Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Arsiću, ponovo ponavljam, novac je prvopotpisani dobio, dole potpisani, za projekte 60 i nešto hiljada evra.

Trebala je da bude urađena studija o zadrugarstvu u hiljadu primeraka, koje nigde nema, koje nigde nema, dakle, nije pronađena. Ja bih voleo da je vidim. Dakle, danas se to modernije zove korupcijom. Dakle, kad ste ministar, vi korumpirate određeni broj profesora tako što im platite za projekat enormne iznose.

Ja ne znam koji to projekat košta 62.000 evra i zašto je isplaćeno iz sredstava koja su bila namenjena, STAR projekat je bio namenjen za oživljavanje stočarstva na Staroj planini. Nije bio namenjen profesorima, ali eto, završio je u džepovima raznih konsultanata. Celu dokumentaciju o STAR projektu ja sam rad da vam dam, naravno, da iskopirate i ovo, da imate u zapisniku, uz bilo koji dokument.

Ja stojim iz ovoga što sam dobio od Ministarstva poljoprivrede kao zvaničnu dokumentaciju. Prvo je rečeno da to nije tačno. Sada se govori – da, to je tačno, ali to smo dobili za projekte itd.

Na koji način su transferisana sredstva, uglavnom su završila u džepovima onih koji danas pokušavaju ljude da poplaše genetički modifikovanom hranom čija proizvodnja je u Srbiji, i promet, zabranjen. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo ćemo, gospodine Arsiću, kao što ste rekli, putem Pisarnice dostaviti, a vi odlučite da li treba svim narodnim poslanicima to uručiti. Koristiću vreme ovlašćenog, da znate, i to vreme kad prekoračim.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde držim predmet „Milk Republik“. Dakle, to je firma pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, bivšeg, Gorana Ješića. Objekat se nalazi u Irmovu, imao je privremeno rešenje za koje se ispostavilo da nije bila proizvod posete tri veterinarska inspektora. To privremeno rešenje je isteklo.

Gospodin Ješić je poznat kao borac za zdravo mleko, kao čuveni tvorac aflatoksin afere, kojom je i te kako naškodio našim poljoprivrednicima i stočarima. Dakle, on je tvrdio da naše mleko, mleko koje je proizvedeno u Srbiji, nije zdravo, da ima povećanu dozu aflatoksina iako je to bilo ispod mera i standarda koji važe u 3/4 sveta. Cilj mu je bio da se količina proizvedenog mleka, određena količina vrati poljoprivrednicima, da određeni broj krava bude desetkovan, a sve vreme je znao da je, kad su donosili tu graničnu meru aflatoksina, nisu utvrdili za stočnu hranu i da ste od ispravne stočne hrane po njihovim standardima mogli da dobijete neispravno mleko. On je lansirao tu aferu, to se svi sećamo.

Ovde držim i optužni predlog protiv odgovornog lica „Milk Republik“ Gorana Ješića, zato što je u promet puštao proizvode od mleka, mleko i proizvode od mleka bez prethodne analize sirovina, bez prethodne analize sirovina, bez prethodne analize sirovina. Znači, mleko koje je dolazilo u njegov „Milk Republik“ nije išlo na analizu.

Rešenje o objektu je isteklo, a on je od mleka proizvodio jogurte i pavlake koje, takođe, nije slao na analizu. Znači, niste imali analizu sirovina i niste imali analizu gotovih proizvoda, što je konstatovano i Zapisnikom veterinarske inspekcije, usledila je prijava. Usledila je prijava i optužni predlog. U toku je verovatno procesuiranje.

Kad smo kod „Milk Republik“, on je otvorio i firmu koja je imala jednu šupu u Markovini, gde je proizvodio marmeladice, ajvariće itd. u šupi koja je predviđena za pečenje rakije. Ta firma se zvala „Fruit Republik“, pa je tvorac velike afere aflatoksin predmet istrage zato što je mleko i mlečne proizvode, hajde pogodite gde prodavao. Ovde imam i to, kaže ovako: „Obaveštavam vas da će od sutra, 17.3.2016. godine, isporuka mlečnog mleka, jogurta i pavlake ka ustanovi Kliničkog centra vršiti mlekara „Milk Republik“, čije je odgovorno lice Goran Ješić.“

Dakle, ni manje ni više, mlečni proizvodi dobijeni od sirovina koji nisu bili na analizi, mleko, sirovina nije bila na analizi, i proizvodi nisu dobili rezultate analize, jer tamo nisu ni išli. Dakle, na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu nema nikakvih dokaza da je ta analiza vršena.

Sada tražim da se ispita odgovornost, dopunska, za ugrožavanje zdravlja ljudi, posebno zato što se radilo o pacijentima, obolelim ljudima na Kliničkom centru Vojvodine.

Imam i fotografije, ali ono kada smo ga malo, što naši mladi kažu, nahvatali, on je naknadno vršio analize u Zavodu za mlekarstvo, čini mi se, u Beogradu. Gle čuda, datumi se nisu poklopili. Dakle, datumi kada je izvršio naknadno analizu posle zabrane vršenja delatnosti, odnosno kada su veterinarski inspektori posetili taj objekat i ustanovili da ne ispunjava uslove, da nije vršio analize sirovina i gotovih proizvoda. Dakle, od tog trenutka, on pokušava da zabašuri tragove uz pomoć onog dela pravosuđa koje su oni izabrali 2009. godine.

Dakle, ovom prilikom, ne želeći da se mešam u rad sudstva, pravosuđa, tužilaštva, sudova, moram da tražim odgovornost zato što ta osoba nije bila čobanin, nije bio stočar koji je slučajno otvorio neku mlekaru, pa izneo na pijacu. Radilo se po pokrajinskom sekretaru za poljoprivredu, potpredsedniku Vlade Vojvodine koji je otvorio divlju mlekaru, isteklo mu privremeno rešenje i iz nje u Klinički centar ubacivao mlečne proizvode. Radi se o osobi koja i dalje pokušava da plašenjem aflatoksinom ugrozi naše stočarstvo.

