Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici i građani Srbije, pred nama se danas nalazi izuzetno važan Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu za program čvrstog otpada, faza tri, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, a isto tako i Predlog zakona o kreditnom aranžmanu između Republike Srbije i Francuske razvojne agencije, koji se takođe odnosi na program čvrstog otpada.
Ovi predlozi zakona su, dakle, izuzetno važni i pokazuju da imamo kontinuitet kada govorimo o ulaganju u čvrsti otpad, odnosno u sistem upravljanja čvrstim otpadom u Republici Srbiji i konkretno se odnosi finansiranje na izgradnju regionalnih centara.
Želela bih da vas podsetim da na današnji dan u toku imamo izgradnju u nekoliko regionalnih centara, a pre svega to su kapitalni zeleni projekti koji se odvijaju u Republici Srbiji, „Kalenić“, regionalni centar kao najsveobuhvatniji i najveći po broju stanovnika, čije će potrebe zadovoljiti i po broju otpada, po količini otpada na godišnjem nivou, svakako zavređuje pažnju. Radovi su intenzivni. Dakle, svakodnevni na „Kaleniću“. „Kalenić“ će obuhvatati 15 jedinica lokalne samouprave.
Izuzetno je važno izgraditi regionalne centre, što je svakako veliki posao. Na dokumentaciji se radi i godinama, a isto tako i na izgradnji. Mi trenutno radimo na izgradnji sanitarne deponije koja će upravo moći da apsorbuje svu tu količinu otpada iz 15 jedinica lokalne samouprave. To se radi po svim evropskim standardima i upravo zahvaljujući saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Francuskom razvojnom agencijom mi imamo mogućnost da vidimo koje su to najbolje tehnologije koje se koriste u Evropi i svetu, a isto tako da imamo i konsultante, kada govorimo o čvrstom otpada koji mogu da na najbolji mogući način pripreme dokumentaciju i da budu podrška i prilikom izgradnje i praćenja, dakle, izgradnje svih tih objekata.
Takođe, kada govorimo o regionalnim centrima neophodno je pomenuti i tretman mehaničko-biološki, dakle, čvrstog otpada i sva postrojenja koja obuhvataju, odnosno njihova izgradnja, kako bi se otpad tretirao na taj način, odnosno kako bi u što boljoj meri iskoristili otpad i omogućili da on ima novu upotrebnu vrednost. Naravno, onaj otpad od kog to možemo da uradimo i samim tim bi poštovali principe cirkularne ekonomije kao jednog od najvažnijih stubova zelene agende a isto tako u Republici Srbiji i povećali procenat reciklaže.
Kada govorimo regionalnom centru Kalenić, neophodno je pomenuti da opštine koje će gravitirati ka tom centru su Valjevo, Lajkovac, Ljig, Mionica, Osečina, Ub, Koceljeva, Vladimirci, Obrenovac, Barajevo, Lazarevac, Ljubovija, Mali Zvornik, Krupanj i Loznica. Ono što je važno, u svim ovim jedinicama lokalne samouprave, u većini njih će se izgraditi, u nekima i transfer stanice i reciklažna dvorišta, ali, isto tako, ono što je najvažnije jeste i zatvaranje nesanitarnih deponija, dakle deponija koje su ove opštine koristile decenijama. Naravno, preduslov za zatvaranje deponija jeste izgradnja sanitarne deponije. Mi, nažalost, nemamo u Republici Srbiji veliki broj sanitarnih deponija, ali upravo zahvaljujući ovim sredstvima koje obezbeđuje Vlada Republike Srbije smo rešeni da problem čvrstog otpada u Republici Srbiji rešimo po najsavremenijim standardima.
Ono što nas čeka, pored svih ovih infrastrukturnih projekata koje sam pominjala, takođe će se nabavljati i neophodna oprema u vidu opreme za reciklažu, odnosno u vidu kamiona smećara i kanti i kontejnera koje su namenjene upravo i za selekciju odnosno separaciju otpada.
Kada govorimo o regionalnim centrima, ono što moram takođe da istaknem jeste regionalni centar Pirot koji izuzetno dobro radi. Građani u tom okrugu nemaju problema sa upravljanjem čvrstim otpadom. U ovom trenutku se odvijaju radovi na kompostani, a veoma brzo kreću radovi i na izgradnji sanitarne deponije u regionalnom centru Pirot, koji obuhvata Pirot, Babušnicu, Belu Palanku i Dimitrovgrad.
Sve su ovo izuzetno značajni projekti čije projektovanje i sama izgradnja traje jako dugo, izuzetno puno sredstava treba odvojiti kako bi sistem čvrstim otpadom funkcionisao na najbolji mogući način.
