Ne morate meni da odgovarate, kažite građanima Srbije.

Prvo, gospodine Martinoviću, pošto se stalno pozivate na izveštaj Evropske komisije u poslednjih nekoliko nedelja, da vam kažem jednu stvar. Tako obučeni, kao što ste sad, ne biste mogli da uđete u Evropski parlament. To je mnogo važnije od toga da li ste vi ručali, da li ste jeli ćevape itd.

Druga stvar, u Evropskom parlamentu ne biste mogli da primate ni platu, ni dodatak, niti bilo kakvu drugu finansijsku nadoknadu i da kažete da ste zamenik predsednika poslaničke grupe koju čine dve političke organizacije, za jednu mi je jasno šta je, Nova Srbija znam šta je, Pokret za spas Srbije ne znam šta je i ne znam ko je predsednik. Dakle, tako nešto u Evropskom parlamentu nije moguće.

Umesto što nam solite pamet u vezi tog famoznog izveštaja Evropske komisije o tome kakvo je stanje u srpskom parlamentu, bilo bi dobro da malo vidite kako funkcioniše Evropski parlament i kako funkcionišu parlamenti država članica EU.

Ovako kao što ste vi danas odeveni, a nemojte ovo smatrati uvredom, tako je svojevremeno dolazio Velimir Ilić ovde kao ministar na jednu sednicu. Ja se sećam, bio sam poslanik zajedno sa nekim kolegama koji sede ovde prekoputa mene. Znači, došao je čovek, letnje doba je bilo, raspravljali smo o Kosovu i Metohiji, došao je kao ispod šatora, polupijan, da priča o Kosovu i Metohiji, o njegovoj velikoj brizi za Kosovo i Metohiju, bez kravate, razdrljen, sa košuljom izvan pantalona itd. Tako u Evropskom parlamentu prvo ne biste mogli da uđete tako odeveni.

Drugo, vidim da ste nasledili stil oblačenja od Velimira Ilića, a i politička pamet vam je otprilike tu negde na njegovom nivou.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Završavam, gospodine Arsiću.

Bilo bi dobro sledeći put kad Sem Fabricio dođe ovde u parlament, uz svo dužno poštovanje organizacije i institucije koju on predstavlja, da se pojavite vi takvi kakvi ste i da mu kažete kako se ponašate i da ga pitate – gospodine Fabricio, u kojoj to evropskoj državi je moguće da mi je funkcija zamenik predsednika poslaničke grupe Nova Srbija-Pokret za spas Srbije, ali to nema nikakve veze ni sa Novom Srbijom, ni sa Pokretom za spas Srbije? Mi se samo tako zovemo, u stvari predstavljamo ko zna šta.

Nikako da nam odgovorite gospodine Vukadinoviću šta je to Pokret za spas Srbije i ko je predsednik Pokreta za spas Srbije, budući da vam je to deo naziva poslaničke grupe.

Za razliku od vas, gospodine Vukadinoviću, koji govorite ptičijim jezikom i koji nemate hrabrosti da pomenete nečije ime, ja sam prošao jednu malo drugačiju političku školu. Nikada se nisam, ni ja ni moje kolege, tada iz SRS, pojavio u atlet majici. Nadam se da znate šta je atlet majica. Možda je i nosite, ne znam. Dakle, nosili smo majice kratkih rukava sa likom Vojislava Šešelja, kao znak protesta zbog nepravde i kršenja ljudskih i procesnih prava koja su mu se dešavala u Haškom tribunalu. To je zarad istorijske istine.

Jedanput sam se pojavio ovde u Narodnoj skupštini, sad vidim da je i kod mojih kolega to malo liberalizovano, bez kravate zato što je bila paklena vrućina. Filip Stojanović je morao da mi pronađe kravatu, bilo kakvu, jel tako Filipe, i da mi je stavim. Jednostavno, to je kodeks ponašanja koji je u to vreme važio.

Postoji nešto mnogo važnije, gospodine Vukadinoviću, od toga kako smo mi odeveni. Vi nikako da mi odgovorite na pitanje – da li je u Evropskom parlamentu moguće da poslanička grupa nosi odgovarajući naziv i da se u tom istom parlamentu pojavi njen zamenik predsednika i kaže – ma nije uopšte bitno kako se mi zovemo, ja zastupam samog sebe, pričam u svoje lično ime, a dali smo neko ime samo zato što poslanička grupa mora na odgovarajući način da se zove?

Dakle, mi govorimo ovde o suštini. Vi ste apsolutno pogazili osnovne principe parlamentarne demokratije, vi se ponašate suprotno onome što je rekla Evropska komisija, jer Evropska komisija valjda baštini tradicije, između ostalog, iz Evropskog parlamenta, a ja vas pitam – da li je u Evropskom parlamentu moguća praksa koju praktikujete vi i vaše kolege koji danas i mesecima unazad nisu ovde.

Gospodine Vukadinoviću, sve ću da zanemarim, da li ste ručali, da li niste ručali, da li vas vodi Velimir Ilić, šta je pokret za spas Srbije, više me to apsolutno ne zanima, ali hoću zbog građana Srbije da pokažem koliko vi njih zaista poštujete.

Vi ste u listu „Vreme“ kaže, da ne bude zabune, autor je narodni poslanik i urednik nove srpske političke misli. To ste valjda vi, je li tako?

