Volela bih da kažem - poštovani gospodine ministre, ali pošto ministar nije u sali, ne mogu.
Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo je teško da za ovo kratko vreme koliko je ostalo mojoj poslaničkoj grupi, govorim o Predlogu budžeta za narednu godinu i da kažem sve što sam htela, pa bih zato odmah na početku naglasila da poslanici SVM neće podržati ovaj predlog u ovoj formi.
Budžet Republike Srbije za 2008. godinu se zasniva na ostvarenim makroekonomskim i fiskalnim rezultatima i procenjenim ostvarenjima tekuće godine, kao i na makroekonomskim projekcijama i ciljevima ekonomske politike za narednu godinu.
Što je veoma interesantno, u obrazloženju koje nam je dostavila Vlada stoji da su u prvoj polovini 2007. godine u Srbiji ostvarena povoljna makroekonomska kretanja, visok rast privredne aktivnosti, izvoza, uvoza i zarada. Pitam se - da li svi mi živimo u istoj zemlji, pošto ovo nije potpuno tačno i naravno da se ovo ne odnosi na sve zarade.
Činjenično stanje u našoj zemlji je od planirane viša, ubrzana inflacija i veoma visok spoljnotrgovinski deficit, izazvan rastom domaće tražnje iznad nivoa privredne aktivnosti, usled rasta domaćih i stranih kredita.
Dakle, predlog budžeta pred nama je najpre inflatoran, nije razvojan, ni socijalan i svakako je veoma relativan. Prikazana je ostvarena stopa inflacije od 8,5% naspram projektovanih 6. Mislim da su poštovani građani oni koji su zapravo iskusili, oni koji najbolje znaju koliko su se zapravo promenile cene proizvoda, životnih namirnica. Što je najžalosnije je da će na dalje povećanje stope inflacije da utiče veoma visoka javna potrošnja, nagle promene kursa i nedostatak konkurencije u proizvodnji, odnosno uticaj monopola na rast cena.
Makroekonomska politika u 2008. godini bi trebalo da bude usmerena na održavanje makroekonomske ravnoteže, stabilnosti, na stvaranje povoljnog ambijenta za investicione aktivnosti, što bi konačno doprinelo ostvarenju dugoročno održivih visokih stopa privrednog rasta. Na tim osnovama konačno bi se smanjila veoma visoka nezaposlenost i poboljšao bi se životni standard stanovništva.
Dakle, rast privredne aktivnosti treba zasnivati na kreiranju stimulativnog poslovnog ambijenta, na visokom rastu investicija, na povećanju efikasnosti privrede.
Očito je, međutim, da će sa završetkom privatizacije investicije opasti, neće dalje rasti, a s druge strane se, kao što sam pomenula, i dalje planira veoma visoka javna potrošnja, koja će rezultirati deficitom tekućeg računa platnog bilansa. Kao što znamo, deficit predstavlja ključnu makroekonomsku ravnotežu, a rezultat je bržeg rasta uvoza od izvoza.
Predlog budžeta koji je pred nama i cifre koje smo videli su zapravo veoma relativne. Jedan od najvećih nedostataka je da se ne vide donacije, krediti, zaduživanja, kao ni projekti iz Nacionalnog investicionog plana. Samim tim, nemamo tačan uvid sa koliko sredstava raspolažu pojedini budžetski korisnici.
Najosetljivije i najsloženije pitanje tranzicije Republike Srbije je izgradnja moderne strukture tržišta i tržišnih institucija. Da bi podigli stopu privrednog rasta i standarda stanovništva, u Srbiji mora da se stvore povoljni uslovi za kontinuiran, stalan i ubrzan rast izvoza.
Znači, povećanje prihoda iz izvoza je prvi uslov servisiranja veoma visokog javnog duga i obezbeđenje sredstava za finansiranje uvoza i same opreme, kao jednog od osnovnih uslova za ekonomski razvoj.
Sve u svemu, situacija je poražavajuća. Republika Srbija je u prethodnoj godini ostvarila veoma visok spoljnotrgovinski deficit, nezaposlenost je i dalje ostala na veoma visokom nivou i porasla je čak javna potrošnja, a ovim planiranim budžetom se u suštini ništa značajno ne menja po ovim pitanjima. SVM zato neće podržati predlog budžeta u ovoj formi iz više razloga.
Naglasila bih samo nekoliko njih, a to su da Vlada Republike Srbije nije ispunila predizborna obećanja, da su evropske integracije postale tercijarnog značaja, da se nigde ne planira podrška životnom standardu ljudi koji žive od poljoprivrede, ne planira se poboljšanje uslova života u ruralnim oblastima, da je položaj Vojvodine veoma loš. Juče smo više puta čuli da, nažalost, ne stižu sredstva iz republičkog budžeta u budžet AP Vojvodine, bez obzira na 7% koji stoje u Ustavu.
