Za razliku od vas, gospodine ministre, pridržavam se ovog Poslovnika. Njegov član 106. stav 2. kaže da govornik treba da priča o temi dnevnog reda. Vi nas optužujete dva dana da se bavimo politikanstvom, a ne ciframa. Pričala sam isključivo o ciframa, ali pošto sam shvatila u proteklih nekoliko nedelja da se vaša matematika i naša matematika razlikuju. Konstantno spominjete 15 milijardi, po nama je neka matematika 57. Vi spominjete 70,5. Pokušala sam sinoć da nađem razliku između naših brojki i shvatila sam da ste vi zapravo uračunali i oko 15 milijardi fiktivnih para za auto-put. Neverovatno je da će sledeće godine doći do njegove realizacije.
Zaista ne želim da odgovaram na to da bivši SVM. SVM je jedna od retkih stranaka koja zaista ima kontinuitet u svom radu.
Što se tiče Fonda za kapitalna ulaganja, on ima ogromna dugovanja zahvaljujući prethodnoj Vladi u kojoj ste vi, gospodine Dinkiću, učestvovali. Bez obzira što sada pričate kao da nemate nikakvih dodirnih tačaka sa tom nekom bivšom vlašću, bivšim režimom, kako vi to volite da kažete, ali vi ste učestvovali. Ta centralna vlast najbolje znate koliko duguje Fondu za kapitalna ulaganja i zašto taj fond zapravo ima dugove. Zato što jednostavno nije dobijao sredstva koja su nekada na papiru bila obezbeđena.
Zaista vas molim da stavimo sa strane to ko je iz koje stranke. Nisam vam spominjala juče da, možete da pogledate stenografske beleške, ja lično i SVM vama, nikome nije pretio žalbama. To su možda spominjali neki drugi poslanici. Molim vas, nemojte nas da mešate.
Zaista vas poštujem, jer ste tu sa nama i učestvujete u raspravi, ali nemojte se vi baviti politikanstvom.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici govoriću o amandmanu i koristiću preostalo vreme ovlašćenog predstavnika.
Savez vojvođanskih Mađara podržava ovaj amandman, gospođa Petrović kao i velika većina ili sve parlamentarne stranke. Ono što nije dobro je što pitanje trudnica politizujemo, odnosno svako želi da ubira jefitne političke poene. Novine nedeljama bruje o tome. Jedan dnevni list je počeo da priča o tome, ispitao predstavnike skoro svih stranaka, nas tada nisu pitali. Svi su se hvalili kako je to divan amandman, kako je to jako dobar amandman i onda smo ovde videli da neće biti adekvatne podrške, da on verovatno neće biti izglasan. Iskreno se nadam da će predstavnici poslaničke grupe iz koje dolazi gospođa Petrović koja je predložila amandman, svi glasati za taj amandman i da će svi ostali koji će biti prisutni sutra ujutru u danu za glasanje podržati to.
Zaista je istina da sada prvi put imamo 30% u ovom parlamentu, što znači da ima osamdesetak žena. Kada bi se samo one glasale za ovaj amandman, on bi imao velike šanse, naravno i uz podršku nekih opozicionih stranaka.
Ako mi dozvolite, želela bih u okviru ove diskusije da citiram ekspoze gospodina Ivice Dačića, premijera – u Srbiji se svake godine rodi 40 hiljada beba manje nego što je broj umrlih. Ako se ovakav trend nastavi, za dva do tri veka najdalje Srbija će ostati prazna. Sami neumoljivo idemo ka samouništenju. Poslednji je čas da se ovaj trend zaustavi. Zato će Vlada hitno izaći, ne sa strategijom, nego sa konkretnim merama za zaustavljanje biološkog nestanka. Pitam sada koje su te konkretne mere, kada pred nama danas imamo predlog koji ne može da se prihvati. Kada imamo, da ne kažem obećanje ludom radovanje da će od 2014. godine nešto drastično da se promeni.
