Gospođo Kolundžija, za razliku od vas, gospodin Senić je samo malo više hrabrosti pokazao i malo je otvorenije pričao o stavu koji suštinski ta vlada ima. Nemojte da dovodite u kontekst nas i ovu priču o ubistvu premijera. Zoran Đinđić je ubijen u atmosferi koju ste vi stvarali u Srbiji. Vi ste bili vlast, nismo bili mi. Nemojte me prekidati, dozvolite mi da završim. Vi ste otvorili tu temu. Ne želim da se na bilo koji način to dovodi u vezu sa Srpskom radikalnom strankom.
Možda niste imali lošu nameru, kao što ni ja nisam hteo na početku, niti sam u jednom trenutku govorio o spojivosti priča. Govorim da hoćete u instituciju koja jednostavno zatvara oči pred činjenicom da Srbija Kosovo neće da prihvati. Sada me vi ubeđujete da to treba odvajati. To su dva različita puta. Ostavite se vi toga kakav je vaš stav, hoćete u EU, koja ne želi da prihvati Srbiju sa granicama na kojima vi insistirate. Vi ćete prihvatiti društvo koje nameće standarde koje morate kao član tog društva da poštujete. Pre ili kasnije ćete morati to da prihvatite i da priznate.
Za razliku od vas, mi hoćemo sada da kažemo da će tako biti. Ali, vi nemate politički interes ili iz politički pragmatičnih razloga o tome ćutite.
Gospodine Seniću, 2008. godine evropski put Srbije je dobio veliki broj glasova, ali se govorilo i o Evropi i o Kosovu, s jedne strane, ali, s druge strane, nedovoljan broj glasova da formira Vladu. Da li treba da vas podsetim šta je Socijalistička partija Srbije u svojoj kampanji za majske izbore 2008. godine govorila? Da li je govorila i promovisala politiku i vrednosti koje promovišu DS i G17 plus? Onda su se opet evropske institucije uključile, od Socijalističke internacionale, pa do ko zna kakvih političkih pritisaka, i naterale ih da uđu u Vladu sa vama.
Gospodine Seniću, na završnoj konvenciji SPS-a, kako oni kažu, Ratko Mladić je bio heroj. Za nas je bio tada, za nas je i sada. Nemojte da govorite o izbornom uspehu i trijumfu evropske Srbije 2008. godine. To je bio politički pritisak i to je bilo nešto potpuno drugačije u odnosu na ovo što imamo danas.
Samo hoću, u ime SRS, da kažem da vi ne možete građanima da obećavate evropsku perspektivu sa celovitošću Republike Srbije. Evropa ne želi da Kosovo ostane u sastavu Republike Srbije i to treba da prihvatite. Ako već znate, onda skupite hrabrosti i recite građanima.
Mi ništa nemamo protiv standarda. Nije put Srbije u EU ove godine brz zato što ste ispunili standarde, nego zato što je to politička volja EU. Napravili su presedan. Posle Bugarske i Rumunije, teško je bilo očekivati da će ovakve političke odluke da se donesu, kao što su odluke vezane za Srbiju, ali su to napravili. Kakav ćemo ceh zbog toga da platimo, to tek treba da vidimo, račun će nam biti ispostavljen.
Nemojte da me ubeđujete, vrlo dobro znate, kao i ja, kao i gospođa Nada Kolundžija, standardi u Srbiji nas diskvalifikuju da do 2017 - 2018. godine uđemo u EU. To dobro znate. Šta je danas u Srbiji sporno? Da li su evropski standardi da neko pet godina radi i da mu se ne isplati plata, porezi i doprinosi i da država ne može da pokaže mehanizme i da natera čoveka koji duguje da to plati radnicima?
U čemu je spor? Da li su to evropske prakse i standardi? Da li je u Evropi to moguće? Da li je u Evropi moguće da se donese Zakon o planiranju i izgradnji, a posle njega nikne još stotine i hiljade bespravno sagrađenih objekata i da država nema mehanizam da to zaustavi? To nisu standardi EU.
Ne dovodite u kontekst ono što ste radili poslednjih deset godina, u smislu standarda i našeg evropskog, odnosno vašeg evropskog i uopšte evropskog puta Srbije. Te dve stvari su u debeloj diskrepanciji, odnosno razlici. Vaš put danas isključivo je politička volja evropskih institucija i, ponavljam, za to ćemo račun tek da dobijemo. Koliki će i kakav biti, ne znam, ne bih voleo da bude onakav kakav pretpostavljam da će biti, ali ne možete da čuvate Kosovo i Metohiju i da nas vodite u EU, jer EU ne želi da nas primi pod svoje okrilje zajedno sa Kosovom i Metohijom. Hvala.

