Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko.

Meni je zasmetalo ovo sa Lukom Novi Sad. To nije vojska. Biti direktor Luke Novi Sad nije moranje. Verovatno je čovek konkurisao za to. Nije ga niko silom naterao. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, Skupština i Vlada nisu tužilaštvo. Ja bi bio zadovoljan kada bi Zagorka Dolovac radila svoj posao, kada lepo sankcionisala sve što se desilo do 2012. godine. Međutim, oni su to predupredili tako što su 2009. godine selektirali i tužilaštvo, i pravosuđe tako da u ovom trenutku na prste možemo nabrojati sudije koje smo mi izabrali prvi put da vrše tu funkciju.

Što se tiče subvencija. Ja moram da budem tu protiv onoga što je prethodni govornik rekao, zato što je opšte poznato da se doprinosi za zdravstvo izdvajaju iz ličnih dohodaka. Bez subvencija teško da bi napravili ovoliki broj novih radnih mesta s obzirom da su ovi nesrećnici pre nas otpustili 400.000 ljudi, to je 400.000 manje doprinosa u PIO fondu i u Zdravstvenom fondu. Dakle, teško bi bez subvencija mogli da zanovimo ta radna mesta, a time obezbedimo doprinose za zdravstvo i kako BDP bude rastao tako će i naše zdravstvo biti sve bolje i bolje. Procenat koji mi izdvajamo je sasvim, u poređenju sa Evropom, je sasvim u redu procenat BDP, ali kada BDP budemo uvećavali, a uvećavamo ga, što bude veći to će više biti para za opremu, za plate, za lekove itd. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao poljoprivrednik sam poprilično dirnut brigom. Ono što mogu da se složim da selo deli sudbinu zapuštene, napuštene, razgrađene livade. To je zatečeno stanje. Preko noći ne može ništa da se napravi. Težina povreda određuje terapiju. Terapija je bolna, reforme su bolne.

To je operacija koja nije dva čaja i acetisal, nego morate duboko da zarežete. Pri tom, treba da imate opremu i treba da imate novac. Ne zateknete ni opremu, ni novac, pacijent je na izdisaju i prvo što želite da mu spasite život. Dakle, ako smo do 2012. godine izgubili 200 hiljada krava, ako su tajkuni kupili 400 hiljada hektara zemljišta za 50 miliona evra ili manje od 300 evra za jedan hektar, danas za zakup jedne godine jednog hektara je 220 evra prosečna cena. Oni su to, kako kažu seljaci na uvek prodavali za 100, 125 evra. Oni su šećerane prodavali za tri evra. Nisu dozvolili da poljoprivrednici kao u Danskoj, Holandiji postanu vlasnici prerađivačkih kapaciteta jer svi prerađivački kapaciteti su nastali iz poljoprivrede.

Ja sam to tražio od Vlahovića još 2001. godine, da svi skladišni prerađivački kapaciteti pripadnu poljoprivrednicima. Time bi sprečili štrajkove na drumovima, blokadu puteva itd. Time bi poljoprivrednici bili zadovoljni zato, ako bi nešto izgubili u primarnoj proizvodnji, u preradi bi im se to vratilo srazmerno količini koju bi isporučili svojim prerađivačkim kapacitetima.

Kooperativa je ta koja funkcioniše u Zapadnoj Evropi. Ovi nesrećnici, udruženi zločinački poduhvat, uništili kooperativu i zadruge posle kombinata. Stoku su razjurili, radnike otpustili, tako da se bave samo primarnom proizvodnjom.

Mi u ovom trenutku imamo stočarstvo i biljnu proizvodnju koja nadmašuje potrebe stočarstva za tri puta. Ne daj Bože da nam uvedu neke sankcije, ne znam kome bi mi prodali naše žitarice, s obzirom na stanje da nemamo dovoljno stoke da proizvedemo meso. Pri tome gubimo, za sve žitarice za preko tri miliona tona, dobijemo 700, 800 miliona evra.

Da to pretvorimo u stočarstvo, žive vage bi vredelo oko dve milijarde. Dodatnih milijardu kilograma bi proizveli, a da to, pošto nam klanični kapaciteti rade sa 50%, zatekli smo 30%, kada bi to sve preradili, ne u konačnu fazu, zaradili bi četiri milijarde. Gubimo tri milijarde zato što je ovaj udruženi zločinački poduhvat, koji trenutno nije tu, koji je naprosto demolirao poljoprivredu, onu koja je snosila teret socijalnih, ekonomskih, vojnih pritisaka na našu zemlju 90-ih godina. Umesto da poljoprivredi vrate, oni su daleko više uzeli nego 90-ih godina, i to dali tajkunima koji su švercovali naftu, cigarete, tih 90-ih godina. Dobitnicima rata, dobitnicima sankcija su prodali zemlju i prerađivačke kapaciteta bud zašto. Prodali su im i skladišne kapacitete, pa ono što nisu kupili kad seljaci dovezu svoju robu ukradu im na vagi, vlagi, itd. To su ovi nesrećnici uradili.

Zato se radujem ovoj raspravi o poljoprivredi, radujem se zaštiti poljoprivrednih proizvođača. Podsticaji treba da budu još veći. Radujem se što je juče ministar potvrdio da ćemo mimo ovih 44 milijarde dinara, što je 135% više nego 2012. godine, dobiti još 1.500 traktora, što će imati šta da registrujemo, a u sledećim članovima ću objasniti zašto je ta trajna registracija bitna. Bitna je u članu 1. da se zna ko je šta vozio i da se to lako utvrđuje. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je osnivao još daleke 1988. godine Savez seljaka strukovne organizacije, kao neko ko je osnivao Narodnu seljačku stranku 1990. godine, kojoj danas pripada, želim danas da zahvalim svima koji su pomogli da se makar jedan problem tehnički reši.

Taj problem je registracija traktora. Mi smo zahvalni na tome što nećemo morati svake godine da registrujemo traktore, ali kao odgovorni ljudi, kao državotvorni, u obavezi smo da poštujemo zakon, barem u onom delu da se staramo da te mašine budu tehničke ispravne, koliko to naše materijalne mogućnosti dozvoljavaju.

