Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.

Narodna skupština obrazuje radna tela. Radna tela razmatraju izveštaje, ali, izveštaj o svom radu i o nadzoru, recimo nad ministarstvima, mi na odborima razmatramo, ne rad samo nezavisnih regulativnih tela, već i ministarstava i o tome sačinjavamo izveštaj u ime Narodne skupštine i to dostavljamo predsedniku Narodne skupštine, koji taj izveštaj dostavlja svim narodnim poslanicima. Zašto vi mislite da ste izuzetak?

Dakle, zaključak koji mi usvajamo je zaključak Narodne skupštine na osnovu izveštaja Odbora. Zašto vi mislite da izveštaj moramo da sastavljamo na plenumu? Izveštaj se sastavlja na sednici radnog tela, odbora koji je nadležan za vaš rad. Taj izveštaj se prosleđuje predsedniku Narodne skupštine. Predsednik Narodne skupštine taj izveštaj nadležnog Odbora distribuira svim narodnim poslanicima, što je slučaj i u vašem radi, i nema nikakve potrebe da se vaš izveštaj razmatra u plenumu.

Dakle, mi sada razmatramo izveštaj nadležnog Odbora koji se bavio vašim radom, ali vi mislite da ste vi jedini, pa, po tom Narodna skupština koja razmatra izveštaje svih ministarstava, svih uprava, svih javnih preduzeća, pa mi ne bi mogli da stignemo pet godina da uradimo sve te poslove u plenumu, zato i postoje radna tela, a to gospodin Orlić i gospodin Martinović i gospođa Vjerica sigurno znaju bolje nego ja.

Dakle, za vas je nadležan Odbor, kao što je, recimo, Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu nadležan za ministarstvo i mi o njihovom radu sačinimo izveštaj, dostavimo predsedniku Narodne skupštine koji taj izveštaj dostavlja svim narodnim poslanicima. Vi bi hteli da bude posebni, em ste posebni po platama, primanjima, automobilima i svim drugim privilegijama, e sad bi da budete posebni, da se baš vaš izveštaj mora razmatrati u plenumu. Hvala.

Ne tražim da se glasa.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da je sudija Majić postao ljubimac narodnih poslanika.

Da vas podsetim da sam pre dužeg vremena podneo zahtev za formiranje anketnog odbora, da se ispita pitanje okolnosti pod kojima je došlo do nezavisnosti KiM, pa i Crne Gore, pa sam to u svojim govorima i nazvao veleizdajama. Nadam se da ću posle ovih objavljenih razgovora tu većinu za formiranje anketnog odbora dobiti.

Stabilna država je ona država u kojoj su svi ljudi jednaki pred zakonom. Da li mi tu državu imamo? Sudska vlast je nezavisna. Nezavisna je sigurno od ove vlasti, ali od bivše bojim se da nije. To čak i ponašanje nosilaca najviših pravosudnih funkcija pokazuje da sam u pravu.

Vuk Jeremić, zvani Vuk potomak, je više puta učinio, zajedno sa Tadićem, više krivičnih dela, više puta više krivičnih dela ugrožavanja ustavnog uređenja i bezbednosti.

Da vas podsetim da je Srbija i Crna Gora imale Ustavnu povelju, da je imala svoju teritoriju, da je imala svoje granice, da je Vuk Jeremić aktivno pomagao odvajanju Crne Gore od Srbije. To je sada više nego jasno. Tužilaštvo valjda zna šta im je činiti kada u javnosti izađu takve vrste informacija, da je vršeno jedno od najtežih krivičnih dela. To su nekad zvali dela protiv naroda i države.

Vuk Jeremić je još pre toga gostovao, kao savetnik Borisa Tadića, u SAD i pred NATO generalima na konferenciji koju su oni nazvali „Zapadna sigurnost“, uz aplauze, govorio kako su penzionisali stotine oficira, on i Boris Tadić, sa ratnom prošlošću. Time se pohvalio uz snažan aplauz i ti dokazi postoj, NATO oficira i NATO generala.

Vuk Jeremić je, po ovome svemu, učestvovao u nezavisnosti Crne Gore, ali i u izgradnji divlje države KiM. On je, zajedno sa Borkom Stefanovićem, Tadićem, zamolio Dženifer Braš da se prolongira nezavisnost KiM do posle izbora Borisa Tadića, odnosno da Amerikanci utiču na kosovske Albance da nezavisnost, proglašenje nezavisnosti pomere posle izbora Borisa Tadića.

Boris Tadić je zakletvu dao 14. februara 2008. godine, a 17. februara su Albanci proglasili nezavisnost. U obećanju Amerikancima, ono - daću zemlju za fotelju, oni kažu da će znati da cene crvene linije SAD, što se i desilo.

Vuk Jeremić obrazlaže zašto će podneti traženje mišljenja Međunarodnog suda pravde i kaže Kondolizi Rajs septembra 2008. godine da je to pametan potez srpske Vlade da se prevaziđe pitanje Kosova i da se stremi ka evroatlanskim integracijama, što znači i ulasku u NATO pakt.

To vam je Vuk Jeremić, koga ja zovem Vuk potomak, i to su vam dokazi zašto njemu treba suditi za tzv. dela protiv naroda i države, protiv ustavnog uređenja, po meni, za veleizdaju. Ja ne znam zašto tužilaštvo nešto čeka?

Što se tiče Đilasa i sekundi, ja se slažem da se njemu i Šolaku sudi zbog jeftinih sekundi na RTS, nešto jeftinijih, gde je bila, koliko vidimo, debela zarada.

