Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici i građani Srbije, pred nama se danas nalazi izuzetno važan Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu za program čvrstog otpada, faza tri, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, a isto tako i Predlog zakona o kreditnom aranžmanu između Republike Srbije i Francuske razvojne agencije, koji se takođe odnosi na program čvrstog otpada.
Ovi predlozi zakona su, dakle, izuzetno važni i pokazuju da imamo kontinuitet kada govorimo o ulaganju u čvrsti otpad, odnosno u sistem upravljanja čvrstim otpadom u Republici Srbiji i konkretno se odnosi finansiranje na izgradnju regionalnih centara.
Želela bih da vas podsetim da na današnji dan u toku imamo izgradnju u nekoliko regionalnih centara, a pre svega to su kapitalni zeleni projekti koji se odvijaju u Republici Srbiji, „Kalenić“, regionalni centar kao najsveobuhvatniji i najveći po broju stanovnika, čije će potrebe zadovoljiti i po broju otpada, po količini otpada na godišnjem nivou, svakako zavređuje pažnju. Radovi su intenzivni. Dakle, svakodnevni na „Kaleniću“. „Kalenić“ će obuhvatati 15 jedinica lokalne samouprave.
Izuzetno je važno izgraditi regionalne centre, što je svakako veliki posao. Na dokumentaciji se radi i godinama, a isto tako i na izgradnji. Mi trenutno radimo na izgradnji sanitarne deponije koja će upravo moći da apsorbuje svu tu količinu otpada iz 15 jedinica lokalne samouprave. To se radi po svim evropskim standardima i upravo zahvaljujući saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Francuskom razvojnom agencijom mi imamo mogućnost da vidimo koje su to najbolje tehnologije koje se koriste u Evropi i svetu, a isto tako da imamo i konsultante, kada govorimo o čvrstom otpada koji mogu da na najbolji mogući način pripreme dokumentaciju i da budu podrška i prilikom izgradnje i praćenja, dakle, izgradnje svih tih objekata.
Takođe, kada govorimo o regionalnim centrima neophodno je pomenuti i tretman mehaničko-biološki, dakle, čvrstog otpada i sva postrojenja koja obuhvataju, odnosno njihova izgradnja, kako bi se otpad tretirao na taj način, odnosno kako bi u što boljoj meri iskoristili otpad i omogućili da on ima novu upotrebnu vrednost. Naravno, onaj otpad od kog to možemo da uradimo i samim tim bi poštovali principe cirkularne ekonomije kao jednog od najvažnijih stubova zelene agende a isto tako u Republici Srbiji i povećali procenat reciklaže.
Kada govorimo regionalnom centru Kalenić, neophodno je pomenuti da opštine koje će gravitirati ka tom centru su Valjevo, Lajkovac, Ljig, Mionica, Osečina, Ub, Koceljeva, Vladimirci, Obrenovac, Barajevo, Lazarevac, Ljubovija, Mali Zvornik, Krupanj i Loznica. Ono što je važno, u svim ovim jedinicama lokalne samouprave, u većini njih će se izgraditi, u nekima i transfer stanice i reciklažna dvorišta, ali, isto tako, ono što je najvažnije jeste i zatvaranje nesanitarnih deponija, dakle deponija koje su ove opštine koristile decenijama. Naravno, preduslov za zatvaranje deponija jeste izgradnja sanitarne deponije. Mi, nažalost, nemamo u Republici Srbiji veliki broj sanitarnih deponija, ali upravo zahvaljujući ovim sredstvima koje obezbeđuje Vlada Republike Srbije smo rešeni da problem čvrstog otpada u Republici Srbiji rešimo po najsavremenijim standardima.
Ono što nas čeka, pored svih ovih infrastrukturnih projekata koje sam pominjala, takođe će se nabavljati i neophodna oprema u vidu opreme za reciklažu, odnosno u vidu kamiona smećara i kanti i kontejnera koje su namenjene upravo i za selekciju odnosno separaciju otpada.
Kada govorimo o regionalnim centrima, ono što moram takođe da istaknem jeste regionalni centar Pirot koji izuzetno dobro radi. Građani u tom okrugu nemaju problema sa upravljanjem čvrstim otpadom. U ovom trenutku se odvijaju radovi na kompostani, a veoma brzo kreću radovi i na izgradnji sanitarne deponije u regionalnom centru Pirot, koji obuhvata Pirot, Babušnicu, Belu Palanku i Dimitrovgrad.
Sve su ovo izuzetno značajni projekti čije projektovanje i sama izgradnja traje jako dugo, izuzetno puno sredstava treba odvojiti kako bi sistem čvrstim otpadom funkcionisao na najbolji mogući način.
Ono što je važno, pored ovih radova, jeste i edukacija građana, kad kažem građana mislim na sve građane, ali mislim i na ljude koji su na rukovodećim pozicijama u javno-komunalnim preduzećima koji vode regionalne centre odnosno preduzeća, gde je neophodna i njihova edukacija kako bi oni mogli dalje građanima i korisnicima usluga da približe ceo ovaj sistem otpada i da naučimo svi zajedno koliko je važna i primarna separacija i razdvajanje otpada i da se to sve radi pravilno, kako bi i regionalni centri radili u punom kapacitetu, jer oni mogu da rade u punom kapacitetu samo kada ima dovoljno otpada koji generišu svi, privreda i građani u svojim domaćinstvima.
Uskoro očekujemo i proširenje regionalnog centra "Sve je Mačva" u Sremskoj Mitrovici. To je takođe regionalni centar koji postoji, ali neophodna je njegova dogradnja i poboljšanje i pojačavanje kapaciteta, Sremski okrug, Sremska Mitrovica, Bogatić, Ruma, Šabac, Šid. Početak izgradnje očekujemo negde do juna meseca.
Regionalni centar Sombor. I dalje je dokumentacija u fazi pripreme, ali su finalne pripreme u toku. Očekujemo izbor izvođača u narednim mesecima. Ono što je važno jeste da su to sve međunarodni tenderi, međunarodne nabavke, gde mogu da se nadmeću najbolje i domaće i svetske kompanije koje imaju referencu vezano za čvrsti otpad, ali ne samo za otpad. Kada govorimo o regionalnim centrima, neophodna je široka podrška i znanje i učestvovanje različitih inženjerskih struka, s obzirom na specifičnost svih ovih projekata.
Ono što je planirano u perspektivi i sa ovom trećom fazom, pored izgradnje regionalnih centara, jeste i zatvaranje nesanitarnih deponija. Mi imamo izuzetno visok budžet i naš u ministarstvu, koji je sve veći i veći bio iz godine u godinu, a u odnosu na pre 10-15 godina je nekoliko puta uvećan. Takođe se bavimo zatvaranjem nesanitarnih deponija, ali samo bih želela još jednom da ponovim da nije lako zatvoriti nesanitarnu deponiju.
Dakle, mi imamo sredstva, imamo često i dobre projekte, u ranijim godinama smo i mi kao Ministarstvo finansirali projektovanje za zatvaranje deponija, ali najveći je problem kada zatvorite deponiju ako nemate u blizini ili u regionu sanitarnu na koju mogu građani odnosno jedinice lokalne samouprave da odlažu otpad.
Mi smo u prethodnih nekoliko godina zatvorili nekoliko nesanitarnih deponija, o tome ću takođe da pričam, i o onima koje su u toku zatvaranja. Dakle, to su jedinice lokalne samouprave koje su rešile gde će odvoziti otpad kada im se zatvori nesanitarna deponija.
Kada govorimo o regionalnim centrima, moram da se vratim i na to da ćemo u narednom periodu raditi na regionalnom centru u Novoj Varoši, u Inđiji, ali ne mogu a da ne pomenem i regionalni centar Novi Sad. Dakle, to je izuzetno važna deponija koja će obuhvatati Novi Sad, Bačku Palanku, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Srbobran, Temerin i Vrbas.
Dakle, sredstva za ovu deponiju, odnosno za ovaj regionalni centar koji će biti takođe po najsavremenijim standardima su obezbeđena delom iz IPA projekta, dakle, donacija, a veći deo Vlada Republike Srbije je opredelila kako bi taj region što pre radio po najboljim merilima. Očekujemo i tu uskoro izbor izvođača, obzirom da prethodni postupci za izbor izvođača su propali iz različitih razloga, ali ne odustajemo, jer grad Novi Sad mora da ima savremeni regionalni centar, kao što to ima i grad Beograd i sve one nemile slike i ružno što se događalo u prošlosti, a naročito kada su bili učestali požari na deponiji Vinča, to je sada prošlost i takvi regionalni centri zaslužuju da imaju i svi veliki gradovi u našoj zemlji.
Pored ovih regionalnih centara koje mi radimo kao Ministarstvo životne sredine, ne smem da propustim da kažem da i Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture takođe ima u svom opisu i u svojim sredstvima odvojenim, odnosno u budžetu nekoliko deponija, odnosno regionalnih centara koje se radi kroz Ministarstvo građevine. To je samo da kada pričamo o zaštiti životne sredine i ekologije mi vidimo da je čitava Vlada rešena da reši višedecenijske probleme i da unapredimo kvalitet i vazduha, i vode, i zemljišta i da smo svi fokusirani i komunalne probleme, ali i na ubrzanu izgradnju zelene infrastrukture.
Zato kad kažem budžet, ne samo koji se odnosi na Ministarstvo životne sredine, nego već kada vidite na nivou čitave Vlade, naročito kada budemo pričali o aerozagađenju i kada budemo govorili o tome koliko je Ministarstvo rudarstva i energetike takođe sredstva odvojilo, vi vidite da su to izuzetno, izuzetno velika sredstva koja su namenjena upravo poboljšanju životne sredine i boljeg kvaliteta života svih građana Srbije.
Ono što moram da pomenem kada pričamo o regionalnim centrima, to je naravno regionalni centar za koji smo svi čuli da je neophodno da se radi, gde imamo i najviše problema, a to je regionalni centar Duboko – Užice. Moram još jednom da podsetim građane Srbije da mi kao Vlada Republike Srbije smo bili spremni da damo samo u jednoj fazi 30 miliona evra da se taj problem sanira. Problemi su izuzetno veliki, a isto tako je bilo i nepoverenje građana da ćemo to uraditi i da ćemo rešiti taj problem, a isto tako i građana koji ne žele regionalni centar na toj lokaciji, koja je predviđena za isti još 2005. godine. Dakle, 2005. godine neko je rekao za Duboko – Užice, da će tu biti regionalni centar. Čitav region se saglasio sa tim. Tada su građani bili za to i želeli da reše još tada problem upravljanja čvrstim otpadom. Na današnji dan građani tu ne žele regionalni centar.