Nažalost nisu sve žene te sreće da imaju zdravu trudnoću, koju mogu da iznesu do kraja, već moraju da budu na bolovanju zbog održavanja trudnoće i nažalost nisu svi parovi u Srbiji da mogu prirodno da planiraju porodicu, već svaki sedmi ili osmi par u Srbiji ima problema sa sterilitetom. O tome je juče govorila i koleginica iz DSS, ja prošle nedelje, a mi znamo kakvi su problemi sa procesom vantelesne oplodnje u našoj zemlji. Mnogi parovi čekaju i nekoliko meseci. Bez obzira što svi pričamo o ravnomernom regionalnom razvoju, nije svejedno da li ta trudnica, da li mladi bračni par živi u Jagodini, Beogradu ili u nekom drugom gradu. Nejasno mi je zašto ne možemo svi kada se toliko deklarativno zalažemo za podršku trudnica, da podržimo ovaj amandman? Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, SVM je u raspravi u načelu o budžeta rekao da ćemo podržati ovakav predlog budžeta jedino ukoliko se usvoje amandmani koji nam stižu iz Skupštine AP Vojvodine.
Nama je stiglo i mišljenje Vlade. Iznenađujuće ili ne, Vlada odbija sva tri predložena amandmana.
Zaista ne želim da ulazim u ponovnu diskusiju o tome o 7% čega, jer o tome smo pričali kada je predsednik Skupštine AP Vojvodine ovde obrazlagao pre tačno nedelju dana predložene izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, ali moram da naglasim da se jednostavno Ustav mora poštovati. Ako u Ustavu piše u članu 174. da 7% budžeta pripada AP Vojvodini i, ono o čemu se možda manje priča, da tri sedmine budžeta AP Vojvodine idu na kapitalna ulaganja, onda ste jednostavno ove amandmane, gospodine ministre, trebali da prihvatite.
Ovde imamo tri amandmana. Ovaj o kome trenutno raspravljamo se odnosi na član 1. i možda je on onako komplikovan i glomazan, jer su tu tabele, ali suštinu smo čuli od predlagača. Osnovno je da Skupština AP Vojvodine ne želi ovim da poveća budžet, da se nešto drastično menja, samo želimo da se ispoštuje Ustav i 7% i tri sedmine za kapitalna ulaganja, a to je jedino moguće predloženim izmenama koje su da se smanje ukupni prihodi i primanja u iznosu 32 milijarde, isto tako ukupni rashodi i izdaci.
Znači, predloženo je da se zapravo smanje ukupni prihodi zbog predloženih 43% akciza, tzv. unutrašnjih akciza, koje bi pripadale Pokrajini, da se ovde smanje 15 milijardi akciza na naftne derivate, 15 milijardi akciza na duvanske prerađevine i dve milijarde ostale akcize. Isto tako je predlog da se smanji za 28 milijardi tekući rashodi, a za četiri kapitalni izdaci. Zašto? Zato što je u ovom predlogu naglašeno da u prihode budžeta Pokrajine se računaju i transferi iz Republičkog budžeta, koji su najvećim delom namenjeni za finansiranje nadležnosti Republike na teritoriji AP Vojvodine i kao namenske transfere za finansiranje rashoda uglavnom za zaposlene u obrazovanju na teritoriji AP Vojvodine, ali i nenamenske transfere jedinica lokalne samouprave, što je zaista nejasno zašto se sve to sabira i onda se naša i vaša matematika, gospodine ministre, malo razlikuje. Kada bi sve ovo sabrali, onda bi značilo da samo transferi čine preko 66% ukupnih sredstava projektovanih u budžetu, čime se jednostavno onemogućuje ispoštovanje ustavne garancije da tri sedmine ide za kapitalna ulaganja.
Znači, predlog Skupštine AP Vojvodine je da se umesto transfernih sredstava ustanovama obrazovanja, osim visokog, namenskih i nenamenskih transfera jedinicama lokalne samouprave, prema kojima Pokrajina nema zakonskih obaveza i nejasno je zašto sve to sabiramo u iznosu od 32 milijarde dinara, Pokrajini ustupi 43% prihoda od akciza.
U nastavku rasprave kod ostalih amandmana ću da uzmem aktivno učešće.
Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati ove amandmane.
Zanimljivo je da smo pričali o tome da bi uglavnom kolege koji dolaze sa teritorije AP Vojvodine trebalo da podrže ovo, a nije jasno zašto. Trebalo bi svi, jer to je Ustav i ovo je najviši zakonodavni dom i svi bi trebali da poštujemo Ustav. Hvala.

Zahvaljujem na odgovoru, gospodine ministre.