Na kraju, dame i gospodo, ovde držim dokument Republičkog javnog tužilaštva koji se odnosi na sud u Staroj Pazovi, koji po članu 72. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, vodi postupak u Osnovnom sudu Stara Pazova zbog neprijavljivanja stana u Beču. Dakle, Goran Ješić je vlasnik stana u Beču koji, naravno, nije ni prijavio, a ja verujem da je novac rezultat onih njegovih čuvenih mahinacija sa mlekom i mlečnim proizvodima. S obzirom da se ne radi o nekom seljaku sirotanu, poljoprivrednom proizvođaču koji je, eto, stavio u promet nekoliko litara mleka, već se radi o bivšem pokrajinskom sekretaru koji je lansirao aferu aflatoksin, a svojim proizvodima je mogao, a možda je ugrozio zdravlja bolesnika u Kliničkom centru Vojvodine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto čujem da se Goran Ješić nešto buni moram da pročitam – kontrola u Kliničkom centru Vojvodine izvršena je dana 6.4.2016. godine. Veterinarski inspektor je izvršio kontrolu u Kliničkom centru Vojvodine u Novom Sadu da bi utvrdio da li su istom dostavljeni mlečni proizvodi „Milkrepublik“. Utvrđeno je da proizvodi od mleka proizvođača „Milkrepublik“ jesu dostavljani Kliničkom centru Vojvodine preko dobavljača ili grupe iz Novom Sada. Tada su prikazane otpremnice, brojevi itd. i rešenje Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za veterinu pod brojem taj i taj privremeno je odobrila i zabranila rad objektu „Milkrepublik“ 10.2.2016. godine. To znači da su proizvodi isporučivani kada je prestalo da važi privremeno odobrenje po rešenju Ministarstva. Na osnovu izvršene kontrole veterinarski inspektor je podneo prijavu za prestup. U momentu podnošenja prijave u APR odgovorno lice je bio Miodrag Krivokuća, ali je inspektor takođe obavestio tužilaštvo da u momentu prekršaja odgovorno lice je bilo Goran Ješić. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ljubav prema hrani je najvatrenija ljubav. Neko ko je bio gladan tu vrstu ljubavi i te kako oseća. Za razliku od ovih bogatih koji su se obogatili otpuštajući 400.000 radnika, za razliku od Đilasa, Borka, Boškića itd, neki naši građani i danas znaju šta je glad. Hleb gladnoga je slađi od hleba bogataši. Glad mu daje slatkoću. Ovi što ne znaju šta imaju podsmevaju se onima što gotovo ništa nemaju, iako su ih ono ostavili bez toga da ništa nemaju, otpustili ih sa posla, lišili ih i plate i dostojanstva pred svojim ukućanima. Njihova ljubav prema hrani i ljubav prema hrani svih gladnih na svetu daje nam priliku da kažemo da je proizvodnja zdrave hrane i pijaće vode najvažniji biznis u ovom trenutku na zemaljskoj kugli, a kako će biti za 10 do 20 godina to tek treba da utvrdimo.

U Zakonu o bezbednosti hrane mi moramo da definišemo standarde i da ta hrana koju mi proizvedemo uistinu bude dobra, ali mi moramo da organizujemo našu poljoprivredu. Naša poljoprivreda ima potencijale koje nedovoljno koristi. Naša biljna proizvodnja ne koristi našem stočarstvu za proizvodnju mesa, mleka i jaja. Izvozimo sirovine, izvozimo žitarice, kukuruz, ječam i pšenicu, stočno brašno itd. To koriste stočari stranih zemalja. Mi gubimo ogroman novac. Mi takođe gubimo na kvalitetu zemljišta jer nemamo dovoljno stajskog đubriva, jer nema dovoljno stočarstva koje bi isporučivanjem stajskog đubriva na njive pomoglo da se procenat humusa i da se zemljište očuva plodnim. Mi tome moramo posvetiti pažnju.

Moramo pratiti razvijene zemlje u poljoprivredi. Meni su kao primeri Holandija i danska. Holandija ima dva puta manje poljoprivredno obradivog zemljišta, ima preko 3,5 miliona grla goveda, ima četiri puta više nego što ima Srbija, iako Srbija ima dva puta više obradivog poljoprivrednog zemljišta, iako ima više pašnjaka od Holandije. Holandija ima 60 sunčanih dana, a Srbija ima četiri puta više.

Srbija ima bolje klimatske uslove za proizvodnju hrane za ljude, hrane za stoku, za proizvodnju hrane biljnog i životinjskog porekla. Ali, mi nedovoljno koristimo svoje potencijale zato što smo 90-ih godina iscrpljeni teretom ekonomskih i vojnih sankcija kojima naša zemlja biva izložena. Poljoprivreda je snosila teret socijalnog mira i platila to određenim zaostajanjem u tehnologiji, proizvodnji, itd.

Ali, 2000. godine udruženi zločinački poduhvat koji danas bojkotuje sednicu Narodne skupštine je tu štetu uvećao za nekoliko puta. Tajkuni neće razviti poljoprivrednu proizvodnju i mi akcenat treba da bacimo na mala i srednja poljoprivredna gazdinstva, ali takođe i da budemo svesni da Holandija sa 80 hiljada hektara pravi 10 puta višu vrednost hrane nego što to radimo mi, da Danska koja ima 30 hiljada farmera pravi nekoliko puta više hrane, veću vrednost hrane nego Srbija, koja ima 350 hiljada registrovanih gazdinstava, odnosno zajedno sa neregistrovanim 650 hiljada.

Mi moramo modernizovati srpsku poljoprivredu, ali, takođe, posvetiti kroz poljoprivredu i prehrambenu industriju pažnju i demografiji, odnosno da se stanovništvo rasporedi tako da nijedno selo ne bude bez stanovnika, da svako selo sem poljoprivrede ima neki prerađivački kapacitet i da na tom selu bude posla i za oca na njivi i za sina, snaju ili ćerku u preradi i da na takav način bude dovoljno hleba i za seljake i za radnike i da naša poljoprivredna proizvodnja bude makar trećinu holandske poljoprivredne proizvodnje, prehrambene, koja u ovom trenutku u izvozu daje 85 milijardi evra. Danska samo na svinjama pravi izvoz 22 milijarde evra. Ima gotovo deset puta više svinja nego što ima Srbija, dok Holandija ima pet puta više. Holandija ima tri i po miliona grla. Danska ima 500 hiljada muznih krava, milion i po grla krupne stoke, dok mi imamo svega 900 hiljada komada.

Mislim da dovoljno pažnje treba da posvetimo stočarstvu, da svoje biljne potencijale uložimo u proizvodnju zdravog mesa, zdravog mleka, jaja i ostalih prehrambenih proizvoda i da na takav način podignemo ovu zemlju iz ekonomskog rasula u koji su je uvalili ovi preko nesrećnici koji danas bojkotuju sednicu Narodne skupštine. Hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanici, Srbija nije u EU. Trenutno imamo nacionalne mere i mere iz IPARD-a i to su sredstva koja su za naš budžet velika.

