Gospodine potpredsedniče, već duže vreme krši se član 195. Poslovnika Narodne skupštine. Naime, u članu 195. piše da Vlada određuje članove Vlade koji je predstavljaju po pojedinom pitanju koje je na dnevnom redu sednice Narodne skupštine, odnosno na sednici njenog odbora.

Vlada je odredila za svog predstavnika gospodina Milana Markovića, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu. On nije prisutan u sali. Sednica je danas počela u 13.00 časova. Sumnjam da se ministar umorio, nije hteo da diskutuje sa narodnim poslanicima ni kada je bio prisutan u sali.

Vi ćete sada, verovatno, u odbranu Vlade da kažete da ovde sedi poverenik, ali poverenik, po članu 196. Poslovnika, ima ovlašćenja samo na sednicama odbora Narodne skupštine. Dakle, može da daje stručna i druga objašnjenja na sednici odbora Narodne skupštine, ali nema nikakva ovlašćenja kada je reč o plenarnim sednicama. Ovde bi trebalo da sedi ministar i ne samo da sedi, nego da sluša ono što govore narodni poslanici i diskutuje sa narodnim poslanicima. Jer, parlament nije mesto u kome se ćuti, nego mesto u kome se govori.

Tražimo da ministar dođe u salu i aktivno se uključi u rad sednice. Inače je ova rasprava potpuno besmislena. Mi ovo ne govorimo zbog narodnih poslanika koji su podneli amandmane. Narodni poslanici ne govore zato da bi ih njihove komšije videle na televiziji, nego zato da bi ih neko čuo. Taj neko je Vlada, koja je predložila ovaj zakon.

Rasprava je potpuno besmislena. Ovo je potpuno degradiranje parlamenta, gde narodni poslanici govore, a nema ko da ih čuje. Gospodine potpredsedniče, pozovite ovlašćenog predstavnika Vlade da dođe u salu, da sluša ovo što govore narodni poslanici i pokuša argumentima da nas ubedi u to da naši amandmani nisu dobri.

Gospodine potpredsedniče, zaista sam morao da se javim za repliku. Vaše objašnjenje, u najmanju ruku, nije dovoljno ozbiljno. Znam da je ministar u zgradi Narodne skupštine, ali mi nemamo ništa od toga što on sad negde pije kafu ili ruča ili gleda TV ili ćaska sa svojim kolegama iz DS.
Mi tražimo da on bude prisutan u sali. Ne da bude u zgradi Narodne skupštine, nego da bude prisutan u sali, da sluša ono što govorimo mi i drugi narodni poslanici i da pokuša argumentima da nas ubedi da ovo što smo mi našim amandmanima predložili nije dobro i da je iz određenih razloga te amandmane valjalo odbiti.
Ne mogu da prihvatim da je poverenik neko ko sada ovde treba da beleži ono što govore narodni poslanici, pa će da prepriča ministru. Da li to znači da ćete vi onda da date pauzu, da bi poverenik mogao da prepriča ministru sve ono što je čuo od narodnih poslanika? Izvinite, ali tako u Poslovniku ne piše.
Kada bude postojala poslovnička odredba da je poverenik zadužen da prepričava ministru ono što su narodni poslanici govorili, prihvatiću vaše objašnjenje. Do tada, zaista vas najljubaznije molim da poštujete odredbu člana 195. Ne zbog SRS, nego zbog građana koji prate ovaj prenos, da bi mogli da čuju kakvo je mišljenje i kakav je stav ovlašćenog predstavnika Vlade. U suprotnom, rasprava je potpuno besmislena, nema nikakvu svrhu.

Gospodine potpredsedniče, apsolutno stoji ono što tvrdi SRS, da je prekršen Poslovnik. Nema prisutnog ovlašćenog predstavnika Vlade, gospodina Milana Markovića. To je skandalozno. Drugo, vi opet nastavljate sa onom praksom da narodnim poslanicima ne dajete potpuno objašnjenje o amandmanu. Vaša je dužnost da kažete da li je Vlada prihvatila amandman ili ga nije prihvatila i kakvo je mišljenje resornog odbora o podnetom amandmanu.
Ovo tražimo ne zbog narodnih poslanika, mi smo to dobili u materijalu, nego upravo zbog građana koji prate televizijski prenos. Bilo bi dobro da nam kažete sve potrebne informacije o tome ko je podneo amandman i kakva je sudbina tog amandmana, u smislu mišljenja Vlade i u smislu mišljenja resornog odbora. Vi to ne činite, i to ne samo danas, već duže vreme. I vi i ostali predsedavajući.