Takođe, tužilaštvo mora da pokrene istragu protiv Đilasa i Šolaka zbog lažnih prekograničnih kanala koje kontroliše SBB, odnosno „United group“ i „United media“, međusobno povezane firme.

Danas imate 20 lažnih prekograničnih televizija koje program proizvode, emituju u Srbiji, a samo su fiktivno registrovane u Luksemburgu. Svako veče 10.000 sekundi reklama, suprotno Zakonu o oglašavanju, suprotno Zakonu o medijima, suprotno zakonu kojim je potvrđena Konvencija Saveta Evrope o prekograničnim televizijama, se emituje na sport klubovima, N1 televiziji i Nova S. To su neregistrovane televizije u Srbiji. Ja dobijam odgovore od REM, koji nije konstituisan do kraja, odnosno kome fale tri člana, pa se nadam da će, kada se ti članovi dopune, stanje biti drugačije.

Dobijam odgovore da se taj program Nove S i N1 televizije reemituje iz Luksemburga, što znači, po ovim zakonima, to je dozvoljeno, ali mora da se reemituje onaj program koji se emituje u Luksemburgu. Ja sam dobio i odgovore luksemburškog regulatora da se takav program ne emituje u Luksemburgu. Da bi se on reemitovao, mora biti emitovan tamo.

Deset hiljada sekundi svako veče. Ako uzmete samo da sekunda vredi 20 evra, a ne 100, vi to pomnožite i dobićete da svako veče 200 hiljada evra Šolak i Đilas samo od reklama strpaju u džep. I još nešto, te lažne prekogranične televizije, koje nisu registrovane ovde i ne mogu da budu tužene, žale se na medijske uslove u Srbiji, iako su registrovane u Luksemburgu i pišu Evropskoj komisiji da medijske usluge koje se pružaju u Srbiji da vlast tu nešto sprovodi neku cenzuru itd.

Kako se mediji iz Luksemburga žale na medijsku scenu Srbije? Hoće li neko iz Tužilaštva da mi objasni i dokaže da Olja Bećković, Ivan Ivanović, i Ćosić, svoje emisije vode iz Luksemburga? Ja sam bio na Novom Beogradu dva puta u njihovom studiju i nisam znao da je Novi Beograd u Luksemburgu, taj program se ne reemituje iz Luksemburga, on se proizvodi, emituje zajedno sa reklamama ovde. Tim televizijama od pretplatnika SBB se ispumpava novac i prikazuje lažni gubitak u SBB, da se ne bi platio porez na dobit zato što domaćim kanalima taj kablovski operater ne plaća ništa, iako domaći plaćaju naknade REM-u, RATEL-u, SOKOJ-u, itd.

Oni ne dobijaju ništa, ali zato Šolak i Đilas svojim prekograničnim televizijama ispumpavaju novac od pretplate, plaćajući to, navodno, reemitovanje, i po nekoliko evra po korisniku, što znači ako imaju 900 hiljada korisnika, neke od tih televizija dobijaju nekoliko miliona evra lažne prekogranične televizije. Vreme je da Tužilaštvo počne da radi svoj posao, da štiti nevine, a kažnjava krive. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću svakako glasati za predloženog člana. Javne nabavke su veoma ozbiljna stvar. Mi treba da pogledamo šta je bilo pre nas, ako ne želimo da ponavljamo greške.

Javne nabavke su vezane sa korupcijom. Korupcija je neka vrsta ličnog poreza. Tu javni službenik ili javni funkcioner, koji već prima platu iz javnih izvora, ustanovljava privatnu poresku stopu i ubira neku vrstu prihoda sebi.

Problem je što korupcija, a žuti su najbolji primer za to, može da pojede državu. Korupcija je štetna i za vlast i svi smo videli kako, recimo, Bojan Pajtić 16 godina nije dao vlast u Vojvodini, upravo zbog korupcije, jer su oni bili svesni mogućnosti da zbog preterane korupcije jednog dana odgovaraju.

Samo ovi nestrpljivi tužioci koji su danas izlazili, kada god smo govorili o korupciji i kada smo govorili o kriminalu Pajtića, Đilasa, Tadića i Jeremića, samo ovi tužioci i sud njihove partije, a svesni su bili korupcije i mogućnosti da odgovaraju i to su pretočili u čuvenu reformu pravosuđe, tako da ste slobodno mogli da spojite ove obe tačke, jer su i te kako bile međusobno povezane. Zato što su tu čuvenu reformu upravo radili da ne bi odgovarali za korupciju prilikom javno tajnih nabavki.

Dragan Đilas, veliki izvoznik narodnog novca, čovek koji je stekao 500 miliona dok su drugi gubili sve. Po procenama međunarodnih organizacija, samo iz privatizacije izneto je napolje u prvih 11 godina 51 milijarda dolara. Taj novac su oni sticali dok su ga drugi svi gubili, pretakali su ga u Devičanska, Kukova i razna druga ostrva. Dok je narod gubio sve, oni su sticali sve, dok je narod ostajao na ulici, posebno oni koji su ih podržavali da do promena 2000. godine dođe, oni su sebe smeštali u najluksuznije dvorce, penthause itd. Taj deo javno tajnih nabavki, po meni, nikad nije dovoljno ispitan, ni istražen.