Vrlo je pohvalno što ste vi jedan od vrlo aktivnih ministara koji učestvuje u raspravi. Ali, imali ste u svom izlaganju, nadam se, jedan lapsus. Nemojmo mešati žabe i babe. Ne možete pričati o finansiranju svih regiona. Znam da ste jedan od najvećih regionalista. Ali, u Ustavu, važećem Ustavu Republike Srbije, garantovano je finansiranju AP Vojvodine, samo toga, ne ostalih regiona.
Mi tražimo da se ispoštuje ne samo 7%. Hajde da pričamo malo o strukturi tih 7%, tri sedmine. Ne ulazim u to da li postoji osam ili… Hajde da pričamo malo o strukturi.
Sa druge strane, lapsus, spominjali ste Zakon o finansiranju regiona. Znači, ovde se spominje radna grupa. I dalje ne znamo kako ona izgleda, kada će se formirati, kad će početi ozbiljno da radi, ali u finansiranju AP Vojvodine, i sami smo svesni da to nedostaje.
Zaista je istina da od 2003. godine, još od Vlade gospodina Đinđića, se računaju i transferi za plate u školama. Međutim, tada je predloženo da će i osnivačka prava osnovnih škola biti preuzeta, ali osnivač tih osnovnih škola je i dalje republička Vlada, što je problem, što je nezaboravljeno. Ali, niko ne piše da transferi jedinicama lokalne samouprave treba takođe da se saberu. To je odrađeno za vreme prethodne Vlade gospodina Mirka Cvetkovića. Vaša stranka je to podržavala. Naša stranka je bila protiv toga. Neki su regionalisti, neki brane interese AP Vojvodine uvek, neki ponekad, neki samo u kampanji. Nemojmo dozvoliti da Vojvodina bude protočni bojler.
Kada pričamo o strukturi, poreski prihodi su 18,8 milijardi. Od toga je minimum…

Pošto ne mogu da koristim vreme, kasnije ću nastaviti. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, povredili ste član 105. stav 2. Narodni poslanik govori sa poslaničkog mesta u sali za sednice Skupštine po dobijanju reči. Ja jednostavno ne mogu da dobijem reč.
Kada sam završila svoje izlaganje, gospodin ministar mi je odgovorio. Imala sam pravo na repliku. On mi je opet odgovorio. Od tada je prošlo 45 minuta. Meni ne radi ova jedinica. Meni je uskraćeno pravo, kao narodnom poslaniku. Konstantno se javljam, vi prekidate, opet je neka nova lista. Nije mi jasno kako sam ponovo poslednja.
Jednostavno, morate da vodite računa o tome da svaka poslanička grupa iznese svoj stav, naročito kada gospodin ministar posle svakoga od nas može da priča i po nekoliko minuta, što je dobro. Zašto mi ne možemo da odgovorimo? Znači, ponovo moram da čekam, ko zna koliko, da dođem na red. Non stop pritiskam jedinicu, a vi me ignorišete. Da ne pričam o tome da dižem Poslovnik u poslednjih dvadesetak minuta. Leva strana je ignorisana. Gospodin je pričao. Niko ne vidi Poslovnik. Ne možemo elektronski da se prijavimo. Nije u redu. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani gospodine ministre, pre 45 minuta sam pokušala da vam odgovorim na to što vi tvrdite da ste ispoštovali Ustavom zagarantovanih 7%. Zanimljivo je da niko ne priča o strukturi. Samo da pričamo o izmenjenom Zakonu o budžetskom sistemu i da pričamo samo o poreskim prihodima koji su 18,8 milijardi. Ako pričamo o 7%, to je 57,3 milijarde. Zaboravljamo tri sedmine koje moraju da budu obezbeđene za kapitalna ulaganja, a to bi bilo 24,6 milijardi dinara za kapitalna ulaganja.
U jednom od svojih prethodnih izlaganja spomenuli ste i sopstvene realne prihode pokrajinskog budžeta, koji su bili 15 milijardi. Znači, procenjuju se na 15 milijardi. Recimo, da je to 18 milijardi od poreza na zarade, kao i od poreza na dobit pravnih lica. Od 18 milijardi do 24,6 milijarde nedostaju određena sredstva. Slobodnom matematikom možemo da izračunamo da je to skoro desetak milijardi.