Nama treba jača industrija, industrija koja će servisirati poljoprivredu i prehrambenu industriju, da bi industrija povukla poljoprivredu. Iz ovog budžeta, koji je sve veći, Srbija izdvaja 43 milijarde za 650.000 poljoprivrednih gazdinstava. To je nešto više od 350 miliona evra ili po prijavljenom gazdinstvu oko 1.000 evra.

Hrvatska koja je članica EU i koja ovde zajedno sa ovim nesrećnicima želi da podigne revoluciju, pripadnici političkih stranaka iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, dolaze ovde, traže revoluciju u Beogradu, ne traže je u Zagrebu. Ovde su protiv Brisela, ali u Zagrebu su voljni da primaju iz fondova EU podršku poljoprivredi, kako oni kažu – potporu. Ta potpora kod njih je preko milijardu. Iako imaju tri puta manje obradivog poljoprivrednog zemljišta nego Srbija, oni od Brisela dobijaju tri puta više iz agrarnog budžeta, nego što je srpski agrarni budžet.

Kad to uzmete, dođete do zaključka da je to po jedinici površine, kad to podelite, šest puta više nego u Srbiji.

Mi izdvajamo za poljoprivredu, za 650.000 poljoprivrednih gazdinstava, 43.000.000. dinara. Za filmove, za snimanje filmova izdvajamo milijardu, ali tu konkuriše svega nekoliko glumaca.

Ovih dana je Nikola Kojo nezadovoljan visinom podsticaja, a jedino je u poljoprivredi Živković dobio više od njega, za one vinograde, podneo čak krivičnu prijavu protiv mene, jer sam ovde tvrdio da je trebao da glumi u filmu „Mezimica“, gde navodno srpski lekari, uz podršku srpske policije vade organe poput Albanaca na Kosovu. Na takav način su albansko divljaštvo nad Srbima želeli u kinematografiji, koju država sufinansira i tom filmu je odobreno 26.000.000. dinara. Da li je iskorišćeno nisam siguran. Ali, tu glavnu ulogu, tog zlog policajca, je trebalo da igra Nikola Koja. To je on što hoće nezadovoljan da napusti Srbiju.

Do 2013, 2014. godine prethodna vlast nije delila nikakav veći novac za snimanje filmova. Ova je odvojila milijardu. I, gle čuda, podigli se srećni dobitnici. Nikola Kojo je dobio za film „Stado“ 20.000.000 dinara. Retko ćete naći poljoprivredno gazdinstvo, sem Živkovićevog, koje je dobilo toliki novac. I danas on aktivno radi, navodno, u rušenju vlasti u Srbiji, ja bih rekao da pokušava da potkopa i same temelje države Srbije, jer želi da stane na stranu ovih koji podržavaju proteste iz Zagreba, Prištine, Tirane, itd. Aktivno je stao na njihovu stranu i, po meni, želi da potkopa same temelje Srbije. Znači, nema poljoprivrednog gazdinstva koje je dobilo 20.000.000, ali je Nikola Kojo to ostvario.

Imamo Dragana Bjelogrlića koji hoće da mu pravi društvo nezadovoljan, jer je dobio samo 105.000.000 Znači, za nešto više od dve godine dobio je 50.000.000 za jedan film, za drugi 45.000.000 i za treći samo skromnih 10.000.000.

Nađite mi poljoprivredno gazdinstvo koje je dobilo 105.000.000 dinara. Dobio je čak dva puta više nego Živkovićevo poljoprivredno gazdinstvo. I eto, Živković koji je od države dobio 525.000 evra bojkotuje sednicu parlamenta te države.

Dakle, ja ne znam šta treba da damo onima što glume, kao Živković, poljoprivredna gazdinstva i poljoprivrednike i šta treba da damo ovima glumcima koji glume političare ili političarima koji glume glumce.

Ako smo Mirjani Karanović iz budžeta dali 35.000.000 dinara, valjda je zaslužila da je ovi ne cenzurišu nesrećnici, valjda su mogli da je puste da govori sa Vujoševićem. Dakle, nema poljoprivrednog gazdinstva koje je dobilo 35.000.000, sem onog Živkovićevog, a radilo se o čoveku koji glumi poljoprivrednika, vinara.

Imamo Srđana Dragojevića, koji sad aktivno se setio da ova vlast ne valja, kad je on bio u njoj onda mu je valjala, celih 30.000.000 dinara.

Retka su poljoprivredna gazdinstva, sem Živkovićevog nema ni jedno, koje je dobilo 30.000.000 dinara i danas, i film „Mezimica“ koji je pod nekom sumnjom, po meni, 26.000.000 dinara. Kad saberete dobijete stotine i stotine miliona dinara i dobili su oni ljudi, danas poljoprivrednici koji dobiju 50.000, 100.000 dinara prosečno po zahtevu dobiju oko 150.000 dinara, koji podnesu. I oni poštuju svoju državu, oni su patriotski. Preko brvna trče kad vide da je država u opasnosti, kroz blato, prašinu, itd, za razliku od ovih kojima da stavite u centru Beograda zlatne ulice, oni će biti, ne samo protiv vlasti, ja imam utisak da će biti i protiv države.

Treba dobro razmisliti, kultura nam je potrebna, da li ovi ljudi uopšte šire kulturu. Nisu oni Kusturica.Treba dobro razmisliti gde novac upotrebiti i moj savet je da ove glumce koji za velike pare glume političare treba otpisati, pažljivo birati mlade režisere i scenariste, mlade autore sa umetničkim delovanjem, dakle, dakle one koji će napraviti umetnički vredne filmove i da na takav način napravimo selekciju u kulturi.

Nemam ništa protiv kulture, Čerčil je rekao – ako ne izdvojimo novac za kulturu, onda nemamo zašta ni da ratujemo. U sred rata, kada su mu predložili da smanji i da ukine novac za kulturu, onda je rekao – za čega ćemo ratovati? Tako ni ja nisam protiv kulture, ja sam protiv nekulture ovih glumaca koji su dobili pare za film, a koji nemaju neku umetničku vrednost, zatvorili prostor mladim autorima, dobili ogroman novac, daleko su favorizovaniji od poljoprivrednika koji po zahtevu dobiju svega stotinu i nešto hiljada dinara, za razliku od ovih koji dobijaju milione i aktivno rade protiv svoje države Srbije.

O tome treba razmisliti i što više uštede napraviti i to plasirati u poljoprivredu, prerađivačku industriju, jer će ona napraviti još više novca. Tako da nam se neće desiti da nam treći glumac Lečić zatvori dva muzeja, zabrani nekoliko novina i danas glumi finoću i njega uskoro očekivao na nekoj platnoj listi da dobije novac iz budžeta, s obzirom da je nezadovoljan državom Srbijom.