Nemoguće je da Đilas nije u zatvoru, evo ja im nudim da zatvore mene. Preveliko bogatstvo škodi, bogati ljudi mrze svoj narod. Najbolji dokaz za to je Dragan Đilas. Bil Gejts, za koga svi znamo kako je stekao svoje bogatstvo, je 95% svog bogatstva poklonio siromašnima. Više od 95% bogatstva, svog bogatstva, Đilas je oteo od siromašnih i dan danas on i Šolak kroz prekogranične kanale otimaju od siromašnih pretplatnika koji ne mogu da gledaju ni fudbalsku reprezentaciju ukoliko se ne preplate na SBB. To je ostatak tog korumpiranog sistema. Onaj tamo Goran Petrović iz REM-a je živi dokaz te korupcije i kad god pitamo zašto to Đilas i Šolak zarađuju taj novac na ovaj način, preko lažnih prekograničnih kanala iz Luksemburga, preko neoporezovanih reklama itd, uvek dobijem odgovor koji su pisali Šorlak, Đilas, „Adria njuz“ i „Junajted grupa“ i „Junajted medija“ i dalje Đilas puni džepove narodnim novcem. Sudije i tužioci, videli ste svi, pre podne ne žmure na jedno oko, ne žmure na oba oka, što bi naš narod rekao, pošto ne žele da čuju žmure i na uši. To je gotovo neverovatno.

Dragan Đilas, kome su sumnjive sve diplome, sem Šutanovčeve i Ješićeve, Dragan Đilas je pravio most na Adi i reku od 120 ili 150 metara premoštavao, sa ne znam, kilometar ili više. Dakle, nije pravio Đilasovu ćupriju tamo gde je najuže, što bi svako od nas domaćina gledao da se to premosti tamo gde je najjeftinije i gde je najuže, on je gledao gde je najšire i najskuplje. Projekat koji je trebao da vredi 90 miliona, pa kasnije po novom 116 miliona je na kraju izašao 450 miliona i vidim da je to Vladi Marinkoviću zanimljivo. Stvarno je zanimljivo kad nešto što je trebalo da košta 90 miliona košta 450 ili 460 miliona, bez kompletnih pristupnih saobraćajnica. Pa malo bolje upoznate arhitekte, kažu da će to koštati još 2,4 milijarde evra da bi se uradio tunel i sve predpristupne saobraćajnice koje trebaju da budu u funkciji da bi most bio u punoj funkciji, ovako most spaja dve beogradske mesne zajednice i ja sam slobodan da kažem da je Đilas tim mostom preveo žedne preko vode. Žedne preko vode ne samo stotine hiljada Beograđana, već sve građane Republike Srbije koji će na ovaj ili onaj način platiti taj dug.

Kad se grad ili država zadužuje, narod piše menicu. Đilas je debelo unovčio menicu koju su potpisali građani, koji su bili žiranti te menice, a da ih za razliku od dizanja kredita niko nije pitao žele li oni da budu žiranti za Đilasove kredite, gde je jedan most koštao četiri puta više nego što je bila projektovana cena, pet puta od prvog projekta, četiri puta više od drugog projekta.

Pa, javna nabavka, most na Adi nikad nije istražen. Nikad nisu istraženi podzemni kontejneri, „Bus-plus“, 600 posečenih platana u Bulevaru Aleksandra bivšem Bulevaru Revolucije. Verovatno ga je to kvalifikovalo za Zelenu stranku koja, videvši da Đilas uspešno seče platane, rešila da ona postane osnovna Đilasova stranka, odnosno Đilas je kupio tu stranku, kao što je kupio i DS kroz dugove, kao što je kupio i levicu Borkovu. Jedinu stranku koju je osnovao, to je stranka Boška Obradovića, znači to je onaj Boško ovako, koji se zaklinjao ovako, pa kad je došao kod Đilasa, onda je bilo ovako. Dakle, to je taj Dragan Đilas koji kupuje poslaničke klubove narodnim novcem, koji kupuje stranke, koji kupuje Borka, koji kupuje Boška žutića Ljotića. Dakle, taj Dragan Đilas čije mahinacije nikada nisu do kraja istražene.

Šta da pričamo o Goranu Ješiću i njegovim javnim nabavkama? Državni revizor je podneo sedam krivičnih prijava u Inđiji, samo u kontroli koja je bila za 2013. godinu i koja nije obuhvatala sva javna preduzeća, sve ustanove, jer to čovek nije mogao ni da istraži, morao bi biti jedno godinu dana u Inđiji da istraži sve marifetluke Gorana Ješića. Dakle, to je predsednik opštine, koji je sa platom od 800 evra uspeo između ostalog da kupi stan u Beču od 160 metara kvadratnih. Sad ja pitam, ko je platio taj stan u Beču? Svakako ga je on platio, ali čijim novcem, svakako ga nije platio novcem Bil Gejtsa za koga znamo kako ga je sticao i kako ga je podelio siromašnima, a Ješić je videvši od Đilasa, takođe rešio da malo očerupa ove najsiromašnije i da ih učini još siromašnijim.

Nisu ljudi siromašni zbog siromašnih ljudi, već zbog bogatih ljudi. Bogati ljudi proizvode siromaštvo, ne siromašni i srednje stojeći, jer bogati ljudi u Srbiji su kao oni koji piju morsku vodu, što je više piju to su žedniji. Dragan Đilas i ekipa iz žutog preduzeća, stranke bivšeg režima je očigledan dokaz za to. Što su više krali, to su se više bahatili, to im je više trebalo i sve više su novca slagali napolje. Ne samo da su izneli novac, kad uzmu novac prave siromaštvo, kad ga iznesu napolje dva puta prave siromaštvo, zato što taj novac ne troše više u našoj zemlji, taj novac je na Kukovim, Devičanskim ostrvima, na Kipru, na raznim belosvetskim ostrvima, taj novac nije u našem platnom sistemu. Jedno je da su ga pokrali, da su ga trošili ovde, onda bi to došlo do naše trgovine, naše neke privrede itd, međutim, s obzirom da su ga izneli, dva puta su osiromašili ljude. Prvi put kada su ga pokrali, a drugi put kada su ga odneli iz platnog prometa i time deo društvenog proizvoda ove zemlje izneli van zemlje.

