvrtoj, ali bez obzira na to, ti ljudi su upisani i nema nikakvog novog upisa. O tome se radi.

Dame i gospodo narodni poslanici, Aleksandar Vučić, koga prethodni govornik toliko mrzi, danas je bio u Kikindi na otvaranju nove fabrike koja će da zaposli 2.000 nezaposlenih ljudi. U proteklih nekoliko dana posetio je ceo jug Srbije. Potpisani su novi ugovori. Vi iznosite neistine, klevećite, lažite, mrzite, sve je to ljudski. Mi ćemo da radimo, mi ćemo da reformišemo Srbiju, mi ćemo da otvaramo nova radna mesta.

Ja sam svašta radio u životu i dobro i loše. Evo, gospodine Obradoviću šta ste vi radili pre nekoliko meseci.

Evo, gospodine Obradoviću, šta ste vi radili pre nekoliko meseci. Evo fotografija kako tučete ženu. Evo fotografija kako sa galerije dobacujete. Evo, opet kako tučete ženu u zgradi Kralja Milana.

(Boško Obradović, s mesta: To me zanima.)

Koga zanima? Pa, zanima naučnu javnost Srbije, na primer. Pošto većeg Srbina, od Prote Mateje Nenadovića, do danas, od Boška Obradovića, nema. Evo, šta je taj čuveni, veliki Srbin izjavio u izbornoj noći. On je citirao mene, pa hajde red je da ja i citiram i njega.

Kaže veliki Srbin Boško Obradović sa sve svojom Jasminom Vujić, koja radi u NASI: „Kako te nije sramota? Kako te nije sramota Đurđeviću? Hoćeš sa tim da izađeš pred narod? Kako te nije sramota čoveče, bre? Sada su počeli da šteluju rezultate. Sram vas bilo. Kradete glasove naroda. Lopovi, bre, sram te bilo…“

„…gde bežite?“ ili kako bi rekao Boško Obradović - „gde bežite?“ „Što bežite? Što bežite od naroda koji kradete? Kako vas nije sramota? Pa, što bežiš, ako si u pravu? Dođi. Što bežiš? Sram te bilo. Kradeš glasove naroda, kaže, bruko jedna i sramoto. Sedamdeset godina imaš, sramoto. Izađi pred narod P. jedna.“

Ukazujem na povredu člana 106, gospodine Arsiću, da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. Gospodin Boško Obradović je govorio o svemu, samo je najmanje govorio o tački dnevnog reda.
Prvo, gospodin Boško Obradović se nije izvinio ženi koju je tukao u Republičkoj izbornoj komisiji. Mi iz SNS-a ne prihvatamo da nam jedan siledžija i nasilnik drži lekcije o pravima žena.
Nešto da vam kažem, gospodine Obradoviću, možete vi za sebe…

… da tvrdite da ste sto puta veći Srbin od svih nas zajedno i da poznajete srpsku istoriju bolje od svih nas zajedno, ali ja da vam kažem – nemate pojma. Knez Miloš, pa knez Aleksandar Karađorđević, pa knez Mihailo, pa kralj Milan, pa svi drugi srpski kneževi i kraljevi slali su najbolje srpske sinove na školovanje u Beč, Peštu, Berlin i Pariz. I u tom 19. veku postojali su ljudi poput vas koji nisu shvatali značaj novih ideja za razvoj moderne srpske države i zvali su ih, znate kako, pogrdno, „nemačkari“, oni koji su se školovali u Nemačkoj, za takve poput vas, koji misle da su najpametniji i da sve znaju, govorili su „nemačkari“, a za one koji su se  školovali u Parizu „parizlije“. Ali, evo, baš ti „nemačkari“ i baš te „parizlije“, napraviše visoku školu u Beogradu, koja 1905. godine postade Beogradski univerzitet. Baš ti „nemačkari“ i baš te „parizlije“ su postali najbolji pravnici u obnovljenoj srpskoj državi u 19. veku. Oni su kreatori najboljih zakona koje je kneževina, odnosno Kraljevina Srbija imala.

Prema tome, pre nego što udarite po SNS, molim vas osvrnite se malo u istoriju i pogledajte da ono što danas radi SNS radili su najbolji srpski sinovi koji su u 19. veku obnovili srpsku državu, između ostalog i prosvetu.
Ne tražim da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, uopšte nije bitno šta ja kažem šta je radio Boško Obradović, ali kamere su zabeležile da je Boško Obradović upao u Republičku izbornu komisiju sa galerije tamo u kralja Milana, dobacivao ljudima iz Republičke izborne komisije – bitango, lopove.