Gospodin Vukadinović je da bi valjda ismevao Aleksandra Vučića, u stvari se ismevao bolesnim građanima kojih nažalost u Srbiji ima u velikom broju, pa je onda izmislio jedan razgovor kako su njegovi istraživači nazvali jednu ženu u Vranju i piše ovako, može svako da proveri 16. maj 2019. godine, list „Vreme“ kaže – Vranje, žena u zagradi 55, znači 55 godina - sve zavisi od Vulića, mi njega podržavamo. Kog Vulića? Pa ovog našeg predsednika. Mislite na Vučića? Pa, da na njega, evo sad smo ga gledali na „Pink“, reko ja da ga obožavam. A šta mislite o Đilasu? E taj samo napada našeg Vulića i nikako nismo za njega. Mislite napada Vučića? Pa da Vučića. Znate, i sad pazite koji cinizam, koje izrugivanje bolesnoj ženi - pa da Vučića, znate imala sam blagi šlog u glavu, pa možda ponešto pogrešim, ali vam kažem da mi svi ovde u mahalu, a zna se ko živi u mahalama, toliko o poštovanju prava nacionalnih manjina, ali vam kažem da mi svi ovde u mahalu podržavamo Vulića.

Sram vas bilo gospodine Vukadinoviću. Ručali, ne ručali, dolazili u pidžami, ne dolazili, ismevate se bolesnim građanima Srbije u sve ovom demokratskom, evropskom, najevropskijem nedeljniku „Vreme“.

Evo, da bi građani Srbije videli o čemu se radi. Ovo nije nikakvih pet stranica, ovo je jedan list hartije koji ima dve strane. Ovo je prva strana, ovo je druga strana. Inače, ovde imate neke vaše tabele. Vi ste navodno vršili neka istraživanja, pa kaže – da li podržavate ulazak Srbije u EU, da li podržavate ulazak Srbije u NATO, da li podržavate savez Srbije sa Rusijom?

Ono što je mnogo važnije, neću da čitam ova vaša istraživanja, jer vi redovno u tim vašim istraživanjima omašite. Nedavno ste sproveli neko istraživanje da ste vi, a vi kažite da nisam upravu, vi ste neki dan sproveli neko istraživanje po kome ste vi najpopularniji političar u opoziciji, da ste popularniji čak i od Dragana Đilasa. Ali, to je vaša stvar.

Ono što građani Srbije treba da znaju, sve ove razgovore ste vi gospodine Vukadinoviću izmislili. Znači, vi ste izmislili ove razgovore u želji da kroz liste „Vreme“ se izrugujete onim građanima koji podržavaju politiku Aleksandra Vučića, pa kada više niste znali na koji način da ponizite građane koji podržavaju njegovu politiku i koji podržavaju rad Vlade Republike Srbije, onda ste se setili neke žene iz Vranja koja ima 55 godina i koja ne ume da kaže Vučić, nego Vulić, zato što je imala po vašim rečima, blagi šlog u glavu, a inače živi u Mahalu.

Šta je gospodin Vukadinović ovim hteo da kaže? Za SNS glasaju Romi, odnosno cigani iz mahale, hendikepirani koji boluju od šloga u glavi. To je slika birača kako je Đorđe Vukadinović predstavlja građanima Srbije. Ja vam ponovo kažem, zbog svih ovih izmišljenih razgovora sa fantomskim ljudima, vi ste spominjali neke fantomske amandmane, ovo su fantomski ljudi iz Šapca, Beograda, Vranja itd. treba da vas je sramota gospodine Vukadinoviću. Vređate Rome, vređate građane Vranja, vređate ženu koja je bolesna. Takvih bolesnih žena, ali istinskih bolesni, stvarno bolesnih, ne ovih izmišljenih iz vašeg vremena, nažalost u Srbiji ima jako puno. Svima njima vi se smejete u lice, misleći da time nanosite štetu SNS i Aleksandru Vučiću. U stvari, govorite o sebi.

Pa, evo vi ste upravo sada potvrdili ono što sam ja rekao.

Dakle, po vama je slika birača SNS, koju ste vi naravno izmaštali i stavili na papir lista „Vreme“, znači žena treba da je Ciganka, odnosno Romkinja, da ima 55 godina i da je šlogirana i da živi u vranjskoj mahali, to je slika birača SNS, koju vi vrlo smišljeno i tendenciozno, za račun Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i ostalih vaših političkih gospodara, plasirate u javnost.

Uopšte ne razumem ove aluzije, neki pobratim i pol, ko je spominjao da ste vi muško ili žensko, stvarno ne znam o čemu govorite. Ali, evo ovde je ono istraživanje o kome sam malo čas govorio. Dakle, dragi građani Srbije, gospodin Vukadinović je sproveo krajem 2018. godine istraživanje preko svoje „Nove srpske političke misli“, i pitao je građane Srbije ovako - ocenite po školskom sistemu, ocenom od jedan do pet sledeće ličnosti, Aleksadar Vučić 3,20, Ivica Dačić 2,87, Ana Brnabić 2,74, Dragan Marković Palma 2,74, Zorana Mihajlović 2,31, i onda Đorđe Vukadinović 2,11, a iza Đorđa Vukadinovića, Dragan Đilas 1,93, Vojislav Šešelj 1,84, Vuk Jeremić 1,80, Boris Tadić 1,72, Boško Obradović 1,67 i sada već davno zaboravljeni politički umirovljenik, jel tako, Saša Janković 1,50.