Mi poljoprivrednici, koji smo zadovoljni svojom državom, koji ćemo je braniti i hraniti u svakom trenutku, tražimo da Vlada što pažljivije raspoređuje novac za kulturu i da to dodelite mladim autorima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je predložen 20. novembra 2018. godine i njegova primena, da smo ga razmatrali blagovremeno, bi bila od januara meseca 2019. godine. S obzirom da je to prolongirano i da je došlo u redovno zasedanje, moj predlog je samo da se to pomeri na april mesec 2019. godine.

Verujem da će ovaj Zakon o bezbednosti hrane dovesti do toga da budemo što bezbedniji u upotrebi hrane biljnog, životinjskog porekla, mešovitog porekla. Verujem da naši inspektori mogu da rade svoj posao. Verujem da neke pravilnike još treba uskladiti. Verujem da treba doneti planska dokumenta iz oblasti bezbednosti hrane, da to zajedno treba da urade Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo zdravlja.

Dakle, ovaj zakon se ne tiče samo poljoprivrede, tiče se i Ministarstva zdravlja. Mi smo kao Odbor za poljoprivredu neke njihove sugestije uvažili, to pretočili u četiri amandmana koja su prihvaćena i odstrane Odbora i od strane Ministarstva poljoprivrede. S tim u vezi želim da zahvalim predstavnicima Vlade koji su našli za shodno da te naše amandmane odborske uvaže i da neke pojedinačne amandmane koleginice i moje usvoje. Verujem da ćemo iz te oblasti uvek pratiti situaciju i moguće su uvek nove izmene i dopune.

Dakle, oni koji nisu možda zadovoljni ovim predlogom zakona, izmenama i dopunama, mogu računati na to da će ova Skupština uvek biti na strani građana, da neće raditi ono što rade ovi nesrećnici koji po hodnicima imitiraju Skupštinu, koji uzimaju putne troškove, uzimaju plate koje nisu tako male, koju većina naših građana može samo da sanja. Poštujem što su građani određeni broj mandata dodelili ovom nesrećnom delu opozicije, koja u ovom trenutku, po meni, ne znaju šta rade.

Dakle, verujem da su građani na to imali pravo i da će ubuduće razmisliti kada ovakvi zakoni koji se tiču i zdravlja ljudi, bezbednost hrane je veoma bitna za zdravlje ljudi, predstavnici tog dela opozicije su bojkotovali ovaj zakon i učešće u mogućem podnošenju amandmana, odnosno u raspravi. Možda bi ovaj zakon oni, bez obzira kakvi su, dopunili nekim boljim rešenjima. Međutim, oni to pravo i priliku nisu iskoristili, to je građanima jasan putokaz da treba ubuduće da vode računa prilikom izbora da takvim snagama, a treba zapamtiti njihova imena i njihove lidere, ja verujem da oni u ovom trenutku imaju više lidera nego članova, ali da građani vode dobro računa na sledećim izborima da poverenje ne poklanjaju onima koji u Narodnoj skupštini neće dati svoj doprinos i neće sučeljavati mišljenja, bilo da su većina ili manjina, neće uzeti aktivno učešće u radu i pokušati da poboljšaju zakon.

Građanima preporučujem da pažljivo prate rad Narodne skupštine. Imaju pravo na svoje nezadovoljstvo, ali oni svakako, s obzirom da je više od polovine izašlo na biračka mesta, imaju pravo da budu predstavljeni u Narodnoj skupštini o pitanju bezbednosti hrane i poljoprivrede uopšte. Poljoprivrednici nisu zaslužili da deo njihovih predstavnika, koje hrane i brane, izađe iz sale i da glumata neku paralelnu sednicu Narodne skupštine, a da među prvima trče na skupštinsku blagajnu.

U toj nadi da će građani pravilno proceniti šta je produktivna opozicija, šta su oni koji pod motom opozicionog delovanja žele da uruše državu Srbiju, koja se diže iz blata i izlazi iz čabra u koji su je upravo oni gurnuli, ili neki njihovi predstavnici, da će građani na nekim narednim izborima pravilno proceniti i da nijedan glas neće dati onakvim predstavnicima koji su, navodno, predstavnici onog dela naroda koji je glasao za njih. U ovom trenutku oni su taj deo naroda ostavili bez predstavljanja u Narodnoj skupštini i ja predlažem biračima da oni to dobro zapamte i da više nijedan glas ne ide u tu njihovu kutiju. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, narodni poslanici, ovde se malina spominje često zarad javnosti i zarad istine. Mi smo u poslednjih pet, šest godina duplirali površinu pod malinama. Sami smo sebi napravili čile, povećali ponudu, a potražnja ostala ista.

Dakle, sa jabukama se dešava nešto slično. Da bi se izbegla eksplatacija poljoprivrednika bilo je potrebno da prerađivački i skladišni kapaciteti pripadnu poljoprivrednicima poput Danske i Holandije. Na moj predlog 2001. godine, gospodin Vlahović je rekao da je to nemoguće. Država je više puta pokušala da podigne kooperativu. Mislim da će to ubuduće raditi efikasnije nego što se to u uvom trenutku radi.

Treba da uradimo ono što Danci rade. Ukoliko su poljoprivrednici vlasnici skladišnih kapaciteta i prerađivačkih kapaciteta, onda oni ne mogu biti eksploatisani, jer prerađivač uvek gleda da kupi što jeftinije, a seljak gleda da proda što skuplje. Ukoliko poljoprivrednici budu vlasnici određenih prerađivačkih skladišnih kapaciteta, sami sebi će odrediti cenu i u tom slučaju neće biti ni blokade puteva, niti insistiranja na tome da država preuzme ulogu kupca.

Dakle, mi smo to uradili u Prilikama. Svojevremeno su poljoprivrednici dobili hladnjaču sa 10.000 tona maline. Menadžment to nije doživeo kao svoje vlasništvo i seljaci su prodali tu hladnjaču i sada imaju i u Arilju i u Ivanjici problem plasmana maline.

U isto vreme Slankamen je dobio jednu hladnjaču. Ljudi su radili sasvim drugačije i ponašaju se kao da je hladnjača njihova i pored te jedne, napravili su i drugu hladnjaču u Slankamenu, koja je vlasništvo kooperanata, zadrugara i zato imaju manje problema sa cenama.