Ono što je važno, pored ovih radova, jeste i edukacija građana, kad kažem građana mislim na sve građane, ali mislim i na ljude koji su na rukovodećim pozicijama u javno-komunalnim preduzećima koji vode regionalne centre odnosno preduzeća, gde je neophodna i njihova edukacija kako bi oni mogli dalje građanima i korisnicima usluga da približe ceo ovaj sistem otpada i da naučimo svi zajedno koliko je važna i primarna separacija i razdvajanje otpada i da se to sve radi pravilno, kako bi i regionalni centri radili u punom kapacitetu, jer oni mogu da rade u punom kapacitetu samo kada ima dovoljno otpada koji generišu svi, privreda i građani u svojim domaćinstvima.
Uskoro očekujemo i proširenje regionalnog centra "Sve je Mačva" u Sremskoj Mitrovici. To je takođe regionalni centar koji postoji, ali neophodna je njegova dogradnja i poboljšanje i pojačavanje kapaciteta, Sremski okrug, Sremska Mitrovica, Bogatić, Ruma, Šabac, Šid. Početak izgradnje očekujemo negde do juna meseca.
Regionalni centar Sombor. I dalje je dokumentacija u fazi pripreme, ali su finalne pripreme u toku. Očekujemo izbor izvođača u narednim mesecima. Ono što je važno jeste da su to sve međunarodni tenderi, međunarodne nabavke, gde mogu da se nadmeću najbolje i domaće i svetske kompanije koje imaju referencu vezano za čvrsti otpad, ali ne samo za otpad. Kada govorimo o regionalnim centrima, neophodna je široka podrška i znanje i učestvovanje različitih inženjerskih struka, s obzirom na specifičnost svih ovih projekata.
Ono što je planirano u perspektivi i sa ovom trećom fazom, pored izgradnje regionalnih centara, jeste i zatvaranje nesanitarnih deponija. Mi imamo izuzetno visok budžet i naš u ministarstvu, koji je sve veći i veći bio iz godine u godinu, a u odnosu na pre 10-15 godina je nekoliko puta uvećan. Takođe se bavimo zatvaranjem nesanitarnih deponija, ali samo bih želela još jednom da ponovim da nije lako zatvoriti nesanitarnu deponiju.
Dakle, mi imamo sredstva, imamo često i dobre projekte, u ranijim godinama smo i mi kao Ministarstvo finansirali projektovanje za zatvaranje deponija, ali najveći je problem kada zatvorite deponiju ako nemate u blizini ili u regionu sanitarnu na koju mogu građani odnosno jedinice lokalne samouprave da odlažu otpad.
Mi smo u prethodnih nekoliko godina zatvorili nekoliko nesanitarnih deponija, o tome ću takođe da pričam, i o onima koje su u toku zatvaranja. Dakle, to su jedinice lokalne samouprave koje su rešile gde će odvoziti otpad kada im se zatvori nesanitarna deponija.
Kada govorimo o regionalnim centrima, moram da se vratim i na to da ćemo u narednom periodu raditi na regionalnom centru u Novoj Varoši, u Inđiji, ali ne mogu a da ne pomenem i regionalni centar Novi Sad. Dakle, to je izuzetno važna deponija koja će obuhvatati Novi Sad, Bačku Palanku, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Srbobran, Temerin i Vrbas.
Dakle, sredstva za ovu deponiju, odnosno za ovaj regionalni centar koji će biti takođe po najsavremenijim standardima su obezbeđena delom iz IPA projekta, dakle, donacija, a veći deo Vlada Republike Srbije je opredelila kako bi taj region što pre radio po najboljim merilima. Očekujemo i tu uskoro izbor izvođača, obzirom da prethodni postupci za izbor izvođača su propali iz različitih razloga, ali ne odustajemo, jer grad Novi Sad mora da ima savremeni regionalni centar, kao što to ima i grad Beograd i sve one nemile slike i ružno što se događalo u prošlosti, a naročito kada su bili učestali požari na deponiji Vinča, to je sada prošlost i takvi regionalni centri zaslužuju da imaju i svi veliki gradovi u našoj zemlji.
Pored ovih regionalnih centara koje mi radimo kao Ministarstvo životne sredine, ne smem da propustim da kažem da i Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture takođe ima u svom opisu i u svojim sredstvima odvojenim, odnosno u budžetu nekoliko deponija, odnosno regionalnih centara koje se radi kroz Ministarstvo građevine. To je samo da kada pričamo o zaštiti životne sredine i ekologije mi vidimo da je čitava Vlada rešena da reši višedecenijske probleme i da unapredimo kvalitet i vazduha, i vode, i zemljišta i da smo svi fokusirani i komunalne probleme, ali i na ubrzanu izgradnju zelene infrastrukture.