Moje je da kažem, kao potpredsednik Vlade i kao ministar zaštite životne sredine, da Vlada Republike Srbije odvaja sredstva i da sredstva imamo obezbeđena. Molim i građane iz tog regiona i sve opštine koje učestvuju u regionalnom centru i koje su učestvovale u regionalnom centru i koje su učestvovale u formiranju regionalnog preduzeća i koje su imale i svoja prava i obaveze, dakle, to je njihovo bilo kako će oni to da regulišu između sebe, da dobro razmisle i da razgovaraju, dakle, sa svim relevantnim činiocima, da ne bi trebalo da propuste takvu priliku, zato što u prethodnom periodu država nikada nije bila spremna i nikada tolika sredstva nije odvojila. Kažem, 30 miliona evra za prvu fazu. Naravno, tu onda imamo još nekoliko miliona evra za kompostanu, pa onda imamo transfer stanice u drugim opštinama, pa reciklažna dvorišta, pa onda imamo opremu, kamione i kante. Tako da, to su izuzetno, izuzetno velike pare koje smo mi spremni da odvojimo.
Sada iz objektivnih razloga, zato što je tamo bilo puno problema, a najstrašniji na kraju je bio požar, koji je trajao dugo, koji se na svu sreću lokalizovao, moramo da idemo, odnosno pre svega jedinica lokalne samouprave i regionalno preduzeće, u sanaciju i stabilizaciju terena, a onda u nekom sledećem koraku u izgradnju regionalnog centra, ukoliko, još jednom podvlačim, bude bilo volje i podrške građana i naravno svih skupština opština. Vlada Republike Srbije, ja sam sigurna, ko god bude obavljao ovu dužnost, ko god bude bio ministar zaštite životne sredine i premijer, sigurno će pokazati ponovo spremnost da se odvoje velika sredstva da bi tom regionalnom centru ponovo vratili funkciju i kako bi radio po najsavremenijim standardima.
Teren je, da kažem, nezgodan, ali to svakako bolje će znati struka da vam kaže o tome, ali nažalost, spram ovog mog iskustva dosadašnjeg, niko nije predložio drugu lokaciju, niti u Užicu, niti u bilo kojoj drugoj jedinici lokalne samouprave. Sigurna sam da će se, kada prođe još neko vreme, čitav regionalni centar obratiti Vladi Republike Srbije i da ćemo onda zajedničkim snagama da izgradimo i Užice – Duboko.
Kada govorimo o zatvaranju deponija, ono što sam i htela da kažem, odnosno nesanitarnih deponija, koje su ruglo Srbije i neretko se nalaze i u centru grada i blizu naseljenih mesta, dakle i stambenih zona, onog trenutka kada se zatvori nesanitarna deponija, ona mora i da se sanira, da se sanira po propisima, kako ne bi bilo zapaljivo. Da se, dakle, urade i folije i biotrnovi i svašta još nešto od te opreme koja se koristi i u svetu i u Srbiji vezano za upravljanje čvrstim otpadom, ali isto tako i na kraju da se ozeleni, a najbolje je kada može i ta lokacija da koristi građanima, da promeni neku namenu i da bude neka zelena oaza i da građani sve ono što su gledali 20, 30, 50 godina, ruglo, mogu napokon da koriste u druge svrhe, da ne kažem prave svrhe, a pre svega za rekreaciju, jer to se najčešće i događalo.
Dakle, 11 je zatvoreno nesanitarnih deponija za četiri godine. To su Ruma, Požega, Šabac, Prijepolje, Bogatić, jalovište Zajača u Loznici, u Čačku deponija „Prelići“, u Trsteniku deponija – prva faza, u Bečeju, u Priboju – prva faza, u Zrenjaninu je zatvorena deponija. Na današnji dan imamo na tri lokacije radove. To je u Subotici deponija, u Subotici imamo dobar regionalni centar koji radi punim kapacitetom i neophodno je bilo zatvoriti deponiju, kako ne bi više neodgovorni pojedinci koristili tu lokaciju za odlaganje nepravilno otpada, da bi izbegli sve ono što je njihova dužnost ka regionalnom centru, u smislu i odvoženja otpada i verovatno određena nadoknada da bi regionalni centar primio otpad. Onog trenutka kada završimo Suboticu, kompletno saniranje i kompletnu rekultivaciju te deponije, moći ćemo da kažemo da je taj okrug za primer.
Dakle, u toku je Subotica, Prokuplje – druga faza, nedavno sam tamo bila. Topola, to je takođe deponija koju smo pre nekoliko godina obećali i građanima, obećali i odbornicima. Sećam se, tamo su me čekali odbornici koji i nisu bili iz vladajuće većine, koji i tada nisu verovali da ćemo to zatvoriti, obećali smo da ćemo zatvoriti. Ali isto tako, opština Topola je rešila problem, u smislu da odvoze otpad na regionalni centar koji je u neposrednoj blizini, odvoze na propisan način na regionalni centar koji ima sve uslove da primi otpad iz Topole.
Uskoro planiramo, kada počne sa radom i transfer stanica u Smederevu, da zatvorimo i smetlište u Smederevu. Ali isto tako, i valjevska deponija. Molim građane, pošto u Valjevu takođe deponija pravi veliki problem svima, da budu strpljivi, da su sredstva u budžetu odvojena za konkurs koji je namenjen zatvaranju nesanitarnih deponija i nadam se da će se i grad Valjevo, a i drugi koji imaju sličan problem, ali isto tako imaju i rešenje šta će sa svojim lokalnim otpadom kada se zatvori deponija, konkurisati i da ćemo moći uskoro da zatvorimo i valjevsku deponiju i još mnoge druge. Valjevo će moći sa lakoćom da se zatvori, odnosno da krenu i radovi, zato što uskoro očekujemo, do kraja godine ili početkom sledeće godine, početak rada na Kaleniću sanitarne deponije.
Ono što je važno, pored sanitarnih deponija i zatvaranja nesanitarnih, često Ministarstvo životne sredine, odnosno iz godine u godinu, raspisuje konkurs i za uklanjanje divljih smetlišta i manjih deponija i svega onoga što uvek, nažalost, prvo vidimo i što nam svima smeta. Mi smo u prethodnih nekoliko godina očistili oko hiljadu divljih deponija i smetlišta. Počeli smo od broja koji je bio negde 3.500 registrovanih tih divljih smetlišta i manjih deponija. Naravno, i ove godine očekujte da će, pre svega se obraćam jedinicama lokalne samouprave, uskoro biti raspisan i taj konkurs, ali naravno, ono što je uvek uslov i što najviše pazimo i za šta smo imali do sada uspeha jeste da lokacije koje očistimo ne dozvolimo svi zajedničkim snagama da se ponovo naprave smetlišta na tim lokacijama.
Mogu reći da smo zadovoljni rezultatom. Naravno da postoje uvek neodgovorni pojedinci, naravno da postoje uvek jedinice lokalne samouprave koje nisu u stanju da sačuvaju te lokacije, ali veliki broj deponija se nije vratio, odnosno tih smetlišta na tim lokacijama. Pre svega se zahvaljujem građanima iz tih jedinica lokalne samouprave, pošto oni čuvaju te lokacije, oni prijavljuju neodgovorne pojedince i oni su verovatno promenili svest i ne čine te stvari kakve su činili u prošlosti. Tema životne sredine je izuzetno važna, nekoliko poslednjih godina je u fokusu, nekad sa razlogom, nekad bez razloga, odnosno nekad iz dobre namere, nekad iz zle namere.
Uvek pominjem da je to zajednička borba svih nas i da moramo da budemo svi dakle, na istom zadatku kako bi učinili kvalitetniji i bolji život i unapredili kvalitet životne sredine, zaštitili prirodu, svi mi zajedno za bolju budućnost upravo svakoga od nas, i za zdraviju i čistiju životnu sredinu.
Kada govorimo o deponijama, i naravno, koliki je benefit za građane, pored ružne slike, pored toga što je zagađeno i zemljište i vode, ono što takođe, najviše utiče na kvalitet vazduha i aero zagađenje jeste u velikoj meri i taj otpad, koji se tu generiše godinama i decenijama i u značajnoj meri narušava kvalitet vazduha. Tako da, kada govorimo o zaštiti vazduha sve je izuzetno povezano, evo sada smo pričali o otpadu, ali isto tako to je jedna od mera za poboljšanje kvaliteta vazduha.
Mi kao Ministarstvo se trudimo da imamo čitav set mera da poboljšamo kvalitet vazduha u čitavoj Republici Srbiji, jer naravno, nije dovoljno zatvoriti jednu deponiju, nije dovoljno promeniti jedan kotao, ali sada već nakon već nekoliko godina i nakon kontinuiteta koji imamo, kada govorimo o konkursima i da na svakom konkursu smo imali veoma veliki broj zahteva, veoma veliki broj kvalitetnih projekata, da na svakom konkursu je učestvovalo preko 50 jedinica lokalne samouprave, da smo za svaki ostavljali između 300 i 800 miliona dinara, u zavisnosti od godine, da smo nekada i dodatna sredstva obezbeđivali kako bi ponovo pustili konkurs koji je namenjen kvalitetu vazduha, odnosno unapređenju istog.
Moram tu svakako podsetiti sve da pored zamene kotlova u javnim ustanovama, važna je biti i zamena kotlova u individualnim domaćinstvima. Mi sada, trenutno, imamo u toku upravo konkurs koji je namenjen i individualnim ložištima i zameni kotlova u javnim ustanovama. Nadam se, takođe, velikom broju projekata, kako bi imali i sledeću grejnu sezonu i još bolje stanje kada govorimo o kvalitetu vazduha.