Meni je žao danas što ovde nije Dragoljub Mićunović. On je bio stari saradnik moje stranke, ne samo službe, već moje stranke. Žao mi je što danas nije Gordana Čomić, što su izbegli ovu parlamentarnu debatu. Gordana Čomić, zato što dolazi iz AP Vojvodine, gde ima najviše mehanizacije traktora.

Oni su bojkotovali ovu parlamentarnu debatu. Poljoprivrednici treba da znaju da na njih ne valja trošiti glasove. Ja ne mogu da verujem da je Dragoljub Mićunović, da je Gordana Čomić, da su pristali na dužničko ropstvo kod Đilasa, da im stranka bude privezak Dragana Đilasa.

Ne mogu da verujem da su dozvolili da im stranka maršira sa Boškom Ljotićem, i da nosi motornu testeru, iako znam da su u blizini posekli 500 platana. Verovatno je Đilas zaboravio da je već te platane isekao, pa je usput svratio u RTS da poseče što se poseći moglo.

Ne mogu da verujem da su stari oprobani parlamentrani borci izbojkotovali ovu temu. Ja mogu da poverujem da im se ne sviđa Ustav koji su doneli, da im se ne sviđaju zakoni o izborima koje su doneli, da im se ne sviđaju RTS kadrovi koji su oni stavili, da im se ne sviđa Poslovnik koji su oni doneli, ali to nije naša krivica, da bi oni izbegavali parlamentarnu debatu, posebno ovu koja je veoma osetljiva za selo i seljake.

Selo stari. Kada idete putem, nekada vidite seljaka na traktoru, a da ne znate ko je stariji, da li seljak ili traktor. Ostali seljaci koji su često na minimalnim penzijama od 11.000 dinara, mnogi od njih dugujući za PIO osiguranje uopšte nemaju penzije, ali kada odu danas po gorivo, a mi smo sada 20 dinara po litri, na 60 litara po hektaru dozvolili, ali samo onim registrovanim.

Mnogi ne registruju poljoprivredna gazdinstva, zato što su ostarili i zato što im je to teško.

Veoma je bitno da zadržimo makar ostale seljake, posebno u malim sredinama, uzduž bezbednosno osetljivih područja, posebno u malim sredinama, uzduž granica i administrativnih linija, zato što mogu da se staraju na određeni način i o šumi, divljači, o zaštiti životne sredine, da vide ko se tuda šeta, ko prelazi preko granice itd.

Mi smo im danas samo pomogli sa ovim. Dva puta vode sa naših sela. Jedan put vodi u gradove, a retko ko se vrati. Lakše je patiti za selom, nego patiti na selu. Drugi put vodi onaj na svet. Nijedni, ni drugi se ne vraćaju. Potrebno je da ubuduće razmišljamo da poljoprivrednu politiku podešavamo, ne samo sa zajedničkom evropskom poljoprivrednom politikom, već i sa stanjem na našem terenu, kao i u Evropi.

Da ova mala poljoprivredna gazdinstva, koja ne žele da se bave komercijalom, nagradimo paušalnim iznosom, makar nekoliko desetina hiljada dinara, da im obezbedimo i da na takav način pomognemo onim starima koji ne mogu ni da dođu do grada, da registruju poljoprivredna gazdinstva, odnosno da ispune posle toga sve one uslove setvene strukture itd.

I na kraju, da vam zahvalim u ime ostalih seljaka na ostvarenoj mehanizaciji što neće morati svake godine da registruju mašine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ja podržim veliku Srbiju. Šta je velika Srbija? Za mene je velika Srbija, ne ona koja je samo teritorijalno velika, za mene je velika Srbija ona koja je vrednosno velika. Ja bih voleo da ona ima više teritorija. U ovom trenutku ima što ima. Menjaju se granice. To su istorijski procesi, ali ja volim da Srbija bude velika i kada je pod znacima navoda teritorijalno mala.

Velika Srbija iznutra je garant mira na Balkanu. Velika, vrednosno velika Srbija iznutra će dovesti do toga da naši protivnici postanu naši saveznici. Možda nam Republika Srpska bude bliža nego neki današnji krajevi Srbije. Radujem se tome. Radujem se Srbiji koja postaje sve veća, vrednosno veća iznutra.

Zahvalan sam i opoziciji zato što je nabrojala sve projekte koje je Vlada Republike Srbije realizovala i ova vladajuća većina, posebno u vezi kineskih projekata. Setimo se Sartida, setimo se infrastrukture, auto-puteva, setimo se Bora, ne znam da li sam i to nabrojao, setimo se svega što su Kinezi, a i Rusi uložili u Srbiju. Ja sam im zahvalan.

Moram da upozorim i evroskeptike i ljubitelje EU da mi ne možemo, po meni, bez jednih i drugih. Ne verujem da bi Kina investirala ovoliko u Srbiju da ne veruje da kroz Srbiju može da pristupi još većem tržištu. Mislim da tržište Srbije za čelik, za bakar, za proizvode, za puteve, za infrastrukturu kojima treba da idu robe iz Srbije put EU ne bi toliko bili zanimljivi da oni koji investiraju ne veruju da će kroz investicije u Srbiji pristupiti jednom većem tržištu, ali takođe ne verujem u ono što ovi nesrećnici iz DS veruju, da bi raskid sa Rusijom i Kinom bio dobar za Srbiju. Mislim da ne bi. Nikakve ekonomske koristi naši građani ne bi imali od tog raskida, kao što nikakve ekonomske koristi ne bi imali od raskida sa EU.

