Ali, gospodine predsedniče, trebali ste izreći i njemu. Čast mi je da platim takvu kaznu.

Ponavljam, mi smo sa puno pažnje razmotrili ovaj predlog i zdušno bismo ga podržali da nije nekoliko stvari u ovom predlogu odluke.
Prva stvar je vreme podnošenja predloga. Datum podnošenja predloga pomenuo je predsednik Skupštine, a to je 14. septembar. Ovde ima i starijih predloga, kao što su predlozi Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine koji su stari po šest meseci. Tačno je da su se stekli poslovnički uslovi da se ovaj predlog nađe na dnevnom redu, ali takođe su se stekli uslovi da se vojvođanski zakoni, odnosno predlozi zakona, nađu na dnevnom redu. Takođe su se stekli uslovi da se predlozi nekih opozicionih poslanika nađu na dnevnom redu. Dakle, trebalo je poštovati neko vreme, neki datum podnošenja predloga.
Drugo što je nama zasmetalo u ovom tekstu odluke - prejudicira se krivica. Ukoliko nema amandmana, mi ćemo čvrsto glasati protiv ovog predloga, jer se u tekstu prejudicira krivica Vlade Srbije. Kao dokaz se nudi pisanje strane štampe, to znači "Nacionala". Od kada je to "Nacionalu" stalo do srpske države? Čiji interes se brani "Nacionalom"? "Nacional" brani interese samo švercerskih lobija koji su oštećeni upravo činjenjem Vlade Republike Srbije, i ovo može biti njihova osveta.
Da podsetim, Vlada Republike Srbije, samo u jednom mesecu, naplatila je na 800 tona duvana doprinose, poreze i akcize, dok u prethodnih pet godina stara vlada je naplatila svega na 700 tona. Za pet godina! A nova Vlada Republike Srbije naplatila je 800 tona za jedan mesec, ako je to njena krivica, a u tekstu odluke se prejudicira ta krivica, a kao dokaz se nude napisi u stranoj štampi.
Treća stvar koja nam smeta da bismo do kraja podržali ovaj predlog je sastav odbora koji ne odgovara snazi i odnosu snaga u ovoj skupštini. Stekli su se svi uslovi da se iz nekih političkih razloga Vlada, koja je zaslužna za suzbijanje šverca duvana, proglasi krivcem.
Četvrto što nama smeta je vremenski period koji bi se ispitivao prema ovoj odluci. Taj vremenski period obuhvata samo vreme od kada je došla nova Vlada Republike Srbije. Mislim da u tekstu odluke treba da se unese amandman kojim bi se obuhvatio period stare vlade, kada je šverc bio očigledan. Bojim se da se ovde radi o politici, odnosno politikanstvo može zemlju da vrati nazad, a zemlja je važnija od svake politike. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, sigurno je da je u proteklom periodu u radu novog saziva Narodne skupštine Republike Srbije u ovom domu carevala opstrukcija, destrukcija, nedisciplina, gubljenje vremena, neozbiljnost, nedovoljna efikasnost itd.  Meni je žao što ovaj poslovnik sankcioniše rad svim poslaničkim grupama i svim poslanicima. Ovaj predlog jeste restriktivan. Žao mi je što ne može da se odnosi samo na jednu poslaničku grupu koja je to debelo zaslužila.
U prošlom sazivu poslovnik nije menjan. Da li su postupali po poslovniku? Nisu. Kada je bilo viška amandmana i viška predloga zakona, to Tomić lepo baci u koš, ne raspravlja se o tome i - gotova stvar. Oni nisu menjali poslovnik, ali ga nisu ni sprovodili.
Na ovaj predlog poslovnika došlo je preko 600 amandmana. Sam taj podatak daje predlagaču pravo da pokuša poboljšati efikasnost ovog parlamenta, jer smo počeli, kako kaže narod, da mlatimo praznu slamu.
Ovde ima čudnih amandmana. Odmah ću vam reći da nije bilo teorije ni po prošlom poslovniku, ni po nekom običajnom pravu u ovom parlamentu, da neki poslanik poziva svoje pristalice i svoje birače na miting. Ovih dana je to učinjeno desetak puta. Sam taj podatak govori o tome da se mi razlikujemo od prošlog saziva. Dakle, nismo sankcionisali ono što je sankcionisano u onom sazivu isključenjem.
Ovde ima dosta čudnih amandmana. Jedan poslanik je predložio obrazovanje odbora za uništenje opozicije. Oni su taj odbor imali. Juče je bio 3. oktobar. Pre dve godine, 3. oktobra, u cilju likvidacije jednog opozicionog lidera, bivša vlast je ubila četiri čoveka. Znači, oni su imali taj odbor. Znaju vrlo dobro kako je taj odbor funkcionisao.