Moram da upozorim i na to da se u Rusiji podižu ogromne površine pod jabukama i da mi možemo imati problem plasmana u narednim godinama. Stoga je moj savet poljoprivrednicima da probaju, bez obzira što je komplikovanije, da zasadimo krušku, jer ona ima da prođu i na domaćim i na okolnim tržištima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja mislim da je problem kod zaštite bilja i problem Ministarstva finansija.

Ako uzmete gotov preparat, porez je 10%, PDV je 10%. Ako uzmete sirovinu, aktivnu materiju, porez je 20%. Taj propis su doneli ovi koji šetaju po hodniku. Mi taj propis jednom konačno moramo promeniti. Nikako nisam uspeo da ubedim ministre finansija da je to tako, ali jeste i treba kod Ministarstva finansija uložiti napor da se te stope izjednače, jer poruka je loša. Poruka kod zaštite bilja, ako je na sirovinu porez 20%, na aktivnu materiju, a jedan preparat se sastoji od aktivne materije, tečnosti i boce, a ako je porez na gotov proizvod prilikom uvoza 10%, onda je poruka veoma loša. Poruka je – bolje uvesti, nego proizvesti.

Dakle, u toj poruci je onda šteta po naše radnike, po naše zaposlene, po domaće proizvođače, po privredu.

Takođe, treba da razmislimo o paralelnim sredstvima, da vidimo šta je paralelno sredstvo, ko ima pravo da ga proizvodi, odnosno da ta prava pripadnu isključivo domaćem proizvođaču, a ne uvozniku. To je ono što ja mislim da je problem kod sredstava za zaštitu bilja.

Po pitanju organske hrane ja se slažem da imamo šansu, ali ta sertifikacija, poljoprivrednici treba da znaju, traje i po tri godine i veoma su pogodna brdska područja, jer nisu tretirana mineralnim đubrivom.

Dakle, onaj ko misli da se u narednom periodu bavi organskom hranom, neka pokuša ove godine odmah da izbegne upotrebu mineralnih đubriva. Hvala.

Zahvaljujem.

(Narodni poslanik pre govora, pušta snimak na telefonu, sa protesta.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana se ovo orilo pred Skupštinom Srbije: „Hrvatska, Srbija revolucija“.

Otkad je Boško Obradović, u narodu poznatiji kao Boško Ljotić, prisegnuo Đilasu, Pernaru, Katarini, Radničkom frontu, Omeru, Naša stranka-Tuzla, otkad je Boško Ljotić prisegnuo Muhamedu Čengiću, kome je Vuk Jeremić obećao 300 milijardi ratne odštete, otkad su svi zajedno prisegnuli pre neki dan Sulejmanu Sulji Ugljaninu, ovde se orilo pozivajući se na revoluciju, na nasilnu promenu vlasti – Hrvatska, Srbija, revolucija. Kako oni to kažu, drugovi Boška Ljotića, prisegnu li su i Kosorki, kako oni kažu da ne budemo sluge Brisela.

Znači, Hrvatska će da uzima fondove EU, poljoprivredne fondove će da koristi, a Srbiji preporučuje revoluciju. Zar opet mi moramo, dok oni pale Pupavca, lutku sa njegovim likom, dok bacaju srpske sportiste u more, sa jasnim porukama, oni koji su proterali 400 hiljada Srba, a pričaju o nekom etničkom čišćenju, zar mi moramo opet dok oni to čine s druge strane Drine, zar mimo moramo opet kao 1941. da dižemo revoluciju i da sami sebi zabijamo autogol.

Hrvatska od Brisela, a to naši poljoprivrednici treba da čuju, dobija preko milijardu evra, samo za ruralni razvoj, iako ima tri puta manje zemljišta nego Srbija, obradivog, dobija 330 miliona evra, samo za drugu meru, prva mera je po hektaru gde dobijaju preko 800 miliona evra, sve zajedno preko milijardu, plus ribarstvo.

Dakle, mala poljoprivredna gazdinstva dobijaju 15 hiljada evra, po hektaru od 300 do 800 evra. Mladi poljoprivrednici dobijaju 50 hiljada evra, za skladišta se isplaćuje 100 hiljada evra i više, voćari povrtari za svoje potrebe, za svoje objekte i do 600 hiljada evra, a poljoprivrednici koji se bave obnovljivom energijom i do milion evra.

Dakle, oni koji dobijaju milionske iznose od Brisela, kako oni kažu od Brisela, (akcentuje na i), koji ovde zajedno sa Boškom Ljotićem u korist Dragana Đilasa žele da podignu revoluciju, oni dobijaju pozamašne svote.

Gledano po hektaru njihove subvencije su sedam puta veće zato što dolaze iz Brisela, koji za te pare izdvaja milijarde i milijarde evra, a mi tek iz predpristupnih fondova dobijamo sveukupno 184 miliona evra.

Dame i gospodo, univerzalna Deklaracija o ljudskim pravima kaže da svako ima pravo na život, na slobodu i pravo na sigurnost. Da li te slobode bez prava na zdravu hranu i na pijaću vodu, bilo šta znače? Po meni demokratsko pravo i najviše pravo građanina treba da bude pravo na zdravu hranu i pravo na pijaću vodu.

Srbija je imala nesreću da 90-ih godina poljoprivreda snosi teret ekonomskih i vojnih pritisaka kojima je naša zemlja bila izložena. Zajedno sa onima dok je bombardovana zajedno smo bombardovani preko zemalja onih koji ovde zajedno sa Boškom Ljotićem, Đilasom i Jeremićem, skandiraju dolaze iz Zagreba i skandiraju „Srbija, Hrvatska revolucija“.

Neka dignu prvo revoluciju u Hrvatskoj pa ćemo da vidimo kako to izgleda. Neka se odreknu tih fondova iz EU, pa da vidimo kako to izgleda, pa neka dolaze onda ovde nek traže neku revoluciju.

Mi smo poslednji koji treba da im verujemo.

Dame i gospodo, Srbija je pretrpela te vojne i ekonomske pritiske, ali štetu je najveću pretrpela od 2000-ih godina. Na scenu je stupio udruženi zločinački poduhvat Đilasa, Borka Stefanovića, Jeremića, Tadića, i te ekipe.

To je udruženi zločinački poduhvat protiv poljoprivrede, ali i protiv prava građana da imaju zdravu hranu i pijaću vodu, a time da ostvare i prava iz univerzalne Deklaracije o ljudskim pravima.

Taj udruženi zločinački poduhvat je napravljen i stvoren grabljivom privatizacijom gde oni, one latifundije, tajkuni, nazovite to kako hoćete, koji se nikada do 2000. godine nisu bavili poljoprivredom, su se za male pare, a od 90-ih godina, dok smo trpeli su se bavili švercom nafte, cigareta, kontingentima itd, stvorivši novac, za male pare su svoj kapital oplodili i domogli se ogromnih površina zemljišta kombinata.