Što se tiče amandmana, podneli smo amandman tako da se u članu 19. posle stava 1. dodaju stavovi 2. i 3, da Ministarstvo inostranih poslova ima pravo da donese pravilnik za uručivanje odlikovanja u inostranstvu, kojim će predvideti lica kojima se odlikovanja mogu uručiti u inostranstvu, postupak uručivanja, način vođenja evidencije i druga pitanja, i da se taj pravilnik od strane Ministarstva inostranih poslova ima doneti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Smatramo da je ovo rešenje, pre svega, usklađeno sa Zakonom o državnoj upravi, zato što tražimo da taj pravilnik donese ministarstvo.
Po Zakonu o državnoj upravi, upravo su ministarstva nadležna za donošenje pravilnika. Pravilnike, naredbe i uputstva, po odredbama Zakona o državnoj upravi, donose ministarstva, a Vlada u obrazloženju zašto ne prihvata amandman kaže – odredbom člana 26. Predloga zakona predviđa se ovlašćenje za donošenje akta Vlade kojim će se bliže urediti određena pitanja vezana za sprovođenje predloženog zakona.
Po Zakonu o državnoj upravi samo ministarstvo može da donosi pravilnik. Mi tražimo da se ovde poštuje Zakon o državnoj upravi. Zato smo predložili da upravo Ministarstvo inostranih poslova bude ovlašćeni državni organ za donošenje pravilnika. Inače, čemu Zakon o državnoj upravi?
Kao što ćemo da naglasimo i kada bude vođena rasprava o ovom famoznu predlogu zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih. Stavili ste maksimalan broj zaposlenih u republičkoj administraciji, a zakon se zove – Zakon o državnoj upravi. Što onda ne poštujete zakone koje ste ranije doneli? Da li to znači da Zakon o državnoj upravi više ne važi? Od kada to Vlada donosi pravilnike, a ne ministarstvo? Vi ne poštujete zakone ni koje ste sami predložili i za koje ste sami glasali.
Naš amandman je apsolutno u skladu sa Zakonom o državnoj upravi i apsolutno ima smisla. Evo, gospodin ministar Marković tek sada dolazi, ali nadam se da će poverenik da mu prepriča do detalja sve ono što su narodni poslanici imali da kažu. Amandman zaista treba prihvatiti jer se njime poštuje kontinuitet i harmonično funkcionisanje pravnog poretka Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj zakon, a i onaj prethodni, o kome smo danas diskutovali po amandmanima, Zakon o odlikovanjima, podrazumeva, pored nekog pravničkog znanja, i elementarno poznavanje istorije.
I ministar Milan Marković, a evo sada i gospodin Čotrić, kolektivni član DS-a, izgleda, istoriju slabo poznaju. Čuli smo od Milana Markovića danas kako je Orden takovskog krsta zamenjen Karađorđevom zvezdom 1876. godine, kada je, zamislite, srpski vladar bio knez Milan Obrenović. Jedan Obrenović je zamenio Takovski krst, koji podseća na njegovog rođaka, Karađorđevom zvezdom? Dakle, zaista je dramatično nepoznavanje istorije.
Sada se uveravamo da ni gospodinu Čotriću istorija nije baš jača strana. Gospodine Čotriću, Srbi su na teritoriju današnje Bugarske došli pre Bugara. Bugari su, pročitajte istoriju, tatarsko-mongolsko pleme, a slovenske osobine, slovensku kulturu i slovenski jezik nisu imali ni od koga drugog da prime nego od Srba. Čitajte malo Konstantina Porfirogenita. Pročitajte u njegovom delu "De administrando imperio" (O upravljanju carstvom) ko je prvi došao na te prostore.
Znam da su vama iz SPO poštapalica Vojislav Šešelj i Haški tribunal. Ali, samo da vam kažem nešto - da nije promenio dlaku, u Hagu bi se našao vaš predsednik. U optužnici protiv Vojislava Šešelja pominje se i Vuk Drašković. Pitajte njega kojom cenom je platio to što danas on nije u Haškom tribunalu. I nemojte vi iz SPO stalno nekome da delite moralne lekcije. Vrlo ste mala stranka i na izborima ne možete da dobijete nijednog poslanika sem da parazitirate na leđima DS-a. Vi ste u Srbiji poslednji koji može nekome da deli moralne i političke lekcije.
Dakle, uzmite malo istoriju, pročitajte nešto, saznajte nešto, pa onda diskutujte sa narodnim poslanicima SRS-a. Kao što vidite, mi smo se za ovu raspravu, a i za raspravu o Zakonu o odlikovanjima, vrlo temeljno pripremili. Ponavljam, ta rasprava, pored pravničkog znanja i te kako podrazumeva poznavanje istorije. Nažalost, gospodine Čotriću, vi se, sem u aforizme, ne razumete ni u pravo ni u istoriju.

Gospodine Čotriću, očigledno ne znate šta znači pojam autohtoni narod. Autohton je onaj narod čija je teritorija.