Jedan filozof je rekao da je uspeh kad od protivnika napraviš saveznika. Moraš da ga ubeđuješ. Tako smanjuješ broj protivnika. Nisam za to da nemamo saradnju u borbi protiv kriminala sa Litvanijom. Setimo se Čaba Deri ili kako se zvao kriminalac koji je uhapšen u Češkoj. Da nije bilo te saradnje nadležnih organa, ja verujem da taj višestruki opasni ubica ne bi pao. Ne ulazim u operativne načine na koji se do toga došlo, čak i da znam ne bih rekao, a ne znam. Ko nam garantuje da sutra neće neki ubica zbrisati u Litvaniju i da zahvaljujući saradnji sa litvanskim organima, nećemo uhvatiti nekog teroristu, recimo, sa Kosova. Ako nećemo da sarađujemo sa zemljama koje su priznale KiM u bezbednosnom smislu, nažalost, priznale, onda tu saradnju ne možemo da imamo ni sa Crnom Gorom, a Crna Gora je rasadnik kriminalaca, rasadnik kriminalaca.

Milo Đukanović je pravio svoju privatnu državu na štetu srpskog naroda. Crna Gora kojoj ja ne spornim državnost je srpska država vazda bila, kako oni kažu, i vazda će biti, bez obzira na trenutno stanje i na privatnu milogorsku državu Mila Đukanovića, koji progoni na određen način Srbe. On je od države Crne Gore napravio rasadnik kriminalaca, pa Boga mi i sklonište za albanske teroriste. Sa njima je napravio biznis. On je priznao albanske teroriste za političko rukovodstvo. On je priznao lažnu državu Kosovo, našu pokrajinu KiM. On se razgraničio sa njima. On je kriminalac koji gaji kriminalce, ali mi ne pada napamet da savetujem da sa njihovim bezbednosnim organima raskidamo saradnju u borbi protiv kriminala i korupcije.

Milo je prolazna stvar. Svaka vlast je prolazna stvar. Crna Gora kao srpska država nije prolazna stvar. Srbija će jednog dana biti u savezu sa srpskim državama, ali je to proces i mi ne smemo sadašnjim susedima pretiti da će se to desiti silom ili nekom našom voljom. To će se desiti voljom naroda i ne samo srpskog.

Verujem kako Srbija bude privredno bolje stajala, a ovde imamo ovu banku azijsku, ako ta sredstva pametno uložimo u to članstvo, u infrastrukturu, u ekonomiju, jer se ne radi samo o infrastrukturi, pročitajte malo pažljivije ovaj zakon, verujem kada podignemo ekonomiju da će svi hteti sa Srbijom. Pitam vas – da li bi Albanci hteli sa Švajcarskom? Vrlo bi rado. Da li bi Bošnjaci želeli čvršće odnose sa Srbijom? Da li bi bilo manje otpora? Da li bi zaboravili neke svoje istorijske laži, podmetanja, ako vide da Srbija ide napred i vuče region? Ja verujem da bi se oni predomislili.

Mi moramo znati, takođe, postoji izreka, da od naše međusobne mržnje, to je Dučić rekao, korist imaju samo naši protivnici. Ovi što nas mrze svojom mržnjom, da je pretvore u energiju, što je Tesla rekao, mogu obasjati ne samo Srbiju nego ceo svet.

Recimo, onaj Boško LJotić sad nije došao ovde da vodi parlamentarnu debatu oko banaka i da mi kaže da je i sad protiv stranih banaka, jer ovde se učlanjavamo u suštini u neku banku koja nije isključivo srpska. On je protiv stranih banaka, a sedi sa onima koji su te strane banke ovde doveli. Parlamentarna debata bi bila prilika da mu uživo u prenosu kažemo da je na RTS samo na Drugom kanalu uživo nastupao 36 sati, što je višestruko više od uživo nastupa predsednika Republike. Danas ih nema jer su pobegli.

Upozoravam vas, a doći će Vlada i to ću ih pitati, oni će ako ovako nastave postati teroristi. Oni su pokušali državni udar. Gospodine ministre, Vlada je to mekano propustila želeći da nemamo tu vrstu antagonizma i da praštanjem i hodanjem u pravi put, u izbore, i neka pobede. Ni jedna vlast nije večna i ova će prestati da vlada. Možda će oni doći na vlast. Na vlast se dolazi izborima. To je demokratija. Za njih je to diktatura, ali dolazak na vlast silom, državnim udarom, nasiljem, zauzimanjem državnih institucija, za njih je to demokratija. To je za mene nespojivo.

Ne znam koje to države okolo mogu takve bandite da podrže. To su politički banditi. Ludilo političkog banditizma vlada Beogradom. Đilas, Jeremić i Boško Obradović su tri nosioca. Ja pitam Zagorku Dolovac – zašto u pokušaju državnog udara Boško LJotić i Dragan Đilas nisu privedeni pravdi? Još nije kasno. Oni su vršili teška krivična dela. U RTS se ne ulazi da bi se strugala drva. Nije RTS pilana, RTS je državna institucija veoma bitna i svako ko vrši državni udar svugde u svetu ulazi prethodno da zauzme centralnu televiziju, državnu centralnu radio i televiziju. To su svugde iskustva. Šta čekate ljudi? On vas poziva još od Goračićke, kako se zvala ona buna sa 14 mrtvih radikala itd, iz istorije, koliko ja znam, gospodine Martinoviću, u Lučanima, pa on ulazi na biračko mesto, lomi kutije, on vežba. Oni će sutra to raditi širom Srbije i zato najavljuju neku krv. To je bila vežba u Lučanima. Upada u policijsku stanicu i pita šta državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova radi u Ministarstvu unutrašnjih poslova, u organizaciji, da li je to bio SUP, OUP itd, ne ulazim u to.

To je policijska stanica, to bi bilo kao kad bih patrijarha i vladiku pitali – je li, šta vi radite u crkvi? E, to vam je Boško, on je navikao i u crkvu da uđe, da uzme pet hiljada evra, ili ne znam u Đurđeve stupove, ovaj njegov uzeo 100 hiljada evra itd. Moramo se mi kloniti tih mržnji.