Evo, mogu da konstatujem ove zime sam primetila da nije bilo toliko pritužbi na kvalitet vazduha, da nije bilo u fokusu tema zagađenje vazduha, ali mogu isto tako da uverim i sve građane Srbije da je sada vazduh znatno bolji u Republici Srbiji u odnosu na 2010. i 2011. godinu kada niko nije pričao o tom. Isto tako da kažem, da je dobro što se govori o tome, bez obzira kakva je namera pošto smo mi ti koji smo jedini sproveli konkurse, kojima smo želeli da dođemo do svakog građanina, do svake kuće da svakome omogućimo skoro 50% subvencija za zamenu kotla, kako bi zajedničkim snagama, ponavljam, poboljšali kvalitet vazduha u Republici Srbiji.
Naravno, da mora još mnogo toga da se uradi, naravno da imamo takođe, velike planove za to, naravno da uz pomoć saveta i podrške ministra finansija se trudimo da obezbedimo jedan takođe, zajam kao Republika Srbija, koji će upravo biti namenjen poboljšanju kvaliteta vazduha, takođe, sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, gde ćemo moći da uradimo još mnogo, mnogo velikih projekata, odnosno još mnogo gradskih toplana da promenimo energente na ekološki prihvatljivije energente koji su svako i zdraviji i bolji za životnu sredinu.
Kada govorimo o setu mera za poboljšanje kvaliteta vazduha, neophodno je da pored znači, zatvaranja nesanitarnih deponija, čišćenja smetlišta, zamene kotlova u javnim ustanovama, zamene kotlova u domaćinstvima, neophodno je da pomenem i pošumljavanje. Naravno, to je ono što svi znamo, to je ono što svi radimo, ne radi samo ministarstvo, nego rade već jedinice lokalne samouprave, rade društveno odgovorne kompanije, i u prethodnih nekoliko godina smo stotine i stotine hektara pošumili. Takođe, se trudili da pratimo iz godine u godinu te sadnice, jesu li se neke dobro primile, jesu li se neke osušile, da li treba da ih zamenimo, dakle, sve su to prirodni procesi, ali je važno da smo sigurno preko 500 hektara pošumili do sada.
Ove godine će biti konkurs, dakle, i vetrozaštitni pojasevi, i pošumljavanje, odnosno ozelenjavanje javnih površina, što je isto važno, naročito za gradove, dakle da ozelenimo što više i naše novoizgrađene ulice, i centar grada i parkove i školska dvorišta. Dakle, to je ono što je važno, i to je ono što nam građani traže.
Naš zadatak je da izlazimo u susret potrebama svih građana i zato je neophodna komunikacija sa građanima. Jedinice lokalne samouprave su u svakodnevnom kontaktu. Mi se trudimo u Ministarstvu koji nemamo često kontakt direktan sa građanima, u smislu Ministarstva, zato se ja i trudim da idem što češće na teren, da čujem to što treba, ali svakako, jedinice lokalne samouprave mogu da kažem slobodno su agresivne ka Ministarstvu životne sredine i meni se to sviđa i stvarno svi trude i bore da obezbede dodatna sredstva kako bi unapredili kvalitet životne sredine. Godine 2020. krajem kada sam preuzela dužnost ministra životne sredine, dakle, nije bilo mnogo ekoloških projekata širom Srbije.
Možemo da se pohvalimo da ne postoji skoro opština u kojoj se nije odvio barem jedan ekološki projekat. Dakle, svaki put, svake godine kada raspišemo konkurse različite u svim jedinicama lokalne samouprave se odvija barem jedan ekološki projekat. To je ono što treba da svima nama služi na čast i ponos i gde možemo svi slobodno da kažemo da smo mi ti koji se brinemo za bolji kvalitet životne sredine, da smo mi ti koji smo odvojili nikad veća sredstva u istoriji koja su namenjena ekologiji, zaštiti životne sredine i pre svega boljem kvalitetu vazduha, vode i zemljišta, a isto tako i boljem zdravlju građana Srbije.
Takođe, kada govorimo o životnoj sredini, izuzetno je važno da pomenem, iako ja ne volim o tome da pričam, niti volim da kažnjavamo se kad ne moramo stvarno i nekako mi se čini da inspekcija u svojim redovnim kontrolama to radi, imamo veliki broj izlazaka inspektora. Dakle, izlaze i po pozivu, a isto imaju i redovne svoje aktivnosti. Nekako mi se čini da poslednjih godina ljudi više poštuju zakone, naročito kada govorimo o privredi, naročito kada govorimo o ljudima koji se bave i opasnim i neopasnim otpadom, odnosno kompanijama. Svi se trude da usklade svoje i pravilnike i dozvole, i da se usklade sa zakonima koje mi donosimo kao Vlada Republike Srbije, mi predlažemo, odnosno vi ovde u Narodnoj skupštini glasate za njih. Mogu da kažem da je Ministarstvo životne sredine imalo je veoma dobru i bolju ocenu nego prethodne godine od strane Evropske komisije kada govorimo o životnoj sredini, a to govori u prilog tome da mi našu legislativu, dakle, i zakone i sva podzakonska akta usklađujemo sa zakonima EU i da imamo izuzetno uspeha u tome. Nekada to prilagođavanje direktivama EU nije lako za građane i za privredu zato što moraju da se usklade i teški su propisi i veoma su strogi, a i mi smo strogi, ali zato su i vrata Ministarstva uvek otvorena za sve koji imaju nedoumicu, jer nama je cilj da što više ljudi radi u skladu sa zakonom i sa propisima, a mi smo tu da pomognemo i da ih vodimo kroz čitav taj proces koji često nije ni malo lak.
Takođe bih se osvrnula i na zaštitu prirode, da samo imam i tu neke dodatne podatke. Kada govorimo o ulaganjima u zaštićena područja od nacionalnog interesa za Republiku Srbiju, dakle, uvećali smo duplo davanja. U 2021. godini je 264,8 miliona dinara bilo opredeljeno za ulaganje u zaštitu prirodu i područja zaštićena, a 2024, i 2025. godine je odvojeno 500 miliona, u 2024. godini tačnije, a za 2025. godinu 550 miliona.
Dakle, mi iz godinu u godinu povećavamo iznose, ali isto tako i povećavamo područja, dakle izuzetne predele, najlepši deo naše Srbije, a to su svakako prirodna bogatstva, stavljamo pod zonu zaštite upravo kako bi naš što bolji način očuvali prirodu.
Veoma često imamo uredbe za proglašenje novih zaštićenih područja kako bi mogli i da finansiramo, kako bi rukovodioci, odnosno upravljači tih područja mogli da prilagode to različitim namenama, znači, prvo i osnovno je zaštita prirode, a isto tako i poboljšanje, da kažem, unapređenje turizma, odnosno turističke ponude, jer često što mnoga takvi predeli Srbije nisu bili ni pristupačni za građane i ja bih volela da u što većoj meri građani Srbije kada su u mogućnosti, dakle, da odvoje svoje vreme i da vide kakve su to prirodne lepote koje ima naša zemlja.
Ono što je takođe važno kada govorimo o zaštićenim područjima jeste da smo mi takođe obezbedili i sredstva za projekte u zaštićenim područjima, dakle, pod stogom, zaštitom i kontrolom, kako će se odvijati ti projekti koji su namenjeni upravo u unapređenju infrastrukture u zaštićenim područjima. To je da kažem prvi put da smo dali dodatne podsticaje za tako nešto direktno lokalnim samoupravama na čijim se teritorijama nalaze takve prirodne lepote i nastavićemo takođe u tom smeru i naravno ka ispunjenju tih ciljeva.
To je ovako ukratko da još jednom podcrtam koliko su značajni napori Vlade Republike Srbije, koliko su značajni ovi predlozi i zakona za koje se nadam da ćete imati razumevanja i glasati za njih i koliko su nam značajna ta sredstva kako bi još više ulagali u zelenu infrastrukturu, a na nama je da radimo što brže i što odgovornije kako bi što pre građani imali dobrobit upravo od tih projekata.
Hvala vam.

Hvala predsednice.
Poštovani građani Srbije, pre svega ovde se i danas spominjala životna sredina i dodavanje litijuma, takođe isto i sve što se događa vezano za rudnik Bor.
Pre svega bih naglasila da inspekcija Ministarstva životne sredine redovno ide u kontrole. Izuzetno smo aktivni, naravno da uvek hvali inspektora i ti pozivi su stalno otvoreni kako bi mogli u još većoj meri i češće da to obilazimo, ali kada govorimo o rudniku Bor moram da kažem da smo sedam puta ove godine bili u kontroli. Dakle, imali smo takođe i pisano neke privredne prestupe, ali smo sugerisali i na ubrzavanje izrade studija za određene segmente.
Kada govorimo generalno o ministarstvu i drugim subjektima koje kontrolišemo, moram da naglasim da smo imali preko 1465 nadzora, preko 190 rešenja izdatih, 1693 dopisa, 42 prekršaja, sedam privrednih prestupa, 77 zabrana i to je sve urađeno na osnovu 64 inspektora koja su svakodnevno po Srbiji.
Kada govorimo svakako o litijumu i projektu Rio Tinto, moram i danas da podsetim građane Srbije, baš zato što se skupljaju unapred i zato što su uplašeni, da je to i dalje strah bez ikakvog razlog. Dakle, moram da istaknem još jednom da studija nije poslata Ministarstvu. Dakle, niko zvanično nije poslao studiju o kojoj možemo da razgovaramo, na osnovu koje možemo da raspravljamo. Dakle, sve se raspravlja bez činjenica, bez dokumentacije koja je ispred nas.
Pominjao se ovde i profesor koji ekspert, verovatno, u svojoj oblasti, kao što ste rekli i jeste, ali se pominjao baš kao neko ko je glasan protiv Rio Tinta i ove vlasti, ali on kao ekspert trebao bi da zna kakve su zakonske procedure pošto znam da je sarađivao i sa Ministarstvom tesno za vreme vlasti SNS. Tada nije pominjao sve negativne posledice na rudarenje litijuma, ali isto tako sam sigurna, pošto i poznajem profesora lično, dakle, da sigurno zna kakve su zakonske procedure koje važe u Republici Srbiji. Zato me izuzetno čudi kako je dozvolio sebi da unapred, apriori komentariše, dakle, bez činjenica, a nadam se da kada činjenice budu pred svima nama, da će onda dati svoj ekspertski sud.