Ponavljam, Srbi su na teritoriju današnje Bugarske došli pre Bugara. Istorijska hronologija vam to pokazuje. Bugari, gospodine Čotriću, na teritoriji današnje Bugarske, uopšte na Balkan, nisu došli kao slovenski narod. Oni su slovenizirani. Došli su kao tatarsko, odnosno mongolsko pleme, a slovenski jezik i hrišćanstvo primili su jer su došli na teritoriju koju je nastanjivao srpski narod.
Ima još nešto. Vi, gospodine Čotriću, izgleda da priznajete kada neka država nad pripadnicima jednog naroda izvrši genocid. To što je danas malo Srba u Bugarskoj, jeste posledica fizičkog genocida, duhovnog genocida i asimilacije. Pa sad vi kažete – znate, Srbi nisu autohtoni narod. A zapitajte se šta je posledica toga, odnosno ko je do toga doveo.
Srbi su apsolutno autohtoni narod - ne u Bugarskoj, nego na celom Balkanu. Kažete da ste čitali Konstantina Porfirogenita. Onda su vam, izgleda, te stranice u kojima govori o doseljavanju Srba na Balkan bile umazane jogurtom. Možda ste jeli burek i jogurt, pa vam je jogurt kanuo na tu stranicu, pa niste uspeli da pročitate.
Morate da uzmete delo od korica do korica i videćete iz dela Konstantina Porfirogenita da su jedina dva južnoslovenska, uopšte slovenska naroda koja su došla na Balkan, bili Srbi i Hrvati. Koji Hrvati? Čakavci, oni koji su bili na primorju. Vuk Karadžić u knjizi "Kovčežić za istoriju, jezik i običaje Srba sva tri zakona" kaže da su jedini pravi Hrvati čakavci. Oni su, kaže, ostaci Porfirogenitovijeh Hrvata, a svi ostali su bili Srbi.
Nažalost, tragedija istorije je tragedija delimično i nas kao naroda - što su od Srba nastajali Makedonci, Crnogorci, evo sad ovi prave Vojvođane itd. Ali su to sve Srbi, autohtoni od sedmog veka i u Bugarskoj, i u današnjoj Makedoniji, i u današnjoj Srbiji, i u današnjoj Crnoj Gori, i u BiH, i u Hrvatskoj. Ako je verovati Konstantinu Porfirogenitu, negde do reke Cetine.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Dragan Todorović je predložio da se briše stav 3. u članu 10. Predloga zakona, zato što je ova odredba, kao i ceo Predlog zakona, suprotan Ustavu Republike Srbije. Član 140. Ustava Srbije jasno govori o tome da se Vojska Srbije može upotrebiti van granica Srbije samo u skladu sa odlukom Narodne skupštine, a ovde se sada uvodi neki tobože izuzetak, koji može da postane praksa i može da postane pravilo.
Naime, u članu 10. stav 3. kaže se: ''Izuzetno, Vlada može odobriti učešće drugih snaga odbrane u humanitarnim operacijama koje nisu predviđene Godišnjim planom upotrebe, u slučaju neodložnog otklanjanja posledica prirodnih, tehničko-tehnoloških i ekoloških nesreća većih razmera, kao i pružanja pomoći civilnim organima u kriznim situacijama.'' Formalno, ovo je izuzetak. Suštinski, ovo će postati pravilo.
Zašto? Pa, već sada u Avganistanu imate prirodne, tehničko-tehnološke i ekološke nesreće većih razmera i sada verovatno u Avganistanu postoji potreba da se pruži pomoć civilnim organima u kriznim situacijama. Gde god imate ratna dejstva, u bilo kom delu sveta, u bilo kom meridijanu, tu po pravilu postoje prirodne, tehničko-tehnološke i ekološke nesreće većih razmera, i tu postoji potreba da se pruži pomoć civilnim organima u kriznim situacijama. Onda ono što treba navodno da bude izuzetak postaće pravilo.
Gotovo nikada neće biti tražena saglasnost, odnosno odobrenje Narodne skupštine, nego će Vlada ako ovo ovako prođe uvek moći da kaže – znate, postoji neodložna potreba da o upotrebi Vojske Srbije van granica Srbije odlučuje Vlada, zato što su ispunjeni uslovi iz člana 10. stav 3. Zakona o upotrebi Vojske Srbije u okviru multinacionalnih operacija. Onda nikada Narodna skupština o tome neće odlučivati, a uvek će odlučivati Vlada, organ izvršne vlasti i time će ono što piše u Ustavu Republike Srbije biti potpuno stavljeno van snage.