Nejasno je kako AP Vojvodina da obezbedi taj iznos nedostajućih sredstava za kapitalna ulaganja da bi se ispoštovao Ustav, ako nema pravo na sopstvene prihode. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas se otvorila dosta velika rasprava o amandmanima Skupštine AP Vojvodine i SVM naravno podržava sva tri amandmana. Žao nam je što je Vlada u svom obrazloženju odbila baš svaki i ovo je ključni amandman. Pokušaću da sažmem suštinu koristeći vreme poslaničke grupe, kao i ovlašćenog predstavnika ukoliko bude potrebno.
Trenutno u članu 6. stoji da budžetu AP Vojvodine pripada 18% prihoda na dohodak građana i 42,7 na dobit preduzeća ostvarenog na njenoj teritoriji. Ovim predlogom se traži, odnosno predlaže da pored ovoga budžetu AP Vojvodine pripadne i deo prihoda od akciza, osim akciza pri uvozu, u visini od 43% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodine.
Sa druge strane, ono što je još veći problem, o čemu smo jutros i govorili, su ti transferi. Neki su koristili vrlo figurativne izraze da je budžet AP Vojvodine zapravo jedan protočni bojler gde stignu neke pare koje sutradan moraju već i da se isplate. Gospodin ministar mi je odgovorio na moje pitanje. Dva puta je spomenuo da što se tiče transfernih sredstava za finansiranja plata u obrazovanju da je to tako od 2003. godine. Za pitanje – zašto se nenamenski transferi lokalnim samoupravama nalazi tu, ne postoji odgovor. Predlog Skupštine AP Vojvodine je da se budžetu AP Vojvodine obezbede transferi, namenski transfer za finansiranje rashoda za zaposlene u visokom obrazovanju, transferi za poverene poslove u skladu sa zakonom kojim se utvrđuju nadležnosti AP Vojvodine, ali i nenamenska sredstva, ovo je valjda jedini način na koji je to moglo da se predloži, za obezbeđenje sredstava od ustavnog minimuma od 7% budžeta RS u 2013. godini.
U obrazloženju Vlade stoji nekoliko razloga ili argumenata zašto se ne prihvata ovaj amandman. Spominje se međunarodno iskustvo. Gospodin ministar je rekao da ne postoji primer u međunarodnoj praksi da se akcize ili određena vrsta ne plaćaju na centralnom nivou. Čuli smo u raznim obrazloženjima da ne postoji nigde na svetu ni da Vlada krši sopstveni Ustav ne razmišljajući o tri sedmine kapitalnih rashoda.
Sa druge strane, pitanje koje se ovde uopšte ne spominje, samo se spominje 2003. godina, zašto transferi lokalnim samoupravama? Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine ministre, ja ne znam ko koga ne sluša. Ja sam ovde od jutros i zaista vas slušam veoma pažljivo.
Sada nisam fokusirala svoje izlaganje na škole. Najviše sam fokusirala svoje izlaganje na transfere lokalnim samoupravama. Zašto? U proteklih nekoliko godina, kada smo usvajali budžet, do danas promenilo se nekoliko stvari. Moram da priznam da sada ne mogu napamet da vam kažem datum, u maju ili u junu ove godine, je Ustavni sud doneo odluku prema kojoj je proglasio protivustavnim 22 nadležnosti AP Vojvodina. Od toga je jedna od protivustavnih nadležnosti po Ustavnom sudu, ne želim politički da ulazim u to ko se slaže, to je tako, je upravo oblast lokalne samouprave. Zato se mi ne slažemo sa ovom metodologijom o kojoj ste vi pričali.
Ono što je izuzetno značajno i o čemu se nije govorilo je da su u prethodnom budžetu postojali tekući transferi za Fond za kapitalna ulaganja u iznosu od 3,7 milijardi dinara kojih sada u ovom budžetu nema.
Što se tiče SVM, svi su svedoci toga da se SVM vrlo često, vrlo usamljeno bori za Ustav i za garantovanih 7% i 3/7 u Narodnoj skupštini Republike Srbije prilikom donošenja svakog budžeta, rebalansa. Znate da jedne godine nismo glasali za budžet za razliku od ostalih, ali nam je izuzetno drago što nam se u ovoj borbi sada pridružuju ostali. Ne možete nas optuživati da se bavimo politikanstvom, jer se svaki put bavimo brojevima i ciframa. Hvala.

Kao prvo, u ovom amandmanu se ne spominje zaduživanje. Spominje se, odnosno predlaže se da deo prihoda od akciza u visini od 43%, znači čitam, pripadne AP Vojvodini.