Zato kad kažem budžet, ne samo koji se odnosi na Ministarstvo životne sredine, nego već kada vidite na nivou čitave Vlade, naročito kada budemo pričali o aerozagađenju i kada budemo govorili o tome koliko je Ministarstvo rudarstva i energetike takođe sredstva odvojilo, vi vidite da su to izuzetno, izuzetno velika sredstva koja su namenjena upravo poboljšanju životne sredine i boljeg kvaliteta života svih građana Srbije.
Ono što moram da pomenem kada pričamo o regionalnim centrima, to je naravno regionalni centar za koji smo svi čuli da je neophodno da se radi, gde imamo i najviše problema, a to je regionalni centar Duboko – Užice. Moram još jednom da podsetim građane Srbije da mi kao Vlada Republike Srbije smo bili spremni da damo samo u jednoj fazi 30 miliona evra da se taj problem sanira. Problemi su izuzetno veliki, a isto tako je bilo i nepoverenje građana da ćemo to uraditi i da ćemo rešiti taj problem, a isto tako i građana koji ne žele regionalni centar na toj lokaciji, koja je predviđena za isti još 2005. godine. Dakle, 2005. godine neko je rekao za Duboko – Užice, da će tu biti regionalni centar. Čitav region se saglasio sa tim. Tada su građani bili za to i želeli da reše još tada problem upravljanja čvrstim otpadom. Na današnji dan građani tu ne žele regionalni centar.
Moje je da kažem, kao potpredsednik Vlade i kao ministar zaštite životne sredine, da Vlada Republike Srbije odvaja sredstva i da sredstva imamo obezbeđena. Molim i građane iz tog regiona i sve opštine koje učestvuju u regionalnom centru i koje su učestvovale u regionalnom centru i koje su učestvovale u formiranju regionalnog preduzeća i koje su imale i svoja prava i obaveze, dakle, to je njihovo bilo kako će oni to da regulišu između sebe, da dobro razmisle i da razgovaraju, dakle, sa svim relevantnim činiocima, da ne bi trebalo da propuste takvu priliku, zato što u prethodnom periodu država nikada nije bila spremna i nikada tolika sredstva nije odvojila. Kažem, 30 miliona evra za prvu fazu. Naravno, tu onda imamo još nekoliko miliona evra za kompostanu, pa onda imamo transfer stanice u drugim opštinama, pa reciklažna dvorišta, pa onda imamo opremu, kamione i kante. Tako da, to su izuzetno, izuzetno velike pare koje smo mi spremni da odvojimo.
Sada iz objektivnih razloga, zato što je tamo bilo puno problema, a najstrašniji na kraju je bio požar, koji je trajao dugo, koji se na svu sreću lokalizovao, moramo da idemo, odnosno pre svega jedinica lokalne samouprave i regionalno preduzeće, u sanaciju i stabilizaciju terena, a onda u nekom sledećem koraku u izgradnju regionalnog centra, ukoliko, još jednom podvlačim, bude bilo volje i podrške građana i naravno svih skupština opština. Vlada Republike Srbije, ja sam sigurna, ko god bude obavljao ovu dužnost, ko god bude bio ministar zaštite životne sredine i premijer, sigurno će pokazati ponovo spremnost da se odvoje velika sredstva da bi tom regionalnom centru ponovo vratili funkciju i kako bi radio po najsavremenijim standardima.
Teren je, da kažem, nezgodan, ali to svakako bolje će znati struka da vam kaže o tome, ali nažalost, spram ovog mog iskustva dosadašnjeg, niko nije predložio drugu lokaciju, niti u Užicu, niti u bilo kojoj drugoj jedinici lokalne samouprave. Sigurna sam da će se, kada prođe još neko vreme, čitav regionalni centar obratiti Vladi Republike Srbije i da ćemo onda zajedničkim snagama da izgradimo i Užice – Duboko.
Kada govorimo o zatvaranju deponija, ono što sam i htela da kažem, odnosno nesanitarnih deponija, koje su ruglo Srbije i neretko se nalaze i u centru grada i blizu naseljenih mesta, dakle i stambenih zona, onog trenutka kada se zatvori nesanitarna deponija, ona mora i da se sanira, da se sanira po propisima, kako ne bi bilo zapaljivo. Da se, dakle, urade i folije i biotrnovi i svašta još nešto od te opreme koja se koristi i u svetu i u Srbiji vezano za upravljanje čvrstim otpadom, ali isto tako i na kraju da se ozeleni, a najbolje je kada može i ta lokacija da koristi građanima, da promeni neku namenu i da bude neka zelena oaza i da građani sve ono što su gledali 20, 30, 50 godina, ruglo, mogu napokon da koriste u druge svrhe, da ne kažem prave svrhe, a pre svega za rekreaciju, jer to se najčešće i događalo.