Znači, po vašem istraživanju, a vi recite da ovo nije tačno, Đorđe Vukadinović je popularniji od Dragana Đilasa, Vojislava Šešelja, Vuka Jeremića, Borisa Tadića, Boška Obradovića, hajde sad, to što ste popularniji od Saše Jankovića, to mi i nije čudno, ali da ste popularniji od svih ovih ljudi i da je ovo istraživanje zaista realno, u to izvinite, sumnjam. Kao što je potpuno izmišljeno i to ponavljam ponovo, ne zbog vas, vas očigledno čovek jednostavno ne može da u vama probudi to osećanje sramote, ali ja zbog građana Srbije hoću da kažem, vi ste ovo napisali u listu "Vreme". Izmislili ste sve do jedan razgovor koji ste navodno vodili sa građanima Srbije iz Šapca, Beograda, Vranja i drugih mesta u Srbiji, jer ste hteli da prikažete da iza SNS stoje neki glupi ljudi, bolesni, Romi, krezubi, ne znam ni ja kakvi, kao što su svojevremeno četnici prikazivani u filmovima Veljka Bulajića. Ista je ideološka i politička matrica, evo ovo su ovi koji su za Vučića, oni nemaju pola zuba u glavi, nepismeni su, šlogirani su, Romi su, žive u mahalama, a mi, mi smo elita, mi smo intelektualna elita. Mi smo ta bolja Srbija, mi smo ta druga Srbija.

Dakle, ja stojim iza onoga što sam rekao, gospodine Vukadinoviću. Sve i jedan razgovor ste izmislili, predstavljajući birače SNS onako kao što su nacisti svojevremeno prikazivali Jevreje, na onim plakatima gde su Jevreji nacrtani sa đavoljim rogovima, sa repom koji se vuče iza njih i onda evo ovo je đavo, ubijte ga, kada njega ubijete, a to je u ovom slučaju Aleksandar Vučić, onda će Srbiji navodno da krene bolje.

Dakle, vi gospodine Vukadinoviću, primenjujete recept iz tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka koji je bio praktikovan u Nemačkoj. Vi kada analizirate razgovore, ove vaše izmišljene razgovore sa muškarcima i ženama iz Subotice, Kruševca, Beograda, Leskovca itd. i kada vidite ko se pozitivno izjašnjava za Vučića i za SNS, vi iz konteksta vidite da sa tim čovekom nešto nije u redu, po vašem mišljenju. Neobrazovan je, glup je, krezub je, potpuno je neupućen u to šta se dešava na političkoj sceni Srbije, Rom je, bolestan je, dakle, ima neki fizički ili psihički problem. To je suština stvari o kojoj ja sada govorim. Dakle, vi tako satanizujete birače SNS. Zato što ste vi umislili, nije to vaša novina, to su umislili mnogi pre vas, da su oni intelektualna elita, a da smo svi mi ovde iz SNS neka bagra i da su svi ljudi koji su glasali za nas neka bagra koja ne vredi po lule duvana.

Vi ste neki veliki intelektualci, vi ste neki veliki evropejci, vi nam solite pamet kako treba da se ponašamo u parlamentu, vi ste neki veliki istraživači javnog mnjenja i tako dalje. Sada čujem da teško živite, mučite se itd, sa sve Patrikom Hoom, sa sve onim vašim muljatorima i kriminalcima iz Hong Konga, Amerike itd. koji vam finansiraju partiju i koji vam finansiraju celu ovu jadnu, žalosnu opoziciju u Srbiji, koja navodno treba da preuzme odgovornost za vođenje Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi građanima Srbije bilo jasno, koliko je neistina izgovorio Đorđe Vukadinović, on kaže da je vršio telefonsku anketu, i sada pogledajte, kaže, ovako, citiram ono što je Đorđe Vukadinović objavio u „Vremenu“, kaže - anonimna telefonska anketa. Piše sredovečna ispitanica iz južne Srbije. Ako telefonom razgovarate sa nekim, gospodine Vukadinoviću, kako znate da je neko sredovečan? E, sad, ta sredovečna ispitanica iz južne Srbije, kaže, ovako, navodno kaže.

Zašto ovo čitam, da bi pokazao građanima Srbije kako oni koji stoje iza Đorđa Vukadinovića, nije on toliko bitan kao što sebe želi da predstavi i nije on toliko popularan, ali oni koji stoje iza njega i koji su ga danas poslali u Skupštinu zato što nemaju hrabrosti sami da dođu. Kako predstavljaju birače SNS, kaže – sredovečna ispitanica iz južne Srbije, svi treba idu u zatvor osim Vučića, jer su 20 godina krali, a narod ispašća. Znači, naši birači su, kao što vidite i nepismeni, ne znaju da govore - narod ispašća. Posle Slobe, Vučić jedini vredi, on će da nas preporodi, jel tako. Znači, glupi smo, neobrazovani i podržavamo politiku Slobodana Miloševića itd.

Onda, Beograd, žena 27 godina, kaže za Vučića - mrzela sam ga dok je bio u radikalima, a sada je super.

(Milorad Mirčić: Daj broj telefona.)

E, pa nemam broj telefona, gospodine Mirčiću.