Onda su alavo ćapili zadruge, kako to naš narod kaže. U privatizaciji su se domogli i skladišnih kapaciteta i otkupnih stanica, pa su onda mogli sem imovine koju su jeftino stekli da preko otkupa i kontrolnih kuća da na određeni način kontrolišu poljoprivrednika, odnosno da ih u otkupu ucenjuju, na vagi, vlagi, itd, i da pljačkaju i onaj deo koji nisu strpali u svoje džepove.

Pravili su auto-puteve za narodni novac koji je vodio u njihove džepove Đilasa, Tadića, Jeremića, kojima su odavno, ne za džabe uključio i Boško Ljotić, Boško Obradović, oni su posle toga farme uništili, ostala je samo biljna proizvodnja, biljna proizvodnja za stočarstvo drugih zemalja.

Dakle, mi izvozimo preko 3,5 miliona što žitarica, što stočne hrane 3,5 miliona tona, od toga je sve za stočarstvo drugih zemalja. Farme su uništene, stoka poklana, radnici otpušteni. Dakle, to je bio udruženi zločinački poduhvat.

Danska ima dva puta manje obradivih površina nego mi, Holandija tri puta i izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Holandije 85 milijardi evra, kao naša dva BDP celokupno. Izvoz iz Danske je 20 i nešto milijardi evra. Holandija je samo cveće iz plastenika i staklenika izveze osam milijardi. Danska samo od svinja 22 milijarde. Holandija ima 60 sunčanih dana, Srbija ima četiri i po puta više.

Srbija je na rekama Dunavu, Savi, Tamišu, Tisi, Moravi, Ibru itd, ali džabe nama prirodni potencijal kada smo imali udruženi zločinački poduhvat, koji je napravio pustu zemlju, opustošenu livadu, šikaru. Umesto razvijene poljoprivrede zatekli smo žuti udruženi zločinački poduhvat i ništa više.

Danas, ja smatram da ovaj zakon i nije za Sveto pismo, da ćemo poboljšavati ove, donositi nove zato što je zdrava hrana prioritet, ne samo ove zemlje nego i u Evropi. Uskoro se, dame i gospodo bogatstvo jedne zemlje neće meriti količinom zlata i dijamanata koje te zemlje imaju, nego količinom hrane, zdrave hrane i pijaće vode, koje ta zemlja proizvodi ili može proizvoditi.

Srbija mnogo toga može proizvesti, ali udruženi zločinački poduhvat sem u poljoprivredi, katastrofalne posledice ostavio u prerađivačkoj industriji, u proizvodnji opreme za farme, u proizvodnji mineralnih đubriva sortnih semena sadnog materijala itd, u proizvodnji mehanizacije i opreme, dakle sve ono što je trebalo da servisira poljoprivredu i prehrambenu industriju. Sve su uništili.

Srbija je na putu oporavka ali ne može preskočiti pet stepenica odjednom, već može preskočiti jednu po jednu da se ne zaletimo pa da padnemo, te merdevine uspeha nisu lift i dok se Srbija polako penje, a navešću primer da je 2012. godine, taj udruženi zločinački poduhvat za poljoprivredu, a tu podsticaje koriste individualna poljoprivredna gazdinstva većinom izdvajala 19 milijardi dinara, uz isti kurs i veći broj poljoprivrednika i veći broj građana, 19 milijardi. Danas, mi u ovoj godini izdvajamo 43 milijarde. Ne može proći sednica da Aleksandra Jerkov ne skoči ovde i kaže kako mi pljačkamo paore.

Kako neko ko izdvaja 130% više nego što su oni izdvajali i pljačkali poljoprivredu i ona mi je sa pravom dala šlagort odnosno i meni pravo da ocenim njihovu poljoprivrednu politiku i ekonomsku politiku ove zemlje kao udruženim zločinačkim poduhvatom.

Dame i gospodo ja verujem da naš seljak može da bude bolji od evropskog, ukoliko mu se obezbede ti uslovi da ima iole podsticaja koje ima seljak u EU i u Hrvatskoj. Taj odnos je nekad bio jedan prema sedam, mi smo ga sad stavili na jedan prema tri. Znači daleko su povoljniji uslovi, ali to nije još to.

Zato ja verujem da će srpski seljak to uraditi i da ćemo mi proizvoditi sve više zdrave hrane i zato ću do kraja, ne samo podržavati ove zakone verujem da će se oni menjati, se zalagati za poljoprivredu i da srpski seljak, srpski proizvođač poput evropskog da bude još bolji, da proizvedemo što više hrane i da naš društveni proizvod ne samo u poljoprivredi već u prehrambenoj industriji da ono što seljak proizvede na njivi, njegovi sinovi, njegove ćerke, njegove snaje prerade u prerađivačkoj industriji što bliže i da pitanje poljoprivrede bude ujedno i pitanje demografije, da ostanu na selu i da ostanu što više na selu i da budu što bogatiji i što srećniji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je veoma važno pitanje, opština Inđija ima dug od 2.600 miliona dinara, na 47.000 stanovnika, dug opštine Inđija je, ponavljam 2.600 miliona dinara. Mi smo tamo pali u dužničko ropstvo. Godine 2007, kada sam kao predsednik skupštine smenjen u zgradi uprave vodovoda, naravno nelegalno, čime je DS pokazala visoki stepen demokratije i predsednika najvažnijeg i najvišeg organa u opštini smenila u upravi vodovoda bez kvoruma. To je bilo vreme kada su čistili po Rumi i još nekim mestima, kada su čistili radikale, a onda, usput ja nisam bio dovoljno žut, pa su i mene počistili u Inđiji 5. oktobra 2007. godine. Tog trenutka dug Inđije je bio 50 miliona dinara. Obaveze i dugovi opštine Inđija na kraju 2007. godine posle moje smene bili su 50 miliona dinara. Godine 2016. posle promene vlasti dug opštine Inđija i obaveze su bile 2.600 miliona dinara.

Nedavno je opština Inđija po jednoj građevinskoj situaciji dobila presudu od Montere u stečaju, a i to je žuto preduzeće koje je gradilo sportsku halu u Inđiji, dobili smo presudu od 261 milion dinara. Dakle, to je samo jedna građevinska situacija za halu koja nije bila dovršena ni 2016. godine, a koja je trebala biti gotova 2009. godine za univerzijadu.