Dakle, 11 je zatvoreno nesanitarnih deponija za četiri godine. To su Ruma, Požega, Šabac, Prijepolje, Bogatić, jalovište Zajača u Loznici, u Čačku deponija „Prelići“, u Trsteniku deponija – prva faza, u Bečeju, u Priboju – prva faza, u Zrenjaninu je zatvorena deponija. Na današnji dan imamo na tri lokacije radove. To je u Subotici deponija, u Subotici imamo dobar regionalni centar koji radi punim kapacitetom i neophodno je bilo zatvoriti deponiju, kako ne bi više neodgovorni pojedinci koristili tu lokaciju za odlaganje nepravilno otpada, da bi izbegli sve ono što je njihova dužnost ka regionalnom centru, u smislu i odvoženja otpada i verovatno određena nadoknada da bi regionalni centar primio otpad. Onog trenutka kada završimo Suboticu, kompletno saniranje i kompletnu rekultivaciju te deponije, moći ćemo da kažemo da je taj okrug za primer.
Dakle, u toku je Subotica, Prokuplje – druga faza, nedavno sam tamo bila. Topola, to je takođe deponija koju smo pre nekoliko godina obećali i građanima, obećali i odbornicima. Sećam se, tamo su me čekali odbornici koji i nisu bili iz vladajuće većine, koji i tada nisu verovali da ćemo to zatvoriti, obećali smo da ćemo zatvoriti. Ali isto tako, opština Topola je rešila problem, u smislu da odvoze otpad na regionalni centar koji je u neposrednoj blizini, odvoze na propisan način na regionalni centar koji ima sve uslove da primi otpad iz Topole.
Uskoro planiramo, kada počne sa radom i transfer stanica u Smederevu, da zatvorimo i smetlište u Smederevu. Ali isto tako, i valjevska deponija. Molim građane, pošto u Valjevu takođe deponija pravi veliki problem svima, da budu strpljivi, da su sredstva u budžetu odvojena za konkurs koji je namenjen zatvaranju nesanitarnih deponija i nadam se da će se i grad Valjevo, a i drugi koji imaju sličan problem, ali isto tako imaju i rešenje šta će sa svojim lokalnim otpadom kada se zatvori deponija, konkurisati i da ćemo moći uskoro da zatvorimo i valjevsku deponiju i još mnoge druge. Valjevo će moći sa lakoćom da se zatvori, odnosno da krenu i radovi, zato što uskoro očekujemo, do kraja godine ili početkom sledeće godine, početak rada na Kaleniću sanitarne deponije.
Ono što je važno, pored sanitarnih deponija i zatvaranja nesanitarnih, često Ministarstvo životne sredine, odnosno iz godine u godinu, raspisuje konkurs i za uklanjanje divljih smetlišta i manjih deponija i svega onoga što uvek, nažalost, prvo vidimo i što nam svima smeta. Mi smo u prethodnih nekoliko godina očistili oko hiljadu divljih deponija i smetlišta. Počeli smo od broja koji je bio negde 3.500 registrovanih tih divljih smetlišta i manjih deponija. Naravno, i ove godine očekujte da će, pre svega se obraćam jedinicama lokalne samouprave, uskoro biti raspisan i taj konkurs, ali naravno, ono što je uvek uslov i što najviše pazimo i za šta smo imali do sada uspeha jeste da lokacije koje očistimo ne dozvolimo svi zajedničkim snagama da se ponovo naprave smetlišta na tim lokacijama.
Mogu reći da smo zadovoljni rezultatom. Naravno da postoje uvek neodgovorni pojedinci, naravno da postoje uvek jedinice lokalne samouprave koje nisu u stanju da sačuvaju te lokacije, ali veliki broj deponija se nije vratio, odnosno tih smetlišta na tim lokacijama. Pre svega se zahvaljujem građanima iz tih jedinica lokalne samouprave, pošto oni čuvaju te lokacije, oni prijavljuju neodgovorne pojedince i oni su verovatno promenili svest i ne čine te stvari kakve su činili u prošlosti. Tema životne sredine je izuzetno važna, nekoliko poslednjih godina je u fokusu, nekad sa razlogom, nekad bez razloga, odnosno nekad iz dobre namere, nekad iz zle namere.
Uvek pominjem da je to zajednička borba svih nas i da moramo da budemo svi dakle, na istom zadatku kako bi učinili kvalitetniji i bolji život i unapredili kvalitet životne sredine, zaštitili prirodu, svi mi zajedno za bolju budućnost upravo svakoga od nas, i za zdraviju i čistiju životnu sredinu.
