Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, Zakon o javnim nabavkama novi je značajan korak u odnosu na postojeći. On je veoma detaljan i uvođenjem novina značajno se sprečava korupcija i ojačava konkurencija. Predviđene su brojne mere kojima bi se ublažile ili otklonili postojeći nedostaci, kao što je neopravdana primena pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, netransparentne male nabavke, sprovođenje nabavki bez primene Zakona o javnim nabavkama iako za to ne postoje uslovi.
Ovim zakonom se daju šira ovlašćenja DRI, Agenciji za borbu protiv korupcije, Upravi za javne nabavke i Komisiji za zaštitu prava ponuđača. Tri osnovna i najvažnija koraka u sprovođenju, ispravnom sprovođenju javnih nabavki jesu pre svega izvršiti pravilnu procenu vrednosti javne nabavke u planu nabavki za tekuću godinu, zatim, omogućiti maksimalnu transparentnost postupka i sprovoditi rigoroznu kontrolu javnih nabavki. Izuzetno je važno da se pravilno proceni vrednost javne nabavke na godišnjem nivou. Ukoliko se vrednost javne nabavke iz neznanja ili namerno višestruko proceni u odnosu na tržišnu cenu, stvara se prostor za odlivanje sredstava i mogućnost korupcije. Drugim rečima, ako je procenjena vrednost u skladu sa tržišnom cenom, ma koliko da se favorizuje neki ponuđač, nemoguće je bezočno odlivanje ogromnih sredstava.
Svaku pojedinačnu nabavku i njenu vrednost treba da sadrži plan nabavke za tekuću godinu, koji se sastoji od plana javnih nabavki i plana nabavki na koji se zakon ne primenjuje. Novim zakonom o javnim nabavkama detaljnije se određuje sadržaj plana nabavke, zahteva se da naručilac navede razloge i opravdanost svake pojedinačne nabavke, način procenjivanja vrednosti i način ispitivanja istraživanja tržišta, kao i odgovornost za planiranje. Formu i sadržaj plana nabavke i izveštaja o njegovom izvršenju bliže uređuje Uprava za javne nabavke. Naručilac je dužan da dostavi plan u elektronskom obliku Upravi za javne nabavke i DRI.
Naručilac u planu posebno navodi ukoliko vrši nabavku preko tela za centralizovane nabavke. To je delimično novina u ovom zakonu o javnim nabavkama i njenom primenom se takođe ostvaruju značajne uštede. Centralizovane nabavke sprovodi Uprava za zajedničke poslove i u njenom domenu je pre svega nabavka potrošnih dobara, dobara koja su standardizovana i usluga koja se ponavljaju a nisu specifična. U planu se navodi odredba Zakona o javnim nabavkama na koje se on ne primenjuje. Znači, novina ovog zakona je uvođenje u zakonske okvire nabavke koje se do sada nisu primenjivale, odnosno sprovodile bez primene zakona, kao što su nabavke koje se finansiraju iz inostranih kredita, kupovina i zakup nepokretnosti, odnosno tzv. poverljive nabavke.
U novom zakonu je značajno povećana javnost i transparentnost postupka u odnosu na postojeći, što automatski povećava konkurenciju, a i smanjeni su troškovi oglašavanja. Samo neki oglasi se oglašavaju u "Službenom glasniku", a ostali na portalu javnih nabavki i internet stanici.
Postupci u kojima je bilo najmanje transparentnosti i najmanje konkurencije, jer su pregovarački postupci bez objavljivanja javnog poziva i postupak javne nabavke male vrednosti.
Kod pregovaračkog postupka, bez objavljivanja javnog poziva, uvodi se prethodna kontrola Uprave za javne nabavke. Naručilac je dužan da pre pokretanja pregovaračkog postupka, traži od Uprave mišljenje. Tek po donošenju pozitivnog mišljenja, onda kreće obaveštavanje o pregovaračkom postupku. Ovo mišljenje, samo u slučaju hitnih javnih nabavki se izostavlja, u slučaju elementarnih nepogoda, kada prosto nemamo vremena da sačekamo od Uprave mišljenje.