Da vas podsetim, gospodo iz Vlade, budući da se ovih dana vodi jedna velika kampanja o tome ko je fašista, a ko je antifašista u Srbiji, ova vlada se deklariše kao izrazito antifašistička i tu ste stepenovali antifašizam, pa vi ste od svih najveći antifašista na svetu, upravo i veći od njih, i sada ste vi, takvi veliki antifašisti, spremni da Vojsku Srbije stavite u službu međunarodnih razbojnika, oličenih u NATO paktu.
Samo da vas podsetim, vas velike antifašiste, da je svojevremeno general Milan Nedić, koji je bio predsednik srpske Vlade u okupiranom Beogradu i okupiranoj Srbiji, odbio da pošalje ijednog srpskog vojnika u okviru Vermahta na Istočni front, a imao je i trpeo je velike pritiske, pa ipak nijedan srpski vojnik nije otišao da se bori na Istočni front. Ne zato što je general Nedić imao neke simpatije prema boljševizmu, nego zato što nije dozvolio da Srbi ratuju sa Rusima, ma kakva da su ideološka uverenja tih Rusa, a vi ćete ovim predlogom zakona, ako ovo ovako prođe, a po svemu sudeći hoće, dovesti Srbe u situaciju, po prvi put u njihovoj istoriji, da ratuju protiv Rusa.
Nadam se da niste mala deca, da znate da ovo što radi sada NATO u Iraku, u Avganistanu, ono što se dešavalo u Gruziji, ono što će se sutra dešavati u Iranu nije ništa drugo do stvaranje jednog strateškog prstena oko Rusije u nameri da se zavlada, pre svega, energetskim resursima te velike slovenske i pravoslavne države. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, otprilike, u kakvu situaciju će biti dovedena Vojska Srbije, u slučaju da ovaj predlog zakona dobije potrebnu većinu.
Na jednom tajnom sastanku koji je održan u Briselu 13. marta 1999. godine, na kojem su prisustvovali najviši zvaničnici NATO i SAD, doneta je definitivna odluka o bombardovanju Srbije. Kao datum početka bombardovanja određen je 17. mart, ali zbog loših meteoroloških uslova, to je pomereno, za sedam dana kasnije, za 24. mart.
Na tom sastanku je formulisan plan napada na Srbiju u šest tačaka. Pročitaću vam samo dve tačke, da znate šta će Vojska Srbije morati da radi, ako ovaj, ne daj bože, predlog zakona prođe. U tački 2) se kaže – ''U slučaju pružanja otpora, Jugoslaviju razarati najubitačnijim sredstvima, uz korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom i kasetnih bombi.
Kontejnere sa bojnim otrovima i mikrobiološkim materijama aktivirati, ako odbrambeni sistemi pruže toliki otpor, da se poremete planovi razrađene akcije "Aligator".
Strateške neutronske bombe koristiti za eliminisanje žive sile na granici prema Albaniji i Makedoniji.''
U tački 4) se kaže – ''U slučaju otpora Jugoslavije, treba ubijati civile, rušiti mostove, bolnice, škole, obdaništa, rezervoare vode, infrastrukturu, releje, trafo-stanice, dalekovode.
Rušenjem rafinerija izazvati ekološku katastrofu.
''Vinču'' ne treba štedeti, jer se rušenjem reaktora stvaraju mogućnosti za stvaranje brze kapitulacije Jugoslavije.
Aktivirati i operaciju "Potkovica", odnosno preko OVK pripremiti navodni egzodus albanskog življa, koji će se povlačiti prema Albaniji i Makedoniji, gde će čekati TV ekipe najvećih medijskih kuća na svetu, kako bi se ovekovečila navodna zverstva jugoslovenske Vojske i Policije.'' (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada je htela, navodno, ovim predlogom zakona da se stvori jedinstven sistem organa i službi koji se bave obaveštajnim i kontraobaveštajnim radom u Republici Srbiji, ali taj jedinstveni sistem nije uspostavljen iz jednog jedinog razloga. Godine 2002. donet je Zakon o Bezbednosno informativnoj agenciji i ta agencija je definisana kao posebna organizacija, samostalna, nije u sastavu nijednog ministarstva. Ove godine Vlada nam predlaže zakon o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji, ali se oni ne definišu kao posebne organizacije, nego kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane.
Sada se postavlja pitanje kakav je to jedinstven sistem službi gde je BIA definisana kao posebna organizacija van bilo kakvog ministarstva, VBA i VOA su definisane kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane. Dakle, ako zaista Vlada namerava da stvori jedinstven sistem, mora da prihvati naš amandman i da BIA, VBO i VOA imaju jedinstvenu pravnu prirodu, dakle, neka budu posebne organizacije, što je i logično, što je u skladu sa Zakonom o državnoj upravi, van Ministarstva odbrane. Sve ostalo vodi potpunoj dezintegraciji sistema obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi u Republici Srbiji. (Aplauz.)