Ovaj amandman, naravno, neće proći. Nama je čast da ne prođe takav amandman, koji traži formiranje odbora za uništenje opozicije. Oni su ga imali. Mi ga, sigurno, nećemo imati. Ne samo da ga nećemo imati, nego nam ta sredstva ne padaju na pamet.
Ima, takođe, još čudnih amandmana. Na primer, jedan je predložio bivši ministar pravde. Predlaže da osnujemo odbor za proizvodnju i distribuciju opojnih droga, cigara, cigarilosa i viskija. I taj su odbor imali. U trezoru banke, čini mi se, našli smo nekoliko stotina kilograma droge. Vi ste taj odbor imali. Mi ga ne možemo imati.
Ono u čemu se ne slažem, reč je o tome da poslanici ne smeju da čitaju svoja izlaganja, samo ne znam da li će se to odnositi i na neke druge, podržavam i novčane kazne za poslanike, mada ne znam koliko je zakonito, ali treba naći model da nas rebnu po džepu za svaku neozbiljnost. Sigurno je da ću biti prvi koji će biti podložan toj kazni. Ali, to podržavam.
Podržavam i odbor za privatizaciju. Ono što me brine, to je ograničenje u radu narodnih poslanika. Političke stranke su samo predlagači prilikom izbora narodnih poslanika. Rad Narodne skupštine ne sme da se svede na rad poslaničkih grupa. Mi smo predstavnici građana. Poslaničke grupe su postavljene na principu dobrovoljnosti. Mi možemo ali ne moramo da budemo članovi poslaničkih grupa. Ne može da piše u izmenama i dopunama poslovnika da samo tri poslanika koji nisu članovi poslaničkih grupa mogu da dobiju reč. Šta ako se svi iščlanimo iz poslaničkih grupa? Govoriće samo trojica. Taj deo ne možemo tako lako da prihvatimo. Sumnjam u ispravnost toga.
Međutim, legalizam nam kaže da glasamo protiv ovog predloga. Praksa nam kaže da glasamo za ovaj predlog. Da ovaj predlog sankcioniše ponašanje samo jedne poslaničke grupe, a zna se na koju mislim, mi bismo ovo prihvatili. Između te dve dileme, najverovatnije - ima i dobrih amandmana, kojima se tekst može poboljšati, da se povećaju prava narodnih poslanika - ako ti amandmani ne budu usvojeni, mi ćemo se, najverovatnije, uzdržati.
Prihvatićemo amandman da se u Skupštinu pusti crni mačor! Samo se tako možemo rešiti pojedinih poslanika.
(Aleksandar Vučić traži pravo na repliku.)

Dame i gospodo narodni poslanici,  podržavam svog uvaženog kolegu, gospodina Rakovića. Ovo je ozbiljan domen i mi moramo da budemo ozbiljni poslanici. Danas je ovde jedan moj kolega spomenuo moje ime i rekao da treba da dobijem javnu opomenu zbog dobacivanja.
Uprkos pominjanja imena, nisam dobio pravo na repliku, ali to ne znači da je trebalo ovde da napravim neki nered, ili da me, ne daj bože, moraju da iznesu sa govornice, kao što su jednog mog neozbiljnog, neuvaženog kolegu izneli. Predlažem da ovo obezbeđenje dobija platu po kilogramu iznesenog tereta, a ne po času rada, a jedan mi se požalio, kaže - pa gde baš ovog velikog.
Danas ovde razgovaramo o ozbiljnim temama, o izboru pravosudnih organa i funkcionera u pravosuđu. Mi iz Koalicije Vojvodina dugo smo, zajedno sa drugima, sanjali san o slobodi; taj san smo, zajedno sa drugima, dočekali. To je san o slobodi i demokratiji, taj san podrazumeva striktnu podelu vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu, i takođe podrazumeva nezavisno sudstvo.
Mi nismo od onih koji će tvrditi da ćemo posle ovih izbora pravosudnih organa uistinu imati nezavisno sudstvo sto posto. Ali, odmah da se razumemo, ovo je jedan veliki, korak napred i verujemo da su profesor Hiber i ministar pravde morali da učine neke ustupke, da bi se napravio taj prvi mali, a u stvari veliki korak ka nezavisnom, istinski nezavisnom sudstvu.
U tom cilju ne odobravam, bez obzira što sam ja bio meta te partije, objavljivanje snimaka Željka Simića u dnevnim novinama, pre završetka istražnog postupka, pre suđenja, itd. Dakle, ne želim da se u pravosuđu ide u tom pravcu, ali verujem da ćemo današnjim ili sutrašnjim izborom novih pravosudnih funkcionera, napraviti jedan dobar početak.
Šta su nama ostavili ovi koji su vladali pre nas? Ostavili su nam siromaštvo, dočekali smo slobodu siromašni, razorenu ekonomiju, a kao proizvod dobili smo korumpirano i nikakvo pravosuđe. Da smo odmah zatvorili 50% njihovih sudija, ne bi počinili nikakvu grešku. Često između tih sudija i pravosudnih funkcionera, i kriminalaca, nije bilo velike razlike.