Kod postupka javne nabavke malih vrednosti, uvodi se obavezan naručilac, a da pored toga što poziva najmanje tri ponuđača, koji su po njegovim saznanjima sposobni da učestvuju u nabavci. Istovremeno, objavljuje poziv za podnošenje na portalu javnih nabavki i na svojoj internet stanici. Ovim je takođe omogućena velika transparentnost, tako što ponuđači imaju informaciju sa portala i mogu da konkurišu.
Uvode se i fleksibilniji postupci, kao što je konkurentni dijalog. Sa svakim ponuđačem se vodi dijalog, on može da ide u više faza i kada se nađe najbolje rešenje, onda se sprovodi javna nabavka, ali se čeka saglasnost od Uprave za javne nabavke. Ovo je takođe veoma transparentno i može da donese velike rezultate.
E, sad, povećana transparentnost se ogleda i u komunikaciji zaposlenih na poslovima javnih nabavki, kao i u komunikaciji između zaposlenih i ponuđača, kada se prosto čitava ta prepiska vodi elektronskim putem ili pisanim putem. Ukoliko postoji negde prostora za korupciju, ona će biti zabeležena.
Takođe je novina ovog zakona i spisak naručilaca. Pored jasne definicije pojma "naručilaca", odnosno subjekta koji moraju da primenjuju ovaj zakon o javnim nabavkama, neki od njih se ne pridržavaju toga. Zbog toga, ovakav spisak je uvek dostupan i poverljiv od strane svih građana. Prosto, građani mogu da vide ko su ta lica koja sprovode javne nabavke.
Novi zakon takođe uvodi i registar ponuđača. Predviđeno je APR, odnosno Agencijom za privredne registre, da se vodi registar ponuđača, koji ispunjavaju obavezne uslove za učešće u postupku. Ovaj registar se ažurira na mesečnom nivou i samim tim i ponuđačima je daleko lakše učešće, s obzirom da nema glomazne dokumentacije, već naručilac ako želi da proveri ponuđača, prosto, ode na zvanični sajt APR.
Takođe je zanimljivo da je u novi zakon navedeno i izveštavanje ponuđača, odnosno, ako ima puno odbijenih, ako su skoro svi odbijeni, oni imaju mogućnost da razgovaraju sa članovima komisije, da vide koji su razlozi njihovog odbijanja i kako je do toga došlo, kako bi se spremili za neke od budućih tendera.
Treba naglasiti da su posebno regulisane nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti. One se sprovode kao javne nabavke, što ranije nije bilo tako transparentno. Sada se isto nalaze u sistemu javnih nabavki, osim u nekim veoma poverljivim nabavkama.
Znači, kontrolu u javnim nabavkama ne treba posebno objašnjavati. Kao što je i pomenuto, jedna od prvih mera uvedenih jeste prethodna kontrola Uprave za
javne nabavke, kod pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva. Kod tog pregovaračkog postupka, bez objavljivanja javnog poziva, odnosno ovom prethodnom kontrolom se traži od Uprave mišljenje, a takođe je slično i sa konkurentnim dijalogom, gde treba da se od Uprave pribavi saglasnost i tek onda da se sprovode nabavke.
U novom zakonu o javnim nabavkama se predviđa i obaveza naručioca da donese akt kojim se bliže određuje postupak javne nabavke, naročito kod planiranja nabavki i kontrole javnih nabavki, praćenja izvršenja ugovora. Sadržinu ovog akta određuje Uprava za javne nabavke, a naručilac kod koga vrednost javnih nabavki prelazi milijardu dinara na godišnjem nivou, je dužan da obrazuje i posebnu službu za kontrolu javnih nabavki.