Na član 7?

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Srbije se izgleda namerno trudila da u Predlogu zakona ubaci što više stranih reči, i to što više stranih besmislenih reči, koje u kontekstu Predloga zakona ne znače ništa.
Rekao sam u načelnoj raspravi, konsultujući čuveni „Leksikon stranih reči i izraza“ Milana Vujaklije, koji je u našoj literaturi neprevaziđen, na termin „proliferacija“ se koristi samo u dve nauke, u biologiji i u botanici. U biologiji znači da se ćelije množe deljenjem, a u botanici označava pojavu da pupoljci izbijaju na nekim delovima biljke gde to inače nije uobičajeno.
Ako to ima neke veze sa nelegalnim uvozom i distribucijom oružja, zamolio bih, poštovane predstavnike, Vlade da mi to malo detaljnije objasne. Naravno, nema nikakve veze. Dakle, Vlada je verovatno htela da kaže da VBA i VOA sprečavaju nelegalan uvoz i distribuciju naoružanja u Republiku Srbiju, odnosno kroz Republiku Srbiju. Sada se samo postavlja pitanje – zašto to tako nisu i napisali, nego upotrebljavaju termin „proliferacija“, koji u ovom kontekstu ne znači ama baš ništa i ceo Predlog zakona čini smešnim.
Ako mislite da ste pametniji kad upotrebite neku stranu reč koja nema mesto u kontekstu onoga što želite da kažete, onda se varate. Dakle, treba upotrebljavati srpske književne izraze gde god se to može. Tamo baš gde ne može, gde je uobičajeno da se koristi neki internacionalni izraz, to može da bude prihvatljivo. Ali, pored reči „uvoz“ i „distribucija“ koristiti termin – „proliferacija“, koji ima isključivo biološko-botaničko značenje, zaista je smešno. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, u Predlogu zakona u članu 48. stav 1. tačka 3) stoji da rezervni sastav obuhvata, između ostalog, ''neraspoređene vojne obveznike'', pored rezervnog sastava Srbije i rezervnog sastava civilne zaštite i drugih snaga odbrane.
SRS predlaže da se ova tačka 3) briše, zato što je potpuno nejasno koji su to neraspoređeni vojni obveznici, kakav je njihov status u rezervnom sastavu, kakve su njihove dužnosti, šta bi trebalo da rade u slučaju da dođe do angažovanja rezervnog sastava Vojske Srbije. I onda Vlada Srbije u obrazloženju zašto ne prihvata amandman, umesto da bliže definiše šta se smatra i podrazumeva pod pojmom ''neraspoređenih vojnih obveznika'', daje jedno vrlo smešno obrazloženje. ''Amandman se ne prihvata zato što u ovu kategoriju spadaju vojni obveznici koji nisu raspoređeni u ratne jedinice Vojske Srbije, civilnu zaštitu ili druge snage sistema odbrane.'' Pa, to piše u članu 48. stav 1. tačka 3).
Vlada uopšte ne kaže koja su to lica, šta treba da rade kada nisu raspoređena ni u rezervnim sastavu Vojske Srbije, ni u rezervnom sastavu civilne zaštite i drugih snaga odbrane. Šta rade ti ljudi?
Po mišljenju SRS to je jedna kategorija koja je izmišljena. Tu kategoriju treba brisati.
Vojska Srbije ima rezervni sastav, klasičan rezervni sastav vojnih obveznika, rezervni sastav civilne zaštite i eventualno drugih snaga odbrane. Sve ostalo je neka novotarija u ovom zakonu, koja ne znači ništa.
Moguće da je neko iz NATO-a rekao da to tako treba da piše u Predlogu zakona, pa je to Vlada prihvatila, ali bi onda bilo dobro da se narodnim poslanicima i građanima Srbije objasni koji su to građani Srbije koji su u rezervnom sastavu, a nisu ni u klasičnom rezervnom sastavu, ni u rezervnom sastavu civilne zaštite. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, stav SRS je potpuno jasan, termini aktivna i pasivna rezerva nisu dobri.
Mi smo našim amandmanom predložili da se umesto sintagme „aktivna rezerva“ koristi jedan drugi izraz, a to je, „profesionalna služba u rezervi“, građani Republike Srbije koji zaključuju ugovor sa Vojskom Srbije zapravo stupaju u radni odnos i taj radni odnos je izvor prihoda za njih i za članove njihovih porodica.
To je jedna sintagma koja je uobičajena u našoj pravnoj i vojnoj terminologiji. Zaista nismo shvatili zašto je sada od te sintagme trebalo odstupiti, pa upotrebiti neke izraze koji nemaju dovoljno smisla, kao što su aktivna i pasivna rezerva.