Ispred Koalicije Vojvodina zatražiću, mislim da je takav postupak, da se o predsedniku Opštinskog suda u Inđiji glasa izdvojeno, i da se za predsednika Opštinskog suda u Batočini glasa izdvojeno.
Takođe, u ime demokratije, moram da naglasim da u toj Batočini, ukoliko je Zoran Dobrosavljević kandidat, zato i tražim da bude izdvojeno, jer se ne slažem sa tim izborom. Čovek je bio provereni kadar SPS-a u svim izbornim komisijama, a sada se dodvorava novoj vlasti, tako što proganja do bola svog dojučerašnjeg partijskog kolegu iz JUL-a, a to je bilo jedno te isto, Živojinović Slobodana. Ne želim da na taj način dobijemo, eventualno, takav kadar.
Mislim da današnju opoziciju boli upravo to što je previše njihovih ljudi možda ostalo u našim redovima.Oni bi bili zadovoljni ukoliko ostanu u njihovoj partiji, ali mislim da se oni boje da takvi kadrovi mogu da promene partiju. Ovde je takođe danas jedna partija optuživala ministra iz redova ove partije za neka lovišta itd. Njima poručujem da ćemo za njih otvoriti zverinjak i zatvoriti ih sve tamo. Hvala.

Dame i gospodo, mislim da me prethodni govornik pomenuo i da imam pravo na repliku. Ne samo da me pomenuo, već je pokušao da me uvredi. Ja jesam u onom izlaganju rekao da smo zatekli korumpirano sudstvo i da smo komotno mogli 50% da stavimo u zatvor. Iza toga stojim. Ako treba, mogu da vam donesem i cenovnik vašeg pravosuđa, za koliko para su sređivani slučajevi itd. Kriminal je procvetao za vreme vaše vlasti, dok ste vi vršili vlast i dok ste se vi pitali u pravosuđu. I dalje stojim iza svojih reči. Ko želi, može da se ogradi od mene, a ko želi da me podrži, dobro došao.
Što se tiče evolucije, gospodin koji je to pomenuo i slični njemu nisu kroz taj period Darvinove teorije ni prošli. Takve treba vratiti na drvo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 80. stav 2. i stav 4.
Stav 2. kaže da kvorum za rad Narodne skupštine postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutno više od polovine od ukupnog broja narodnih poslanika.
Stav 4. kaže: "Ukoliko sistem za elektronsko glasanje nije u funkcije, o čemu predsednik Narodne skupštine obaveštava narodne poslanike, kvorum se utvrđuje prebrojavanjem narodnih poslanika". To je i učinjeno. Međutim, izražavam sumnju u validnost prebrojavanja i tvrdim da je bilo više od 123 narodna poslanika. To je sada teško dokazati, stoga smatram da sekretar Narodne skupštine treba da uzme na uvid video snimak, pošto se ovo ne dešava prvi put i da utvrdi koliko je narodnih poslanika tačno bilo u sali u momentu prebrojavanja, tako da otklonimo svaku sumnju sa službe za prebrojavanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam mislio da se javljam za reč, ali se ovde previše govorilo o političkoj represiji i o kriminalu. Najčešće su o tome govorili oni koji nisu moralno kvalifikovani da o tome danas govore. U prošlom sazivu sam bio narodni poslanik i 17 puta sam bio kod sudije za prekršaje, za navodne prekršajne postupke i prekršaje koje nisam učinio, ali su oni smatrali da jesam. Na sve te pozive sam se odazvao. Mene je bivši režim 29.jula, trećeg dana izborne kampanje, uhapsio u centru Inđije, zbog podele letaka na kojima je pisalo "izađi i glasaj". Zato ne dajem za pravo onima koji danas govore o političkoj represiji koja se navodno sprovodi prema njima, iako su oni tu političku represiju debelo studirali za vreme bivšeg režima.
Mi iz Koalicije "Vojvodina", odnosno podgrupe u DOS-u, imali smo dilemu da li da glasamo za ukidanje imuniteta Branislavu Ivkoviću i gospodinu Čanoviću. Ta dilema je bila velika. Čak smo bili mišljenja da ne treba da glasamo za ukidanje imuniteta, misleći da ne postoje elementi da se u budućnosti takve odluke primenjuju čisto na političke slučajeve, što ovde nije slučaj.
Sam Branislav Ivković nas je razuverio, jer je izrazio želju da bude podvrgnut pravosudnom postupku, koliko sam razumeo, a nadam se da ste i vi to dobro razumeli. On je tražio od ove skupštine da se pojavi na tom sudu. Ukoliko mi ne bismo glasali za ukidanje njegovog imuniteta, u tom slučaju želja Baneta Ivkovića ne bi bila ispunjena i on ne bi mogao da dokaže da nije kriv, a rekao je ovde jasno i glasno da će on za pola sata uz dokumentaciju koju ima, razuveriti javnog tužioca da tu nema elemenata za krivičnu odgovornost.