Kada govorimo o deponijama, i naravno, koliki je benefit za građane, pored ružne slike, pored toga što je zagađeno i zemljište i vode, ono što takođe, najviše utiče na kvalitet vazduha i aero zagađenje jeste u velikoj meri i taj otpad, koji se tu generiše godinama i decenijama i u značajnoj meri narušava kvalitet vazduha. Tako da, kada govorimo o zaštiti vazduha sve je izuzetno povezano, evo sada smo pričali o otpadu, ali isto tako to je jedna od mera za poboljšanje kvaliteta vazduha.
Mi kao Ministarstvo se trudimo da imamo čitav set mera da poboljšamo kvalitet vazduha u čitavoj Republici Srbiji, jer naravno, nije dovoljno zatvoriti jednu deponiju, nije dovoljno promeniti jedan kotao, ali sada već nakon već nekoliko godina i nakon kontinuiteta koji imamo, kada govorimo o konkursima i da na svakom konkursu smo imali veoma veliki broj zahteva, veoma veliki broj kvalitetnih projekata, da na svakom konkursu je učestvovalo preko 50 jedinica lokalne samouprave, da smo za svaki ostavljali između 300 i 800 miliona dinara, u zavisnosti od godine, da smo nekada i dodatna sredstva obezbeđivali kako bi ponovo pustili konkurs koji je namenjen kvalitetu vazduha, odnosno unapređenju istog.
Moram tu svakako podsetiti sve da pored zamene kotlova u javnim ustanovama, važna je biti i zamena kotlova u individualnim domaćinstvima. Mi sada, trenutno, imamo u toku upravo konkurs koji je namenjen i individualnim ložištima i zameni kotlova u javnim ustanovama. Nadam se, takođe, velikom broju projekata, kako bi imali i sledeću grejnu sezonu i još bolje stanje kada govorimo o kvalitetu vazduha.
Evo, mogu da konstatujem ove zime sam primetila da nije bilo toliko pritužbi na kvalitet vazduha, da nije bilo u fokusu tema zagađenje vazduha, ali mogu isto tako da uverim i sve građane Srbije da je sada vazduh znatno bolji u Republici Srbiji u odnosu na 2010. i 2011. godinu kada niko nije pričao o tom. Isto tako da kažem, da je dobro što se govori o tome, bez obzira kakva je namera pošto smo mi ti koji smo jedini sproveli konkurse, kojima smo želeli da dođemo do svakog građanina, do svake kuće da svakome omogućimo skoro 50% subvencija za zamenu kotla, kako bi zajedničkim snagama, ponavljam, poboljšali kvalitet vazduha u Republici Srbiji.
Naravno, da mora još mnogo toga da se uradi, naravno da imamo takođe, velike planove za to, naravno da uz pomoć saveta i podrške ministra finansija se trudimo da obezbedimo jedan takođe, zajam kao Republika Srbija, koji će upravo biti namenjen poboljšanju kvaliteta vazduha, takođe, sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, gde ćemo moći da uradimo još mnogo, mnogo velikih projekata, odnosno još mnogo gradskih toplana da promenimo energente na ekološki prihvatljivije energente koji su svako i zdraviji i bolji za životnu sredinu.
Kada govorimo o setu mera za poboljšanje kvaliteta vazduha, neophodno je da pored znači, zatvaranja nesanitarnih deponija, čišćenja smetlišta, zamene kotlova u javnim ustanovama, zamene kotlova u domaćinstvima, neophodno je da pomenem i pošumljavanje. Naravno, to je ono što svi znamo, to je ono što svi radimo, ne radi samo ministarstvo, nego rade već jedinice lokalne samouprave, rade društveno odgovorne kompanije, i u prethodnih nekoliko godina smo stotine i stotine hektara pošumili. Takođe, se trudili da pratimo iz godine u godinu te sadnice, jesu li se neke dobro primile, jesu li se neke osušile, da li treba da ih zamenimo, dakle, sve su to prirodni procesi, ali je važno da smo sigurno preko 500 hektara pošumili do sada.
Ove godine će biti konkurs, dakle, i vetrozaštitni pojasevi, i pošumljavanje, odnosno ozelenjavanje javnih površina, što je isto važno, naročito za gradove, dakle da ozelenimo što više i naše novoizgrađene ulice, i centar grada i parkove i školska dvorišta. Dakle, to je ono što je važno, i to je ono što nam građani traže.
Naš zadatak je da izlazimo u susret potrebama svih građana i zato je neophodna komunikacija sa građanima. Jedinice lokalne samouprave su u svakodnevnom kontaktu. Mi se trudimo u Ministarstvu koji nemamo često kontakt direktan sa građanima, u smislu Ministarstva, zato se ja i trudim da idem što češće na teren, da čujem to što treba, ali svakako, jedinice lokalne samouprave mogu da kažem slobodno su agresivne ka Ministarstvu životne sredine i meni se to sviđa i stvarno svi trude i bore da obezbede dodatna sredstva kako bi unapredili kvalitet životne sredine. Godine 2020. krajem kada sam preuzela dužnost ministra životne sredine, dakle, nije bilo mnogo ekoloških projekata širom Srbije.