Takođe je narodna poslanica pominjala Savski venac, evo, ovde sam zapisala, ali ne mogu da samo vidim zašto je aludirala i na šta konkretno. Što se tiče opštine Savski venac, ja odavno nisam predsednik opštine, nadležnosti inspektora opštinskih nisu dakle, građevinske, kako bi zaustavili nelegalnu gradnju, ali apelujem na građane ne samo na opštini Savski venac, nego svuda, širom Srbije ukoliko vide takvu pojavu da se ona i kazni, a čula sam da je bilo i trake, a već nakon toga šta se događa, to možda prevazilazi nekoga ko vodi stranku na Savskom vencu, ali hvala na svakoj prijavi i sugestiji, dakle, uvek se trudimo da osluškujemo potrebe građana i da postupamo po zakonu.
Takođe, Savski venac je opština gde SNS je pokazala da radi u korist svih građana, dakle to se pokazalo na prethodnim izborima, iako su mnogi proglašavali pobedu i godinu dana pred izbore. Srpska napredna stranka će i dalje vredno raditi u korist svakog građanina i trudićemo se da unapredimo centralno gradsku opštinu, ali isto tako i sve opštine u Srbiji, naročito kada govorimo o zaštiti životne sredine.
Još jednom da samo istaknem vezano za Rio Tinto i za litijum, dakle, bez pune zaštite zdravlja ljudi, životne sredine, mi nećemo ništa dozvoliti, dakle, nijedan projekat bilo kojoj kompaniji.
Ukoliko se dokaže suprotno, odnosno da nema negativnog uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi tu šansu ne želimo da propustimo i nećemo zarad dobrobiti građana Republike Srbije, do tad vas molim da svi sačekamo.
Dakle, studije da se zvanično predaju i da komentarišemo o njima i da čujemo i kritike i pohvale i dobre primere i sve ono što će izaći nakon te studije i u ostalom zvanično će to biti obaveza ministarstva da odgovori na svaku primedbu, produžićemo rokove sa zakonom koji ćemo usvojiti do kraja godine ovde u Narodnoj skupštini, odnosno imaćete i narodni poslanici pred vama zakon da možemo da raspravljamo o njemu, gde će se i pooštriti upravo sve te mogućnosti i procedure kako bi upravo u skladu sa evropskim zakonima unapredili i naše, dakle one koji još to nisu doživeli sve te promene u skladu sa direktivama EU. Hvala

Hvala puno.
Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, građani Srbije, prethodnih dana se mnogo puta pominjala životna sredina i ekologija, s toga moram da uputim građanima Srbije u stvarno stanje kada govorimo o rudarenju litijuma, kada govorimo i zaštiti životne sredine, projektu Rio Tinta, ali isto tako i o svim razvojnim projektima koji se događaju, a tiču se zaštite životne sredine.
Već mnogo puta smo ponavljali da ćemo biti bez kompromisni kada govorimo o zaštiti životne sredine kada je projekat Rio Tinto u pitanju i da će nam zdravlje ljudi, životna sredina biti imperativ.
Sve ovo što smo čuli prethodnih dana ovde u sali je svakako bilo zastrašivanje građana, dakle, bez činjenica i bilo kakvih zvaničnih dokumenata. Dakle, sve zarad jeftinih političkih poena.
Moram da istaknem da ćemo mi insistirati na najsavremenijim svetskim standardima, da ćemo u cilju toga čak i zakone uskoro donositi koji će biti rigorozniji kada se govori o zaštiti životne sredine.
Moraju građani Srbije da znaju da je litijum izuzetno važan faktor za e-mobilnost, dakle, kojoj svi i težimo, s toga se i trudimo da popravimo kvalitet vazduha, s toga se i trudimo da dajemo subvencije za električna vozila, sve kao jednu od mera poboljšanja kvaliteta vazduha. Dakle, litijum omogućava zeleni razvoj, što je takođe jedan od glavnih ciljeva zelene agende, i omogućava nam put ka zelenoj budućnosti.
Dakle, svakako da nećemo pristati ni na šta bez poštovanja evropskih standarda i sve ovo što slušamo svakodnevno plašenje građana, iznošenje neistina i laži, naravno da ćemo mi prvi biti koji hoćemo da zaštitimo građane Srbije i koji su nama najvažniji, jer mi se ponašamo odgovorno. Naravno da smo pominjali i to koje doveo Rio Tinto u Srbiju.
Možda su neki od vas sada čuli i to nam spočitavaju, ali svakako da nije to ni SNS, niti ova vlast i svi ti koji su sada najglasniji protiv Rio Tinta i rudarenja litijuma su upravo doveli litijum u Srbiju, odnosno Rio Tinto u Srbiju, menjali zakone i pravilnike, a ono što je najvažnije da je 26. januara 2012. godine, kada je tadašnja Vlada donela Strategiju o upravljanju mineralnim sirovinama, procenila tada da će 2020. godine učešće u proizvodnji litijuma iz Srbije činiti preko 10% svetske proizvodnje i preko 90% proizvodnje u Evropi.
Dakle, tada su se ponašali kao da su već imali rudnik i kako da se već eksploatisalo.
Poštovani građani Srbije, kada govorimo naravno i o polju Jadra i tom okrugu, morate da znate da smo mi ti koji smo dokazali da se brinemo o zaštiti životne sredine, da smo otpad iz fabrike viskoza koja je zakatančena 2005. godine mi uklonili istorijski opasan otpad. Niko tada nije organizovao proteste protiv toga da se uklone burići koji su bili potpuno već popucali i uticali na kvalitet vazduha, vode i zemljišta, da smo mi ti koji smo potpuno rekultivisali jalovište „Zajače“, da smo mi ti koji sada gradimo regionalni centar „Kalenić“ upravo kako bi taj region imao po najsavremenijim standardima upravljanje čvrstim otpadom, a kako bi mogli i nakon toga da zatvorimo nesanitarne deponije u svih tih 15 opština.
Dakle, poštovani građani Srbije, niko neće dozvoliti ništa da se radi u ovoj zemlji bez poštovanja svih ekoloških standarda, kako domaćih, tako i svetskih i nemojte da potpadnete pod uticaj zastrašivanja, nemojte da reagujete na laži, nemojte da na osnovu pretpostavki donosite bilo kakvo mišljenje. Sačekajte da se izradi studija, da se preda studija. Tada možemo da svi komentarišemo na tu temu i šira javnost, a pre svega ono što svi očekujemo eksperti i ljudi koji su adekvatni da komentarišu na tu temu.

Poštovani građani Srbije, malopre smo videli zabrinutost vezanu za odgovor na Bernsku konvenciju. Dakle, rok do 31. jula, odnosno po žalbi. Želela bih da vas samo obavestim da mi sve obaveze ispunjavamo u vezi sa izjašnjavanjem na žalbe koje su pokrenute od Sekretarijata Bernske konvencije i da svakako po pitanju Homolja, a za šta nam je rok 31. juli. Daćemo odgovor, a pre svega on glasi da nema odobrenja za eksploataciju na toj lokaciji i samim tim nema opasnosti po životnu sredinu.
Takođe, u tom izveštaju ćemo iskazati koji su i rezultati kvaliteta vode koji su rađeni, dakle, nekoliko puta i svakako ćemo najaviti, odnosno predočiti da će u trećem kvartalu ove godine ići redovna inspekcija u kontrolu.
Što se tiče životne sredine, kao i u ovom slučaju, tako i u slučaju „Rio Tinta“, još jednom da istaknem, bićemo beskompromisni kada je ona u pitanju kako bi sačuvali zdravlje ljudi, ali tako sam sigurna da možemo da napravimo balans između razvoja Srbije i očuvanja životne sredine.
Dakle, takođe i pored ovoga se pominjalo, opet se govorilo o litijumu, opet smo čuli o gomilu optužbi i plašenja građana bez činjenica i argumenata i pošto su do sada pojedini poslanici sto puta do sada sigurno izgovorili laži o tome, meni nije teško da sto puta izgovorim istinu, dakle, da nećemo ništa raditi do trenutka dok se ne predaju studije o proceni uticaja na životnu sredinu koje čekamo i onda ćemo moći da vidimo da li postoji negativnog uticaja na životnu sredinu. Ukoliko postoji, niko neće dati saglasnost na taj projekat ispred Vlade Republike Srbije ili bilo koje druge institucije.
Stoga, građani Srbije, možete da se okupljate, možete da govorite o nekim strahovima i pretpostavkama i šta bi bilo kad bi bilo, ali ja vas uveravam da se ništa još ne radi i da ne pristajemo na realizaciju projekta bez poštovanja najviših ekoloških standarda, dakle, i nemojte da diskutujemo o stvarima koje ne postoje, pošto su to pojedini narodni poslanici dali sebi za pravo.
Još jednom, naš imperativ je očuvanje životne sredine i zdravlja ljudi i mi se trudimo da popravimo standard i kvalitet životne sredine u celoj Srbiji kroz razne druge projekte, dakle kao što su regionalni centri, izgradnja kanalizacione mreže, izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda, a kasnije mogu sve i da vam kažem gde se radovi odvijaju u ovom trenutku širom Srbije. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovani građani Srbije opet smo čuli niz neistina, ali evo pre svega da se osvrnem vezano za deponije koje uklanjamo širom Srbije.
Dakle, preko 1.000 divljih smetlišta je uklonjeno od 2021. godine do danas, da događa se da gore deponije širom Srbije usred visokih temperatura i često ljudskog faktora trudimo se prvi put do sada na odgovoran način da rešimo te probleme pošto su deponije gorele i ranije i u mnogo većem obimu i više ih je bilo pošto je bilo plus još ovih 1.000 koje smo uklonili u međuvremenu, pa niko o tome nije pričao i niko se nije žalio, ali naravno da moramo da govorimo o tome, naravno da moramo da rešavamo problem upravljanja čvrstim otpadom, da i mi smo jedini koji to radimo na odgovoran i ozbiljan način.
Poštovani građani Srbije da bi uklonili divlja smetlišta moramo pre svega da izgradimo zelenu infrastrukturu, dakle regionalne i reciklažne centre na čemu intenzivno radimo i do 2027. godine će biti minimum šest regionalnih centara u potpunosti uspostavljeno, paralelno sa tim ćemo zatvarati divlje deponije i smetlišta, dakle u svim jedinicama lokalne samouprave i uklanjati divlje deponije.