Stoga smo mi odlučili da ipak podržimo i glasamo za ukidanje imuniteta narodnih poslanika i možemo da se predomislimo samo u slučaju da Branislav Ivković lično izađe, kaže i zatraži zaštitu od poslanika Narodne skupštine Republike Srbije. Pošto on tu zaštitu ne traži, mi smatramo da ne smemo da štitimo njega od njega samog i da ne možemo da prenebregnemo tu želju, njegovu jasno izraženu želju da se pojavi na sudskom postupku koji se protiv njega vodi. Nadam se da će naš kolega Branislav Ivković dokazati svoju nevinost i možda sam donekle i uveren da on može da dokaže da nije kriv i za mene nije kriv dok se ne dokaže da je kriv. Dakle, mi iz DOS-a ne smatramo da je neko kriv pre završetka i pravosnažnosti presude. Kažem, nadam se, zbog kolege da će dokazati da nije kriv za ono za čega ga tereti javni tužilac.
Ovde su se pojavljivali pripadnici jedne druge vladajuće partije koji su se usudili čak da ovu skupštinu proglašavaju za neku sudnicu, a gledajući i ponašanje takvih poslanika najčešće oni Skupštinu ne pretvaraju u sudnicu, nego u ludnicu. Ovog puta su se usudili čak i da spominju talibane. Poslednja partija je ta partija, koja je spomenula talibane, a to je poslednja partija koja sme da ih spomene, zato što su oni slične političke opcije ili ratne opcije, s tim što su talibani - talibani, a naši talibani su bili malo "lumpetani" i samo su govorili kako će gađati Rim, London, Pariz i na sreću ove države i ovog naroda nisu imali petlje da tako nešto urade.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je člaln 98. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Prvi stav, govornik može da govori o pitanju koje je na dnevnom redu. Takođe, povređen je i stav 3. istog člana,  za vreme govora narodnog poslanika ili drugih učesnika u pretresu, nije dozvoljeno dobacivanje. U četvrtak i danas sam dobaciovao i slažem se da mi predsedavajući izrekne opomenu. Zbog ovog prvog stava, da se govornici ne drže dnevnog reda, odnosno, govornik može da govori o pitanju koje je na dnevnom redu, na dnevnom redu nije premijer Đinđić, na dnevnom redu nije patriotizam, na dnevnom redu nije formiranje Vlade, mesne zajednice u Marevoj Ljuti.
Taj njihov jeftini patriotizam, koji nam sipaju od četvrtka, kad su reklamirali svoj miting deset puta, iznervirao me je, tako da sam dobacivao. Slažem se da mi se izrekne opomena.
Takođe, ovde se govorilo kako sirotinja nešto ne može da gradi, kako grade samo privilegovani. Neka mi objasni neki gospodin za čije je vladavine njegova majka dobila plac od 750 kvadrata i napravila kuću od 437. Koje je to pare starica zaradila za nepunih godinu dana i napravila kuću da bi u potpunosti rešila svoje stambeno pitanje? O tome treba raspravljati, a ne o jeftinom kafanskom patriotizmu, u stilu - ajde, braćo jurišajte ...
(Predsednik: Da li vi predlažete da ja to vama izreknem opomenu ili, o čemu se radi?)
... a ja ću se obogatiti prvi.
Tražim da se glasa o povredi Poslovnika i da se meni izrekne opomena.

Dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izgradnji objekata. O tome se danas najmanje razgovaralo. U dosadašnjoj raspravi označeni su i krivci, bivša vlast tvrdi da je krivac DOS. Navodno, lokalne samouprave  gde je vlast držala opozicija, odnosno stranke DOS-a, u poslednje tri ili četiri godine, krivci su za izgradnju više stotina hiljada objekata. Ili je to, ili oni smatraju da je za šest meseci pod vladavinom DOS-a nastalo više stotina bespravno izgrađenih objekata.
Ako je prvo, treba ih podsetiti da su oni držali vlast u više od 150 opština, a da je demokratska opozicija držala vlast, možda, u 30 opština. Tamo su u nekoliko uveli prinudnu upravu. Oni koji su napravili haos u građevini, koji su doprineli da se izgradi mnogo divljih objekata, danas najviše optužuju nas. Zaboravljaju da su bili 10 godina na vlasti, da su držali vlast u lokalnim samoupravama, preko 150, i da su imali ministra građevina koji je davao konačnu reč.
Oni misle valjda da su marsovci u poslednjih 10 godina vladali. Ili možda misle da narod ima toliko kratko pamćenje, da ne zna ko je odgovoran za bespravno izgrađene objekte. Ovaj zakon je pooštrio neke mere, dakle ima pooštrene kaznene odredbe i ja to pozdravljam. Ovom haosu se mora stati na kraj.