Ko nam garantuje da nam takvi likovi, kada pokušaju još jednom nešto, pa kad im počne goreti pod nogama, neće zbrisati baš u Litvaniju? Zato ja podržavam sve sporazume, bez obzira na uređenje države, ni ko u tim državama vlada, ni da li su diktature, ni da li su demokratije, ni da li su republike, ni da li su kraljevine, ja podržavam sve sporazume sa kojima mi možemo da smanjimo i kriminal i korupciju i terorizam.

Ko nam garantuje, da ovi albanski teroristi, koje je više država priznalo za političko rukovodstvo, neće sutra pobeći u Litvaniju? Možda se promeni stav. Kako se od UČK-a terorističke organizacije, postali miljenici i borci za slobodu, možda su istrošeni, možda će još tih boraca za slobodu. Menja se sve u svetu, menjaju se političke prilike, možda će da beže baš u tu Litvaniju, možda ćemo ih potraživati baš odande.

Ali, ne verujem da ćemo mi, ako ovo vlast bude vladala, verujem da hoće, jer je to volja naroda, ne verujem da ćemo raditi ono što su radili nesrećnici Boris Tadić, Đilas, Jeremić itd. Kada je Ejup Ganić priveden, pušten je na zahtev Srbije, ja ne znam da li to naša publika zna. Mi to nećemo raditi, mi ćemo gledati da u borbi protiv terorizma budemo efikasni u borbi protiv kriminala, da sarađujemo sa svim državama, da ta saradnja bude dvosmerna, da bi došli do onih koji su se ogrešili o državu Srbiju i o njenu kasu.

Voleo bih, od ovih što najavljuju autoputeve, jer mi smo zatekli razgrađenu livadu, to nije bila država, razgrađena livada, zapuštena, bez infrastrukture, bez pruga, pruga diližanse su išle, brzina vozova bila 30 i nešto kilometara, do Bara se putovalo tri dana. To smo mi zatekli.

Autoputevi većinom su bili napravljeni od pola glina, pola ne znam šta. Voleo bih da oni blokiraju puteve koje su oni napravili. Ja ne znam šta bi oni u tom slučaju blokirali, ali im ja preporučujem da ne blokiraju saobraćaj, jer time šalju veoma ružnu sliku i sprečavaju naše građane da dođu do svojih radnih mesta, prijatelja, da normalno žive. Morate obratiti pažnju na njih, situacija može da bude veoma opasna, jer oni više ne idu da dobiju vlast izborima. Draganu Đilasu se žuri. Draganu Đilasu se žuri, boji se zakona koji ste vi pominjali, njemu se žuri. On će zbog svog džepa rizikovati ljudske glave, to zapamtite, zbog svog džepa Jeremić i Đilas, uz podršku Boška ljotića i njegovih, oni će rizikovati da izazovu sukob i možda planiraju čak i neki majdan na Trgu republike itd. Vi, kao Vlada, gospodine ministre, treba da ih u tome sprečite i to je još jedna izreka filozofa, treba ih pobediti na vreme bez upotrebe sile. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje za predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova, a ministarka pravde nije trenutno tu.

Moje je mišljenje da Srbijom vlada ne onaj ko najduže šeta, ne onaj ko ima najjače mišiće, ne onaj koji je najglasniji, već onaj ko dobije najviše glasova. S tim u vezi, ja pitam Vladu i ministra unutrašnjih poslova – da li misle da preduzmu mere da sledeći izbori mogu da se održe u redu i miru? Da li to mogu da garantuju?

Svi se sećamo upada u RIK 2016. godine. Evo i fotografija. Dakle, radi se o Bošku Obradoviću koji je još 2016. godine upadao u RIK i sebe kvalifikovao kao nasilnika. Tu je njegova fotografija sa kamenom. Tu je njegova fotografija upada kod predsednika Narodne skupštine. Ovde su njegove najnovije fotografije upada u RTS. Za mene je to bio pokušaj državnog udara, bez obzira što je Vlada imala milosti i to nije tako nazvala.

S obzirom da Vlada ne sprovodi izbore, ali garantuje rad i mir i daje finansijska sredstva, moje pitanje je jasno – šta ćete preduzeti ukoliko ova grupa predvođena Boško LJotićem, Jeremićem i Đilasom pokuša, a već su vežbali u Lučanima, da razbija biračka mesta, biračke kutije, da maltretira ljude na biračkim mestima? Ukoliko to uradi organizovano na više izbornih mesta, a sve su prilike da će to učiniti, šta će Vlada, nadležno ministarstvo preduzeti da ti izbori prođu u fer i korektnoj atmosferi?

Još jasnije da pitam – dokle će te tolerisati ponašanje? To je pitanje za ministarku pravde koja nije tu, to je pitanje za Tužilaštvo i Zagorku Dolovac i za ministra unutrašnjih poslova – dokle će biti tolerisano nasilje ove grupe ljudi koja sem golog nasilja ništa drugo nema da ponudi državi Srbiji?

Smatram da Srbiju niko ne može srušiti spolja, ako im ne pomogne neko iznutra. Mislim da je to upravo na sceni, a prošli put, pre jedno šest, sedam meseci, sam vas upozorio na takvu jednu moguću pojavu. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se ne bih složio da je Dragan Đilas bio samo ministar, šef narodne kancelarije i gradonačelnik, ja bih rekao da je on više kradonačelnik, jer dok je grad tonuo u dug od 1,2 milijarde, on je prihodovao 720 miliona evra.

S tim u vezi, pitam ministra poljoprivrede i ministra finansija – da li može u toku godine, ukoliko budemo štedljivi i pažljivi, pažljivo rukovali sa novcem, da li je moguće nastaviti program zanavljanja traktorske mehanizacije? Dakle, programi, mehanizacije priključne postoje, postoje razni drugi programi, stočarstvo, voćarstvo itd, ali pre godinu dana smo imali aktivno obnavljanje nekoliko hiljada traktora, pre svega za mala poljoprivredna gazdinstva. Dakle, tih 720 miliona evra koje je prihodovao Dragan Đilas, sa tim novcem smo mogli obnoviti 72 hiljade traktora za mala poljoprivredna gazdinstva. To govori o zajedničkom zločinačkom poduhvatu bivše vlasti, bivšeg režima.