Ovi što su prepodne bili ovde i koji su jedva čekali da odu, su krivi isto kao i oni. Oni koji zlo ne sprečavaju i oni koji zlo ne kažnjavaju, a to su sudovi i tužilaštva. Tužilaštva zlo ne progone, ne progone krive u korist nedužnih, već progone nedužne u korist krivih, pa im ja savetujem kad već nisu mogli da kazne i progone krive, neka pokušaju makar da kažnjavaju nas nevine, jer ne mogu više da gledam razne sudije, svaka čast izuzecima, ima ih puno, iz doba žutog zločinačkog poduhvata, koji su pristali da žuta stranka i žuto preduzeće napravi sud svoje partije.

Sud njihove partije, neće da sudi njihovim partijskim funkcionerima, koji su na bazi svojih funkcija spajajući svoje javne funkcije, sa privatnim poslovima i neviđenom korupcijom, očerupali građane ove zemlje, osiromašili ovu zemlju i mi smo 2012. godine gledali jednu otetu zemlju, iz ruku njihovih građana, gledali smo građane čije siromaštvo gotovo nije bilo za gledanje.

Zato pozivam one tužioce i sudije, koje još uvek ne liče na sudiju Majića i na njemu slične, da pokušaju da kazne taj kriminal, kriminal u privatizaciji, kriminal u javnim nabavkama, koji se desio, koji je osiromašio ovo društvo, u koliko mi ne stavimo, to je već neko rekao, tačku na te njihove kriminale. Njihov kriminal će se pre ili kasnije povratiti i staviti tačku na ovu državu, a ja mislim da naši građani i mi sami to ne želimo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče povreda Poslovnika možete da uporedite mene sa nekim drugim poslanicima koji su takođe aktivni ovde.

Dobićete rezultat da ja to činim pet puta manje nego svi drugi, govorim o aktivnijim poslanicima.
Reklamiram član 106.

Ne pretpostavljate, već se dopustili. Vi ne pretpostavljate, vi ste samo dopustili grubo kršenje člana 106. Ovo nema granicu. Vama je to smešno.
Pitanja se postavljaju u 10 sati ujutru. U 10 sati ujutru smo postavljali pitanja. Svi poslanici su imali pravo, srazmerno jačini svojih poslaničkih grupa da postavljaju pitanja Vladi, Skupštini itd. Tema su javne nabavke, tema nisu ni pčele, ni pismo, ni ćirilica itd.
Uzgred budi rečeno, kada se Dušanu Petroviću pomenuti poslanik obraćao za novac, da mu se isplati iz „Star projekta“ koji je bio namenjen za stočarstvo na Staroj planini, onda se on to obraćao latinicom. Ja sam to više puta pokazivao ovde. Sada smo mi došli u sledeću poziciju, ako mi ne dopustite da pričam o bilo čemu ja hoću, da ako nećete da se ponašate kako ja to želim, evo ja ne pristajem da budem opozicija i sad ću ja da izađem napolje. To nema granicu.
Jednostavno, ja poštujem što ste vi tolerantni prema opozicionim poslanicima, ja poštujem i to što ste dopustili malopre da se postavljaju pitanja koja nemaju veze sa dnevnim redom, ali ne mogu da dopustim pretnje, da neko kaže – ja neću da radim, neću da učestvujem u radu, ja ću napustiti zato što se vi ne ponašate kako to meni odgovora.
Dakle, ne tražim da se o ovome glasa, s obzirom da ja volim da ste vi tolerantni prema opozicionim poslanicima, ali gledajte da to ima neku granicu.

Dame i gospodo narodni poslanici - dostojanstvo Narodne skupštine.

Kad neko kaže - izabran sam na koalicionoj listi kao nestranački kandidat, gadljiv na partije, voli da žali za srpskim žrtvama, to cenim, ali da krenemo redom.

Kao najmlađi Titov odbornik i pripadnik Saveza komunista Jugoslavije, nije bio gadljiv na partije. A zašto ovo govorim? Ta partija je za Prvi svetski rat tvrdila da su Srbi vodili hegemonističke ratove i porobili sve druge naše narode i narodnosti. I gle čuda, tamo gde su Srbi porobili sve druge narode i narodnosti, Slovence, Makedonce, Crnogorce, Bošnjake, samo postoje tamo gde su ih Srbi porobili. Hajde mi recite da li Slovenci postoje više u Austriji? Sumnjam. U Italiji? Sumnjam. Da li Makedonci postoje u Grčkoj? Sumnjam. Da li postoje u Bugarskoj? Sumnjam. On je bio pripadnik partije koja je tvrdila da je taj Prvi svetski rat bio hegemonistički i da su Srbi porobili sve druge narode i narodnosti. Dostojanstveno obeleženo sve što se tiče Prvog svetskog rata i svake godine se obeležava i svi nosimo ramondu koju nosimo na reveru svakog datuma koji je vezan za te događaje.

Takođe, ovo za grupu građana, da građani ne mogu da se kandiduju, to je takođe povreda dostojanstva. Pa, Saša Radulović i još 15 narodnih poslanika su ovde ušli kao grupa građana. Vi stanete na listu Sande Rašković Ivić koja je tvrdila da je Oluja humanitarna akcija i onda kažete - ja žalim Srbe. Što se nije ogradio od toga?

Ovo je teška povreda dostojanstva, gospodine predsedavajući. Ne tražim da se glasa, ali, molim vas, malo to da ima meru. Hvala.

Da, gospodine predsedavajući, član 106. i 107. Imamo povredu dostojanstva, i to grubu.