Subotica, žena 54 godine, kaže - ja sam za Vučića i Dačića, a uvrstila bih tu i Čedu Jovanovića i Šešelja, to bi bio super tim itd.

Zašto ovo čitam? Zato što su, gospodine Vukadinoviću, po vama ovi ljudi birači Aleksandra Vučića i birači iz SRS. Znači, birač SRS, kakva je paradigma stvorena ili kakva paradigma treba da se stvori o biračima SRS? Bolesni su, glupi su…

Samo malo, važno je ovo, gospodine Arsiću, nije ovo nevažno, to on pokušava da predstavi da je nevažno, izuzetno je važno.

Znači, kakav je paradigma birača SRS, neobrazovan je, glup je, krezub je, Rom je, živi u mahali, nastavljač je politike Slobodana Miloševića, nije ga narod voleo dok je bio u radikalima, sada je super i naravno, super je što je u tandemu sa, po njemu, jel tako, Čedomirom Jovanovićem i Vojislavom Šešeljem.

To je paradigma birača SRS kakvu predstavljaju Dragan Đilas, Vuk Jeremić i oni koji rukovode jednim delom tzv. opozicije u Srbiji, a kroz usta i kroz pisanje lista vreme. To je čista nacistička i fašistička propaganda.

Ono što je ovde opasno, gospođo Radeta, ja se slažem sa vama, ima u Srbiji ljudi koji imaju različite probleme, ali ovaj tekst u "Vremenu" je tendenciozno pisan. Ovaj tekst u "Vremenu" je pisan da bi se ogadila SNS, da bi se ogadio Aleksandar Vučić onoj Srbiji koja za sebe kaže da je elitna Srbija, jer se kroz ove tekstove jasno vidi kakav je profil birača SNS i ko podržava Aleksandra Vučića.

Dakle, ja se nisam negativno izražavao o ljudima koji podržavaju politiku SNS i Aleksandra Vučića, naprotiv, svi građani Srbije su ravnopravni, ali u očima, ove takozvane elite kakav izgleda prosečni birač i šta je smisao teksta koji je Đorđe Vukadinović objavio u "Vremenu"? Znači, prosečan birač SNS je rom, živi u mahali, krezub je, podržava koaliciju Vučića, Šešelja i Čede Jovanovića, nastavljač je politike Slobodana Miloševića i tako dalje.

Dakle, stvara se jedna slika prosečnog birača SNS, a da ovo nije slučajno, govorim vam i emisija, ja mislim da je to danas bilo emitovano na televiziji "N1", koja je u stvari samo po formi televizija, u stvari, to je jedan novi agitprop, ono što se nekad posle Drugog svetskog rata zvalo agitacija i propaganda Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije. Jutros je na tom novom, takozvanom demokratskom agitpropu, gostovao čuveni karikaturista Petričić, koji je, u stvari ponovio sve ono što je Đorđe Vukadinović pre izvesnog vremena napisao u "Vremenu", da su svi oni koji glasaju, evo možete da pogledate emisiju, ništa ne lažem, da su svi oni koji glasaju za SNS i Aleksandra Vučića glupi, neobrazovani, to je tamo neka stoka, neka bagra, to su ljudi koji žive na periferiji, koji nemaju kanalizaciju, koji su nekada glasali za Slobodana Miloševića i SRS, sad glasaju za SNS, koja je inače samo prefarbana SRS, i tako dalje.

Dakle, to što ste vi napisali u "Vremenu", to vaši istomišljenici svakoga dana ponavljaju u listu "Danas", ja sad već rizikujem karikaturu sutra u tom čuvenom listu, znači to svaki dan vaši istomišljenici ponavljaju u listu "Danas", na televiziji "N1", u listovima kao što su "Vreme", "Nin" itd.

To isto govore Jovo Bakić. To govore takozvani intelektualci i profesori sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. To govori Rade Veljanovski. To govori Dubravka Stojanović, koja kaže da su za sve ratove na prostorima bivše Jugoslavije odgovorni Srbi. Naravno, odgovoran je i Slobodan Milošević, a sa njim zajedno i Aleksandar Vučić itd. Zato sam ja već dva sata govorio. Ovo je jedna opasna politička igra u kojoj vi sve one koji glasaju za SNS prikazujete na isti način na koji je Hitler tridesetih i četrdesetih godina prikazivao Jevreje, kao ljude sa rogovima i repom.

Ovo što sam rekao, rekao sam da bi barem pokušao da razbijem tu laž koja se već mesecima i godinama širi po Srbiji, a to je da u Srbiji ne postoji sloboda medija.

Ja sam naveo samo neke štampane i elektronske medije koji 24 sata šire najgoru moguću propagandu i najgore moguće laži i upućuju najgore moguće uvrede, pre svega, na račun Aleksandra Vučića, a onda i svih nas koji ga podržavamo, bez obzira da li smo narodni poslanici, ministri ili obavljamo neku drugu javnu funkciju.

Najmanje dve trećine štampanih medija u Srbiji je direktno protiv Vučića. Veliki broj elektronskih medija u Srbiji, na čelu sa N1, 24 sata ne radi ništa drugo nego širi najgoru moguću propagandu protiv Aleksandra Vučića.