Ovde bih još naglasila, što se tiče samog Fonda za razvoj poljoprivrede Vojvodine, očekivan je ove godine još 41 milion dinara. Uglavnom bi se ulagali za sistem navodnjavanja zbog sanacije i mnogih problema koji su nastali usred ekstremne suše. Ni jedan dinar od ovih 41 milion nije stigao u Fond.
Kao najveći problem smatramo da je, jednostavno, Vlada zaboravila da je za privredni razvoj potrebna i stabilna politička situacija u zemlji.
Juče je gospodin Đelić, veoma mi je žao što trenutno nije u sali, pričao o situaciji Vojvodine i rekao nešto, kao "Bravo Vojvodino". Mislim da Vojvođanima nije potrebno "bravo", već njihove pare. Hvala na pažnji.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, prijavila sam se po Poslovniku pre dobrih pola sata, a reagovaću najpre na pitanje gospodina Varge, pa na odgovor gospodina ministra.
Gospodin Varga je negde oko 11.00 sati postavio pitanje da li smatrate da je zloupotreba službenog položaja to što se gospodin Tadić, za vreme trajanja predizborne ćutnje, dan pred izbore u Subotici, prošetao korzoom, jeo kukuruz i, samim tim, koristeći svoju funkciju predsednika Srbije, promovisao, naravno, DS i vašeg kandidata. Svesna sam da predizborna ćutnja znači ćutanje elektronskih medija, samo da vam kažem da su to prenosili elektronski mediji.
S druge strane – volela bih da čujete to što vam pričam, gospodine ministre – želela bih da vam kažem da je predsednik Srbije predsednik svih nas. Želim da citiram vas, rekli ste da on treba da promoviše političke ideje. U prevodu, želela bih reći, za informaciju građana koji prate ovaj prenos, to znači - političke stranke.
Svi znamo kako je gospodin Tadić 2004. godine postao predsednik Srbije. Naravno, on je predsednik svih nas i javno ste pozvali i ostale. Želim da naglasim da postoji, pored DS-a, više demokratski orijentisanih stranaka, između ostalih je i Savez vojvođanskih Mađara, kao manjinska stranka, koja je takođe pozvana i javno rekla svojim biračima da glasaju u drugom krugu za gospodina Borisa Tadića.
Znači, mi smo vam dali blanko podršku. Ispada kao da je gospodin Tadić pobedio zahvaljujući vašim biračima, a znate da nije tako. Svojim odgovorom ste, zapravo, biračima rekli da očekujete samo podršku DS-a, jer je gospodin Boris Tadić predsednik te stranke, i da će zahvaljujući isključivo vašim političkim idejama on pobediti na predsedničkim izborima.
Još jednom vas molim, ako možete, da odgovorite i na pitanje gospodina Varge i na moje pitanje, da li smatrate da je to bila zloupotreba službenog položaja i da objasnite da li ste u svom izlaganju hteli da kažete da on promoviše samo vaše političke ideje ili samo vašu političku stranku. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  kao prvo, javila sam se na repliku, poštovani gospodine Martinoviću, pre dobrih pola sata, a u međuvremenu je povređen i član 101. Poslovnika jer nisam dobila reč odmah po izlaganju govornika.
Želela bih, radi javnosti, da razjasnim neke poluistine koje je izneo gospodin Martinović, koje se tiču glasača pripadnika nacionalnih manjina. Kao što svi znamo, opšta je činjenica da je 2004. godine gospodin Boris Tadić pobedio za 270.000 glasova, faktički su glasovi pripadnika nacionalnih manjina opredelili ko će biti predsednik Srbije.
Pošto nam se predsednički izbori bliže, gori nam pod nogama, sada su dva najveća kandidata, gospodin Nikolić i naravno SRS, kao i Demokratska stranka, shvatili da bi se trebalo baviti pitanjima nacionalnih manjina. Kao što je to bilo i do sada, opet dobijamo prazna obećanja, nude nam se kule i gradovi. Nas zanima kakve će konkretne akcije biti preduzete.
Gospodin Pastor Balint, koji je spomenut u izlaganju gospodina Martinovića, govorio je o predloženom amandmanu za koji se priča da će biti prihvaćen, koji je zaista besmislen, jer po načelu demokratizacije svaka politička partija, bar u prvom krugu, na ovako bitnim izborima kao što je izbor predsednika Srbije, trebalo bi da ima svog kandidata. Samim tim, četiri mađarske partije će imati svog zajedničkog kandidata. Smatramo da pripadnici mađarske nacionalne manjine treba da imaju za koga da glasaju.