U slučaju kada naručilac sprovodi postupak javne nabavke, koja je veća od 700 miliona dinara, postupak je dužan da sprovodi građanski nadzornik. To je lice koje ima društveni ugled i njegovo imenovanje bliže uređuje Uprava za javne nabavke. Takođe se uvodi zaštita lica koja prijave korupciju, što je veoma važno. To su lica koja su zaposlena na poslovima javnih nabavki. Ukoliko oni prijave korupciju u dobroj veri, oni ne mogu biti otpušteni niti premešteni na drugo radno mesto.
Takođe, šta treba reći, ukoliko ponuđač, odnosno zainteresovano lice u postupku javne nabavke povredi konkurenciju, postoji Komisija za zaštitu konkurencije koja može izreći zabranu ovom ponuđaču učešća u postupku javne nabavke do dve godine.
Ono što treba posebno istaći, da su ovim zakonom pooštrene kaznene odredbe i da zastarelost gonjenja za prekršaje je produžena na tri godine od dana načinjenog prekršaja, što je ranije bio slučaj do godinu dana.
Srpska napredna stranka će naravno pozitivno prihvatiti ovaj zakon u danu za glasanje, glasaće za njega. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, evo nekoliko reči o kandidatima za izbor na funkciju viceguvernera. Pre svega smatram da su predloženi kandidati predloženi na osnovu njihovih vrhunskih referenci. Veoma sa zalažu za očuvanje nezavisnosti i samostalnost NBS i pre svega su predloženi zbog svoje stručnosti i bankarsko-finansijskog iskustva.
Nezavisnost NBS se može definisati ili predstaviti kao njena sloboda da vodi diskrecionu monetarnu politiku Srbije u celosti. Ako pak monetarnu politiku Srbije shvatimo i definišemo kao efektivno korišćenje kontrole nad emisijom dinara u određenju i funkcijama prometnog i platežnog sredstva, tad NBS, odnosno njen guverner i viceguverneri imaju srazmerno veliku ulogu u procesu utvrđivanja količine dinara u opticaju unutar državnih i carinskih granica Srbije.
Nezavisnost NBS je izvesna i stvarna sloboda, te izuzetne važne društvene ustanove u odnosu na Vladu Srbije i zakonodavnu vlast Srbije. Bitne su dve komponente nezavisnosti NBS, pre svega ciljna nezavisnost, koja podrazumeva njenu slobodu da određuje ciljeve monetarne politike i njeno pravo da iznalazi instrumente radi ostvarivanja najvažnijih ciljeva monetarne politike.
Smatram da su predloženi viceguverneri pre svega kompetentni, kao što sam već pomenula i imamo svi pred sobom njihove biografije, iz kojih se vidi da su svo troje magistrirali na Ekonomskom fakultetu u Beogradu iz oblasti koje su bitne za rad u Centralnoj banci, a gospođa Dragutinović je i doktor ekonomskih nauka, a i profesor na njenom matičnom fakultetu.
Ima zavidna iskustva u makroekonometrijskom modeliranju privrede u celosti, a i u modeliranju, odnosno verodostojnim predviđanjima empirijskih stopa inflacije, cena najvažnijih roba i proizvodnih usluga.
Sve troje se služe svetskim jezicima i imaju iskustva u međunarodnim komunikacijama u svetu finansija, što je veoma važno za nas. Treba posebno naglasiti da su njih troje, saglasno zakonskoj proceduri, prihvatili kandidaturu za izbor na funkciju viceguvernera i tim činom, po mom vlastitom uverenju, su još jednom iskazali samosvest i spremnost da obavljaju tako važne društvene i državne poslove u ovako složenoj privrednoj i finansijskoj situaciji zemlje.
Naposletku izražavam lično uverenje da će gospođa Tabaković, predloženi vice guverneri i njihovi kompetentni savetnici učiniti sve što je potrebno da Narodna banka Srbije dalje deluje kao poslednji izvor gotovog novca, a i poslednje utočište različitih kreditnih odnosa i oblika kreditnog novca, a ne samo kao puki neomonetarni emitent, odnosno kreator takozvanog primarnog novca. To je već složena stvar, o kojoj će se voditi rasprava u javnom mnjenju, naravno, u Fiskalnom savetu i pre svega u ovom domu. Hvala.