Dame i gospodo narodni poslanici, s tim u vezi pitam ministra finansija i ministra poljoprivrede – da li planiramo u narednom periodu da rešimo dugove poljoprivrednih proizvođača za penzijsko i invalidsko osiguranje, to ministar poljoprivrede sigurno zna, i dugove za zdravstveno osiguranje, zato što to ukupno iznosi oko 200 milijardi dinara? To opterećuje poljoprivredna gazdinstva i to je nemoguće vratiti. Dakle, ako se usudim predlagati, mogu da se otpišu kamate ili da se dug proda za negde 5-10% ili da se kompenzuje sa pravom na podsticaje. Dakle, interesuje me šta ćemo u tom pravcu uraditi.

Na kraju da kažem da ministar poljoprivrede i ministar privrede treba da odgovore da li planiraju, jer poljoprivreda više nije pitanje samo poljoprivrede, već i demografije, da sem poljoprivrednog razvoja u malim sredinama pokušamo da razvijamo prerađivačku industriju na bazi kooperative, poput nekih evropskih zemalja, da zbog demografije nađemo posla i za oca na njivi i za sina u preradi, na takav način obnovimo Srbiju, da zanovimo i stanovništvo i da svi budu zadovoljni i da bude za svakog posla i hleba. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je radio u IMT radujem se podsticajima za traktore, pre svega proizvodnji novih traktora.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da smo pretresli i da se neće desiti ono što narod sluti. Narod je nezadovoljan, pre svega što Boško Obradović i Dragan Đilas od strane tužilaštva nisu privedeni pravdi. Narod takođe pita koliko nasilja treba da uradi Boško Obradović, da bi se Zagorka Dolovac setila da ga privede, odnosno da ga sud procesuira?

Ovde je upad u policijsku stanicu u Guči. Oni govore o diktaturi, recite mi da su upali u SAD u policijsku stanicu na ovakav način, da li bi iz nje izašli?

Takođe, upadi u RIK. Kamen u Skupštini, čupanje mikrofona u Skupštini. Vožnja kamiona na policiju, teško krivično delo. Udaranje predsednika Administrativnog odbora, upad u RTS, zajedno sa testerama i sa Đilasom. Verovatno su mislili da je RTS pilana.

Dakle, oni se zalažu za slobodu medija, a pri tome bi da ostvare cenzuru, da naprave kontrolu medija, Đilas je tome vičan, kada vlasnik deset televizijskih kanala i dve kablovske televizije upadne u državnu radio televiziju, onda je zloupotreba medija i težnja da ponovo uspostavi kontrolu medija, ovog puta ne preko reklama, već nasiljem.

Takođe, Dragan Đilas je išao u SAD. Ja moram da ih zamolim da znaju da demokratija nije imperijalni proizvod koji se može uvesti iz SAD, koji može postati privatno vlasništvo kao Dveri, kao DS, ne može biti privatno vlasništvo Dragana Đilasa. Demokratija se stvara iznutra.

Danas su izbegli debatu, a prigovaraju nam o nedostatku debate.

Moram takođe da im kažem da u sukobu nas samih sa sobom sigurno gubimo mi. Seme razdora je dao uvek rekordan prinos u Srbiji i zato ih pozivam da se povrate, dozovu pameti i da pokušamo svi zajedno da premostimo neke eventualne nedoumice.

Vas upozoravam da oni planiraju ne samo da bojkotuju izbore, već da spreče druge ljude da izađu na izbore. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo da vam kažem da sam ja glasao za Živkovićeve predloge, s obzirom da imam razumevanja za mog kolegu poljoprivrednika koji pati jer ga je napustila Marinika Tepić.

Dame i gospodo narodni poslanici, takođe sam u obavezi da kažem u vezi nastupa prethodnog narodnog poslanika gospodina Ševarlića, modifikovanog poljoprivrednika, znate, kada se modifikujete, obučete narodnu nošnju, koju nikad niste nosili, ali kad ste se domogli Skupštine, onda uzmete da bi doveli ljude u zabludu, obučete narodnu nošnju, paradni opanak i onda pokušavate da kažete da ste originalni predstavnik poljoprivrednika. Ja mislim da je to modifikacija, bez obzira što vojvoda dobacuje.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja takođe i dalje pitam – da li je tačno da je Nikola Kojo dobio 20 miliona dinara od Filmskog centra Srbije, s obzirom da uporno to osporava? Očekujem da mi neko da taj odgovor.

Što se Jeremića tiče, svi znate da je 2004. godine bio savetnik Borisa Tadića. Svi znate da je išao u Ameriku i da se tamo hvalio te godine kako je pohapsio sve generale sa ratnom prošlošću. Takođe, svi se sećate ubistva mladih vojnika u vojnom objektu Karaš. To je zataškao Vuk Jeremić. Postoje izjave određenih oficira da je tu bio štek narko dilera, verovatno su se novcem od te droge kupovali kombinati po Vojvodini. Takođe, svakako se sećate martovskog pogroma 2004. godine. Boris Tadić i njegov vrli savetnik koji je služio vojni rok u njegovom kabinetu nisu mrdnuli malim prstom da zaštite Srbe na Kosovu i Metohiji od pogroma. Takođe se sećate da je Vuk Jeremić aktivno učestvovao u izgradnji divlje države Kosovo i Metohija na našoj teritoriji.

Sigurno se sećate 2008. godine kada su Vuk Jeremić i Boris Tadić menjali zemlju za fotelju, kada su rekli da bi Boris Tadić bio izabran u američkoj ambasadi u Beogradu, rekli su – da bi se to desilo, moraju se Albanci ubediti da nezavisnost Kosova i Metohije prolongiraju posle izbora Borisa Tadića. To se i desilo. Ubeđeni od strane američke ambasade i Vuka Jeremića, Albanci su proglasili nezavisnost 14. februara 2008. godine, a Boris Tadić je dao zakletvu 2008. godine 17. februara, zahvalan Albancima na izboru, ali i Albanci su bili zahvalni Vuku Jeremiću na tome i to stalno Tači i ostali predstavnici divlje države Kosova i Metohije ističu, da mišljenje Međunarodnog suda pravde koje je Jeremić nepotrebno tražio njima u stvari overilo divlju državu Kosovo i Metohiju.