Naravno, besmisleno je tražiti 50.000 potpisa. Svi vi znate da smo mi manja politička partija. Zaista je besmisleno menjati taj broj kada je već u zakonu predloženo 10.000.
Molim vas da me saslušate.
Inače, samim tim što smo izjavili da u prvom krugu nećemo ponovo dati blanko podršku gospodinu Tadiću, nismo po automatizmu izjavili da ćemo podržavati gospodina Nikolića.
Ovim što vi predlažete, ako se taj amandman prihvati, zapravo bismo mogli odmah da organizujemo drugi krug sa dva najveća kandidata, što je zaista besmisleno ako pričamo o demokratiji.
Htela sam još da se osvrnem na to da ste pomenuli da imate pripadnike nacionalnih manjina u svojim redovima, kako u stranci tako i među narodnim poslanicima. O tome često priča DS, ali sada bih se osvrnula na to što ste vi rekli. Volela bih da vidim, pošto zaista imate predstavnika koji je mađarske nacionalnosti, da se on jednom javi za reč i za ovom govornicom iznese neki vaš konkretan predlog koji se zaista tiče interesa te mađarske nacije. Naravno da mi to ne očekujemo od vas, a pošto smo mi tu autentični predstavnici mađarske nacionalne manjine, volela bih da vidim da podržite barem jedan naš konkretan amandman i zahtev. Zahvaljujem na pažnji.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Nikoliću, prijavila sam se za repliku i zaista ne bih da zloupotrebljavam ovu govornicu za neke lične svađe i prepucavanja, kako bi narod rekao. Samo vam se zahvaljujem što ste ponovo dokazali kako SRS iznosi poluistine za ovom govornicom i na taj način pokušava da obmani narod, pa ja zato želim da objasnim neke stvari.
Kao prvo, za listu je i Savez vojvođanskih Mađara prikupio 10.000 potpisa. Mi nemamo ništa protiv toga da se na predsedničkim izborima, kao što to stoji u Predlogu zakona, ostavi cifra od 10.000. Toliko o tome.
Što se tiče naših predloga, od kada Savez vojvođanskih Mađara ponovo ima tri narodna poslanika u Skupštini Srbije, mi smo predložili devet amandmana. Gospodine Nikoliću, od maja pa do sada ste imali prilike devet puta da pritisnete zeleno dugme, kako vi, tako i ... ne očekujem svi vi, cela Srpska radikalna stranka, to je okej, ali vaši predstavnici nacionalnih manjina, isto tako i predstavnici nacionalnih manjina u Demokratskoj stranci, gde ih ima više.
Mi smo predložili amandmane koji su se ticali svih pripadnika manjina i za te amandmane su mogli da glasaju svi predstavnici. Niko, kako iz vašeg poslaničkog kluba, tako i iz drugog poslaničkog kluba, niko od tih iluzionih, nazovimo, predstavnika manjina, nije podržao naše amandmane. Znači, imali ste prilike i hvala.

Poštovani ministri, predsedništvo, gospodine predsedniče, narodni poslanici, najpre moram da izrazim veliko žaljenje što vidim veoma mali broj predstavnika Vlade.
Moje konkretno pitanje je upućeno gospodinu Lončaru, ministru prosvete. Ako je moguće, tražila bih sada odgovor od gospodina Đelića, ako ne, tražim pisani odgovor od gospodina Lončara.
Pre nekoliko meseci sam na Odboru iznela problem koji tišti većinu predstavnika nacionalnih manjina u Vojvodini, ali iznela sam konkretnu situaciju koja se tiče mađarske nacionalne manjine.
Problem koji se javio pre 13 godina je da je inspektor za mađarski jezik i književnost, savetnik gospođa Fazekaš Katalin, otišla u penziju i od tada smo zaboravljeni. Za teritoriju Banata ne postoji inspektor koji bi nadgledao rad u obrazovnom sistemu što se tiče mađarskog kao maternjeg jezika, nastavu mađarskog jezika i književnosti.
Smatramo da je ovo veliki problem i želeli bismo da u vrlo bliskoj budućnosti nađemo rešenje, adekvatan kadar, da se nađe inspektor koji bi se bavio tim pitanjima. Jer, postoji potreba, profesori i nastavnici smatraju da je ovo veoma veliki propust, da godinama za njih nisu organizovani adekvatni seminari i da ispada da svako radi po svome, da ne postoji neko jedinstvo. Oni ističu važnost ovog problema jer ranije, kada je gospođa Fazekaš Katalin vrlo dobro radila s njima, bili su mnogo složniji i samo izvođenje nastave je bilo mnogo kvalitetnije.