Dalje, zaista je neshvatljivo da će, kao što piše u članu 56. Predloga zakona bitne elemente ovog ugovora o toj tzv. aktivnoj rezervi da propiše ministar odbrane, a na osnovu predloga načelnika Generalštaba Vojske Srbije.
Time se direktno odstupa od osnovnih principa obligacionog prava. Samo da vas podsetim, gospodine ministre, da u Republici Srbiji od 1978. godine postoji Zakon o obligacionim odnosima, koji propisuje bitne uslove svih ugovora koji postoje u pravnom sistemu Republike Srbije.
Zašto bi sada ovaj ugovor trebalo da bude neki specifikum, pa da bliže, odnosno bitne elemente ovog ugovora ne propiše zakonom koji donosi Narodna skupština, nego nekim podzakonskim aktom koji ćete vi doneti, a na predlog načelnika Generalštaba Vojske Srbije? Zašto bi načelnik Generalštaba Vojske Srbije bio pravni stručnjak da vama predloži koji su to bitni elementi ovog ugovora, o toj takozvanoj aktivnoj rezervi? Ako zakonom regulišete ovu materiju, pa, šta je normalnije od toga da se zakonom propišu bitni elementi ovog ugovora?
Građana Republike Srbije koji zaključuju i koji će da zaključuju ove ugovore, ima dosta. Sve je veći broj ljudi koji se opredeljuju da stupe u tu vašu takozvanu aktivnu rezervu.
Zašto onda zakonom niste propisali bitne elemente ugovora? Da bude jasno u startu, čim se zakon donese, da građani Srbije znaju ako se opredele da profesionalno služe u rezervi Vojske Srbije, šta očekuju, kakva su im prava, kakve su im obaveze.
Ne, vi ćete doneti zakon o radnoj i materijalnoj obavezi, ali niko živi ne zna koji su bitni elementi ugovora, dok vi to ne propišete. Što onda donosite zakon? Onda ste celokupnu ovu materiju mogli da regulišete jednim članom zakona u kome će da stoje – sve detalje vezane za radnu i materijalnu obavezu propisaće podzakonskim aktom ministar odbrane, umesto da na celovit način uredite ovu materiju, i to na zakonom propisan način.
Vi ćete od toga da odstupite, pa će nešto biti regulisano zakonom, a nešto što se tiče subjektivnih prava građana neće biti regulisano zakonom nego će biti regulisano podzakonskim aktom ministra, koji se donosi na predlog načelnika Generalštaba Vojske Srbije.
Valjda taj načelnik Generalštaba Vojske Srbije ima preča posla nego da vama predlaže bitne elemente ugovora za lica koja se opredeljuju za tu vašu aktivnu rezervu. Zašto bi on, čovek, koji je završio Vojnu akademiju morao da zna bitne elemente ugovora? To je materija za pravnike.
To je trebalo da vam pripreme pravnici iz vašeg ministarstva i da to bude regulisano zakonom. Nema tu sada hiljadu bitnih elemenata ugovora. Može da ih bude nekoliko, kao kod svakog ugovora. Nikakav problem nije postojao da se to reguliše zakonom, ali vi nastavljate sa tom lošom praksom da umesto na celovit način uredite jednu materiju, vi to radite delimično, pa ćete nešto da uredite zakonom, a nešto ćete da uredite podzakonskim aktom, koji ćete vi doneti na predlog načelnika Generalštaba.
To je problem sa ovim zakonom, to je problem sa svim ovim takozvanim vojnim zakonima koje ste nam predložili. Oni su nedorečeni i kada ih izglasate u Narodnoj skupštini, građani Republike Srbije, na koje se ti zakoni odnose, još uvek neće imati jasnu predstavu koja su njihova prava, a koje su im obaveze vezano za Vojsku Srbije, zato što će čekati da ministar na predlog odgovarajućih lica donese čitav niz podzakonskih akata.
Ta praksa da podzakonskim aktima uređujete nešto što treba da bude regulisano zakonom traje, evo, već skoro deset godina. Bio bi jedanput red da sa tom praksom prekinete, pogotovo kada su u pitanju ovi izuzetno važni zakoni za odbranu zemlje. (Aplauz.)

Pre svega, gospodine Novakoviću, vidim da ste i vi i gospođa Slavica Đukić-Dejanović uveli jednu lošu praksu da ne čitate sve ono što biste trebali da pročitate, zato što narodni poslanici i građani Srbije koji prate ovaj prenos moraju da znaju kakav je stav Vlade o predloženom amandmanu i moraju da znaju da li Zakonodavni odbor smatra da li je amandman pravno moguć ili ne. Vi odmah prelazite na davanje reči podnosiocu amandmana, verovatno na taj način želite da skratite dužinu rasprave i da kupite vreme, ali ja bih vas molio da poštujete Poslovnik i da nam saopštite sve informacije koje su bitne, da bi narodni poslanici u danu za glasanje mogli da znaju da li će da podrže jedan amandman ili ne.