Jedan poslanik iz Beočina osudio je zakon, govoreći o sirotinji - kako sirotinja neće moći da gradi objekte, kako se teško dolazi do dozvola. Drugi je rekao da je samo svaki sto četvrti dobio dozvolu. Zašto? Pa ako je samo sto četvrti dobio dozvolu, znači da je u pitanju bio mito, a vi ste bili na vlasti, nismo mi. Poslanik iz Beočina je rekao da sirotinja neće moći da gradi, a bilo bi dobro da je rekao da je njegova fabrika, odnosno fabrika u njegovom gradu, isporučivala cement po ceni od 50 maraka po toni. Ali, sirotinja je taj isti cement plaćala od 150 do 180 maraka. Tako su oni vodili računa o sirotinji, kako da jeftino dođu do kuće. Pa, molim lepo, cement koji košta 50, sirotinja plati 180.
Poslednjih godina na tome su uzeli razliku od preko 300 miliona maraka. Bilo bi pošteno da je rekao i to, koliko je gradnja divljih objekata, bespravna gradnja, koštala tu istu sirotinju. Naravno da on nije hteo da priča o 300 miliona maraka koji su netragom nestali. Nije teško pogoditi ko je to podelio. Da je ovaj zakon bio ranije, ja mislim da bi barem jedna od dve ili tri vladajuće partije bivše vlasti, bila sada u zatvoru. Sednice tih svojih upravnih odbora, otadžbinskih uprava, sigurno bi držala u zatvoru.
Jedna partija ima običaj da u jednoj opštini, gde god vidi plodnu njivu, tu placeve podeli. To je ono što me zabrinjava. Ogromne površine... A ako bih ja bio u zoološkom vrtu gde bi ti bio? Ogromne površine poljoprivrednog zemljišta su nestale podelom jeftinih, navodno jeftinih placeva. Placevi su deljeni na najplodnijim njivama, udaljenim od naselja i po 10 kilometara, bez struje, bez vode, bez ičega. Zakon o poljoprivrednom zemljištu govori da se na zemljištu od prve do pete klase, na poljoprivrednom zemljištu, ne mogu graditi takvi objekti. Ova stranka je delila placeve upravo na takvom zemljištu, a to je bilo suprotno Zakonu o poljoprivrednom zemljištu. Ministar građevina je bio Bane Ivković, koliko se sećam. Ništa nije preduzeo da se ova protivzakonita promena namene predupredi i osudi. Kako su oni to radili -sirotinja je dobijala placeve na njivama. A tu je jedan koji nam je predavao teologiju pet sati, teologiju, patriotizam, priče o srpstvu, o slavnim komunistima iz bivšeg vremena; sada nije tu, umalo vilicu nije iščašio, govorio je kako na tim okućnicama pojedinci stiču veći dohodak. A šta je njegova okućnica?
(Predsedavajuća: Pet minuta i 30 sekundi.)
Njegova okućnica je bila bazen, valjda je mislio da se bavi ribolovom. Tako je SO Zemun dodelila na trajno korišćenje Danici Šešelj iz Batajnice, Ulica Posavskog odreda broj 36, plac od 750 metara kvadratnih, na kome je izgradila objekat za manje od godinu dana i dobila upotrebnu dozvolu 4. oktobra 2000. godine.
(Predsedavajuća: Pet minuta i 50 sekundi.)
Nesrećnog li datuma. Dobila je upotrebnu dozvolu na kuću od 12 spavaćih soba, tri kupatila, dve garaže, ukupno 437 kvadrata.
(Predsedavajuća: Šest minuta.)
Toliko o njihovom zalaganju za sirotinju. Hvala. (Aplauz.)
Dobila je upotrebnu dozvolu na kuću od 12 spavaćih soba, tri kupatila, dve garaže, ukupno 437 kvadrata. Toliko o njihovom zalaganju za sirotinju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je posle niza dobrih reformskih zakona ove vlade, još jedan dobar predlog zakona, Predlog  zakona o državnim i drugim praznicima. Ovaj zakon definiše državne i verske praznike, radne i neradne dane. Posle svih onih "Josipa radnika", "Svetog Josipa radnika", "Praznika svetog Miška", "Dana borca", "Dana ustanka", "Dana kad je neko pucao u nekog", evo DOS nije uzeo dan ideologije za neki svoj dan. Nije uzeo dan svoje pobede, 5. oktobar, za državni praznik. Tog dana su ovi drugi "pukli kao zvečka".
Ovaj zakon omogućuje konfesijama, ne samo pravoslavnim, pravo na praznovanje svojih verskih praznika. Ovo je svakako, demokratska odlika ovog zakona, i ta pozitivna diskriminacija drugih, manjih konfesija i nacionalnih manjina, jer one imaju pravo, meni se čini na četiri neradna dana više, nego većinska konfesija, nego većinska nacija.