Ne znam, gospodine ministre, da li ste imali prilike, raduje me što vas ovo zabavlja, kada je prošle nedelje predsednik Skupštine AP Vojvodine obrazlagao predlog Skupštine AP Vojvodine o izmenama Zakona o budžetskom sistemu rekao je ono što ću ja sada ponoviti – mi samo želimo da se poštuje Ustav. On je to vrlo slikovito prikazao. Bile su dve čaše na stolu. Jedna je bila puna, a jedna je bila skoro prazna. Bez obzira koliki je taj budžet, mi samo želimo 7% i 3/7 od toga. Ne želimo da to bude nešto više, nego želimo da se poštuje to što je Ustavom zagarantovano, najvišim pravnim aktom. U ovom slučaju ako su poreski prihodi 18,8 milijardi, znamo koliko je 7% od toga i znamo koliko su 3/7 od toga, jedino to zahtevamo. Ništa više i mislim da se svi slažemo oko toga.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, postoji problem što Vlada Republike Srbije ima 19 članova. Ovde sedi devet, a imamo pismeno obaveštenje o tome da će nedostajati sedam, što znači da ne znamo zašto troje od ministara nije ovde. Ja sa upravo svoje pitanje pripremila za gospodina Dinkića i za gospođu Kalanović, a niko nije ovde od njih, nadam se da će doći. No, u odsustvu ovo dvoje ministara, možda gospodin Vučić može da mi odgovori.
Postoji ogroman problem, o čemu je gospodin Pastor prošlog petka pitao gospodina Dinkića i nije dobio odgovor, a tiče se nedavno usvojenih izmena Zakona o budžetskom sistemu i kako se one reflektuju na mesne zajednice. Pitanje je, kako će mesne zajednice preživeti sledeću godinu, pošto ovim izmenama Zakona o budžetskom sistemu je ukinuta mogućnost sticanja sopstvenih prihoda ovih mesnih zajednica?
Mnogi od nas se deklarativno zaista zalažu za decentralizaciju, a opet je Vlada Republike Srbije predložila da se potpuno ukinu izdvojeni prihodi mesnih zajednica i samim tim će se onemogućiti mesnim zajednicama da funkcionišu na dosadašnji način ili da uopšte funkcionišu.
Pitanje Saveza vojvođanskih Mađara je, da li možda Vlada Republike Srbije planira u skoroj budućnosti, a mi vam to predlažemo, da predloži izmene Zakona o budžetskom sistemu, da bi rešili ovaj veliki problem.
Naime, na osnovu spomenutih izmena svim mesnim zajednicama su 6. novembra, znači pre nekoliko nedelja, blokirani računa, a 30. novembra, znači sutra će njihovi računi biti u potpunosti ugašeni. Da li ste svesni ovog ogromnog problema, realnog problema?
Kao što znamo, do sada su se iz gradskih ili opštinskih budžeta finansirale plate sekretara mesnih zajednica i deo materijalnih troškova, kao što su računi za vodu itd, ali ostali troškovi su se finansirali upravo iz ovih sopstvenih prihoda mesnih zajednica koji sada neće biti, koji će da nedostaju. Oni će primenom ovog zakona u budućnosti, nama je to jasno, biti pod prismotrom viših nivoa vlasti, pa će zapravo najniži nivoi lokalne samouprave, koje bi trebalo da budu zapravo najbliži građanima, biti gotovo obesmišljeni u potpunosti, odnosno onemogućeni u samostalnom delovanju.
Ukidanjem ovih računa, ukida se i samostalno delovanje mesnih zajednica. Mnoge stvari koje su važne za građane su mogle da se finansiraju i regulišu iz ovih sredstava, a sada se postavlja pravno pitanje, šta raditi u slučaju ranije sklopljenih ugovora o iznajmljivanju prostora ili izdavanju zemljišta mesnih zajednica? Jasno je da će se ovi prihodi slivati u trezor, ali da li to znači da mesne zajednice mogu da se jednostavno oproste od tih sredstava? Da li ste svesni ove štete? Hvala.

Zahvaljujem i zaista očekujem odgovor, jer ono što je najbitnije je da ovo jeste tako, da je ovo realan problem.