Ja sam dostavio vama snimak da je gospodin Ševarlić, koji je bio najmlađi Titov odbornik, kad je primio hrišćanstvo i pravoslavlje poželeo da kao Društvo srpskih domaćina slavi Vidovdan, i to sve u narodnoj nošnji. Dakle, dragi moji srpski domaćini, vi koji tugujete zbog poraza na Kosovu, vi koji tugujete mnogo za carom Lazarom i drugim kosovskim junacima, treba da znate da taj dan postoje neki novokomponovani Srbi pravoslavci koji taj dan slave. Evo ovde, sve je dostavljeno. Prošli put je rečeno da ja lažem, međutim, taj snimak postoji deponovan na sajtu Narodne skupštine i svi možemo da znamo šta je ko kada rekao.

Takođe, bila je povreda dostojanstva i uvreda svih građana, jer je rečeno – da se građani opamete. Mislim da su naši građani dovoljno pametni, da su dovoljno pametni da sami odvoje žito od kukolja i da sami razmisle koje je to godine Privredna komora uzela objekte Zadružnog saveza Srbije. Vrlo lako ćete doći do podatka da se to desilo daleko pre 2012. godine, u doba, čini mi se, ministra Jeftića, ili ne znam koga, ali uglavnom sigurno daleko pre 2012. godine je Zadružni savez, voljom žutog bivšeg režima, izgubio te objekte, odnosno oni su prešli u vlasništvo Privredne komore.

Sada, o zadrugarstvu i o tome priča neko ko je za studiju zadrugarstva uzeo 60 i nešto hiljada evra. Ja uporno tražim da budu u hiljadu primeraka odštampana, deponovana u Ministarstvu poljoprivrede, ja uporno tražim tu studiju o zadrugarstvu, da vidim kako je to pisano, da li je neko kritikovao to što su zadruge nestale pre 2012. godine, poneke nestaju i dan-danas, što je nestala imovina Zadružnog saveza, mislim sve za taj novac od 62.000 evra. Valjda je neko napisao kad i kako su nestale zadruge i njihova imovina.

Ne tražim da se glasa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova Skupština je sastavljena od 250 narodnih poslanika, koji trebaju da imaju ista prava i iste obaveze, ista prava i iste obaveze.

Po pitanju članstva u odborima, većina nas smo članovi jednog ili dva odbora ili smo zamenici. Uglavnom to članstvo u odborima bazira se na osnovu snage, brojčane snage poslaničkih grupa, nije sve čak ni u rezultatima izbora, već u snazi poslaničkih grupa. Poslanička grupa DJB, DJB nije bila stranke nego udruženje građana, koje je kao grupa građana izašla na izbore, ostvarili pravo na poslanički klub, poslanički klub je ostvario, na osnovu broja poslanika, prava na predstavljanje u telima Narodne skupštine. Radilo se, čini mi se, o 18 narodnih poslanika. Ako jedna poslanička grupa imala 18 narodnih poslanika, a raspala se, a da podsetim da su njenog lidera branili tako što su pravili ovde pravo invaziju oko poslaničkih klupa u kojima ja sedim, pri tome su me pljunuli onako moderno i opsovali mrtvu majku onako moderno, to mora da je ultra moderno bilo.

Sve to na stranu, svi ti animoziteti, ali ne razumem kako poslanička grupa sa pet ili šest članova, ne znam koliko sada ima, može da nasledi prava poslaničke grupe koja je imala 18 narodnih poslanika. Dakle, sve da uzmemo nasledno pravo u Narodnoj skupštini, da poslanički klub koji se raspao, da novoformirani klubovi imaju pravo, na osnovu broja narodnih poslanika da naslede članstvo u odborima, sve da uzmemo da to pravilo možemo da proguramo, ne razumem kako pravo koji su imali 18 narodnih poslanika, sada može da zadrži šest narodnih poslanika? Dakle, da imaju po četiri članstva, čini mi se u odborima, četiri zamenička mesta, da kao poslanička grupa imaju pravo i na člana RIK-a i na zamenika člana RIK-a, što poslaničke grupe koje imaju pet članova, kao što mi imamo u poslaničkoj grupi kojoj ja pripadam, ta prava nemamo.

Dakle, sa jedne strane imate narodne poslanike koji će imati dva ili tri puta veća prava, odnosno zastupljenosti u odborima i u izbornoj komisiji, a sa druge strane imamo nas koji nećemo biti ravnopravni sa njima. Iz tih razloga, ne sporeći pravo poslaničkim grupama, bez obzira što su na izborima došli kao grupa građana, a sada su članovi stanke Socijaldemokratski savez je valjda promenio naziv, to je čini mi se Lekovićeva partija, koja na izborima nije osvojila mandate, sve na stranu, da priznamo da stranka umesto udruženje građana, poslanička grupa, itd, ima prava da nasledi od prethodne grupe, ali ostvariti pravo pet narodnih poslanika, prava koja je imalo 18 narodnih poslanika, za mene je neprihvatljivo i ja za ovakvu vrstu odluka ne mogu da glasam. Hvala.

Gospodine predsedavajući, imam pravo na drugi deo ovlašćenog.

Dobro. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja svakako nisam advokat ovlašćenog predstavnika bensedina, gospodina Radulovića. Dakle, moj odnos prema njemu i poslaničkoj grupi „nikad im dosta nije bilo“ se zna. Od Dosta je bilo do „dosta ih je bilo“ prošlo je dve godine. Ova Tatjana Macura, jedino je Marinika, čini mi se, promenila više partija u zadnje dve godine.