Vi kad danas gledate Televiziju N1 kao da gledate HRT iz 1990. i 1991. godine. Po ceo bogovetni dan jugokomunisti, srbočetnici, agresija, velika Srbija, borba protiv mlade hrvatske demokracije itd, ubitačna propaganda koja se vrši po istoj matrici. Po istoj matrici se radi i danas - Aleksandar Vučić je lopov, sve što radi ne valja, izmislio je nova radna mesta, sin mu je narkoman, danas je košarkaški, sutra je fudbalski menadžer, brat mu je kriminalac, otac mu je lopov, majka mu je ovo, on je ovakav, on je onakav i to radite, gospodine Vukadinoviću, iz dana u dan.

Većina medija u Srbiji, nažalost, podržava vas, podržava Dragana Đilasa, podržava Vuka Jeremića. Podržava sve one koji kukaju i u Srbiji i po belom svetu kako u Srbiji nema slobode medija. Ne da je ima, nego je ima na pretek. Ima je na štetu ugleda predsednika Republike Aleksandra Vučića, koji je osvojio više od 60% glasova na izborima 2017. godine. O tome se radi.

Pa, ja sam ovde u Skupštini pokazivao naslovnu stranicu jednog nedeljnika, koji takođe kaže da u Srbiji nema slobode medija. Velika slika, fotografija ulazne kapije u Aušvic i na nemačkom „Arbeit macht frei“ – rad oslobađa. Tako se danas predstavlja Srbija u medijima koji podržavaju Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i vas. Znači, Srbija je u stvari jedan veliki koncentracioni logor. Srbija je fašistička država, tako vi govorite o sopstvenoj državi, a predsednik Republike je lopov, kriminalac, fašista, brat mu je kriminalac, cela porodica mu je kriminalna, a birači su nam krezubi, glupi, bolesni, Romi su, žive po mahalama itd. To je poruka koju vi iz dana u dan šaljete građanima Srbije.

Niste vi nikakva elita i niste vi nikakvi intelektualci, vi ste prošlost Srbije, samo što to sami sebi ne možete da priznate.

Član 103, gospodine Arsiću.

Nisam ja imao zaista nameru da dovodim u pitanje bilo čiji izbor u zvanje ili da se bavim bilo kakvim formalnostima oko rada fakulteta. Ja sam govorio o nečem drugom – da iz pojedinih krugova, iz pojedinih, nisu takvi svi profesori, ali iz pojedinih krugova Filozofskog fakulteta u Beogradu dolaze veoma opasne teze, veoma opasne teze, ne samo o aktuelnoj političkoj situaciji u Srbiji, nego o tome šta se dešavalo na prostorima bivše Jugoslavije od 1990. godine i o tome je gospodin Marko Atlagić vrlo često govorio.

Dakle, mi Srbi smo odgovorni za raspad bivše Jugoslavije. Mi Srbi smo odgovorni za ratove koji su se desili u Hrvatskoj u Bosni i Hercegovini, mi smo odgovorni za sve užase i za sve zločine koji su se desili u periodu od 1991. do 1995. godine. Odgovorni smo za navodni genocid u Srebrenici.

Odgovorni smo što nas je NATO bombardovao 1999. godine. To je inače rekao Vuk Jeremić u intervjuu u nemačkom listu „Špigl“ i to možete da proverite, da je Slobodan Milošević u stvari izazvao NATO agresiju zato što je ubijao Albance na Kosovu i Metohiji i da je zbog toga NATO intervencija bila potpuno opravdana.

Dakle, te teze dolaze od pojedinih kvazi-intelektualaca, od ljudi koji su očigledno politički protivnici Aleksandra Vučića, da ne govorim o poslednjoj u nizu skandaloznih izjava gospodina Jove Bakića, koji kaže da nas koji smo sada trenutno na vlasti u Srbiji treba juriti po ulicama sa dugim cevima i da se on čudi onima koji su upali na RTS sa motornim testerama, šta će im motorne testere, trebali su da ponesu mitraljeze kao što su nosili 5. oktobra 2000. godine, da prekinu program RTS, tj. da prekinu emitovanje Dnevnika RTS i da kažu – mi smo preuzeli vlast u Srbiji.

To je rumunski scenario iz 1989. godine. Znači, šta će vam motorne testere? Mitraljeze u ruke i tako se osvaja vlast. To vam govore ti vaši veliki intelektualci i profesori, pojedini profesori sa Filozofskog fakulteta u Beogradu,

Inače, gospodine Ševarliću, sve sami bivši komunisti i „titoisti“.

(Miladin Ševarlić: Javljam se za reč.)

Po osnovu toga što je gospodin Ševarlić rekao da ne razume šta znači poziv Aleksandra Vučića na dijalog. Predsednik Republike Aleksandar Vučić je pozvao sve predstavnike relevantnih političkih stranaka na dijalog u parlamentu, pošto je to inače praksa u svim demokratskim državama. Dakle, politički neistomišljenici ne razgovaraju, gospodine Ševarliću, na ulici, ne razgovaraju tako što upotrebljavaju motorne testere, duge cevi, niti bilo šta slično, nego se razgovara u parlamentu.