Zato mislim da anketni odbor treba da se pozabavi ovim temama i da sankcionišu organi posle toga i Vuka Jeremića i Borisa Tadića. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi mi koji se bavimo političkim strankama, barem registrovanim, znamo da sredstva iz izborne kampanje koja se ne utroše, a dobijena su iz budžeta Republike Srbije, imaju se vratiti u budžet Republike Srbije.

Boško Obradović to nije učinio i preko 250 hiljada evra ili 30 miliona neutrošenih sredstava nije vratio državi Srbiji u budžet, nego je to preko osnivanja preduzetničkih radnji ispumpao i ta sredstva stavio verovatno u svoj džep i džepove svojih pristalica. Dakle, radi se o 30 miliona dinara i većinom su ispumpana preko preduzetničkih radnji u Borči, Crepaji, Ubu itd. Samo u Borči je ispumpao na lažne naloge, odnosno na fiktivne poslove preko 15 miliona dinara. Takođe je kupovao sebi odela, ručkove itd. iz tih sredstava, pa je kupovao, recimo, muški sako, pa još jedan muški sako, pa treći muški sako, pa muške pantalone, pa muške pantalone, pa muški kaput, sve je kupio na račun svoje stranke koja se zove Dveri, a sve iz sredstava koje je zloupotrebio.

Takođe, dame i gospodo narodni poslanici, ovde je njegova izjava, gde on kaže – poziva časne oficire Vojske Srbije i MUP da uhapse predsednika Srbije zbog kršenja Ustava, gaženja predsedničke zakletve itd. Šta zakon kaže, a ne znam zašto Zagorka Dolovac to ne sprovodi? Član 309. Krivičnog zakonika kaže: „Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije poziva ili podstiče da se silom promeni njeno ustavno uređenje, svrgnu najviši državni organi ili predstavnici tih organa, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina“.

Dakle, postojali su svi uslovi da se Boško Obradović, to je ova ličnost ovde, prilikom upada u Radio televiziju Srbije, a i pre toga, jer je zatečen u vršenju krivičnog dela za koje je predviđena kazna od pet godina zatvora, je li tako, gospodine Jojiću, liši trenutno slobode. Zato pitam gospođu Dolovac zašto to nije učinila.

Takođe, sigurno se sećate ovog kamiona, dakle, ovo je ispred Predsedništva Srbije, pošto nije dobio podršku oficira i policije, Boško Obradović je rešio da kamionom svrgne predsednika Republike Srbije i tom prilikom je naredio vozaču da slomi staklo i na pitanje: „Ovaj neće da vozi“, Boško Obradović kaže: „Razbij mu staklo, izbaci ga napolje, nek sedne drugi vozač i vozi“. Aktivno je pozivao da se na policiju natera kamion. Prema tome, zatečen je ponovo u vršenju krivičnog dela za koje je predviđena kazna veća od pet godina zatvora. Zato želim da se anketni odbor pozabavi ovim pitanjima i da se ono što je propušteno nadoknadi i da se to lice privede pravdi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Dragan Đilas, multimilijarder.

Čovek, koji je dok je bio na funkciji ministra i čovek koji je bio na funkciji gradonačelnika, dok je grad Beograd gurnuo u minus za 1,16 milijardi evra, zaradio je 80 milijardi dinara ili 720 miliona evra. Danas je Dragan Đilas, vlasnik saveza lopuža, prevaranata i ljotićevaca.

Dragan Đilas je vlasnik Dveri, Dragan Đilas je vlasnik DS, Dragan Đilas je vlasnik dva kablovska sistema, Dragan Đilas i njegov partner Šolak su vlasnici na desetine firmi, po Kipru, raznim ostrvima itd. Oni su vlasnici desetak TV kanala. Svi ste svedoci da smo utakmicu morali da gledamo, mi koji smo mogli, što je protiv propisa, samo na Đilasovim i Šolakovim kanalima, koji se zovu „Sport klub“ i čini mi se, sada ova nova televizija koja se zove „N2“.

Dragan Đilas je ovih dana boravio u Americi, ovo je Metju Palmer, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu, Evroaziju. Zašto je bitno ovo i za Evroaziju?

Dakle, radi se o osobi koja je svojevremeno otpravnici ambasade SAD, 13. avgusta 2009. godine, rekao i otvoreno izrazio nezadovoljstvo i kritiku ruskog ambasadora Konuzina. Dakle, ne radi se samo o Srbiji.

Pa, je takođe Đilas se pohvalio američkoj otpravnici da ga je takav čvrst, ovde piše „Vikiliksa“, da ga je takav čvrst antiruski stav doveo u nezavidan položaj, taj isti Dragan Đilas i ovih dana naricao na navodnoj primeni sile. Takođe, Dragana Đilasa je Dženifer Braš pohvalila, kao pouzdanog saradnika i smanjenju ruskog uticaja u Srbiji, kao i pouzdanog zaštitnika najavljene homo-seksualne parade. Ne znam šta Boškić – ljotić kaže na to?

Takođe, Dragan Đilas je tada rekao, da bi odmah indirektno optužio svoje zapadne gospodare, SAD i EU, to je moj komentar, da nisu dovoljno vršile pritisak na SNS da se otvoreno izjasne i založe za hapšenje Mladića i saradnju sa Hagom. To je govorio Dragan Đilas u američkoj ambasadi.

Posle Prištine, posle Skoplja, posle Brisela, evo ga i u Americi da zagovara rušenje države. Ovo je Dragan Đilas hvalio i govorio da sve demonstranti koji su bacali neke predmete na RTS, treba da budu osuđeni na višegodišnju robiju.