Dakle, ovde je toliko branila Radulovića da me je pljunula braneći njega, onda me je jednom uštinula dobio sam povrede na radu. Bila je DJB, pa Pokret centra, pa sad je SMS, još malo pa će biti „vajber“ koliko ja vidim. Marinika je bila LSV, PSG, Nova stranka i sada je neka Đilasova stranka. Ovo je poprilična epidemija. Zakon je za svakoga zakon, pa i za nas. Propis je propis, a propis kaže – po broju narodnih poslanika poslaničkih grupe u odnosu na ukupan broj narodnih poslanika u Narodnoj skupštini. Toliko imaju pravo članova u telima i u Izbornoj komisiji, to nemoj da zaboravite, nikako nemoj da zaboravite.

S obzirom da se kod nas stanje na političkom tržištu, a već sam pokazao, stalno menja, ja tvrdim da će ovi kod Đilasa, pre ili kasnije.

Član 45. na koga se oni pozivaju - na predlog poslaničke grupe Narodna skupština može da donese odluku o prestanku dužnosti člana ili zamenika člana odbora koji je izabran iz reda članova te poslaničke grupe. Ove što razrešavamo nisu iz Macurine grupe. Čak ona sama ne može da bude naslednik i pravni sledbenik DJB-a, sve i da hoćemo. Ona je u međuvremenu imala još jednu poslaničku grupu koja se zvala - Poslanička grupa slobodnih poslanika, ili tako nešto.

Šta je još zanimljivo? Ovde gospodin Đurić danima, a i po odborima, govori kako nam izborni zakoni koje su doneli ovi sa kojima će se oni ujediniti nisu nikakvi, nepravedni su itd. A onda se pozove na Zakon o izboru narodnih poslanika, "Službeni glasnik" 35/2000, 51/2003, itd. Znači, pozove se na zakone koje je donela Demokratska stranka, a koji mu, navodno, smetaju, a mi smo krivi što njima smetaju izborni zakoni koje su oni doneli.

Takođe, danima su nabrajali kako mi neke predloge akata predlažemo po hitnom postupku. Evo, i oni su predložili po hitnom postupku. To je licemerno. Ukoliko želite da nema predloga akata po hitnom postupku, a to sami uradite, onda ste licemerni.

Ukoliko vam ne odgovaraju izborni zakoni, a pozivate se da bi dobili člana RIK i zamenika, zapamtite, šest narodnih poslanika dobija člana RIK-a i zamenika, sutra ako bude stani-pani, a već je bilo predloga da posle izbora se ne prihvati regularni rezultati izbora, da RIK glasa protiv volje građana. Ovo veoma može da bude opasno po poštovanje volje građana na nekim budućim izborima.

Poslanička grupa SPS koja ima dva, a možda i tri puta više poslanika, ima jednog člana RIK. Poslanička grupa SNS, čini mi se, devet. Znači, na svakih 15 ili 14 jednog. Ovi na šest poslanika dobijaju člana RIK i jednog zamenika člana izborne komisije. Ja za takvu proporciju ne mogu da glasam, tim pre što ih ni danas nema. Dakle, to su oni koji osporavaju da dijaloga u Skupštini nema.

Šta je za njih dijalog? Šta je za gospodina Đurića dijalog? Da mi ćutimo, a da on govori? To je osoba koja se obraćala evropskim parlamentarcima. Rekla je da izborni zakoni ne valjaju, da nema slobode medija. Oni se ne skidaju sa one luksemburške televizije. Televizija N1 je televizija iz Luksemburga koja, gle čuda, zajedno sa tom poslaničkom grupicom, kaže da nema slobode medija u Srbiji. Čekaj, kako N1 televizija piše Evropskoj komisiji i žali se na medijske uslove u Srbiji, kad je ona registrovana u Luksemburgu, tamo emituje program, a odande treba samo da ga reemituje? Treba valjda da se žale na medijske uslove u Luksemburgu, tamo gde su registrovani. Ovde niti su registrovani, niti plaćaju naknadu REM-u, ni RATEL-u, ni Sokoju, nikom ništa ne plaćaju, a novac pretplatnika Srbije kroz SBB, kroz Šolaka i Đilasa dobijaju po nekoliko evra po pretplatniku u Srbiji, dok naši domaći mediji ne dobijaju ništa.

Dakle, to su oni koji se lažno zalažu za slobodu medija, za slobodne izbore, koji i dalje jesu slobodni izbori, ništa od toga nismo promenili, ali kad im treba deo tog izbornog zakona, onda ga oni i te kako ugrade u neki svoj zahtev, da bi bili nagrađeni. Oni parazitiraju na bojkotu opozicije. Ja nemam ništa protiv da im dodelite sva ta mesta, samo moram da upozorim da u nekim delovima to može da bude opasno. Oni demokratiju doživljavaju kao imperijalni proizvod, kao - idemo u ambasadu SAD i naruči dve kante demokratije.

Demokratija nije proizvod koji se može nametnuti spolja. Ona mora da raste iznutra. Hoće dijalog. Šta je za njih dijalog? Nema dijaloga u Skupštini. Kaže, do, čini mi se, 9. jula ili tako nešto - vlast je govorila 551 čas a opozicija 575 časova. Opozicija ima jednu trećinu parlamenta, vlast dve trećine. Znači, oni su govorili ukupno u direktnom TV prenosu više od dva puta nego poslanici vladajućih stranaka.