E sad, pogledajte, gospodine Ševarliću, neki su nam se smejali danas kako izmišljamo. Ovo vam je naslovna strana lista „Vreme“ od 25. aprila 2019. godine. Evo, pogledajte kako oni vulgarizuju poziv Aleksandra Vučića na dijalog. Ja se izvinjavam što ću da upotrebljavam degutantne reči, ali stranica je degutantna, ja ne umem drugačije ovo da objasnim. Aleksandar Vučić sedi na fotelji koja bi trebalo da predstavlja ve-ce šolju, a ovde gore su Željko Mitrović i Dragan Vučićević. Oni ispuštaju izmet na stolicu koju predstavnicima opozicije nudi Maja Gojković. To je, dakle, naslovna stranica lista „Vreme“.

Ovde vam je karikatura Koraksa u kojoj smo Maja Gojković, ja, Vladimir Đukanović, Siniša Mali, Goran Vesić, Milenko Jovanov, Vladimir Orlić prikazani kao izmet, ali bukvalno kao izmet Aleksandra Vučića.

Ovde vam je naslovna stranica lista „Vreme“ – Fudbal, huligani i politika: Predsednikov sin među „janjičarima“. Toliko o slobodi medija, odnosno o tome da ne postoji sloboda medija u Srbiji.

Jugoslav Ćosić, direktor ove televizije N1, inače neregistrovane u Republici Srbiji, kaže: „Društvo je u strahu od Vučića“.

Evo vam naslovna stranica lista NIN. Tajni ugovori i javna bruka, „Arbajt maht fraj“, ovo vam je fotografija ulazne kapije u Aušvic, „rad oslobađa“ i piše „Radni logor Srbija“. Toliko o tome kako ne postoji sloboda medija u Srbiji.

Evo vam naslovna stranica lista opet nedeljnika NIN od 27. decembra 2018. godine, Aleksandar Vučić predstavljen kao Pinoče i stavljaju mu se u usta sledeće reči – Kako „Šta će nam toliko stadiona?“ Pa sećate li se Pinočea? Vrlo jasna aluzija na čileanskog diktatora koji je ubijao ljude na stadionu u Čileu. I sve to dolazi od ljudi koji kažu da ne postoji sloboda medija u Srbiji, koji kažu da je Aleksandar Vučić diktator i da ne dozvoljava da bilo ko u Srbiji progovori ko ima drugačije mišljenje.

Evo vam naslovna stranica lista „Danas“, ona za koju su tvrdili ne postoji, da ju je Vučić izmislio na nekoj konferenciji za novinare. Kaže, kroz usta moje malenkosti Martinovića, govori predsednik Vučić. I sad pogledajte, na ovoj karikaturi Adolf Hitler šta radi? Ljulja Vladimira Orlića i poji ga mlekom, a Gebels to radi sa mnom. I tako mogu da vam ovde navodim koliko hoćete.

Ovo vam je, inače naslovna stranica sutrašnjeg „Nina“ od 4. jula 2019. godine. Evo, pogledajte, gospodine Atlagiću. Ova velika, što bi rekli borkinja za ljudska prava i za drugačiju Srbiju, Dubravka Stojanović kaže – vlast gura društvo u sukob, Rajko Danilović tajne službe dalje vuku konce, a Ana Brnabić je, kaže – naprednjakinja u radikalnom nastajanju. To će sutra izaći u „Ninu“.

I, sada vi kažete, vi i ovi koji kažu da su elita u Srbiji poput Dragana Đilasa i Vuka Jeremića - ne postoji sloboda medija u Srbiji. Ne postoji sloboda medija u državi u kojoj smo mi koji smo poslanici, koji smo javni funkcioneri ispred SNS izmet, đubrad, fašisti, upravljamo radnim logorom, zatvaramo ljude na stadionima da bismo ih ubijali kao što je to radio Pinoče itd.

Ovo govorim zbog građana Srbije. Ovo se pojavljuje svakog božijeg dana. Ovo se pojavljuje svakoga dana na Televiziji „N1“, Jugoslav Ćosić, koji kaže da ne postoji sloboda medija i da vlast gura društvo u sukobe i da je Srbija u strahu od Vučića. Dvadeset četiri sata vodi propagandu za koju je ona Gebelsova propaganda ništa u odnosu na ovu propagandu koja se danas vodi u Srbiji.

Emituju program iz studija na Novom Beogradu, a registrovani su, navodno u Luksemburgu i ljute se kada im predsednik Vučić na konferenciji za novinare kaže da su američka televizija. Kaže - Nismo mi američka televizija, mi smo registrovani u Luksemburgu. E, sad to što im je osnivač bivši direktor CIA to sada nema nikakve veze. Onda kažu - treba da se vodi dijalog o REM.

U državi u kojoj jedna televizija N1 24 sata vodi kampanju protiv legalno i legitimno izabranog predsednika Republike, koga predstavljaju kao Pinočea, kao Hitlera, kao Gebelsa itd. Mi sada svi treba da se pravimo nevešti, kao da to ne vidimo, ne čujemo ili ne umemo da čitamo? Ja razumem da nas neki predstavljaju kao krezube, kao glupe, kao nepismene, ali baš toliki idioti nismo. Umemo da vidimo šta se krije iza karikature. Umemo da pročitamo da je najveći problem Srbije Vučićev sin. Umemo da pročitamo poruke da smo mi Srbi odgovorni za raspad bivše Jugoslavije. To svakog dana imate na Televiziji N1. Ko je kriv? Krivi su Srbi. Ko među Srbima? Slobodan Milošević. Dobro, on je sada mrtav, besmisleno je da pričamo o njemu, kriv je Vučić. On je bio u njegovoj Vladi i on je nastavljač te politike Slobodana Miloševića.