Oko Sretenja se može razgovarati. Mislim da je Vlada uzela pravi dan, dan oko koga se nećemo sporiti. To je svakako, bolji dan od 28. marta kada su doneti neki, po meni nakazni amandmani koji su bili uzrok sukoba na ovim teritorijama. Meni smeta malo više srbovanja i malo nepoznavanja srpske istorije.
Mi obično razgovaramo o Vidovdanu, o 1389. godini, pa onda preskočimo do 1804. godine, kao da između ta dva datuma Srbi nisu postojali. Ili nisu postojali Srbi, ili ste vi sa nekih teritorija koje srpska država nije obuhvatala, srpske države gotovo da nije ni bilo tada. Vi zanemarujete neke događaje koji su se dogodili na teritoriji Srbije.
Mi ovde možemo govoriti i o Teodoru vršačkom, o Prvom srpskom ustanku 1594. godine, ako se ne varam, kada je podignut ustanak banatskih Srba protiv Turaka. Sukob je trajao godinu i po dana i po obimu sukoba i broju žrtava bio je čak veći od Prvog srpskog ustanka. Teodor vršački je toliko iziritirao Turke da su oni godinu dana kasnije spalili mošti svetog Save, pokazujući banatskim Srbima kako će proći, a samog Teodora vršačkog su živog odrali i srpska crkva ga je proglasila za sveca.
Takođe, smeta mi, ali ne toliko puno, što se ne pominje 1848. godina, 13. maj, Sremski Karlovci. Srpski sabor koji je vojvoda ... proglasio za komandata srpskih vojnih snaga i koji je mitropolita Rajačića proglasio u srpskog patrijarha i time je obnovljena autokefalnost srpske crkve. Toliko da vas ja malo poučim istoriji, da ne bude da smo imali samo 1389. godinu, pa smo se onda pojavili 1804. godine.
Mi smo svakako, zadovoljni ovim predlogom i glasaćemo za njega, bez obzira na ove datume. Navodim ih čisto kao primer da su Srbi postojali i između ta dva perioda.
Takođe mi pomalo smeta mistifikacija da neke naše najveće poraze smatramo pobedama, a neke pobede zaboravljamo. Ovde je Vuk Branković spomenut kao najveći srpski izdajnik. Dozvolite da se ne složim sa time, Vuk Branković je, a to je istorijska činjenica, umro u turskom zatvoru. A, Kraljević Marko, koga većina smatra najvećim srpskim junakom, poginuo je kao turski vazal u bici na Rovinama, kao turski vojnik u Bugarskoj. Toliko o nama Srbima, kako mi možemo iskriviti neke činjenice i najveće naše istorijske poraze pretvoriti u pobede, a neke pobede sasvim zaboraviti.
Takođe, malo mi smeta naglašeno srbovanje dojučerašnjih komunista od kojih danas čestiti Srbin i više ne može ući ni u crkvu.
Navešću jedan primer i molim vas za strpljenje:
"Svojim ukupnim dosadašnjim radom sam pokazao i dokazao vlastito marksističko-lenjinističko teorijsko ubeđenje i komunističku ideološku orijentaciju", itd. reče 1982. godine Vojislav Šešelj u tekstu: "Zašto sam izbačen iz Saveza komunista". A, ja danas od njega ne mogu progovoriti o Srbima. Toliko o tom, nekom prenaglašenom srbovanju. Slavili smo tog grešnog Josipa Broza, sve i svašta smo slavili, i onda smo zaboravili. Verujem da je pola ove skupštine pripadalo Savezu komunista, a ne samo ovaj čovek čije sam ime pročitao.
Takođe se ne slažem oko poslednjeg Vidovdana. Mislim da Vidovdan možemo da shvatimo i kao dan hrabrosti, dan kada treba stisnuti petlju i doneti neku odluku, pokazati izvesnu hrabrost. Treba odati priznanje i Vladi, da se malo našalim, na prekovremenom radu. Ovo je prva Vlada koja radi i to besplatno o državnim praznicima, a, ako neko nije zadovoljan, lako ćemo mi uvesti više Vidovdana u toku jedne godine. Hvala. (Aplauz poslanika DOS-a.)
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Replika.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman sam podneo želeći da se imovina koja je prešla u društvenu i državnu svojinu nacionalizacijom, konfiskacijom i drugim nepravednim oblicima bez naknade, izuzme i bude predmet ovog zakona. Ja ću odustati od ovog amandmana, jer imam uveravanje  ministra da se po istoj  metodi po kojoj se privatizuje imovina preduzeća, neće privatizovati poljoprivredno zemljište.