Kada govorimo o pomenutom okrugu odakle dolazi poslanica koja je sve ovo spočitavala, dakle, koja svakodnevno vodi borbu protiv velikih investicija i uspešnosti pre svega kompanija koje rade u Boru, moram da vas podsetim vezano za ulaganja kompanije u Boru, a to je dakle od 2019. godine do 2023. godine, u životnu sredinu je uloženo skoro 220 miliona dolara. Dakle oprema za odsumporavanje, izgradnja za postrojenja za tretman otpadnih voda, prečišćene vode se vraćaju u proces bez ispuštanja, recipient, izgradnja obilaznog tunela Krivajske reke i još mnogo projekata koji su učinili bolju životnu sredinu i bolji kvalitet životne sredine nego što je ikada bila.
Kada govorimo o kvalitetu vazduha, takođe u gradu Boru, u značajnoj meri se popravio, bilo je moram priznati prekograničnog zagađenja u prethodnim godinama, naročito 2011. godine, a poslednjih nekoliko godina uloženi su veliki napori da se poboljša kvalitet životne sredine, kao i deponija u Negotinu i ostale koje gore, a uskoro ćemo i to rešiti i sistemski, ali važno je da znamo kako to rešavamo i da radimo u skladu sa najboljim evropskim standardima.
Imamo nekoliko regionalnih centara koje možemo da vidimo na licu mesta šta se događa.
E sada sledeće, što se tiče pominjanja mojih članova porodice, dakle, pre svega to nije pristojno, jer ste se jutros osvrtali na Poslovnik i rekli da ne treba da se pominju članovi porodice i to neko iz vaših redova, ali naravno da to sada nema nikakve veze. Moram da reagujem da je to pre svega laž, da je to izvučeno iz konteksta, da svakako su Udruženja manjina osudila vaše napade i izmišljotine, da to nije bilo tako , nego već su se svi pripadnici MUP, trudili i radili svoj posao, kao što rade svakodnevno i mislim da svi mi možemo da budemo ponosni na to šta radi MUP i koliko je Srbija bezbedna.
Ako može plaćenica Dragana Đilasa, kada ja pričam, molila bih vas, pošto ste se i vi pravili da budete drveni advokat, tako da prestanite da mi dobacujete i suflirate i nemojte pominjati više članove moje porodice, ako to nije tema dnevnog reda. Ali nemam ništa protiv, možemo da pričamo i na tu temu, onda ćemo pričati i o vama podrobnije, nije problem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, građani Srbije, moram da se osvrnem na sredstva koja su predviđena za sledeću godinu, dakle, 2024. godinu, koja se odnose na upravljanje čvrstim otpadom i izgradnju nedostajuće infrastrukture, odnosno kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda.
Moram da istaknem da u budžetu imamo značajno više sredstava u odnosu na 2023. godinu i da u ovom trenutku već gradimo preko 100 kilometara kanalizacione mreže. Do kraja godine nas očekuju još nove jedinice lokalne samouprave, kojima je potrebna nedostajuća infrastruktura, a uskoro krećemo i sa gradnjom postrojenja za preradu otpadnih voda u osam jedinica lokalne samouprave.
Kada govorimo o sredstvima koja se odnose na upravljanje čvrstim otpadom u Republici Srbiji, pominjemo divlje deponije, moram pre svega da istaknem da je mnogo važnije da radimo na zatvaranju nesanitarnih deponija koje koriste gradovi i opštine preko 30, 40 i 50 godina.
U tom smislu, u budžetu za 2024. godinu imamo preko milijardu dinara ostavljeno upravo za ovu namenu, u odnosu na 614 miliona dinara koje smo imali u 2023. godini.
Ono što je važno, mi kako bi čistili i uklanjali divlje deponije, moramo da imamo, pre svega, regionalne i reciklažne centre na kojima intenzivno radimo. Moramo da imamo prostor na lokalnim deponijama, a mnogo je važnije od čišćenja divljih deponija da nesanitarne deponije zatvorimo i rekultivišemo, kako bi ta ružna slika bila prošlost. Upravo i radimo na tome. Naravno da je neophodno svu zelenu infrastrukturu izgraditi u svim jedinicama lokalne samouprave. Neophodno je da imamo jedan uravnotežen odnos kada govorimo o upravljanju čvrstim otpadom, jer ne možemo sklanjati divlje ukoliko nemamo gde da odnosimo taj otpad.
Kada govorimo o upravljanju čvrstim otpadom, takođe ćemo imati i dodatna sredstva iz kredita. Republika Srbija je odlučna da ulaže u zelenu infrastrukturu, još jednom to moram da napomenem. Imamo spremne projekte. Naravno, u međuvremenu se radi na njihovoj verifikaciji i dodatnim merenjima.
Počeli smo izgradnju regionalnog centra za upravljanje otpadom na Ubu i to je izuzetno važna stvar za građane Srbije, pre svega za 15 jedinica lokalne samouprave koje će gravitirati tom regionalnom centru. Upravo se radi izgradnja tela deponije, onda nas čeka postrojenje za mehaničko-biološki tretman otpada, onda nekoliko transfer stanica.
Naravno, to je jedan od šest regionalnih centara koji će biti izgrađeni u narednih nekoliko godina, a do kraja godine se nadam i početkom sledeće godine će početi i proširenje, odnosno izgradnja regionalnog centra Srem – Mačva, zatim, Užice-Duboko, Pirot. Očekuje nas izgradnja regionalnog centra u Novom Sadu.
Tako da, svakako, što se tiče budžeta za narednu godinu, imamo dovoljno sredstava. Kako koji projekat se pregleda i verifikuje od strane inženjera koji rade na tome, od strane konsultanata koji rade za Ministarstvo zaštite životne sredine, mi krećemo u njegovu realizaciju.
U ovom trenutku gradimo kanalizaciju u Nišu, dakle, 46,6 kilometara kanalizacione mreže, u Pećincima, Gornjem Milanovcu, Boljevcu, Raškoj, a do kraja godine nas očekuju i postrojenja, odnosno da idemo u izbor izvođača i nadam se da ćemo krenuti u prvom kvartalu 2024. godine postrojenje za preradu otpadnih voda u Čačku, Sečnju, Apatinu, Pećincima, Priboju, Osečini, Bečeju, Beloj Palanci.
Tako da, svakako, radimo izuzetno na zelenoj infrastrukturi i nadam se da ćemo tako i nastaviti već i u sledećoj godini.
Što se tiče sredstava i budžeta, on je i u 2024. godini veći u odnosu na 2023. godinu. Uskoro će građani Srbije videti sve benefite zelene infrastrukture na kojoj intenzivno radimo. Hvala.

Hvala, narodni poslaniče, na postavljenom pitanju.
Naravno da se trudimo da štitimo reke, zemljište i vazduh svakako, kao Ministarstvo. Što se tiče ribljeg fonda i lovokradica, radimo i sa ekološkom policijom i sa „Srbijavodama“ i „Vojvodina vodama“, jer neke stvari su u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i trudimo se da sve prestupnike najstrože kaznimo. Uvek su to zajedničke akcije Ministarstva životne sredine, vodnih inspektora, naravno, pokrajinskih, u zavisnosti od toga gde se dogodila šteta.
Kada govorimo takođe o zaštiti reka i svakako poboljšanju kvaliteta životne sredine, sa tog aspekta voda, uvek se trudim da koristim priliku da pomenem sve ono što radimo vezano za nedostajuću infrastrukturu, dakle, kanalizacije i postrojenja za preradu otpadnih voda. Samo u ovom trenutku preko 100 kilometara kanalizacione mreže se gradi širom Srbije i naravno da tim tempom idemo i dalje, pregledaju se projekti, vrše se dodatna merenja, paralelno sa tim kreće i izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda i uskoro mogu da najavim da će i prvo postrojenje u mandatu dok sam ja na čelu Ministarstva i krenuti sa izgradnjom već od septembra, nadam se, ove godine. To radimo zajedno sa Ministarstvom za javna ulaganja. Tako da, svakako se trudimo da zaštitimo pre svega kvalitet životne sredine, kada govorimo o rekama.
Konkretno vezano za riblji fond i za sve to što je učinjeno ću vam svakako i poslati tu informaciju naknadno i videćemo šta možemo zajednički još da uradimo, da pojačamo kontrolu i da upravo i kaznimo sve prestupnike, tako da ćemo intenzivirati rad što se tiče toga. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas takođe rasprava vezano za izmene i dopune Predloga zakona o upravljanju otpadom, iako neki od poslanika su pominjali i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine, dakle i dozvole koje se u okviru tog zakona izdaju, dakle integrisane pre svega, IPPS.
Naravno da nije strašno pogrešiti neko slovo. Da li je to urađeno slučajno ili namerno, nema sad nikakve veze, jer važno je pričati o Zakonu o upravljanju otpadom, a isto tako podvući šta je to sve Vlada Republike Srbije i Ministarstvo zaštite životne sredine uradilo u prethodnom periodu. Naravno da to još uvek nije dovoljno, ali isto tako od onih koji ništa nisu uradili kada su mogli, sramno je to minimizirati.
Pre svega, kada govorimo o kvalitetu vazduha, naravno da postoje gradovi i opštine u kojima se beleži prekomerno zagađenje vazduha. Znamo da je to višedecenijski problem u Republici Srbiji. Baš zato što smo svesni tog problema, niko više nikada pre nas, dakle pre ove vlasti, nije upravo uložio u popravljanje kvaliteta vazduha.
Pojedini poslanici koji pričaju da sve ne valja, moram samo da ih podsetim da ministri koji su njima bliski, oni kada su bili na vlasti oni su ostavljali u budžetu nula dinara za pošumljavanje i ozelenjavanje kao jednu od važnih mera za popravljanje kvaliteta vazduha.
Iako su ti budžeti bili veliki, ne naravno kao sada, ali značajno veliki za životnu sredinu 2011. i 2012. godine, nula je ostavljana za pošumljavanje i ozelenjavanje, ali zato za marketing je ostavljano u budžetu preko 500.000 evra.
Ova vlast i ova Vlada Republike Srbije su odvojili značajna sredstva, pre svega za zamenu kotlarnica u javnim ustanovama, za zamenu kotlarnica u individualnim domaćinstvima. Ovo je već treća godina zaredom da ostavljamo značajna sredstva upravo za tu namenu. Dakle, svake godine preko 50 jedinica lokalne samouprave učestvuje u konkursima. Trude se da imaju što kvalitetniji projekat i da u svojoj opštini poboljšaju kvalitet vazduha. Na tome uspešno i radimo i nastavićemo isto tako.