Danas Balša, tvrdi da je današnja vlast primenila silu, što ni približno nije ovome, za ovo se zalagao Dragan Đilas, za ovo se zalagao Vuk Jeremić, za ovo se zalagao i Boško sada nedavno, dakle to je da osmorica tuku i ubiju jednog, oni su se zalagali da se ubije demonstrant Panić, oni su se zalagali da se sa pet santimetara ubije mladi Zarić, samo zato što je učinio saobraćajni prekršaj. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne znam da li Sanda Rašković Ivić sama sebe leči, da li je sama svoj doktor ili sama svoj pacijent?

Dakle, pre samo pola sata u holu Narodne Skupštine, izjavila je da je Aleksandar Vučić „ pinoči“. To je ova gospođa, koja pozdravlja nekim čudnim pozdravom pored Boška Ljotića. Nama priziva neke oblike fašizma, nama pripisuje neke oblike fašizma, a stoji pored Boška ljotića, koji predvodi fašističke falange ovih dana u pokušaju da naudi državi Srbiji.

Ja ne znam da li sama sebe leči, a ako to radi, loše radi.

Naime, radi se o osobi koja je svojevremeno izjavila da je u Srebrenici počinjen genocid, i time direktno narušila dokument Narodne Skupštine koja je to kvalifikovala kao zločin, ali ne kao i genocid.

Takođe, moram reći za gospodina Ševarlića, da ne propustim, da postoji Zakon o GMO, u kome stoji da je zabranjena proizvodnja i promet genetički modifikovanih organizama, na teritoriji Srbije, Zakon, a gospodin Šešelj će vam objasniti da je deklaracija slabiji dokument od Zakona.

Vi predlažete deklaraciju, iako postoji Zakon koji to striktno sankcioniše, a deklaracija znači da se zalažemo, a Zakon kaže – to ne sme da se desi.

Ali, Bože moj, postoje razni modifikovani seljaci, pa mogu i to da iznose.

Dakle, ova ista gospođa je za „Oluju“ rekla, da je to bila akcija humanitarne prirode, dakle za nju je Srebrenica tamo gde su civili, starci, žene i deca, sigurno evakuisani na bezbednu teritoriju koju su oni želeli. To se desilo u Srebrenici.

Ja ne pravdam zločin, ali ne mogu ni da ne kažem da učine zločin tri godine oko Srebrenice, a u Srebrenicu su išli Dodik, Tadić, Vučić, da se poklone žrtvama.

Ko je išao u Bratunac, da se pokloni srpskim žrtvama? Niko, niko od one druge strane.

Dakle, ova gospođa je tvrdila da je „Oluja“ humanitarna, da su neselektivno ubijali Srbi, žene, starije od 90 godina, decu, sve redom etnički čišćeno, a Srebrenicu je proglasila genocidom, i mislim da je vreme da pozabavi anketni odbor ovim pitanjem, jer nanosi nenadoknadivu štetu državi Srbiji i srbima u celini. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o veoma opasnoj pojavi. Ovo je biografija Aleksandre Jerkov koju je sama pisala. U njoj piše da je prošla više obuka oblika obrazovanja, seminara i treninga CIE-e, o političkom angažovanju.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda to vama izgleda beznačajno, meni ne. Radi se o poslaniku koji može u određenim okolnostima da odluči o sudbini Republike Srbije. Zamislite da odnos 125–125 i Aleksandra Jerkov koja je prošla sve treninge CIE-e i koja u mnogome osporava državu Srbiju, osporava prisajedinjenjem Banata, Bačke, Baranje i Srema. Zamislite takva osoba kada dođe u poziciju da odluči, njen glas o sudbini Srbije, mi smo gotovi. Dakle, za mene nije normalno da neko takav sedi u Parlamentu.

Dame i gospodo, malopre sam dobio aferu vezano za demonstracije u kojima učestvuje Aleksandra Jerkov, ovo je taj tekst. Ja sam i ranije tvrdio da na demonstracijama učestvuju političke infrastrukture ove žute opozicije, ali da u tome učestvuju siti, dobro obučeni i napiti. U ovom tekstu stoji da je onaj protest srednjoškolaca namešten i vrlo je jasno, ko želi može to da pročita u ovom časopisu, „Nedeljniku“.

Dakle, radi se o političarima koji su pozivali, evo ga nesretni Sergej Trifunović, koji poziva srednjoškolce na to. Dakle, evo ih i srednjoškolci. Pogledajte megafon, megafon je isti kao i Boškov, neverovatno. Verovatno su oni podigli srednju školu, a reći ću vam i zašto. Dva privedena, jedan je sin državnog sekretara, bivšeg poslanika Dragosavljevića, koji je bio iz DS, pa je bio Tadić, bivši prijatelj Bogićevića, tajkuna, Državni sekretar za rudarstvo. Njegov sin i on su upali u RTS, a majka je ona koja je sedela ispred kordona da dokaže kako je policija uhapsila njenog sina itd. Radi se o funkcionerskim sinovima. Drugi je sin bivšeg urednika BETE. Još nešto, taj isti urednik je bio savetnik Svete Marovića dok je ovaj vršio funkciju predsednika zajedničke države.

Znači, radi se o funkcionerima i njihovim sinovima. I neprihvatljivo je naše službe treba da vode računa. Ko diže našu omladinu i zašto je diže, ko stoji iza toga? Sergej Trifunović, Gajić, izvesni advokat, Boško Obradović, koji je vođa fašističkih falangi. Mi našu omladinu moramo čuvati od takvih i zato tražim da Anketni odbor uzme i ove činjenice u razmatranje. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, čovek koji je na prvu nedelju posta upao u RTS, za mene je pokušao Državni udar. Dame i gospodo narodni poslanici, prvo je napao službenicu RIK-a, potom je upao i maltretirao u opštini Pećinci sekretara opštine, zatim je isprebijao novinarke Pinka, gađao predsednika Administrativnog odbora, upao u kabinet predsednice Skupštine, pokušao da upadne u REM, upao u policijsku stanicu i pozivao na bunu, u Lučanima ili Guči, i na kraju, kada su mu sve tolerisali, upao je po nalogu stranih službi u sam RTS.