Kad sam već ovde, malopre je bilo reči o ustavnosti i nije tačno da Skupština Vojvodine nema pravo da predloži amandman. Skupština Vojvodine je ovlašćeni predlagač zakona, kao i svaki narodni poslanik, kao i Vlada Republike Srbije. Možda je taj amandman Skupštine Vojvodine u suprotnosti sa nekim delovima Ustava. Moram da vas podsetim da Ustav iz 1990. godine nije bio ustavan, nije bio u skladu sa Ustavom SFRJ. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam amandman na član 61, i to sam predložio da se deo sredstava koji je dobijen od prodaje kapitala usmeri penzijskom invalidskom osiguranju zemljoradnika, a da isto tako jedan deo sredstava pripadne Agrarnom budžetu Republike Srbije. Obrazloženje - smatrao sam da je veliki deo društvene, odnosno državne svojine nastao radom zemljoradnika ili prelivanjem dohotka iz poljoprivrede u industriju. S obzirom da su mi Vlada i resorni ministar dali čvrsto obećanje da će Vlada nekim drugim mehanizmima preusmeriti ta sredstva u te namene, pozivam ministra da se izjasni o tome i odustajem od amandmana.

A ti nemaš mozak. S obzirom da si uputio uvredu, dužan sam da ti odgovorim. Ti možeš da doživiš sudbinu koju su doživeli dinosaurusi. Oni su izumrli zato što su imali veliko telo, a malo mozga.
Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 96, koji se odnosi na pravo i davanje replike, i citiram: "Ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o drugom narodnom poslaniku" i tako dalje, daje mu se pravo na repliku. Ovde je dva puta spomenuto moje ime, jednom ime drugi put prezime. Prvi put je rečeno da se radujem zato što srpski radikali idu u Hag ili ako Vlada donese uredbu da oni idu u Hag, ja ću se radovati. To baš nije toliko tačno.
Drugi put je rečeno da bih streljao srpske radikale. Iz dva razloga to ne bih uradio. Prvo, ja sam štedljiv čovek i zato sam da se štedi municija, a drugo ja sam human čovek. Što se Haškog suda tiče, smatram ga delimično antisrpskim sudom i otprilike važi uverenje da je to antisrpski sud. Ja njih pitam, koji ste vi Srbi kada vas ni Haški sud neće? (Smeh.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ni jednog trenutka nisam tražio da vešamo bilo koga. Rekao sam da nisam za streljanje iz dva razloga. Jedan je da treba štedeti municiju, a drugo, da sam human čovek. Znači, ne pada mi na pamet nikog da streljam , nikog da vešam, pa ni srpske radikale.
Drugo, uopšte se nisam radovao Haškom sudu, čak sam ga ocenio kao delimično političkim sudom i antisrpskim sudom. Nema razloga da se sumnja u moje patriotsko opredeljenje. Dakle, ne radujem se ničijoj nevolji, nevolji ni jednog građanina, ni jednog Srbina, ni jednog drugog građanina ove države. Tako se neću radovati ni ako srpski radikali budu isporučivani Haškom tribunalu.
Kolegu Vučića hoću da podsetim na sledeće - oni se non- stop žale da su oni ovde nešto uskraćeni. Ja sam u prošlom sazivu od 31 izlaska za govornicu, 27 puta bio uskraćen za direktan prenos, 23 puta nisam imao ton, a četiri puta ni ton ni sliku. U to vreme je kolega Vučić bio ministar informisanja. Ni jednog trenutka ne dovodim ga u vezi sa tim i znam da on nije bio odgovoran, iako je bio ministar informisanja, da nije odgovoran za skidanje tona. On hoće meni da kaže da sam ja odgovoran za Haški tribunal.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam da nam restoran na pauzi nije radio, da nije služio ni hranu, ni piće. Za hranu sam siguran, ali, po mom prethodniku, izgleda da su piće ipak služili.
Odmah na uvodu da kažem da je ovde jedan poslanik tražio stan i da je tražio da bude prvi na listi. Ukoliko taj poslanik dobije stan, ja ću tražiti celu zgradu. Dotični poslanik može da se namiri iz imovine svojih kolega - poslanika, koji imaju stanove od 200-500 kvadrata, pa mogu jedno 50 da daju svom kolegi poslaniku, da ne bude ugrožen.
No, da se vratim temi- nas iz DOS-a narod je birao da izvedemo političke i ekonomske reforme. Nesumnjivo je da je ovo reformski zakon i nas je narod izabrao. (nemojte biti nervozni, pa vi ste otišli u Bosnu, pojeli tri tufahije i proglasili vas za vojvodu, pustite me da govorim).
Nas je narod birao da položimo dve osnovne šine - znači, da izvedemo ekonomske i političke reforme. Jedno je leva šina, a drugo je desna šina, jedno su političke reforme, a drugo ekonomske.
Ovo je zakon, nesumnjivo, u paketu ekonomskih reformi. Kada izvedemo ekonomske reforme, potrebno je da izvršimo i političke, i tu smo na dobrom putu, pa kada izvršimo obe reforme i uspostavimo stabilne šine, nije bitno ko će sutra pobediti i voziti lokomotivu.