Predstavnici mesnih zajednica se žale da su im računi blokirani već nekoliko nedelja i da će sutra biti ugašeni. Ne znamo šta će se desiti i zbog toga SVM predlaže da se izmeni Zakon o budžetskom sistemu. Gospodin Dinkić je ovde ceo dan sa nama i proteklih nekoliko dana i biće kada nastavimo raspravu o budžetu, ali danas smo radili amandmane na Zakon o budžetu, a sada je poslednji četvrtak u mesecu i samim tim poslanička mogućnost je da se ministri izuzmu, naravno on će doći. Zahvaljujem vam se unapred na tom obećanom odgovoru.

Poštovani potpredsedniče, izvinjavam se, ali sistem uopšte ne funkcioniše. Ostala sam prijavljena još od prethodne rasprave, kada sam očekivala odgovor na svoje pitanje, tako da se sada nisam prijavila.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje će biti upućeno Ministarstvu zdravlja i RZZO, pošto na osnovu statistika upravo ovog fonda znamo da svaki sedmi ili osmi par u Srbiji ima problema sa sterilitetom.
U Republici Srbiji od 2006. godine, RZZO finansira postupak vantelesne oplodnje, a od 2010. godine svaka žena u Srbiji ima pravo na dva pokušaja vantelesne oplodnje.
Ona se vrši u Srbiji, trenutno u četiri državne klinike, to su KCS, KC Niš, KC Vojvodina i GAK Narodni front u Beogradu. Dakle, na dve klinike u Beogradu, jednoj u Novom Sadu i jednoj u Nišu, a kao što svi znamo, polovinom ove godine, zbog prebukiranosti ovih klinika i stvaranja dosta duge liste čekanja, čekanje traje i od dva do šest meseci, a neki parovi čekaju od letos ili od maja ove godine, ima nekoliko stotina parova i Republički fond se obratio Ministarstvu zdravlja za dobijanje saglasnosti za sprovođenje javne nabavke za uslugu vantelesne oplodnje i u privatnim klinikama.
Pre nekoliko dana je u medijima osvanula vest da je propao još jedan tender za uključivanje privatnih klinika u postupak vantelesne oplodnje, a moje pitanje na koje tražim odgovor je zašto se to desilo, pošto je ostalo nejasno, jer smo čuli sa jedne strane, jedno od obrazloženja da su svi ponuđači ponovo dostavili neispravne ponude, a pitanje je da li to zaista moguće i da li je to razlog povodom neuspeha ovog tendera.
Sa druge strane, čuli smo obrazloženje da država nema dovoljno para, novca za vantelesnu oplodnju i da je to razlog što poslednji tender nije uspeo.
Da li je to tako? Ukoliko je to tako još uvek postoji mogućnost da se za ove svrhe planiraju veća sredstva za narednu godinu.
Ono što je ohrabrujuće je da je pre dva dana objavljena vest na javnom servisu, da će se raspisati nova hitna javna nabavka za uključivanje privatnih klinika u proces vantelesne oplodnje o trošku države i da bi ovo trebalo da bude raspisano u ponedeljak i da neće trajati duže od dve nedelje.
Moje pitanje je da li to stoji, da li je to tako, da li će se ovom hitnom javnom nabavkom vantelesna oplodnja omogućiti za 450 parova što bi bilo izuzetno značajno.
Pošto smo čuli od direktora Fonda, o kaže da postoje sredstva, kako on kaže, žive pare ima RZZO, ako je to tako, zašto je ove godine po nekim procenama propušteno 100 beba, kada znamo kakav nam je natalitet.
Zašto mnogi parovi čekaju, zašto nekim ženama ističe vreme, biološki sat otkucava i zaista, kako je moguće da isti taj direktor RZZO za zdravstveno osiguranje kaže, što je dobro, da će država pomoći svim ovim parovima i kako je moguće da on kaže da će papiri koje su sakupili ovi parovi važiti do daljnjeg, kada svi znamo da nalazi briseva važe tri meseca, a nalazi hormona šest meseci.
Za svaku je pohvalu i izuzetno je dobro što ovi parovi imaju šanse da besplatno o trošku države imaju dva pokušaja u celoj Srbiji i za svaku je pohvalu je što je direktor izjavio i da će se uraditi sve da se njima pomogne.