Možemo da se pohvalimo da ne postoji skoro opština u kojoj se nije odvio barem jedan ekološki projekat. Dakle, svaki put, svake godine kada raspišemo konkurse različite u svim jedinicama lokalne samouprave se odvija barem jedan ekološki projekat. To je ono što treba da svima nama služi na čast i ponos i gde možemo svi slobodno da kažemo da smo mi ti koji se brinemo za bolji kvalitet životne sredine, da smo mi ti koji smo odvojili nikad veća sredstva u istoriji koja su namenjena ekologiji, zaštiti životne sredine i pre svega boljem kvalitetu vazduha, vode i zemljišta, a isto tako i boljem zdravlju građana Srbije.
Takođe, kada govorimo o životnoj sredini, izuzetno je važno da pomenem, iako ja ne volim o tome da pričam, niti volim da kažnjavamo se kad ne moramo stvarno i nekako mi se čini da inspekcija u svojim redovnim kontrolama to radi, imamo veliki broj izlazaka inspektora. Dakle, izlaze i po pozivu, a isto imaju i redovne svoje aktivnosti. Nekako mi se čini da poslednjih godina ljudi više poštuju zakone, naročito kada govorimo o privredi, naročito kada govorimo o ljudima koji se bave i opasnim i neopasnim otpadom, odnosno kompanijama. Svi se trude da usklade svoje i pravilnike i dozvole, i da se usklade sa zakonima koje mi donosimo kao Vlada Republike Srbije, mi predlažemo, odnosno vi ovde u Narodnoj skupštini glasate za njih. Mogu da kažem da je Ministarstvo životne sredine imalo je veoma dobru i bolju ocenu nego prethodne godine od strane Evropske komisije kada govorimo o životnoj sredini, a to govori u prilog tome da mi našu legislativu, dakle, i zakone i sva podzakonska akta usklađujemo sa zakonima EU i da imamo izuzetno uspeha u tome. Nekada to prilagođavanje direktivama EU nije lako za građane i za privredu zato što moraju da se usklade i teški su propisi i veoma su strogi, a i mi smo strogi, ali zato su i vrata Ministarstva uvek otvorena za sve koji imaju nedoumicu, jer nama je cilj da što više ljudi radi u skladu sa zakonom i sa propisima, a mi smo tu da pomognemo i da ih vodimo kroz čitav taj proces koji često nije ni malo lak.
Takođe bih se osvrnula i na zaštitu prirode, da samo imam i tu neke dodatne podatke. Kada govorimo o ulaganjima u zaštićena područja od nacionalnog interesa za Republiku Srbiju, dakle, uvećali smo duplo davanja. U 2021. godini je 264,8 miliona dinara bilo opredeljeno za ulaganje u zaštitu prirodu i područja zaštićena, a 2024, i 2025. godine je odvojeno 500 miliona, u 2024. godini tačnije, a za 2025. godinu 550 miliona.
Dakle, mi iz godinu u godinu povećavamo iznose, ali isto tako i povećavamo područja, dakle izuzetne predele, najlepši deo naše Srbije, a to su svakako prirodna bogatstva, stavljamo pod zonu zaštite upravo kako bi naš što bolji način očuvali prirodu.
Veoma često imamo uredbe za proglašenje novih zaštićenih područja kako bi mogli i da finansiramo, kako bi rukovodioci, odnosno upravljači tih područja mogli da prilagode to različitim namenama, znači, prvo i osnovno je zaštita prirode, a isto tako i poboljšanje, da kažem, unapređenje turizma, odnosno turističke ponude, jer često što mnoga takvi predeli Srbije nisu bili ni pristupačni za građane i ja bih volela da u što većoj meri građani Srbije kada su u mogućnosti, dakle, da odvoje svoje vreme i da vide kakve su to prirodne lepote koje ima naša zemlja.
Ono što je takođe važno kada govorimo o zaštićenim područjima jeste da smo mi takođe obezbedili i sredstva za projekte u zaštićenim područjima, dakle, pod stogom, zaštitom i kontrolom, kako će se odvijati ti projekti koji su namenjeni upravo u unapređenju infrastrukture u zaštićenim područjima. To je da kažem prvi put da smo dali dodatne podsticaje za tako nešto direktno lokalnim samoupravama na čijim se teritorijama nalaze takve prirodne lepote i nastavićemo takođe u tom smeru i naravno ka ispunjenju tih ciljeva.