Da se vratim na temu, vezano za upravljanje otpadom i apropo toga da ništa nije urađeno, da su svuda divlje deponije, moram da podsetim da, pre svega, za divlje deponije i smetlišta smo nekada i sami odgovorni.
Još jednom, apelujem na sve nas, dakle pre svega na građane Srbije, da vodimo računa o životnoj sredini jer nam je iz dana u dan, svakome od nas, ona važnija.
Mislim da smo već i puno toga uradili na podizanju svesti, da svaka ova sednica i naravno svako od nas kada pomene to verovatno i sami sebe pokušavamo da korigujemo i razmislimo dobro o tome gde ćemo odložiti otpad.
Isto tako, Vlada Republike Srbije odvojila je značajna sredstva kako bi obezbedila neophodnu zelenu infrastrukturu, kako bi svi mi mogli da se ponašamo u skladu sa propisima, da razdvajamo otpad i da podižemo stopu reciklaže.
Vlada Republike Srbije i Ministarstvo zaštite životne sredine značajna sredstva ostavljaju za zatvaranje nesanitarnih deponija, a to su lokacije na kojima smo mi kao društvo preko 50 godina odlagali otpad. Sada ih zatvaramo, rekultivišemo, saniramo. Na tim lokacijama su sada zelene površine, neretko i parkovi i svakako su zdravije i utiču, takođe, na bolji kvalitet vazduha.
Mi u ovom trenutku očekujemo potpisivanje ugovora za zatvaranje nesanitarne deponije u Rumi, Zrenjaninu, u Požegi. Prethodne godine smo nekoliko izuzetno velikih deponija zatvorili. Isto tako, što je još važnije, radimo na izgradnji regionalnih centara.
Dakle, trebalo nam je dve godine da pripremimo dokumentaciju, ne samo mi u Ministarstvu, nego već i jedinice lokalne samouprave, da vidimo šta je sve to što je neophodno kako bi taj projekat bio prepoznat od strane Vlade i kako bi se ulagalo u njega.
Nekoliko puta sam ponavljala da imamo sredstva što je država Republika Srbije, dakle, obezbedila od strane Evropske banke za obnovu i razvoj, 150 miliona evra za izgradnju regionalnih i reciklažnih centara.
Ono što želim svima da kažem, a dugo je najavljivano, jeste da se upravo pregleda dokumentacija koja će nam kazati ko je izabrani izvođač za početak radova upravo na deponiji „Kalenić“.
Dakle, očekujem da negde već u narednih mesec i po dana, najkasnije dva pođemo, naravno svi zajedno, odnosno ko bude mogao i hteo, i da označimo početak radova na izgradnji tog regionalnog centra koji je jedan od najvećih u Srbiji, s obzirom na broj stanovnika i opština koje će gravitirati ka njemu. Dakle, 11 opština i 500.000 stanovnika. Dakle, te potrebe da se zadovolje.
Onda, nakon toga krećemo takođe u, da kažem, završnu fazu pre izbora izvođača radova za deponije u Pirotu, za deponije u Somboru, izgradnju Užice – Duboko. Sremska Mitrovica, koju smo takođe pominjali, takođe će biti proširenje, dakle, tog regionalnog centra.
Paralelno sa tim što zatvaramo nesanitarne deponije koje smo koristili i decenijama, što gradimo regionalne centre, da, imamo konkurs za čišćenje i uklanjanje smetlišta. Dakle, to je ono na šta mi naročito, kao društvo, moramo da obratimo pažnju, da lokacije koje jednom uklonimo ostanu trajno čiste.
Naravno da nam tu pomažete vi, dragi građani Srbije, jer mi sada moramo da budemo korektivni faktor jedni drugima, ali isto tako nam pomaže i inspekcija.
Dakle, nismo mi ti koji ne možemo ni kod koga da odemo na vrata i ne možemo nikome da napišemo kaznu i da ga zatvorimo. Naprotiv, to je bio ranije trend i zato sada i imamo probleme na terenu i zato i moramo da donosimo izmene i dopune ovog zakona koji nije valjao i koji je baš imao propuste ka mnogim neodgovornim pojedincima koji su se bavili upravo i neopasnim i opasnim otpadom. Da, sada ćemo to promeniti.
Brojke, naravno, i statistika u smislu zatvaranja objekata, u smislu privrednih prestupa, u smislu krivičnih prijava i uopšte obilaska inspekcije govore u prilog tome da možemo da odemo kod svakog i da ćemo ići kod svakoga ko može na bilo koji način da naruši kvalitet životne sredine ili, naravno, da vidimo kako posluje neko ko želi da se bavi nekom od ovih oblasti upravljanja opasnim ili neopasnim otpadom.
Tako da, građani Srbije, naravno da ćemo čuti mnogo optužbi i to je i normalno kada stižu iz klupa poslanika opozicije, ali ja ću svaki put da vas podsetim koliko je Vlada Republike Srbije u poslednjih nekoliko godina uložila u životnu sredinu i koliko ćemo i nastaviti sa ulaganjem.
Naravno da to nije jednostavan proces, naravno da moramo zajedno da nižemo te rezultate, naravno da moramo da obezbedimo zelenu infrastrukturu. To je ono na čemu svi insistiramo i da moramo da završimo jedan proces da bi započeli drugi.
Dakle, nisu ovo jednostavne stvari. Niko ne kaže da može da se reši u danu, da mogu da se reše višedecenijski problemi, ali da, mi smo jedini koji želimo da rešimo te probleme o kojima i naši budžeti govore o tome i ulaganja.
Uostalom, svako od vas može da vidi rezultate u opštini ili gradu u kome živite, da sigurno minimum jedan ekološki projekat se već završio ili se uspešno odvija, a to su naravno stvari koje su lako proverljive.
S toga, građani Srbije, nadam se da ću imati priliku da pričam šta još radimo u Ministarstvu kada budu neke druge teme na dnevnom redu. Danas kada govorim vezano za otpad, neophodno je, još jednom napomenuti, dakle Ruma, Zrenjanin, zatvaranje nesanitarnih deponija zato što su to građani tražili i zato što su nam pisali godinama o tome da im to narušava kvalitet životne sredine.
Takođe, linija za separaciju otpada u gradu Pančevu, kako će biti još pojednostavljena procedura razdvajanja otpada i izuzetno važna stvar pored transfer stanice u Petrovcu na Mlavi, koja se ovih dana završava, odnosno radovi, počinju sa radom, krećemo u izgradnju transfer stanice u Smederevu.
Ja bih stvarno volela i da se sve ovo radilo u prošlosti, a ne da se ulagalo u marketing, jer sada bi svakako imali mnogo više rezultata i mnogo više dobrih primera. Hvala vam.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas mi je veliko zadovoljstvo da raspravljam o Predlogu izmena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom. Svakako da ćemo imati priliku da razgovaramo o ovoj važnoj temi i pomenutim predloženim izmenama.
Od 2009. godine kada je donet Zakon o upravljanju otpadom, isti je pretrpeo više izmena i dopuna. Imajući u vidu da su poslednje izmene i dopune donete 2016. godine, pojavila se potreba za novim usaglašavanjem propisa Republike Srbije sa izmenjenim propisima EU, za upodobljavanjem zakonskih rešenja sa potrebama privrede i drugih subjekata na koje se odredbe zakona odnose, kao i državnih i drugih organa koji učestvuju u sprovođenju odredaba zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona.
Dosadašnja praksa u ovoj oblasti je trasirala pravac i obim izmena i dopuna zakona radi efikasnijeg i potpunijeg sistema upravljanja otpadom, kao i postizanja efikasnije zaštite životne sredine, uz održivi privredni razvoj, što je utvrđeno i kroz analize i studije tokom izrade Programa upravljanja otpadom, koji je donet 2022. godine.
Upravljanje otpadom je široka i dinamična oblast koja je povezana sa svim segmentima životne sredine, pa se odredbama Zakona o upravljanju otpadom propisuju ne samo strateška dokumenta koja za cilj imaju unapređenje sistema, već i strateški pristup osnovama cirkularne ekonomije, koja podrazumeva postojanje jake industrije sa ciljem ponovnog iskorišćenja resursa i očuvanje prirode kako bi ovakav model mogao da bude održiv.
Cilj izmena i dopuna zakona je da se obezbede i osiguraju sledeći uslovi: propisivanje strožijih uslova koje proizvođači otpada i operateri upravljanja otpadom moraju da ispunjavaju kako pre početka, tako i u toku obavljanja delatnosti, efikasnije postupke izdavanja dozvola za upravljanje otpadom na teritoriji Republike Srbije kroz unapređenje procedura i postupaka prilikom izdavanja dozvola, brže i efikasnije postupke izdavanja potrebne dokumentacije za prekogranično kretanje otpadom, uvođenje novih tokova otpada, građevinskog otpada, otpadnog mulja i žive, unapređenje načina obezbeđivanja finansijskih i drugih garancija za obavljanje delatnosti u oblasti upravljanja otpadom, omogućavanje kontrole nad otpadom u slučajevima kada je nepoznat vlasnik otpada, unapređenje principa cirkularne ekonomije kroz ponovno iskrišćenje i reciklažu otpada, realizaciju programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji, a naročito u delu koji se odnosi na regionalni pristup upravljanja čvrstim komunalnim otpadom, jer su bolje definisani uslovi za praćenje i monitoring rada deponija.
Najznačajnije izmene i dopune se odnose na, pre svega, donošenje pravnog osnova za uređivanje oblasti upravljanja otpadom od građenja i rušenja, koji zbog svoje količine i volumena zahteva posebno upravljanje u smislu odvajanja, sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana, zatim, donošenje pravnog osnova kojim će se bliže urediti način postupanja sa otpadnim uljem iz postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda i omogućiti realizacija programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji kroz definisanje dalje upotrebe, tretiranja i odlaganja otpadnog mulja.