Član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine. Nakon toga je Boško Obradović zavrtao ženu i tukao, Maju Pejčić, u Republičkoj izbornoj komisiji, samo zato što mu izborni rezultati koje je te večeri iznela Republička izborna komisija nisu odgovarali. Sada može Boško Obradović da kaže za mene ili za moje kolege šta god mu padne na pamet, ali koliko ja znam, ni Vladimir Orlić, ni gospodin Bojanić, ni Srba Filipović, ni Marko Parezanović, koliko ja znam, nijednu ženu nisu tukli, nisu im nikad zavrtali ruke i pri tome do iznemoglosti pričali o pravima ženama, o pravima majki itd. Pa, i ta Maja Pejčić je, znate, gospodine Arsiću, žena. Možda je i ona majka. Možda je i ona supruga. Pa, gde je to čojstvo i junaštvo kod Boška Obradovića bilo onda kada je toj istoj Maji Pejčić, koja, žena, nema više od 60 kilograma, zavrtao ruku?
Dakle, neću da dozvolim da neko baca ljagu na poslaničku grupu SNS i da nam govori da smo protiv prava majki, protiv prava žena. Ko? Isti onaj ko tuče žene, isti onaj ko ženama zavrće ruke, samo zato što izborni rezultati nisu po njegovoj volji.

Kada su na jednoj konferenciji za novinare neposredno posle Drugog svetskog rata pitali jednog visokog komunističkog funkcionera, da li u vašim zatvorima biju političke neistomišljenike. On je rekao, ne. Pa, šta im kaže – rade. Mi ih ne tučemo, samo razdvajamo žito od kukolja.
Eto, otprilike tako vam izgleda izjava Boška Obradovića. Nije on nikome zavrtao ruku, nije on nikog tukao, on je čovek samo utvrđivao izborne nepravilnosti, tako što je Maji Pejčić, pokušao da polomi ruku, govorio joj je đubre, lažove, ko zna kakve sve uvrede nije iznosio i na taj način se bavio utvrđivanjem izbornih nepravilnosti i onda u mržnji prema SNS, ne znajući više šta će da kaže, pa kaže – vi ste to pričali u izbornoj kampanji. Čuj, mi pričali u izbornoj kampanji, a on tukao ženu kada su izbori već završeni.
Vi ste gospodine Obradoviću, tukli Maju Pejčić kad su izbori već završeni. O kakvoj izbornoj kampanji vi govorite i odakle vama pravo da vi nama držite lekcije o pravima žena, o pravima majki. Vi imate neki papir da ste vi ekskluzivni zastupnik prava žena i prava majki u Srbiji. O čemu se ovde radi?
Otac sam dve ćerke od deset godina, šta vi više volite moju decu od mene? Vi da ih štitite? Pa, vi biste kada one porastu njima isto zavrtali ruke kao što ste zavrtali ovoj Maji Pejčić, pa i ona je nečija ćerka, i ona je nečije dete, i ona je nečija majka, i ona je nečija supruga, samo vi cokćite? Šta, vi imate sertifikat da ste vi ekskluzivni Srbi, ekskluzivni porodični ljudi? Niko ne voli Srbiju sem vas? Super, samo onda što ne dobiste više glasova na izborima.
Vi imate samo jedan problem. Nemate vi problem sa SNS, vi imate problem sa narodom. Narod vas ne prepoznaje za takve kakvima se predstavljate.

Dame i gospodo narodni poslanici, za SNS je izborna kampanja završena 24. aprila. Posle toga nikakva kampanja nije vođena. Mi smo se okrenuli nastavku rada. Vlada je nastavila da radi svoj posao. Započeli smo pripreme za konstituisanje Narodne skupštine. Kampanju ste vodili vi, gospodine Boško Obradoviću, zajedno sa DS, zajedno sa svim strankama koje su manje-više ostale u opoziciji. Vi ste organizovali skup ispred sedišta RIK-a u Kralja Milana broj 14. Tad vam nisu smetali ni Bojan Pajtić, ni zastave sa duginim bojama. Svi su bili dobrodošli da vas podrže ne bi li prešli cenzus.
Dakle, morate da pravite razliku između vas i SNS. Za nas su izbori završeni 24. aprila. Vi ste izbornu kampanju nastavili i posle 24. aprila i to sa strankama za koje tvrdite da su upropastile Srbiju, da su izvršile pljačkaške privatizacije. Danas ste rekli i gospodinu ministru obrazovanja da su to stranke koje su uništile i naš obrazovni sistem, ali su vam sve te stranke bile dobre u nastavku te vaše izborne kampanje kada su trebale da vam pomognu da pređete cenzus. I super, Bojan Pajtić vam je pomogao, dobili ste nekoliko stotina glasova od njega, prešli ste cenzus i protiv toga nema niko ništa. Ali, nemojte da tvrdite da cela Srbija nije videla ono što je videla, da vi, kako kažete u podrumu RIK, ne znam šta ćete vi u podrumu, tučete ženu, da joj zavrćete ruku, da izgovarate najveće moguće uvrede.
Dakle, to su kamere zabeležile. Nemojte sada da ispadate smešni kao jedan vaš koalicioni partner koji tvrdi da ove koleginice koje vode stenogram nisu zapisale da Kinezi imaju robove u Srbiji.
Dakle, ono što su ljudi videli, ono što su ljudi čuli, to vi ne možete da osporite. Možete sto puta da kažete da vi to niste radili, kamere su to zabeležile.