To je ovako ukratko da još jednom podcrtam koliko su značajni napori Vlade Republike Srbije, koliko su značajni ovi predlozi i zakona za koje se nadam da ćete imati razumevanja i glasati za njih i koliko su nam značajna ta sredstva kako bi još više ulagali u zelenu infrastrukturu, a na nama je da radimo što brže i što odgovornije kako bi što pre građani imali dobrobit upravo od tih projekata.
Hvala vam.
Hvala predsednice.
Poštovani građani Srbije, pre svega ovde se i danas spominjala životna sredina i dodavanje litijuma, takođe isto i sve što se događa vezano za rudnik Bor.
Pre svega bih naglasila da inspekcija Ministarstva životne sredine redovno ide u kontrole. Izuzetno smo aktivni, naravno da uvek hvali inspektora i ti pozivi su stalno otvoreni kako bi mogli u još većoj meri i češće da to obilazimo, ali kada govorimo o rudniku Bor moram da kažem da smo sedam puta ove godine bili u kontroli. Dakle, imali smo takođe i pisano neke privredne prestupe, ali smo sugerisali i na ubrzavanje izrade studija za određene segmente.
Kada govorimo generalno o ministarstvu i drugim subjektima koje kontrolišemo, moram da naglasim da smo imali preko 1465 nadzora, preko 190 rešenja izdatih, 1693 dopisa, 42 prekršaja, sedam privrednih prestupa, 77 zabrana i to je sve urađeno na osnovu 64 inspektora koja su svakodnevno po Srbiji.
Kada govorimo svakako o litijumu i projektu Rio Tinto, moram i danas da podsetim građane Srbije, baš zato što se skupljaju unapred i zato što su uplašeni, da je to i dalje strah bez ikakvog razlog. Dakle, moram da istaknem još jednom da studija nije poslata Ministarstvu. Dakle, niko zvanično nije poslao studiju o kojoj možemo da razgovaramo, na osnovu koje možemo da raspravljamo. Dakle, sve se raspravlja bez činjenica, bez dokumentacije koja je ispred nas.
Pominjao se ovde i profesor koji ekspert, verovatno, u svojoj oblasti, kao što ste rekli i jeste, ali se pominjao baš kao neko ko je glasan protiv Rio Tinta i ove vlasti, ali on kao ekspert trebao bi da zna kakve su zakonske procedure pošto znam da je sarađivao i sa Ministarstvom tesno za vreme vlasti SNS. Tada nije pominjao sve negativne posledice na rudarenje litijuma, ali isto tako sam sigurna, pošto i poznajem profesora lično, dakle, da sigurno zna kakve su zakonske procedure koje važe u Republici Srbiji. Zato me izuzetno čudi kako je dozvolio sebi da unapred, apriori komentariše, dakle, bez činjenica, a nadam se da kada činjenice budu pred svima nama, da će onda dati svoj ekspertski sud.
Takođe je narodna poslanica pominjala Savski venac, evo, ovde sam zapisala, ali ne mogu da samo vidim zašto je aludirala i na šta konkretno. Što se tiče opštine Savski venac, ja odavno nisam predsednik opštine, nadležnosti inspektora opštinskih nisu dakle, građevinske, kako bi zaustavili nelegalnu gradnju, ali apelujem na građane ne samo na opštini Savski venac, nego svuda, širom Srbije ukoliko vide takvu pojavu da se ona i kazni, a čula sam da je bilo i trake, a već nakon toga šta se događa, to možda prevazilazi nekoga ko vodi stranku na Savskom vencu, ali hvala na svakoj prijavi i sugestiji, dakle, uvek se trudimo da osluškujemo potrebe građana i da postupamo po zakonu.
Takođe, Savski venac je opština gde SNS je pokazala da radi u korist svih građana, dakle to se pokazalo na prethodnim izborima, iako su mnogi proglašavali pobedu i godinu dana pred izbore. Srpska napredna stranka će i dalje vredno raditi u korist svakog građanina i trudićemo se da unapredimo centralno gradsku opštinu, ali isto tako i sve opštine u Srbiji, naročito kada govorimo o zaštiti životne sredine.
Još jednom da samo istaknem vezano za Rio Tinto i za litijum, dakle, bez pune zaštite zdravlja ljudi, životne sredine, mi nećemo ništa dozvoliti, dakle, nijedan projekat bilo kojoj kompaniji.
Ukoliko se dokaže suprotno, odnosno da nema negativnog uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi tu šansu ne želimo da propustimo i nećemo zarad dobrobiti građana Republike Srbije, do tad vas molim da svi sačekamo.