Odnos Dveri i SNS-a: Dveri su nastupale 10 časova po narodnom poslaniku, SNS 3,4 po jednom narodnom poslaniku. Dakle, poslanici poslaničke grupe Dveri su nastupali tri puta više, vremenski, nego poslanici najbrojnije poslaničke grupe SNS. Ova SMS ili kako se zove ta poslanička grupa nastupala je 31 sat ili pet sati po izbornom poslaniku, što je 50% više od najbrojnije poslaničke grupe. Ako tu nije bilo dijaloga, ja onda stvarno ne znam šta je dijalog. Da li je to njihova želja da oni govore, da mi ćutimo, da budemo ikebana, da dajemo kvorum i da trpimo kritike? Pri tome, da nam se vežu ruke da ne možemo da se branimo, a da oni napadaju, jer ti u ime demokratije možeš da napadaš koliko hoćeš.

Broj javljanja: vlast 10.084 puta ili 60 javljanja po narodnom poslaniku; opozicija 8.570 javljanja ili 102 javljanja po narodnom poslaniku. Gotovo duplo više. To su argumenti koji govore u prilog da smo mi do sada bili tolerantni i da je njihov bojkot potpuno bez veze i da ja nisam za to da im dodatnim ustupcima činimo razloge da bi oni dolazili da vrše svoj posao. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, sudije moraju shvatiti da nisu nezavisni od zakona, da njihova nezavisnost nije božanska i da moraju da budu nezavisni od raznih vrsta kriminala.

Ja znam da ljudima pravda, a to je jedna izreka, često teže pada od nepravde. Ali, dame i gospodo narodni poslanici, ja se nadam da zamenici tužioca koje biramo, da sudije koje biramo koji prvi put dolaze na funkciju, da neće raditi ono što rade, da budem precizan, pošto sam zamenik člana Odbora za pravosuđe, da neće raditi ono što rade pojedine sudije u Srbiji, da će suditi po zakonu a ne po nekim drugim interesima, da će suditi da zadovolje naš narod, a ne SAD.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da među sudijama neće biti neki novi sudija Majić. Ja shvatam da je Visoki savet sudstva pokušao da zaštiti sudiju Majića, čak im dajem i za pravo, ali nisam čuo, odnosno, čuo sam, nažalost, da kada je pomenuti sudija ušao u angažovanu političku emisiju Olje Bećković, nisam čuo da je Visoki savet sudstva to ne osudio, već makar ga prekorio. Rekli su da mu je trebala saglasnost starešine, nekog nadređenog, ali, to je, kažu, prevaziđeno pravilo. Hajde da i mi poslanici kažemo da je nama Ustav prevaziđeno pravilo. Nema prevaziđenih pravila. Ili ih ima, ili ih nema. Možda sam ja prekardašio, ali sudija Majić je to daleko više uradio.

Sudska presuda koju sam ja komentarisao iz 2013. godine, ako nemam pravo da komentarišem presudu iz 2013. godine, onda nemam pravo ni da komentarišem presudu Draži Mihajloviću, ako je to takvo pravilo. Znači, pravila važe samo za narodne poslanike, za sudije pravila ne važe. Trebalo bi da bude obrnuto.

Mi smo političari i eto, sticajem okolnosti, ja komentarišem tu presudu zato što je duboko povredila moj narod. Ne mislim moj narod kao svojinu, već narod kome ja pripadam, ne samo nacija, već celog naroda, svih građana Republike Srbije.

Pušteno je 11, nezakonito je pušteno 11, ponavljam, OVK terorista koji su, Gnjilanska grupa, ubili 80 Srba, 250 mučili. Ubijani su metodom laganog uzimanja duše, što znači - mučeni do smrti. Ženama su sečene dojke i pržene, bacane na vatru. Ja o tome moram da govorim. I nema cene koju ja neću platiti. Ali, ta presuda je nezakonita. To nisam utvrdio ja. To je utvrdio Vrhovni kasacioni sud, da je došlo do povrede zakona od strane sudija na štetu žrtava, a u korist optuženih. To je uradio povodom pokretanja zaštite zakonitosti. Lepo je to odigrano. Ali, albanski teroristi su već pušteni. Suđenje ne može da se ponovi, ni u Prištini, nigde, zato što pravila kažu - kad je zaštita zakonitosti, kad nije na štetu optuženih, onda se suđenje ne ponavlja. Ako se ja ne varam, to je tako.

Znam ja i zašto je to urađeno - da se bes naroda ne bi okrenuo, zato što je dovedeno u pitanje postojanje Specijalnog suda u Prištini, jer su naše sudije tvrdile da ratni zločini posle 10. juna ne postoje, zato što je sa OVK sklopljeno primirje. Mi smo potpisali primirje sa NATO paktom, a ne sa OVK. Jer, OVK je ratne zločine, i to je jedan pravni zaključak bio Vrhovnog kasacionog suda još pre te sramne presude, OVK je sve te ratne zločine počinio posle 10. juna 1999. godine. To je sramna presuda i mi o tome moramo govoriti. Da Vrhovni kasacioni sud u Beogradu tu presudu nije oborio kroz zaštitu zakonitosti, ali Albanci su već pušteni i dovelo se u pitanje postojanje Specijalnog suda u Prištini, što bi bilo katastrofa. Zato je Vrhovni kasacioni sud ostavio tu mogućnost da se nekim drugim Albancima sudi.

Ali, ono što mene iznenađuje, da Visoki savet sudstva nije pokrenuo proceduru za razrešenje sudije Majića i Hadžiomerovića, jer je Vrhovni kasacioni sud konstatovao da je došlo do kršenja zakona od strane sudija, na štetu žrtava, a u korist optuženih.

Ja i dalje tvrdim da Srbi imaju pravo da budu i žrtve, a ne samo zločinci. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoje jedna pravila za mene, druga pravila postoje za druge. Predlažem da predsedavajući kupe sebi parlament i onda da to regulišu na način, na privatan način kako oni to misle.