To piše u onom izmišljenom istraživanju koji sam maločas citirao. Dakle, to je jedna matrica koja se vrti i koja treba da satanizuje aktuelnog predsednika Republike, Aleksandra Vučića i sve nas koji u njegovo ime se bavimo, odnosno kao njegovi predstavnici javnim poslom i, što je najgore, da u najgorem mogućem svetlu predstavi naše birače, kao Rome, kao ljude koji žive po mahalama, kao krezube, kao nepismene, kao ljude koji su za koaliciju Vučić, Čeda Jovanović, Šešelj itd. Dakle, jedna vrlo opasna matrica, jedna opasna teza iza koje se kriju ljudi koji ne misle dobro Srbiji.

Ja ne mislim da vi spadate u tu kategoriju, ali nemojte da budete naivni da je ovo što se dešava slučajno. Ovo je jedna vrsta ubitačnog, specijalnog rata koji se vodi protiv Srbije u jednom vrlo delikatnom trenutku, kada predsednik Republike pokušava da spase što se spasiti može na KiM.

Još jednu stvara da vam kažem, pogledajte šta se dešava malo na evropskoj političkoj sceni. Sada treba sabiti u crnu zemlju Aleksandra Vučića, sada treba sabiti u crnu zemlju Srbiju, sada treba sabiti u crnu zemlju sve nas koji pokušavamo da uradimo nešto za ovu državu, kada je na čelu Evropske komisije došao čovek koji je Španaca iz države koja ne priznaje nezavisnost KiM, koji je po etničkoj pripadnosti Katalonac, ali koji ne podržava otcepljenje Katalonije od Španije.

Zašto vam ovo govorim, uvaženi profesore Ševarliću? Ništa se u životu, a pogotovo u politici, ne dešava slučajno. Nemojte ovo što mi ovde sada govorimo da shvatate lično. Ja vas uvažavam kao profesora, kao čoveka koji se mnogo više od mene razume u poljoprivredu. Ali, ovo, ove naslovne stranice, ovaj propagandni rat koji se vodi protiv Vučića na televiziji "N1" nije to rat protiv jednog čoveka, kamo sreće da je tako, ovo je rat protiv države Srbije, ovo je rat protiv srpskog naroda, jer kad neko kaže - srpski narod je kriv za raspad bivše Jugoslavije, vi amnestirate od odgovornosti i Franju Tuđmana i Alija Izetbegovića i šiptarske separatiste na KiM i sve one za koje vi, takođe kao i ja, vrlo dobro znamo šta su radili tokom 1990. godina.

Dakle, stvar nije nimalo naivna. Ona se predstavlja smešnom kroz karikature, pa sad naivan čovek može da pomisli - pa dobro, to je karikatura. To je sloboda umetničkog izražavanja. Ali, ove karikature nose u sebi jednu veoma opasnu političku poruku. To je ono što je problem. Ta politička poruka se ne zadržava samo na tome da ujede pojedinca, zvao se on Aleksandar Vučić, Ana Brnabić, Marko Atlagić, Vladimir Orlić, Vladimir Đukanović ili bilo ko od nas, to ujeda Srbiju, to ujeda srpski narod, u vremenu, koje je kao što znate, veoma teško.

Zbog toga, ovo o čemu vam govori Marko Atlagić i o čemu vam govore poslanici SNS, shvatite ozbiljno kao jedan apel da svi zajedno uradimo nešto za državu Srbiju. Lako je raditi protiv države Srbije, ima ih mnogo koji to čine, budite na strani onih koji rade za državu Srbiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, Aleksandar Vučić je bio ministar informisanja i nije se bavio izgradnjom puteva.

Drugo, vi gospodine Mirčiću padate, odnosno sami sebe dovodite u jednu apsurdnu situaciju. Sa jedne strane, branite domaće izvođače radova i kukate nad njihovom tužnom sudbinom, a onda kažete - to su sve sami lopovi i kriminalci. Pa, čekajte, i taj Ljubiša Buha Čume je domaći izvođač radova. I taj Dušan Borovica je domaći izvođač radova. I ovi iz "Puteva Užica" su domaći izvođači radova. I Rade "Interkop", jel tako, iz Šapca, je domaći izvođač radova. I za čega su služili ti domaći izvođači radova? Hajde da budemo potpuno otvoreni. Oni su bili na najbrutalniji mogući način reketirani od strane režima od 2000. godine do 2012. godine.

Šta je uradila Vlada Srbije, u kojoj je i gospođa Zorana Mihajlović? Pa, nikada srpsko tržište, kada je u pitanju izgradnja putne infrastrukture, nije bilo otvorenije i za domaće i za strane kompanije nego što je sada. To se do 2012. godine nije moglo desiti.

Pa, tačno ste znali, vi to znate, znam i ja, zna pola sale, ljudi koji ovde sede, koji se malo duže bave politikom, imali ste ekskluzivne izvođače radova u pojedinim delovima Srbije. U Vojvodini je monopol imao Borovica, delimično "Interkop". U centralnom delu Srbije su imala Ljubiša Buha Čume, Miškovići, koji su privatizovali dobar deo putarskih firmi, itd.