Zatim, postrojenja za tretman otpada na način da su izmenama pooštreni uslovi za izdavanje i dozvole za tretman otpada u mobilnom postrojenju i da će se tražiti prethodna saglasnost jedinice lokalne samouprave, kao i akt kojim se daje saglasnost na procenu uticaja za tretman opasnog otpada, što do sada nije bilo propisano kao obaveza. Zatim, preciznije uređenje prekograničnog kretanja otpada u smislu unapređenja ove oblasti kroz usaglašavanje odredaba zakona sa odredbama EU i Uredbe o pošiljkama otpada i odredbama Bazelske konvencije, posebno imajući u vidu da je Republika Srbija prepoznata kao treća strana u oblasti prekograničnog kretanja otpada.
Takođe, izmene se odnose i na važenje dozvola za prekogranično kretanje otpada, za koje se sprovodi notifikaciona procedura koja je produžena sa 12 na 36 meseci.
Zatim, definisanje roka za skladištenje otpada, a po prvi put za neopasan otpad na 36 meseci, čime je propisano ograničenje skladištenja za sve vrste otpada. Nakon isteka navedenog roka, propisano je da se otpad mora konačno zbrinuti, odnosno otpad se mora ili predati na tretman u Republici Srbiji ili izvesti iz Republike Srbije radi tretmana.
Dodatna novina kojom se ovim predlogom zakona propisuje pravni osnov za donošenje podzakonskog akta, zajedno sa finansijskim i bankarskim sektorom kojima će se urediti vrsta finansijske garancije ekvivalentnog osiguranja prilikom obavljanja svih delatnosti upravljanja otpadom - sakupljanje, transport, tretman, skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje i prekograničnog otpada - trgovina i posredništvo. Na jednoobrazan način će biti definisani izdavaoci korisnici sadržina, uslovi izdavanja, korišćenje i povlačenje sredstava obezbeđenja, postupak izvršenja, elementi za utvrđivanje visine i načina obračuna, kao i maksimalan iznos osiguranja od građansko pravne odgovornosti za zagađenje.
Utvrđivanje ekonomskih instrumenata i finansijskih mehanizama u oblasti upravljanja otpadom osiguraće se sistem za domaća i inostrana ulaganja u dugoročno održive aktivnosti.
Uvođenjem finansijske garancije biće do kraja sproveden princip odgovornosti vlasnika otpada u smislu da bi nakon prestanka rada postrojenja ili stečaja zbrinjavanje otpada bilo finansirano aktiviranjem finansijske garancije ili druge vrste osiguranja. Ovo se odnosi na finansiranje zbrinjavanja otpada i sanaciju štete koja može da se pojavi u akcidentnim situacijama prilikom transporta, skladištenja i tretmana otpada ili na drugi način.
Preciznije utvrđivanje obaveze proizvođača otpada da nije u obavezi da pribavi dozvolu za skladištenje sopstvenog otpada, osim za centralno skladište u kome skladišti svoj otpad, što će doprineti boljem upravljanju otpadom od strane privrede, konkretno trgovinskih lanaca i drugih proizvođača otpada. Na ovaj način će se zakon primenjivati jedinstveno.
Obuhvatanje nadležnosti i obaveza inspekcijskih organa u pogledu vršenja nadzora i preciziranja i nadležnosti inspekcije, kao i vršenju u tzv. carinskim skladištima, takođe, kontrole u kojima se često nalaze određeni proizvodi zbog isteka roka ili drugih razloga postaju otpad i sa kojim mora da se postupa u skladu sa odredbama Zakona o upravljanju otpadom.
Predložena zakonodavna rešenja neće imati negativno i dejstvo na privredne subjekte, već će doprineti efikasnijoj primeni propisa jer se odnose na međusobno usklađivanje i preciziranje odredaba, ali i usklađivanje sa odredbama drugih zakona. Takođe, istovremeno se obezbeđuje i zaštita prirodnih resursa i korišćenje otpada kao isplativijeg resursa i alternativne sirovine.
Iskreno se nadam da ćemo imati konstruktivnu diskusiju oko predloženih izmena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom i da ćemo svakako, na kraju, usvojiti ove izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom, s obzirom na neophodnost, a zarad usklađivanja sa direktivama EU, a takođe i radi efikasnijeg obavljanja ove delatnosti u Republici Srbiji i kako bi u bliskoj budućnosti otklonili sve one probleme sa kojima smo se mi susretali kao Ministarstvo, a pre svega probleme koje imaju građani Srbije kada govorimo o ovoj oblasti. Hvala vam.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslenici i građani Srbije, pre svega želim da se zahvalim onim poslanicima koji su i pre pauze i nakon nje razgovarali o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom i fokusirali se na one značajne izmene.
Takođe bih se osvrnula i na to, a takođe smo čuli i od nekih poslanika i stvari koje su daleko od istine.
Da ne bi bili obmanuti građani Srbije, ja moram da pre svega pomenem falsifikat koji se pominje ovde već drugi dan u ovoj Narodnoj skupštini. Ako mislite da je neki član prepisan ili primenjen iz evropskih zakona, da jeste. Ako je u tom smislu falsifikat, da, mi vrlo želimo da transponujemo sve direktive EU u naš zakon, jer smo to u obavezi u skladu sa Poglavljem 27. Tako da se mi trudimo da sve te direktive transponujemo.
Zatim smo imali sumnju da zakon, odnosno izmene i dopune zakona nisu pribavila sva neophodna mišljenja. Ja ovde imam sva mišljenja i mogu naravno jedan po jedan da vam čitam i pokažem, ukoliko hoćete, pošto vidim da ćete te papire i podizati ovde, to sam videla od drugih narodnih poslanika. Dakle, možemo sada da vrtimo po svakom ministarstvu, ali moram takođe da naglasim da zakon kada uđe u proceduru on je pretrpeo promene u skladu sa primedbama od resornih ministarstava koje su usvojene i čime smo izmenili zakon koji je posle toga i poslat na Vladu.
Ovde su narodni poslanici pominjali član 47. i upravo to je taj član samo je žalosno što ne umete da ga protumačite onako kako treba. Kaže se – predlagač je dužan da pribavi nova mišljenja o predlogu i nacrtu akta, ako izmeni drugačije ili više no što nalaže usklađivanje sa primedbama bez pribavljenih mišljenja.
Dragi građani Srbije, upravo nije više, sve je bilo onako kako su primedbovala ministarstva. Dakle, sve smo to uneli. Naravno da su neka ministarstva imala takođe primedbe pa smo onda dodatne članove razdvajali, pripajali i onda se pojavila ta prenumeracija, ali svakako da smo vrlo poštovali zakon i da smo pribavili sva mišljenja i ono što je važno da smo uvažili mišljenja drugih ministarstava i dobili saglasnost zakonodavstva.
Takođe sam čula da neki narodni poslanici sada u diskusiji komentarišu moje ekspresije na licu, da li se smejem ili sam ljuta ili tužna, ali kada pominju krivične prijave koje podići protiv mene i mojih kolega, da ja se radujem tom sudskom epilogu i možda je to ta ekspresija koju ne mogu da sakrijem. Isto tako sam zadovoljna, kao i vi kada pričate o krivičnim prijavama, jer vama je lako da pričate pošto se krijete iza imuniteta pa ne može niko od nas da uzvrati istom merom, ali takođe se i radujem tom epilogu baš zato što mislim da će pravosudni aparat da radi svoj posao i da nakon odbacivanja prijava u kojima nema elemenata krivičnog dela, da pokrene postupak krivičnog dela lažnog prijavljivanja.
Znate kako, dragi građani Srbije, nije pravosudni aparat niti da se pominju krivične prijave po ceo dan koje su često bez osnova, to nije pozorišna predstava i ne trebaju to da dozvole institucije, kao što i u ovom domu se trudimo da svi se ponašamo pristojno i zalažemo da se izriču opomene onima koji to ne čine.
Tako da ja svakako bih te performanse odložila. Tema je krivična prijava. I te kako je tema krivična prijava, jer to su svi govorili da je tema krivična prijava i isto tako moram da napomenem da u tim krivičnim prijavama o kojima slušam godinu, dve dana unazad, ja sam to čula samo od poslanika koji ih pominju. Dakle, moje je sada da verujem tome ili ne, pošto me niko drugi nije obavestio o tome i ja naravno ne mogu da verujem u to kao, nažalost, ni većina građana Srbije, jer oni su dali poverenje građana Srbije. Tako da kada me budu nadležni organi obavestili da vrlo rado vidimo se tamo gde treba, gde nas budu pozvali, ali moram da kažem da ne postoji nijedan poziv, niti bilo šta što bi potkrepilo ovu pretnju sa krivičnim prijavama i to pominjanje da su one već uveliko podnete.
Verovatno su odbačene i molim pravosudni aparat da odmah nakon tih lažnih prijavljivanja krene u nove postupke.
Hvala vam puno, a kasnije ću se osvrnuti takođe i na članove zakona koji se menjaju, pošto su neki poslanici sugerisali dobro, možda nisu pročitali zakon u celosti i sve izmene, ali upravo sve ono šta su sugerisali ovde u plenumu, da upravo to i jeste u zakonu i ove izmene i dopune zakona su strožije.
Predviđene su bankarske garancije, dakle, finansijska osiguranja i sve ostalo što inspekcija pojačana. Tako da sve ono o čemu su govorili to se upravo i nalazi u ovim izmenama i dopunama zakona i nadam se da će onda i poslanici koji su govorili o tome, bilo da pripadaju vladajućoj koaliciji ili ne, podržati ove izmene i dopune zakona. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, naravno da mnogi poslanici pođu od sebe, pa onda govore o sponzorima, ali oni i najbolje znaju, ovi koji govore o tome, o stranim sponzorima i velikim međunarodnim aferama.
Kada govorimo o Zakonu o upravljanju otpadom, dakle izmenama i dopunama Zakona, potpuna je laž da je bilo kakav sponzor jedna kompanija. To je lako i proverljivo, a i dokazivo. Svakako, jedva čekam sve te epiloge svih tih procesa koji su najavljeni kao što sam već i rekla, pa da se ne ponavljam.
Kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o otpadu i kada govorimo o ovim nekim kompanijama koje se pominju ovih nekoliko dana, dakle na Odboru i u parlamentu danas, mislim da narodni poslanici, naravno pored toga što je evidentno da imaju zlu nameru i dakle, napad da im je jedini način političke borbe, treba pre svega da se dobro informišu. Izmene i dopune ovog zakona su bile predmet 2019. godine. Dakle, kada je prolazio javnu raspravu, kada su možda te neke kompanije iz nekih gradova bile njima bliže nego sada, pa sad imaju za to dodatnu i dozu agresije, a 2019, godine su mnoge državne, ali isto tako i privatne kompanije upravo sugerisale i ovo, a to nisu te pomenute kompanije koje se danas pominju. Izmena Zakona o skladištenju otpada do 36 meseci nije naravno nikakva novina i nikakav vid duga ka nekim sponzorima pošto ja ne poznajem ni taj način, pre svega ophođenja, niti mi bilo kakav sponzor ikada je trebao u životu, hvala Bogu na tome. Nije mi jasno tačno šta hoće da kažu narodni poslanici, ali vrlo je važno da objasnim šta znači 36 meseci.
To je stvarno, pre svega, tema o kojoj treba da razgovaramo danas. Dakle, izmene i dopune tog Zakona jesu izuzetno važne. Dakle, 36 meseci po prvi put je važno što mi ograničavamo taj rok za neopasan otpad, takođe. Dakle, zamislite situaciju za skladištenje neopasnog otpada u Srbiji gde uopšte nije imao bilo kakav rok. Dakle, taj otpad se skladišti, odnosno bez ikakvog ograničenja otkad znamo za sebe. To je takođe moralo da se uvede u određene zakonske okvire, jer i neopasan otpad pre ili kasnije može da napravi ekološku katastrofu, to imamo upravo što pominjete u rekama kada upadnu i deponije koje se nalaze na obalama reka i sve ostalo.
Kada govorimo o opasnom otpadu, dakle 36 meseci je optimalan rok po evropskim standardima koji se primenjuje u Švedskoj, u Francuskoj, zatim u zemljama u regionu, u Hrvatskoj, To je optimalan rok da se za to vreme dobiju sve saglasnosti svih zemalja u koje se taj otpad izvozi, jer svakako kroz svaku zemlju koju prođe, ta zemlja mora da da saglasnost.
Nekad te saglasnosti, ne nekad, nego je sada pokazalo ova praksa da je uvek bilo duže od 12 meseci, a onda kada i ti strani operateri koji svakako hoće da uzmu taj naš opasni otpad, oni im zakažu termin – okej, vaš rok je u januaru 2025. godine.
Tako da, onda naravno su se naši neki dovijali, da tako kažem, i nisu poštovali zakon i to smo i sankcionisali, opet i dali mogućnost da uzmemo u obzir sve te saglasnosti izvozne ili naravno može da se tretira sem da se izvozi, ali obično se izvozi. Onda su se oni dovijali pa su u roku od 12 meseci išli sa jednog na drugo skladište i tako u nedogled. Svaki put na novom skladištu je bilo godinu dana, pa godinu dana i to je onda trajalo i pet i šest i 15 godina.
Tako da, svakako sve ovo što je izgovoreno je najgnusnija laž i 2019. godine je postojala ta inicijativa da se izmeni taj zakon i treba videti, prošao je javnu raspravu i sve i nakon toga Skupština se nije sastajala, korona, pandemija i sve ostalo, ne znam šta je tačno bilo. Svakako se o tome izuzetno govorilo i to je jedan upravo od pravaca da mi upravljamo i opasnim i ne opasnim otpadom na adekvatan način.
Takođe, postoji jedno nepoznavanje ovde što se o jednoj kompaniji govori o nekoj dokumentaciji koju ona poseduje, koja uopšte nije predmet ovog zakona. Dakle, pomešana su dva zakona, IPPS i Zakon o upravljanju otpadom. Mogu svakako da vam objasnim ako vas to zanima. Ako ne, ja se nadam da ću se sledeći put malo bolje spremiti.
(Ivana Parlić: Zanima nas.)
E pa dobro, okej, naravno, mogu svakako.
Evo, što se tiče IPPS integrisana dozvola, to je za proizvodnju đubriva…
(Stefan Jovanović: Vi ste ministar, nemojte da čitate.)
(Ivana Parlić: Što čitate, vi ste ministar?)
Dobro, što da ne čitam? Da nešto pogrešim, nemam ja problem sa tim, čitam-ne čitam, ja želim da vam pročitam da nešto ne pogrešim.

IPPS, dakle integrisana to je kruna u dokumentaciji koju može neka kompanija da ispuni i ja mislim da mi svi kao društvo to podržavamo, jer sam par puta čitala i neke sugestije od mnogih od vas što ne izdajemo i više takvih…
(Ivana Parlić: Izdali ste protivzakonito.)

Molim vas, samo morate sve to da mi podnesete, nemam stvarno ništa protiv da sugerišete sve što mislite da može biti konstruktivno. Ja sam uvek raspoložena da mi se sugeriše i ukaže na ono što stvarno mislite da može da predstavlja neki problem. Dakle, svakako je to vezano za proizvodnju đubriva, a ne za otpad.
Što se tiče otpadnih, oni imaju za skladištenje neopasnog i za tretman šrediranja gume, plastike i tekstila. ITPS je potpuno nešto drugo i nije predmet ovog zakona i mi ćemo podržavati u narednom periodu ko god može u skladu sa zakonom da pribavi svu dokumentaciju kako bi ispunio taj visoki standard kada govorimo o životnoj sredini.
Dakle, mi ćemo to svakako podržati jer to je 47 različitih papira i saglasnosti i svakako da je to, još jednom kažem, vrhunac i najkompleksnija procedura. Tako da, ukoliko naravno neko ima neke primedbe konkretno, za svaku tu proceduru postoji i javna rasprava, može svako da se javi i da da sugestije.
(Ivana Parlić: Ja sam sad za javnu raspravu.)

Pričamo o dozvolama, ne pričamo o zakonu. Pričamo o dozvolama. Ne ja pričam o ITPS, za svaku postoji javna rasprava, može svako da se javi da sugeriše i sve ostalo.

Poštovani narodni poslanici, moram samo da razjasnim još jednom, a i da vas uputim vezano za izgradnju regionalnih centara za upravljanje čvrstim otpadom širom Srbije, naročito kada je pomenut regionalni centar odnosno deponija u Valjevu.
Kao što je svima poznato, potpisali smo sporazum, kreditnu liniju, 150 miliona evra, zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i francuskom razvojnom agencijom upravo za tu namenu i svakako kada krene izgradnja ovih centara i kada se izgrade, značajno će se i u dobroj meri promeniti ekološka slika Srbije nabolje.
Vezano za Valjevo-Kolubara-Kalenić, ona je obuhvaćena prvom fazom, od četiri regionalne deponije i najspremnija je. Ja ovde imam i tabele, tačno po dinamici kako šta ide. Dakle, dobijena je građevinska dozvola i ono što je važno, da tenderisanje za ovu deponiju kreće već u januaru mesecu 2023. godine. Očekujemo izbor izvođača negde do aprila i tada kreću radovi.
Kada govorimo o Koceljevi, svakako jedna od 11 opština, a sada priključujemo još četiri, dakle 15 opština koje će gravitirati regionalnom centru u Valjevu, to je svakako i najveći regionalni centar, 500 hiljada građana će koristiti taj regionalni centar, u Koceljevi se gradi transfer stanica i u svakoj od ovih pomenutih opština će biti već prateća infrastruktura koja je neophodna kako bi ovaj regionalni centar radio u punom kapacitetu. Dakle, 11 plus četiri opštine, uključujući i Koceljevu.
Mi imamo saradnju sa vašom jedinicom lokalne samouprave i molim vas da se javite sledeće godine na konkurse upravo za čišćenje smetlišta, jer to će svakako i značiti kada budemo imali taj otpad gde da odnesemo i da upravljamo sa njim na najbolji mogući način.
Kada govorimo o regionalnim centrima, moram da kažem da je sledeći nakon Valjeva spreman i Pirot, pošto se ovde puno pominjao i taj deo Srbije. Dakle, pirotski regionalni centar je najspremniji nakon Kalenića i očekujemo takođe tenderisanje uskoro, odnosno izbor izvođača radova, sve su u pitanju međunarodni tenderi. Po svim evropskim standardima će biti ti regionalni centri građeni. Nakon toga ide Užice, Nova Varoš, Sombor, Sremska Mitrovica.
Kada govorimo o upravljanju čvrstim otpadom, mi već radimo intenzivno na tome, pre svega i na zatvaranju deponija, već imamo u budžetu za 2023. godine značajna sredstva odvojena kako bi se zatvarale deponije i rekultivisale i sanirale na prostorima gde više neće biti nesanitarno odlagan otpad.
Takođe, imamo još veća sredstva za uklanjanje divljih deponija, kao i za kamere na tim lokacijama, kako bi te lokacije sačuvale čistim.
Govorili ste vezano za opremu. Da, kamioni, smećari i kante i kontejneri, to je ono što Ministarstvo zaštite životne sredine deli odnosno daje na korišćenje jedinicama lokalnih samouprava po kriterijumu u odnosu na razvijenost opština.
Ono što je važno kada govorim o programu čvrstog otpada u Srbiji jeste i program cirkularne ekonomije koji je pre nekoliko dana usvojen na Vladi i koji će nam tačno dati put kako da od otpada dobijemo drugu upotrebnu vrednost, što je svakako cilj da primarnu separaciju vrše kako bi mogli da iskoristimo na najbolji mogući način taj otpad.
Kada govorimo o upravljanju čvrstim otpadom, planirana je za sledeću godinu izgradnja transfer stanica. Trenutno se grade dve transfer stanice u Srbiji iz budžeta Ministarstva zaštite životne sredine. To je u Novoj Varoši transfer stanica, u Petrovcu na Mlavi i sledeće godine će biti građena u Smederevu, početak izgradnje transfer stanice.
Važno je da napomenem, čitava linija separacije za deponiju u Pančevu, linija separacije za otpad, a nakon toga, odnosno paralelno sa tim u okviru projekta u saradnji sa EU, upravo delimo adekvatnu opremu u 17 opština širom Srbije. Hvala vam na pitanju, sugestiji vezano za upravljanje čvrstim otpadom u Srbiji i ono što su važne vesti jeste da valjevska deponija kreće sa realizacijom, taj projekat kao najveći i najizazovniji za ovo ministarstvo, a mogu reći i čitavu zemlju kada govorimo u upravljanju čvrstim otpadom. Hvala.
(Zoran Lutovac: Replika.)