Član 104. je povređen ne znam koliko puta. Kupe se kartice po nahođenju predsedavajućih, poslanicima koji su van sistema, dakle koji kartice nisu ni ostavili u sistemu, radi se šta se hoće i moj predlog da ja tako čekam jedno dva, tri sata da dobijem reč, pa tako, nema problema. Nije ni prvi, ni poslednji put, ali vama je sve to smešno. Kad se ja pobunim, vama je smešno. Ako se ja budem smejao, ja ću imati razlog za smeh. Znate, ko se zadnji smeje, najslađe se smeje. Ja mogu sad i da odustanem, a mogu i da govorim.

Ako predsedavajući dozvole, ako imam tu milost da i ja kažem nešto, ja bih rekao da neka javna ovlašćenja imaju građani. Recimo, građansko hapšenje. Ako građanin može da izvrši građansko hapšenje i da o tome obavesti policiju, valjda to pravo može da ima i komunalni milicajac. Baš to mili meni onako rogobatno zvuči, ali neka bude. Komunalni milicajac valjda ima ista prava koja po krivičnom postupku i ne znam kom zakonu ima pravo da uradi i građanin. Time su neka ovlašćenja preneta. Javno ovlašćenje na građanina koji može drugog građanina da uhapsi kada ovaj vrši krivična dela ili ako je sam napadnut, što je slučaj kod komunalne milicije, može da izvrši građansko hapšenje i da o tome obavesti najbližu policijsku stanicu, odnosno da ga privede tamo.

Toliko o tome da li imaju prava ili nemaju prava. Ako to pravo ima običan građanin, onda to pravo svakako treba da koristi komunalna milicija.

Recimo, po pitanju Đilasa, čovek je privatizovao garažu, ogradio deo garaže. Da li je garaža javna? Jeste. Još kada je bio gradonačelnik on je sebi ogradio i napravio od javne garaže privatnu garažu. Uzeo je tri parking mesta i zdravo, doviđenja. Njegova je bila komunalna policija, valjda je to tolerisala. Zato je najbitnije da komunalna policija radi po zakonu, po pravilima, a ne po diktatu raznih gradonačelnika i komunalna policija grubo bila zloupotrebljena za vreme dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik ili, bolje rečeno, kradonačelnik.

Imamo dualno obrazovanje koje ide na ulicama. Oni naši profesori književnosti, kako se onaj zove, Boško Ljotić Jenki, ovaj što voli američke ambasade, počasni posetilac, znači prvog reda, VIP ličnost u Američkoj ambasadi, verujem da je i gospodin predsedavajući bio tamo, ali da nije imao tu privilegiju da kao potpredsednik Skupštine bude počasni gost. Verovatno je Boško Ljotić zvani Jenki imao tu čast da uđe sa svim počastima kod Skota u Američku ambasadu.

Recimo, on je profesor književnosti, ali je rešio da menja zanimanje. Pozvao je, pošto su ovi saobraćajni znakovi onako mašinske izrade, onda je pozvao inženjera mašinstva Dragana Đilasa, da se i on malo dualno obrazuje i tako je nastala profesija čupači znakova. Mislim da je trebala da reaguje komunalna policija ili komunalna milicija i da spreči to dualno obrazovanje i čupanje saobraćajnih znakova. Tim pre što se na takav način, postoje znakovi upozorenja, opasnosti, obaveze, itd, izričite naredbe, dakle, bitno ugrožava zdravlje, sigurnost, bezbednost ne samo saobraćaja, već i ljudi, pešaka i onih koji ne voze.

Nije u redu da tamo neki deda zavodi red na Trgu Republike, da zavodi red kada pokušavaju da ga spreče čak i u pešačkom saobraćaju, kako to da nazovem, umesto komunalne milicije reaguje neki deda, složi tamo nekog Đilasa, ovog kako se zvao neki lik iz Zemuna. Dakle, nije u redu da građani sami sebe brane od komunalnih problema koje prave ovi dualno obrazovani Marko Bastać, Dragan Đilas. Vuk Jeremić jedino izgleda ne pravi komunalne probleme, on samo galami.

Dakle, ne verujem da treba više komunalna policija ili komunalna milicija Đilasu, Boškiću Ljotiću Jenkiju. Njima ne treba komunalna milicija, oni su sada protiv komunalne milicije, oni prave komunalne probleme. Vama Bastać u sred grada Beograda pregradi ulicu sa solju koja je prošle zime bila namenjena za ulaze u zgradama.

Znači, dobio je so za zgrade, za ulaze zgrada i on to zimus nije upotrebio, doveo je u opasnost zdravlje ljudi, posebno starijih koji mogu da se okliznu, ko zna koliko ih je zbog toga završilo na ortopediji. Uzeo je vreće sa tom solju koju nije upotrebio kada je trebalo, pregradio ulicu i ko tu treba da reaguje? Treba da reaguje komunalna policija, odnosno sada već milicija koja to nije učinila i zato kažem da su Đilas, Boško Ljotić, itd, protiv komunalne milicije, jer oni sada ne žele da sređuju probleme, već žele da prave što više problema. To je njihov politički marketing i to su njihove političke poruke.

Još nešto, njima ne treba komunalna policija, njima treba REM. REM ne radi svoj posao, komunalna policija po njima ne bi trebala da radi, a REM još manje, jer ukoliko REM isključi lažne Šolakove, Đilasove prekogranične kanale, što mu je obaveza, tada će propasti biznis Šolaka i Đilasa, za koga je Boško Ljotić Jenki spreman da pogine. Više nije spreman da za Kosovo da ni beli dinar, ali zato je spreman da pogine za Šolakove i Đilasove biznise. Hvala.