Ja bih bio vrlo oprezan u tom kvalifikovanju nekoga kao domaćeg izvođača radova. To što je neko domaći izvođač radova, ne znači da se ne bavi nezakonitim radnjama, ne znači da ne vrši čitav niz krivičnih dela, ne znači da nije umešan u razne korupcionaške afere, a vama je to, nadam se, kao i meni, vrlo dobro poznato.

I na kraju krajeva, gospodine Mirčiću, sve su to privatne kompanije. To su privatne kompanije koje posluju na tržištu po principima koji važe za sve ostale. Ne znam zašto ih sad posebno apostrofirate kao domaće kompanije koje treba da imaju privilegovan status? Šta to znači? Treba da oslobodimo od svake odgovornosti Borovicu, koji više od 10 godina nije uspeo da završi onaj Ipsilon krak kod Subotice, a nadobijao se para i para, pa je deo para morao da da Pajtiću, pa Elezoviću, pa Borisu Tadiću, pa ko zna kome. Sam je pričao, kaže, kad ide u Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, nosio je gotovinu u putnim torbama i kaže - dođem u Fond za kapitalna ulaganja i ne može lift da povuče, koliko sam para morao da odnesem Pajtiću i direktoru Fonda za kapitalna ulaganja, Momčilu Miloviću, koji je kasnije, da bi izbegao krivičnu odgovornost, Vlada Srbije ga imenovala za generalnog konzula u Trstu.

I to se sve dešavalo pre nego što je gospođa Zorana Mihajlović, o kojoj vi možete da imate najcrnje moguće mišljenje, postala ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. I to su sve domaći izvođači radova. Ali, sve do jednog sami kriminalci i lopovi.

Izgleda da se, gospodine Mirčiću, ne razumemo baš najbolje. Dakle, ja sam govorio o tome da postoji čitav niz domaćih kompanija, putnih kompanija, odnosno kompanija koje se bave izgradnjom putne infrastrukture koje su vodili ljudi iz kriminogene sredine i u tome se slažemo.

Vi sada iz političkih razloga pokušavate da imputirate Zorani Mihajlović da je ona odgovorna za to što su od 2000. do 2012. godine ekskluzivno pravo na izgradnju lokalnih, regionalnih, autoputeva itd. imali ljudi poput Borovice, poput Miškovića, poput Ljubiše Buhe Čumeta itd. To što je Zorana Mihajlović pripadala partiji koja se zvala G-17 plus, ne znači da je žena odgovorna za stanje u putnoj privredi za tih 12 godina dosovske vlasti. Mislim da nije. Nesporna je činjenica da smo pripadali različitim političkih partijama, ali nemojte mi reći da je za kriminal u sferi putne privrede najodgovornija za 12 godina vlasti DOS Zorana Mihajlović. I vi i ja znamo da to nije tačno.

Ono što je zasluga Zorane Mihajlović, ono što je zasluga i predsednika Vlade, sada predsednika Republike Aleksandra Vučića, do 2012. godine, pa koju stranu kompaniju ste mogli da imate u Srbiji kao izvođača radova? Nijednu. Imali ste Borovicu, imali ste „Interkop“, imali ste firme koje su privatizovali Miškovići, pa je jednu vodio sin, drugu je vodio otac, treću je vodio Milo Đurašković itd. Vi sada imate na srpskim putevima kao izvođače radova i kompanije iz Rusije, iz Turske, iz Azerbejdžana, Kine, možda će se pojaviti neko iz SAD. Zašto da ne?

Na kraju krajeva, ceo ovaj infrastrukturni zamah kada je u pitanju putna privreda ima i svoju političku dimenziju.

Hajde malo da se vratimo u prošlost. Pričali ste o periodu od 1998. do 2000. godine kada je SRS participirala u Vladi Srbije. Zamislite, gospodine Mirčiću, da smo u Srbiji tada imali, ne kažem da je to bilo čija krivica, ali prosto hajde da pretpostavimo tu situaciju, da smo tada u Srbiji imali kao izvođače radova Ruse, Turke, Azerbejdžance, Kineze, Amerikance, da li bi ikome palo na pamet da 1999. godine bombarduje tu državu? Teško.

Vi često puta optužujete Aleksandra Vučića i Vladu Srbije zbog toga što dajemo subvencije, kako vi kažete, stranim kompanijama, iako su to kompanije koje su domaće zato što su registrovane u Republici Srbiji i posluju po propisima Republike Srbije.

(Predsedavajući: Vreme.)

Završavam, gospodine Marinkoviću. Mislim da je ovo važno za građane Srbije da čuju.

Mi sad imamo kompanije čiji je kapital došao, koje su domaće, ali čiji je kapital došao iz Rusije, iz Francuske, iz Nemačke, iz Italije, itd. Sve one posluju u Republici Srbiji, pa time se jačaju i bezbednosni kapaciteti Republike Srbije. Da li je neko lud na zapadu da bombarduje državu u kojoj posluje kompanija koja je osnovana njegovim kapitalom? Naravno da nije.

Prema tome, sve ovo o čemu mi govorimo nije samo – hajde dovezi bager i napravi put, ovo ima i svoju ekonomsku dimenziju, ima i svoju političku dimenziju, ali ima i svoju bezbednosnu dimenziju i o svemu tome trebamo voditi računa kada o ovom problemu govorimo.