Dakle, studije da se zvanično predaju i da komentarišemo o njima i da čujemo i kritike i pohvale i dobre primere i sve ono što će izaći nakon te studije i u ostalom zvanično će to biti obaveza ministarstva da odgovori na svaku primedbu, produžićemo rokove sa zakonom koji ćemo usvojiti do kraja godine ovde u Narodnoj skupštini, odnosno imaćete i narodni poslanici pred vama zakon da možemo da raspravljamo o njemu, gde će se i pooštriti upravo sve te mogućnosti i procedure kako bi upravo u skladu sa evropskim zakonima unapredili i naše, dakle one koji još to nisu doživeli sve te promene u skladu sa direktivama EU. Hvala
Hvala puno.
Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, građani Srbije, prethodnih dana se mnogo puta pominjala životna sredina i ekologija, s toga moram da uputim građanima Srbije u stvarno stanje kada govorimo o rudarenju litijuma, kada govorimo i zaštiti životne sredine, projektu Rio Tinta, ali isto tako i o svim razvojnim projektima koji se događaju, a tiču se zaštite životne sredine.
Već mnogo puta smo ponavljali da ćemo biti bez kompromisni kada govorimo o zaštiti životne sredine kada je projekat Rio Tinto u pitanju i da će nam zdravlje ljudi, životna sredina biti imperativ.
Sve ovo što smo čuli prethodnih dana ovde u sali je svakako bilo zastrašivanje građana, dakle, bez činjenica i bilo kakvih zvaničnih dokumenata. Dakle, sve zarad jeftinih političkih poena.
Moram da istaknem da ćemo mi insistirati na najsavremenijim svetskim standardima, da ćemo u cilju toga čak i zakone uskoro donositi koji će biti rigorozniji kada se govori o zaštiti životne sredine.
Moraju građani Srbije da znaju da je litijum izuzetno važan faktor za e-mobilnost, dakle, kojoj svi i težimo, s toga se i trudimo da popravimo kvalitet vazduha, s toga se i trudimo da dajemo subvencije za električna vozila, sve kao jednu od mera poboljšanja kvaliteta vazduha. Dakle, litijum omogućava zeleni razvoj, što je takođe jedan od glavnih ciljeva zelene agende, i omogućava nam put ka zelenoj budućnosti.
Dakle, svakako da nećemo pristati ni na šta bez poštovanja evropskih standarda i sve ovo što slušamo svakodnevno plašenje građana, iznošenje neistina i laži, naravno da ćemo mi prvi biti koji hoćemo da zaštitimo građane Srbije i koji su nama najvažniji, jer mi se ponašamo odgovorno. Naravno da smo pominjali i to koje doveo Rio Tinto u Srbiju.
Možda su neki od vas sada čuli i to nam spočitavaju, ali svakako da nije to ni SNS, niti ova vlast i svi ti koji su sada najglasniji protiv Rio Tinta i rudarenja litijuma su upravo doveli litijum u Srbiju, odnosno Rio Tinto u Srbiju, menjali zakone i pravilnike, a ono što je najvažnije da je 26. januara 2012. godine, kada je tadašnja Vlada donela Strategiju o upravljanju mineralnim sirovinama, procenila tada da će 2020. godine učešće u proizvodnji litijuma iz Srbije činiti preko 10% svetske proizvodnje i preko 90% proizvodnje u Evropi.
Dakle, tada su se ponašali kao da su već imali rudnik i kako da se već eksploatisalo.
Poštovani građani Srbije, kada govorimo naravno i o polju Jadra i tom okrugu, morate da znate da smo mi ti koji smo dokazali da se brinemo o zaštiti životne sredine, da smo otpad iz fabrike viskoza koja je zakatančena 2005. godine mi uklonili istorijski opasan otpad. Niko tada nije organizovao proteste protiv toga da se uklone burići koji su bili potpuno već popucali i uticali na kvalitet vazduha, vode i zemljišta, da smo mi ti koji smo potpuno rekultivisali jalovište „Zajače“, da smo mi ti koji sada gradimo regionalni centar „Kalenić“ upravo kako bi taj region imao po najsavremenijim standardima upravljanje čvrstim otpadom, a kako bi mogli i nakon toga da zatvorimo nesanitarne deponije u svih tih 15 opština.
Dakle, poštovani građani Srbije, niko neće dozvoliti ništa da se radi u ovoj zemlji bez poštovanja svih ekoloških standarda, kako domaćih, tako i svetskih i nemojte da potpadnete pod uticaj zastrašivanja, nemojte da reagujete na laži, nemojte da na osnovu pretpostavki donosite bilo kakvo mišljenje. Sačekajte da se izradi studija, da se preda studija. Tada možemo da svi komentarišemo na tu temu i šira javnost, a pre svega ono što svi očekujemo eksperti i ljudi koji su adekvatni da komentarišu na tu temu.