Ono što je realno na terenu, da ovi parovi moraju mnoge analize da odrade privatno, da sve to plate i ono na šta treba da se obrati pažnja, jeste da je komunikacija između raznih ustanova na niskom nivou. Hvala.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas je "Svetski dan deteta", 20. novembar. Povodom toga bih želela najpre da konstatujem koji su to problemi sa kojima se deca u Srbiji danas suočavaju i da za kraj postavim pitanje Vladi Republike Srbije.
Poslanici SVM bi želeli da naglase značaj dece i da pozovu Vladu Republike Srbije da zaista postavi kao prioritet pitanje zaštite dece u Srbiji. Želeli bi da skrenemo pažnju na samo neke od problema koji karakterišu njihov život: siromaštvo, nejednak pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti, nejednak pristup kvalitetnom obrazovanju, isključenost one najsiromašnije dece iz programa socijalne zaštite.
Vlada Republike Srbije treba da nastavi i da intenzivira reformske procese koji treba da omoguće uključenost i jednake šanse sve dece, uključujući neophodne promene u sistemu obrazovanja, zdravlja i socijalne zaštite, koje bi osigurale da ona najranjivija deca mogu da ostvare sva svoja prava.
Nikako ne smemo dozvoliti urušavanje kvaliteta obrazovnog i zdravstvenog sistema. Navešću pet ključnih oblasti koje su definisane kao najvažnije, odnosno pet ključnih mera koje bi mogle da pomognu. Najpre, smanjenje
siromaštva dece. Svi smo, nažalost, svesni činjenice da su izdavanja za porodice sve manja i manja, da su procedure toliko komplikovane da, prema statistici, troje od petoro dece, koja imaju pravo na dečji dodatak, ne ostvaruju to pravo.
Druga mera je povećanje kvaliteta zdravstvene zaštite dece. Potrebno je smanjiti troškove lečenja, liste čekanja, modernizovati opremu u zdravstvenim ustanovama, poboljšati uslove lečenja u bolnici i jednostavno omogućiti roditeljima da bez stresa i bez dodatnih troškova budu uz svoje dete kada se ono leči u bolnicama.
Treća ključna mera je obuhvatanje svakog deteta kvalitetnim obrazovanjem. Uprkos donešenog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i inkluziji, neka deca su i dalje jednostavno isključena iz sistema obrazovanja.
Četvrta mera je omogućavanje svoj deci život u porodici, pošto su deca sa teškoćama u razvoju i dalje smeštena u izolovane ustanove, bez obzira na to što bi trebao da im bude omogućen život u porodici i zajednici. Osnovni razlog dovođenja ove dece u izolovane ustanove je upravo nemogućnost njihovih roditelja da odgovore na posebne potrebe dece.
Peta ključna mera koja se predlaže je da decu treba zaštititi od nasilja, jer na osnovu statistika nevladinih organizacija, nažalost, dve trećine dece, starosti od dve do 14 godina, je već iskusilo neku vrstu psihološke agresije ili fizičkog nasilja.
Ono što je najveći problem je zapravo pitanje da li postoji decentralizacija, jer bez obzira na nacionalni akcioni plan koji postoji i koji je aktuelan, on se slabo implementira, odnosno nisu usklađene ni akcije, ni mere u različitim sektorima i javnim službama koje se bave decom. Ne postoji sistemska evidencija o položaju dece i o uslugama koje su im dostupne.
Posle nabrojanih problema i ključnih mera koje se tiču dece u Srbiji danas i koje zahtevaju hitno rešavanje, kao i konstatovanja da i dalje vlada nedostatak koordinacije, mislim uglavnom na socijalni, zdravstveni i obrazovni sektor, odnosno da nisu koordinirane mere i akcije u različitim sektorima i javnim službama koje se bave decom, kao i da još uvek nije uspostavljena sistemska evidencija o položaju dece i uslugama koje su im dostupne, pitanje je kako teče implementacija Zakona o socijalnoj zaštiti, koji je donesen 2011. godine? Po tom zakonu lokalne samouprave imaju veliku odgovornost za obezbeđivanje lokalne socijalne zaštite, uključujući i dečju zaštitu.
Da li bi ministarstvo moglo da dostavi podatke kako teče implementacija ovog zakona, kako se taj zakon implementira, da li je socijalna zaštita i u realnosti decentralizovana i na koji način? Da li postoji dovoljno sredstava za to? Koje sve usluge za decu opštine mogu uopšte da obezbede iz svojih budžeta? Hvala.