To što Vlada nije prihvatila amandman ne znači da narodni poslanici ne mogu za njega da glasaju. A da bi mogli da donesu pravu odluku u danu za glasanje, moraju da imaju sve informacije koje su bitne za donošenje tako važne odluke, jer se radi o zakonu koji reguliše jednu materiju koja je važna za svaku državu, pa važna je, valjda i za Republiku Srbiju.
Bilo bi lepo kada mnogi od ovih zakona ili neke njihove odredbe ne bi bile primenjene u praksi. Niko od nas ne bi voleo da dođe do rata, do vanrednog stanja ili do potrebe da se angažuje Vojska Srbije itd, ali tako nešto je nažalost u današnjem svetu i te kako moguće. Godine 1999. i, pre toga, verovatno niko nije mogao da pretpostavi da će NATO pakt da bombarduje jednu evropsku državu, pa se to desilo. I te iluzije o nekakvom večitom miru u Evropi očigledno nisu dovoljno osnovane.
Dakle, postoji mogućnost da se ovi zakoni zaista jednog dana primene u praksi, a da nam se ne bi desilo da se ne zna ko šta radi, bilo bi dobro da zakoni budu jasni, precizni, da građani Srbije već sada znaju kakve će im obaveze biti u slučaju da dođe do primene zakona, ovog i svih drugih zakona o kojima mi ovih dana raspravljamo. Nažalost, zakon nisu celoviti. Mi smo na to ukazali više puta. Mnoge odredbe koje moraju da budu regulisane zakonom biće regulisane podzakonskim aktima ministra. To nije dobro. Gomilanje podzakonskih propisa može samo da bude na štetu građana Srbije koji su vojni obveznici i na koje će ovaj i drugi zakoni o kojima raspravljamo biti primenjeni.
Još jedan apel na vas gospodine potpredsedniče, da narodnim poslanicima saopštite sve informacije koje prate jedan amandman, a ne da odmah prelazite na davanje reči. Imate vremena dovoljno, Poslovnik vam apsolutno daje mogućnost da se rasprava zaključi u nekom razumnom roku, ali nemojte i to malo vremena što nam je ostalo da nam ukidate time što ne kažete kakav je stav Vlade o predloženom amandmanu i kakav je stav Zakonodavnog odbora, odnosno nadležnog odbora za pitanja odbrane i bezbednosti. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, opet moram da uputim jednu primedbu, gospodinu Novakoviću, na način kako vi vodite sednicu kada raspravljamo o amandmanima.
Koliko sam shvatio, vi saopštavate stav Vlade i mišljenje Zakonodavnog odbora samo kada su u pitanju amandmani koji su prihvaćeni od strane predlagača, a kada su u pitanju amandmani koji nisu prihvaćeni od strane predlagača, odmah prelazite na davanje reči.
Recimo, bio sam u nedoumici oko amandmana gospodina Konstantina Arsenovića, da li su oni prihvaćeni ili nisu prihvaćeni. Znate, malo je čudno da poslanik vladajuće koalicije podnese toliki broj amandmana na Predlog zakona koji je sačinila, u političkom smislu, njegova vlada, gde je njegov predstavnik i šef partije potpredsednik Vlade.
Dakle, bilo bi dobro da kažete kakvo mišljenje Vlada ima o tome kakvi su amandmani, da li ih prihvata ili ih ne prihvata. To je od izuzetnog značaja, ne zbog narodnih poslanika, svi smo mi dobili u materijalu mišljenje Vlade i stav Zakonodavnog odbora, ali zbog građana Srbije koji prate ovaj prenos. Vi ste imali slučaj nedavno prilikom rasprave kod Predloga zakona o dijaspori, da šef Poslaničkog kluba ZES ima sijaset primedbi na Predlog zakona koji dolazi od, uslovno rečeno, njene vlade.
Opet imate situaciju da poslanik vladajuće koalicije podnese desetak vrlo solidnih amandmana na Predlog zakona koji dolaze od te iste Vlade, a ne znamo šta Vlada misli o tome. U pitanju su izuzetno važni zakoni koji ni na koji način nisu nebitni.
Što se tiče ovog amandmana koji sam podneo na član 138, radi se o jednoj životnoj situaciji. Radi se o tome da je regrut koji na dan stupanja na snagu ovog zakona navršio 30 godina života, nije otišao na odsluženje vojnog roka, a teritorijalni organ utvrdi da nije izbegavao vojnu obavezu.
Pitam – šta će se raditi u takvoj situaciji? SRS smatra da takvog građanina treba uputiti na odsluženje vojnog roka bez preduzimanja zakonom propisanih mera.