Od Univerzijade u Inđiji je ostala jada. Znači, hala koja je trebala biti gotova 2009. godine i koštati šest miliona evra, koštala je 11 miliona evra i treba još dva miliona evra da se završi.

Sada gubimo sudske sporove od „Montere“ u stečaju, od tog žutog preduzeća, koje je svoj dug založilo bankama. Inđiji preti dužničko ropstvo i ja ne znam kako ćemo se mi razdužiti, jer u proteklih godinu i po dana uspeli smo da saniramo dugove u visini od 600 miliona dinara.

Za to vreme dok je Inđija padala u dugove gospodin Ješić je kupio stan u Beču od 160m2. Po procenama, taj stan košta preko 500 hiljada evra. Gospodin Ješić je u Inđiji stekao penthaus od 200 i nešto kvadrata. Samo terasa je imala 45m2. Po procenama njegovim vlastitim… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo još jednog bisera DS. Dakle, Dragan Đilas, bivši gradonačelnik Grada Beograda, koji je Beograd, poput Gorana Ješića u Inđiji, kako to mladi kažu, zavalio za 1,16 milijardi evra. Dakle, to je negde preko 130 milijardi dinara i to je uspeo u periodu dok je bio gradonačelnik.

Imao je razne afere, od Mosta na Adi, koji je trebao da košta 116 miliona evra, a koštao je preko 400 miliona evra, imao je aferu „bulevar“, podzemni kontejneri, Bus-plus, pionirski gradi itd. U vreme kada je na javnoj funkciji, u javnom sektoru pravio dug meren milijardama evra, u to vreme njegove firme, „Direct media“, „Emotion“, „Multicom“ su prihodovale preko 500 miliona evra. Njegova dobit je bila, koju je sam iskazao, preko 75 miliona evra. Dakle, u vreme kada je Dragan Đilas Beogradu gradu, kojim je rukovodio, pravio je abnormalne dugove, u isto vreme se on bogatio. U isto vreme je prihodovao 500 miliona evra.

Postavljam pitanje i sebi i gledaocima koji prate ovaj prenos - kako to neko ko u privatnom sektoru pravi enormnu dobit, koji u imovini stiče 25 miliona evra, koji u novčanim sredstvima stiče dobit od 75 miliona evra, neko ko prihoduje 500 miliona evra, kako taj žuti tajkun istovremeno pravi velike gubitke?

Mislim da je vreme da se osnuje anketni odbor i da se pozabavimo ovim velikim levičarom, kako sebe predstavlja, tim pre što u Makedoniji pokušava da napravi koaliciju koja antidržavna, sa namerom da nelegalnim sredstvima sruši legalnu izabranu vlast, sa namerom da izvede revoluciju i da ponovo dođe na vlast i da ponovo pokuša da sitno seckanom prodajom magle ponovo zaradi sebi 500 miliona evra, videvši da se Beograd delimično razdužio i da je nova šansa da se dokopa gradske i državne kase.

Mislim da je vreme da se anketni odbor ozbiljno pozabavi Draganom Đilasom, s obzirom da se radi o navodnom levičaru, a ja kažem da jeste on levičar, njegova taktika je, otprilike, leva ruka-desni džep i što oko vidi to strpa u džep. On prigovara nama na izgradnji autoputeva, a jedini autoput koji je DS gradila vodila je u njegove privatne džepove. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gledaoci, imali smo tu sreću da mandat Saši Jankoviću, Zaštitniku građana, ja bih rekao zaštićeniku od građana, da je zaštitio sam sebe visokom platom, da mu je mandat istekao.

On je ušao u partiju koja se zove Pokret slobodnih građana, ali je i nju napustio po naređenju Dragana Đilasa. Trenutno tom partijom rukovodi čovek, ja ću se usuditi da kažem da je čovek, Sergej Trifunović. Dakle, radi se o osobi koja neprestano vređa ne samo građane, već i zdrav razum.

Ja ću se usuditi da pokušam da skrenem pažnju i vama kolegama poslanicima, a i javnosti na šta je spreman sve taj čovek. Radi se o čoveku koji je javno rekao da će vršiti veliku i malu nuždu na našim grobovima. Dakle, ukoliko neko želi da to radi, on smatra da prethodno treba likvidirati političke protivnike. Radi se o izuzetno opasnoj osobi. Ja ću probati samo delimično da citiram, jer ovo što je on rekao nije za javnost, nije za kameru, nije za mikrofon, pa ću samo delimično pokušati da citiram sve ono što bi trebalo pomenuti da se dokaže da ovoj osobi nije mesto u politici, u političkom životu, da je njemu mesto u nekoj zdravstvenoj instituciji zatvorenog tipa.

Ako neko kaže da bi tukao govnjivom motkom i otvorio frakturu lobanje političkim protivnicima, onda to nije politika, onda je to nasilje. Ako kaže da bi ispeglao neku ženu na sred Banovog Brda i kako je delio ženama par puta batine i ako neko kaže ko nas j..., istrebiće nas, ukoliko neko na novinara „Kontravizije“ pošalje rulju, taj svakako nije za politiku. Ukoliko neko kaže da Jevreji treba da hodaju sa žutim trakama, ukoliko neko kaže da je predsednik Adolf Hitler, ukoliko neko kaže da je predsednik da ne kažem šta, ukoliko neko kaže „Čanak je smrdljivo đubre i debeli krmak“, ukoliko neko kaže „vršim vam malu nuždu u usta“, ukoliko neko kaže „pišaću vam na grobove“, ukoliko neko kaže „studenti, idioti, idioti“, ukoliko neko kaže „sraćemo vam po grobovima“, ukoliko neko kaže, kao Sergej Trifunović, …