Da iskoristim preostalo vreme, još jednom bih se zahvalila predstavnicima Vlade koji su prisutni. Smatram da je veoma veliki problem što gospodin Vojislav Koštunica nije mogao da se pojavi.
Zaista shvatamo problem Kosova i Metohije, ali smatramo da konačno treba da se bavimo i nekim drugim pitanjima i interesantno je što se svi ovde zahvaljujete što je konačno došla prilika da razgovaramo na ovaj način. Mnoge druge zemlje imaju dan za postavljanje pitanja, pa treba i mi. Smatramo da ovo treba zaista da postane praksa. Hvala.

Da vas ispravim - Elvira Kovač, malopre ste me predstavili kao Martu, u ime Saveza vojvođanskih Mađara.
Jako mi je žao što ministar spoljnih poslova nije prisutan, ali bih molila usmeni odgovor od gospodina Đelića.
Nekoliko poslanika do 30 godina starosti i ja smo ove nedelje, pre nekoliko dana, bili u Briselu, u NATO komandi, jedan dan, a drugi dan u Monsu, u Šejpu, gde smo slušali predavanja o tome koliko ta organizacija želi, čeka, zove Srbiju, a stav naše Vlade je da mi, jednostavno, ne želimo da uđemo u NATO.
Svi znamo koje su stranke, između ostalog je i SVM, za evroatlantske integracije. Jedino nam je nejasan stav naše Vlade, da li smo mi zapravo za ulazak u NATO ili ne. Želeli bismo da, radi nas, radi naših birača, kao i javnosti, čujemo obrazloženje kakav je stav Vlade.
Razumemo da tu postoje neke nesuglasice između najvećih partija koje čine Vladu, ali baš zato bismo voleli da čujemo neki konkretan odgovor kakav je naš stav u vezi s tim pitanjem.
Idealna prilika bi bila na proleće, za nekoliko meseci, u aprilu, samit u Bukureštu, gde je trebalo da budemo pozvani zajedno sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, a sada je pitanje da li ćemo uopšte biti pozvani.
Što se tiče tehničkog sporazuma, bilo je očekivano da će Srbija da potpiše taj sporazum, međutim, trenutno je sve to stopirano. Ako možete, gospodine Đeliću, da odgovorite. Hvala vam.

Poštovani predsedniče, Predsedništvo, narodni poslanici, dame i gospodo, Akademska zajednica Srbije i veliki deo društva je u iščekivanju tumačenja Skupštine Srbije o izjednačavanju statusa ranije diplomiranih i mastera.
Pokušaj da se ova dilema razreši pretočen je u Predlog tumačenja odredaba člana 127. stava 1. i 2. Zakona o visokom obrazovanju, a on glasi (bio je više puta citiran ovde, ali dozvolite mi): "Mora", naglasila bih ovo mora, ''biti izjednačen status lica koja su stekla ili će steći naziv po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju sa statusom lica koja budu stekla nazive koje predviđa ovaj zakon". Dakle, lica koja su stekla sedmi jedan stepen stručne spreme (diplomirani pravnik, diplomirani inženjer), izjednačeni su sa onima koji steknu naziv master.
U Predlogu tumačenja zakona konkretno piše: ''Lice koje je steklo, ili stekne odgovarajući akademski, stručni ili naučni naziv prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, zadržava pravo na njegovo korišćenje u skladu sa propisima prema kojima ih je steklo''. Još piše: ''Lice iz stava 1. ovog člana može tražiti od visokoškolske ustanove u kojoj je steklo naziv da mu u postupku i pod uslovima propisanim opštim aktom visokoškolske ustanove, u skladu sa kriterijumima za usklađivanje stečenih naziva koje propisuje Konferencija univerziteta, odnosno Konferencija akademskih studija, utvrdi da ranije stečeni naziv odgovara nekom od naziva iz člana 95. ovog zakona''.
Podsećam da je Zakonodavni odbor Skupštine Srbije već krajem jula ove godine predložio Skupštini usvajanje autentičnog tumačenja Zakona o visokom obrazovanju po kome se prava diplomiranih i mastera izjednačuju.
Posle dana za glasanje, koji će, nadamo se, biti što pre, i donete naše odluke, odluke Narodne skupštine, znaće se da li ima potrebe za raspisivanjem master studija, iako su i ove godine univerziteti požurili i većina njih je već raspisala konkurse za upis na dodatne master studije.