Postavlja se pitanje – da li je ovakva situacija moguća? Moguća je. Moguće je da vojna administracija nije bila ažurna. Čovek je navršio 30 godina života, a bez svoje krivice nije upućen na odsluženje vojnog roka. Šta onda da se radi u toj situaciji? Da se takav savestan građanin uputi na odsluženje vojnog roka, bez preduzimanja bilo kakvih zakonom određenih mera.
Onda vlada je dala sledeće obrazloženje: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što su regruti stariji od 30 godina, u statusu produžene regrutske obaveze...'' (sada ima jedan deo rečenice koji zaista ne razumem) ''i koji su na zakonom propisan način odlagali služenje vojnog roka do 35 godine života. Na taj način, a u skladu sa članom 61. stav 4. Predloga ovog zakona, ne mogu se obavezati posle granice od 30 godina života.''
Ovde kažete – neko može da odlaže služenje vojnog roka do 35 godine života, a mi kažemo – ''oni koji su navršili 30 godina života upućuju se na odsluženje vojnog roka'', a Vlada kaže – ne mogu se obavezati posle granice od 30 godina života. Potpuno besmisleno obrazloženje. Apsolutno nije shvaćena suština ovog amandmana. To je dokaz više koliko je Vlada neozbiljno pristupila razmatranju ovih amandmana.
Zato mi, gospodine Novakoviću, insistiramo da čujemo kakvo je to genijalno mišljenje Vlade o predloženim amandmanima. Ne zbog narodnih poslanika, kao što vi kažete – dobili smo u materijalu, zbog građana koji prate ovaj prenos. Mi se ne obraćamo samo jedni drugima, ne obraćamo se samo predstavniku Vlade, koga, uzgred budi rečeno, i nema ovde, nego se obraćamo građanima. Sutra će na te građane da se primenjuju odredbe ovog zakona. Zbog njih ovo i govorimo, da znaju šta im Vlada sprema.
Vi kažete – dobili ste u materijalu! Ako je to tako, ukinite TV prenose, šta onda imaju građani da gledaju nešto što oni nisu dobili u materijalu, baš zbog toga što nisu dobili, građani moraju biti informisani o tome šta se dešava u Narodnoj skupštini. Kako je moguće da šef poslaničke grupe vladajuće koalicije saspe onakvu salvu primedbi na Zakon o dijaspori?
Kako je moguće da gospodin Konstantin Arsenović predloži više od 10 amandmana na Predlog zakona koji dolazi od Vlade koju on podržava? To je zbog građana bitno! Nama narodnim poslanicima je mnogo toga jasno, ali bi bilo dobro da građani vide kako funkcioniše ta vladajuća koalicija koja im je obećavala brda i doline.
Sada, kada je došlo da se usvajaju ti, navodno, reformski i evropski zakoni – nešto škripi. Zbog toga smo tu primedbu, gospodine Novakoviću, uputili.
Bilo bi dobro da tu primedbu uvažite i da nam zaista kažete kakvo je mišljenje Vlade o svim amandmanima, bez obzira na to ko je podnosilac amandmana i bez obzira na to da li Vlada prihvata ili ne prihvata ovaj amandman.
Molim vas, da mi ovo vreme što sam produžio računate kao vreme ovlašćenog predstavnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ste, gospođo Čomić, brutalno prekršili član 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije zato što vi, kao predsedavajući, nemate pravo da komentarišete politički stav bilo kog narodnog poslanika i ne možete da date paušalnu ocenu da će Slađan Mijaljević da pogleda stenogram, pa da će onda da shvati koje članove Poslovnika je povredio. Ako je povredio neki član Poslovnika, vi ste dužni, kao predsedavajuća, da kažete – gospodine Mijaljeviću, povredili ste taj i taj član Poslovnika. Gospodin Mijaljević ni na koji način nije imao nameru da dezavuiše Ustav.
Ako ste primetili, gospođo Čomić, intencija je poslaničke grupe SRS da ukaže na činjenicu da je Vlada Republike Srbije ovakvim predlogom zakona prekršila Ustav Republike Srbije, i to član 45, koji uopšte ne govori o civilnoj službi, nego se govori o pravu pojedinih građana Srbije koji imaju svoja verska ili neka druga ubeđenja, da služe vojni rok bez oružja, a služenje vojnog roka bez oružja i civilna služba su dve potpuno odvojene kategorije.
Civilnu službu Ustav Republike Srbije ne poznaje. Ako je nekome trebalo da skrenete pažnju da je prekršen Ustav, trebalo je da to učinite Vladi Republike Srbije i ovde prisutnom predstavniku Vlade, gospodinu Šutanovcu, a nikako bilo kom poslaniku iz SRS.