Mislim da se radi o anketnom odboru za gospodina Đorđa Vukadinovića, poznatijem kao Đorđe Vlah.
Dame i gospodo narodni poslanici, to je čovek koji, navodno, podržava rusku opciju, ali podržava i Đilasa, a Đilas kaže američkoj otpravnici u Američkoj ambasadi – a zašto u Americi nema državnih udara, kolega Lazanjski? Zato što u Americi nema Američke ambasade.
Dakle, Đilas ide i žali se, a njega hvali Đorđe Vukadionović. On se hvali američkoj otpravnici Dženifer Blaš da ima čvrst antiruski stav i da ga je to dovelo u nezavidan položaj u sopstvenoj partiji, a to isto je ponovio nedavno u Briselu. Đorđe Vukadionović podržava Đilasa koji ima antiruski stav, a kobajagi se Đorđe Vukadionović zalaže za rusku opciju.
Takođe, Đorđe Vukadinović je svojevremeno sebe kandidovao na listi Vlaške nacionalne manjine. Ja mislim da je on uvreda za Vlašku nacionalnu manjinu. Vlaška nacionalna manjina, kažu, ponegde se bave magijom, ali kojom magijom se bavi Đorđe Vukadinović? Kako neko ko ne igra lutriju, a evo dokaza, može da dobije dva miliona i četiri stotine hiljada u vreme kada je Boris Tadić bio vlast, kada je DS bila vlast? Đorđe Vukadinović želi sebe da predstavi kao borca protiv „žutih“ kako on kaže, borca za ruski interes, borca za ruski stav, ali ovde za dva miliona i četiri stotine hiljada bio je voljan da zaboravi svoju ljubav i da to unovči.
To je prava magija. Ne kupiš ni jednu srećku, a dobiješ dva miliona i četiri stotine hiljada. Mislim da se ovde više radi nego o vlaškoj magiji i da je Đorđe Vukadinović pravi čudotvorac.
Takođe, Đorđe Vukadinović je vrlo krvoločan. Poslednji put je dao izjavu vezano za vešanje na Terazijama, dok je opozicija nosila vešala sa porukom da će nas vešati, streljati itd.
Đorđe Vukadinović je posavetovao Dragana Đilasa i Boška Obradovića da ne treba nas vešati na Terazijama jer tamo vešaju rodoljube, a nas treba vešati na nekom drugom mestu.
Zato mislim da je vreme da se pozabavimo ovim lažnim Vlahom, lažnim dobitnikom lutrije, čoveku koji nije kupio srećku, a dobio dva miliona i četiri stotine hiljada. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gledaoci, pre pola sata je gospodin Živković u holu Narodne skupštine, a navodno bojkotuje rad Narodne skupštine, održao konferenciju za štampu i kolege poslanici ja vas molim za malo pažnje, ja sam delimično prisustvovao toj konferenciji za štampu, navodnom radu paralelnog Parlamenta, ljudi koji bojkotuju Parlament, ali ne bojkotuju državnu kasu i kasu Narodne skupštine. Taj čovek, taj narodni poslanik, je rekao da ovde sedi sto bolesnih poslanika. Znači čovek sa dijagnozom je delio dijagnozu.

Ja se sa time ne slažem. Ja mislim da ste vi svi zdravstveno sposobni da vršite svoje obaveze koje su vam građani dali. To što oni izbegavaju i bojkotuju rad Narodne skupštine ne bojkotuju restoran, ne bojkotujući blagajnu, to je njima na čast. Njihovi birači to treba da procene.

Istine radi, ovo je moje lekarsko uverenje od 12. januara 2019. godine koje je potpisao predstavnik komisije od pet lekara. Oni su ustanovili da sam sposoban, da sam sposoban čak i za držanje oružja, za nošenje oružje. I gospodin Lazanjski svakako zna da bolje uverenje od ovog ne treba. Znači, komotno mogu sad da idem u vojsku i ne daj Bože rado ću se odazvati za razliku od kukavica kakav je Zoran Živković.

Ali, evo i uverenja Zorana Živkovića da je izveštaj komisije lekara gospodin Zoran Živković pao zbog neuropsihijatrijskog pregleda. Ja ću se usuditi da to i saopštim, s obzirom da on kaže da ste svi vi bolesnici, pa i predsednik Republike i ministri.

Kaže se ovako da na osnovu podataka i objektivnog lekarskog pregleda, evidentirane promene na emocionalnom voljnom planu ličnosti, asocijalna ličnost. Nema empatiju za ljudska osećanja a i društvene moralne vrednosti. Zaključak, radi se o psihopatskoj osobi nesposoban za nošenje oružja i obavljanje javnih funkcija.

Dakle, on koji nama spočitava neku vrstu bolesti, on ja ne kažem da je bolestan, ali da nije sposoban za nošenje oružja, obavljanja javnih funkcija.

Dakle, Zoran Živković, na njegovom mestu ja bih ovog trenutka podneo ostavku iz moralnih razloga s obzirom da mesecima i godinama proziva najviše državne funkcionere, a danas je utvrdio da je 100 narodnih poslanika u sali, da su bolesnici.

Dakle, mislim da je vreme da se anketni odbor pozabavi „vinogradom“, ali da u tom anketnom odboru budu lekari, ovde ima psihijatara, da procene psihičko i psiho-fizičko stanje gospodina Živkovića. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi ste svedoci da nedeljama ono što sebe zove srpskom opozicijom, a ja bih rekao nesrećnici koji šetaju po gradu Beogradu, grubo vređaju, prete nasilnom promenom vlasti.

Ovo je naslovna stranica profila Marinike Tepić. Dobro pogledajte, ovo je njena naslovna fotografija i ukoliko gledaoci mogu da vide, radi se o razbijanju lobanje. Dakle, stavila je verovatno svoju želju. Bista je napravljena od gipsa i lik je Aleksandar Vučić. Pri tome mu se maljem razbija glava.

Ja vas pitam, koji normalni narodni poslanik može da uradi ovo, da na svoju profilnu fotografiju stavi razbijanje bilo čije lobanje, a ovde se radi o predsedniku Republike, odnosno o njegovom liku na bisti? Dakle, koja zdrava i normalna osoba može na svoju profilnu fotografiju da stavi valjda svoju želju da se nekom maljem razbije lobanja?

To su radili Pavelićeve ustaše, ali nije normalno da neko u Srbiji poželi to isto.

Takođe, ona je žena koja svima spočitava fašizam, a pri tome fašistički metod likvidacije političkih protivnika stavlja na svoju profilnu sliku. Pri tome, šeta sa Boškom Ljotićem, neko nama kaže da smo fašisti, a šeta sa onima koji bi da streljaju, da vešaju, koji bi da siluju, a pri tome određeni broj njenih kolega pripada jedinici, Petom onom, kako se zove dobrovoljačkom odredu Boška Ljotića koji je 40-ih godina u Kragujevcu streljao građane, a među njima i đake.

Takođe, Marinika Tepić je kao pokrajinski funkcioner stekla stan od 200 kvadrata. Ima stan u Pančevu 100 kvadrata, a stekla je i stan od 200 kvadrata i ja verujem da to treba proveriti. Ona je 6,7 miliona prebacila Dušanu Jakovljevu, pokrajinskom funkcioneru, vođi NVO, 6,7 miliona, verujte za projekat koji se zove „Seks za početnike“. „Seks za početnike“ je dobio, ne znam ko je bio promoter, ko je praktične vežbe izvodio, ali za „Seks za početnike“ dati…