Ovo pitanje o kome sada raspravljamo je veoma zainteresovalo javnost jer se odnosi na veliki broj diplomiranih akademaca. Mada je ono samo jedan od suštinskih problema koji su se pojavili na fakultetima po prelasku na novi režim studiranja usklađen sa, ovde više puta spominjanom, Bolonjskom deklaracijom.
Srbija je, kao što svi dobro znamo, 2003. godine postala deo velike evropske univerzitetske porodice. Zajednički cilj, proklamovan ovom deklaracijom, jeste kreiranje jedinstvenog evropskog prostora visokog obrazovanja, i to do 2010. godine. Po Bolonji, nastavni planovi i programi usklađeni su sa ostalim evropskim univerzitetima i, naravno, uveden je evropski sistem prenosa bodova. Takođe, uvedene su stepenovane studije, što bi značilo da će se diploma po novom sistemu obrazovanja sticati posle treće, četvrte ili pete godine studija.
Ukoliko Skupština izjednači prava diplomiranih i mastera, studenti ne treba da upisuju master studije na fakultetima koje su već završili zato što će time dobiti zvanja koja već poseduju, a za ovu uslugu će platiti više desetina hiljada dinara. Još jednom naglašavam da je Zakonodavni odbor Skupštine predložio izjednačavanje prava. U skladu sa njihovim tumačenjem i u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju moguća je zamena diploma.
Ostalo je nejasno pitanje fizičke zamene diploma. Pretpostavlja se da će većina fakulteta opstruirati ovu zamenu. Od fakulteta se, pak, očekuje da svakom diplomiranom koji dođe i traži da mu se izda master diploma izađe u susret, bez polaganja bilo kakvih razlika u ispitima i uz plaćanje administrativnih troškova.
Ovo pitanje nije jednostavno, zapravo je veoma složeno. Problem je što ova zamena diploma podrazumeva da 80% gradiva, plana i programa, treba da bude isto sa programom mastera, a to je trenutno moguće za svega pet-šest generacija unazad. To sami fakulteti treba da procene, to je njihov zadatak. Jer, kada se nekom izdaje master diploma, uz nju je potrebno dodeliti broj bodova i izdati tzv. dodatak diplomi. To je nemoguće uraditi sa onim diplomiranima koji nisu radili po novim planovima i programima, odnosno nisu slušali predmete koji mogu da se vrednuju na ovaj način, znači, sistemom bodova.
Postoji još jedno pitanje − smatram da se zbog tog pitanja cela ova rasprava i vodi − a to je nastavak studija. Masteri i diplomirani bi trebalo da pod potpuno jednakim uslovima konkurišu na doktorske studije, odnosno da fakulteti ne prave razliku i diplomiranima postavljaju veće uslove nego masterima.
Zaključila bih da Skupština kasni sa rešavanjem ovog pitanja, a da su univerziteti i ove godine, kao što sam spomenula, vrlo požurili sa raspisivanjem konkursa za upis na master studije.
Univerziteti su očigledno, što je svima nama jasno, raspisali konkurse kako bi ubrali dodatne prihode od manje obaveštenih studenata ili od neodlučne dece. Ova situacija nažalost samo prikazuje kakva anarhija trenutno vlada u našem visokoobrazovnom sistemu.
Ohrabrila bih studente da jedino oni akademci koji su master studije upisali na fakultetima na kojima nisu diplomirali i oni koji su završili studije po novom programu, po ovom pitanju zaista ne treba da brinu.
Strašno je poražavajuće da nije poznato kada će se odlučivati o broju studenata postdiplomskih studija čije će se obrazovanje finansirati iz budžeta.
Sve u svemu, zbog političkog otezanja sa jasnim odlukama i oportunizma Univerziteta koji je ćutao i merkao kakva će biti Vlada, propušteno je već godinu dana, tačnije, skoro dve godine u obrazovanju naučnika. Prošle godine je, naime, bio veoma slab upis na master i doktorske studije, a ove godine je sve krenulo na naopak način.
Najzainteresovaniji za ovo pitanje su, svakako, oni koji žele da uče. Za dobre, vredne studente, mlade naučnike, na kraju, nije toliko ni bitno kakva će se odluka doneti. Bitno je samo da se ona donese što pre, da bi oni koji godinu-dve čekaju da im se na neki način reši status konačno znali šta da rade. Na kraju bih samo naglasila još jednom da sa ovom odlukom Skupština kasni, za šta smatram odgovornim stranke vladajuće koalicije. Naravno, SVM će glasati za izjednačavanje prava diplomiranih i mastera. Hvala na pažnji.