Da je to uradio u Americi, iz policijske stanice ne bi izašao, skinuli bi ga kao goluba. Da je to probao u Demokratskoj Americi, to je mogao da pita Skota, svog prijatelja.

Dakle, radi se o osobi koja sarađuje sa „Bugarskom atakom“, profašističkom organizacijom. Nije čudo što on sarađuje sa fašističkim organizacijama, već me čudi zašto DS, Jeremić, Marinika Tepić i Aleksandra Jerkov marširaju sa Ljotićevskim falangama.

Takođe, poznato je da je sarađivao sa Boškom Fernarom, čiji je deda pitao – pošto je srpska krv. U poslednje vreme, Boško Obradović, ne bira saveznike. Tu je Radnička fronta iz Zagreba je, došla na protest Boška Ljotića. Radnička fronta, Katarina Prejović, kandidatkinja za predsednicu Srbije. Mislim da će to Vojislava Šešelja rastužiti, s obzirom da je on ljubitelj Kolinde, ali, gospođa pokušava da svrgne Kolindu i to na protestima u Beogradu. Sama kaže – Radnička fronta putuje danas u Beograd da se pridruži protestima protiv Brisela. Super za Boška Obradovića.

Takođe, ovde je naša stranka iz Tuzle, tako se zove, vodi je Omer Berbić iz kantona Tuzla koji je došao da se bori za prava, za demokratiju i za slobodnu Srbiju. Bolje da se borio da se otkriju ubice mladih vojnika koji su prolazili kroz Tuzlu, koje su na surovi način likvidirali pripadnici bošnjačke armije, bolje da je to uradio.

Međutim, poznato je da Boško Obradović ne bira saveznike od Skota, Take Pernara, Radničke fronte, Omera Begića, muslimanske braće itd. Mislim da treba da se formira Anketni odbor, i da ispita sve ove moje navode i da nadležnim organima predloži adekvatne mere. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je veoma bitan Zakon o bezbednosti saobraćaja.

Srbija, u kojoj je ova koalicija preuzela upravljanje 2012. godine, je zatekla potpuno zapuštenu i napuštenu državu. Ista stvar je bila u poljoprivredi. Dakle, devedesetih godina poljoprivreda je snosila teret socijalnih, ekonomskih i vojnih pritisaka na našu zemlju i bila garant prehrambene sigurnosti stanovništva.

Mi koji smo to radili sećamo se da nijedan tajkun koji su tada švercovali cigarete, benzin itd. se nije bavio poljoprivredom. Naš san je bio da posle demokratskih promena država pomogne da se zanovi i obnovi mehanizacija, odnosno da sve ono što je zbog socijalnih pritisaka bilo zapušteno, da se zanovi i da država u tome pomogne. Umesto toga dobili smo tajkune poljoprivrednike, nazovi poljoprivrednike latifundije i dobili smo udruženi zločinački poduhvat koji danas trenutno nije prisutan, koji bojkotuje narodnu sednicu i ne pada im na pamet da podrže ovaj zakon.

Ceh je platila mehanizacija, nije obnavljana, nije zanavljana i mi trenutno na 650 hiljada poljoprivrednih gazdinstava imamo 400 hiljada dvoosovinskih traktora i preko 180 hiljada jednoosovinskih traktora. Ti traktori, po dosadašnjem zakonu, trebalo je da se narednog meseca registruju svake godine. Izmenama ovog zakona, poljoprivrednici će samo biti u obavezi da imaju potvrdu o tehničkom pregledu. Zato valja pozdraviti ove izmene i dopune zakona narodne poslanice, a i Vlada je izašla u susret, čime se umnogome uprostila registracija poljoprivredne mehanizacije, odnosno traktora i određenih priključnih vozila.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsticaji koje je udruženi zločinački poduhvat isporučivao zemljoradnicima nisu bili dovoljni, 2012. godine to je bilo 19 milijardi, sada je taj iznos oko 44 milijarde, znači, veći je 130% i u dinarima i u evrima. Ali, ja i dalje apelujem na Vladu, s obzirom da smo zanovili oko tri hiljade traktora, a s obzirom da ih ima 400 hiljada komada, u narednih 20 godina trebalo bi svake godine da se zanavlja oko 20 hiljada mašina, odnosno poljoprivrednih traktora, da bi oni prosečno posle 20 godina imali prosečnu starost od 10 godina. Nismo mi krivi što su ovi iz udruženog zločinačkog poduhvata proizvođače mehanizacije, pre svega IMT i „Zmaj“, uništili divljim privatizacijama, isisali kapitale, placeve itd. i pustili ih da propadnu.

U ovom trenutku treba podržati poljoprivrednike da obnove tu mehanizaciju i ono što je Vlada radila, podsticala oko tri hiljade poljoprivrednih traktora sa 50-60%, treba i da nastavi. Apelujem na Vladu da nađemo još dodatna sredstva, da li iz budžetske rezerve ili iz nekih drugih sredstava, ali uglavnom da nastavimo taj program obnavljanja i zanavljanja traktora, a priključna mehanizacija je i dalje u tom programu. Verujem da to kada uložimo u poljoprivredu da ćemo dobiti na produktivnosti i efikasnosti, a da ćemo dobiti i na bezbednosti saobraćaja.

Što se tiče ovih zakona iz zdravstva, apelujem na Ministarstvo zdravlja da zajedno sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom za rad i socijalna pitanja nađu načina da se na određen način likvidiraju dugovi poljoprivrednim proizvođačima za zdravstveno osiguranje i penzijski staž, zato što u ovom trenutku to iznosi 200 milijardi i to je kamen koji visi svim poljoprivrednicima u Srbiji.

Takođe želim da kažem, podržavajući ove zakone, svestan sam da je onaj ko je zdrav u stvari mlad čovek, da i najbolesniji kralj vidi zdravom siromahu krunu na glavi. Bolje je biti zdrav siromah nego bolestan kralj. Stoga podržavam sve zakone koji su iz oblasti zdravstva. Hvala.