Sveta je dužnost DOS-a da izvede političke i ekonomske reforme. Stoga ovaj zakon mora da prođe. Nesreća je što bivša vlast nije osetila da je ovaj zakon trebalo da donese mnogo ranije. U tom slučaju, predmet privatizacije ne bi bio samo ostatak društvene svojine, koju bivša vlast nije opljačkala i poharala, već bi to bilo daleko više svojine.
Oni su na latino-američki način osiromašili građane, pokrali preduzeća i danas se bune više nego svi drugi. Razumem kolege levičare zašto se oni bune - pričaju o običnom čoveku. U redu je da govore o običnom čoveku, a gde im je bio taj običan čovek deset godina? Taj običan čovek, radnik, kako oni kažu, da je ovo desničarski zakon, pa ga, navodno, ovaj zakon ne podrazumeva, običnog čoveka, sirotinju. Tog običnog čoveka ste vi pljačkali deset godina.
Vi ste uzimali od siromašnih i davali bogatima. To je bila vaša politika deset godina. Siromašni su bili sve siromašniji, a bogati sve bogatiji. I sada neki iz bivše vlasti, levičari, daju sebi za pravo da pričaju kako ovaj zakon nije u sebi sadržao čoveka. Oni su, tobož, socijalisti. Socijalisti je previše plemenit izraz za takvu jednu družinu.
Samo u crtanom filmu i njihovom TV dnevniku ljudi su se bogatili, noseći gajbice sa višnjama i gajbice sa pivom. Znam šta njih boli - njih u osnovi boli zakon koji je donet pre ovog zakona, Zakon o jednokratnom porezu na ekstra dobit i ekstra profit, jer uveliko onemogućava mnoge njihove ljude iz prethodne vlasti da se za kapital koji su izneli iz zemlje, opljačkali od građana, domognu sada jeftino fabrika.
Znači, jednokratni porez ih je sprečio da operu svoj novac i da se domognu preduzeća koja su opljačkali. Takođe, njih boli što nestaje društvena svojina. Možda ovaj zakon nije sasvim ustavan, ali to nije dokaz da reforme ne smemo izvesti, već je to dokaz da treba i da promenimo Ustav.
Srbija ne može biti država koja sebe naziva demokratskom, ako u njoj bude na snazi Ustav, koji je donela jednopartijska komunistička skupština. U tom Ustavu stoji društvena svojina, a kao oblik ona će posle donošenja ovog zakona potpuno nestati. Levičare boli i to što će ovim zakonom nestati i uporište njihove ideologije. Društvena svojina je svačija i ničija, bila je najbolje uporište za ideologiju iz prošlih deset godina, a bogami i od 1945. godine.
Nestankom društvene svojine, nestaće i komunizam. Nema društvene svojine, nema komunista i zato oni danas pište kao crv u kamenu. Zakon je dobar, ali svaki zakon je mogao biti i bolji. Predmet privatizacije je društvena i državna imovina. Ona je stečena nacionalizacijom, kreditima, radom zaposlenih i radom poljoprivrednika.
Mislim, i to je moja blaga kritika, da se nedovoljno pažnje posvetilo nacionalizovanoj svojini, bez obzira što se radi o fabrikama i bez obzira na obećanje ministra da će specijalnim zakonom biti vraćena sva imovina koja može fizički da se vrati. Ipak se moglo povesti računa da one fabirke koje fizički mogu da se vrate, da budu vraćene u naturalnom, a ne u novčanom smislu.
Po meni, nije dovoljno pažnje posvećeno zemljoradnicima. Nesumnjivo je da je deo društvene svojini, posebno prerađivačke industrije, nastao radom zemljoradnika. Zakon možda tu ima manu što nije verifikovao da su se poljoprivrednici i poljoprivreda odricala godinama značajnog dela dohotka u korist rzavoja društvenih preduzeća koja su predmet privatizacije. Ovako malo izgleda da su seljaci opet ispali građani drugog reda. O zaposlenima se zakon malo bolje postarao, barem po meni, zato što su zaposleni i podelom akcija u visini od 15% i obuhvaćeni su uplatom 10% od prodaje kapitala u penzijsko-invalidski fond zaposlenih. Istom pažnjom mogli su da budu obuhvaćeni i zemljoradnici.
Ponavljam, ovaj zakon je dobar. Možda je mogao biti bolji, ali svakako je daleko bolji od onog koji je većina očekivala. Takođe, ponavljam da imam razumevanja za levičarske partije. Mnogo toga ih je snašlo u poslednje vreme - te Zakon o transformaciji društvene svojini, te Zakon o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra dobit. Moram da kažem i da me nervira to njihovo dvojno ponašanje, posebno ponašanje Baneta Ivkovića, koji nama na pauzama gotovo da se raduje tome kako će Slobodan Milošević biti isporučen Hagu, pa će mu ostati partija, a ovde ga tobož brani.