Gospodine Seniću, samo vrlo kratko, te promene koje su se desile posle pokušaja puča u SRS najmanje veze imaju sa ideološkim opredeljenjima ili evolucijom, ali to ne treba da bude stvar razgovora. Uopšte nije bitno. U ime Srpske radikalne stranke govorim ovde kako mi vidimo taj put kojim Vlada Republike Srbije vodi Srbiju u Evropu. Za nas je neprihvatljivo sa aspekta Kosova i Metohije, ali to nema veze sa standardima.
Apstrakcija je ono što je govorila gospođa Kolundžija, to je apstrakcija, to je priča za pamflet u predizbornoj kampanji, ali kada se okrenete i izađete iz ove zgrade odmah se sapletete o svakodnevni život.
Idite u Klinički centar danas, kao običan građanin iz Surdulice, a ne kao šef poslaničke grupe u parlamentu Republike Srbije, pa ćete da vidite kako ćete da prođete. Da li su to evropski standardi?
Idite danas kao običan građanin u sud. Pa, ovde smo poludeli pričajući, optužujući jedni druge, šta će se desiti sa reformom u pravosuđu za koju glasate. Danas čovek iz Bosilegrada, da bi overio ugovor o doživotnom izdržavanju, biću slobodan da kažem, treba da rodi majmuna da to uradi, 200 km treba da prođe, pa da li će naći nekog ili neće! Vi ste to radili u ime evropskih standarda. Ali, to je život.
To je život, ono što svaki dan susrećete na ulici, na prugama, gospodine Seniću, u vranjskom „Zamberu“, u Trgovištu. Da vam ne pokazujem parametre po kojim kriterijumima se na jugu Srbije deli socijalna pomoć (to ću vam posle pokazati), da vidite ko može da dobije, i to opet u ime evropske perspektive i evropske budućnosti Srbije.
Pohvalite se investicijama u 2008. i 2009. godini. Ne možemo da se hvalimo. Evropske institucije nas kvalifikuju da smo na dnu, maltene. Nismo stvorili preduslove. Poslovni ambijent nije takav kakav treba. Znate li zašto? Zato što su kreatori haosa sedeli pet dana na Kopaoniku i definisali nam put kako ćemo sutra. Oni koji upravljaju Srbijom.
Pri tom ne mislim, naravno, na gospođu Dragutinović ili nekog drugog predstavnika Vlade. Vrlo dobro znate na koga mislim. Recimo, mislim na vlasnika firme koji duguje 150.000.000 radnicima, ima sudska izvršna rešenja i neće to da plaća. Jednostavno, neće, šta ga briga! Neće, baš ga briga, neće da plaća.
Ministarstvo trgovine i usluga jednom javnom preduzeću na lokalnom nivou dva puta piše rešenje i traži da vrati cene komunalnih usluga, a na konto tih komunalnih usluga građani su obespravljeni za dvadeset miliona dinara. Neće. Znate li šta kažu? Nisu nadležni da kontrolišu cene, to rade opštinske inspekcije.
To je država, to je stvarnost u kojoj živimo i to nema veze sa evropskim putem. Ovo je život, a ovo što se priča iz Demokratske stranke, to je apstrakcija. Niko nije protiv toga da Srbija ide napred i da uvodi red, ponajmanje mi u Srpskoj radikalnoj stranci.
Ne možemo da se stavljamo u istu ravan kada je u pitanju odgovornost. Kada vlast treba da se uzme i kada treba da se formira Vlada, onda je sve dozvoljeno, a kada osetimo posledice političkog silovanja i nastajanja vlada, od lokalnih do državnih, u atmosferi političkog silovanja, onda ćemo svi da delimo odgovornost, onda smo i mi krivi za to. To tako ne može. Tu se razlikujemo.
Još jednom ponavljam, Evropska unija, u čije članstvo želite, neće vam dati podršku da sačuvate Kosovo u okviru ustavnog poretka i teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Slažem se da dole žive Srbi i da im treba pomoći na svaki način, ali podsećam vas da je dole i naša imovina, naše tapije, naše crkve i sve ono što se kroz vekove i godine unazad stvaralo. To je naše, to nam pripada i to niko ne može da nam ospori i da nam uzme. Nažalost, Evropska unija, gde nas vodite, prava na tako nešto nam ne priznaje. Hvala.

Generalno, ovo je amandman kojim smo želeli da pojednostavimo ono što se nalazi u članu 2. Malopre ste rekli jednu rečenicu, a to je da je interes da poreski sistem bude jednostavan. Eto, ovo može da se uokviri sa tim. Možda smo to što piše u članu 2. hteli da pojednostavimo. Na kraju krajeva, formulacija koju smo predložili definisana je u nacionalnom programu integracija, odnosno izmenama i dopunama tog programa koji je Vlada Republike Srbije usvojila i poslala u skupštinsku proceduru.
Ako tamo uđete i pogledate ono što se odnosi na vaše obaveze kada je u pitanju poreski sistem i poreska politika, ono što se odnosi na oporezivanje građana koji se bave poljoprivredom, odnosno šumarstvom, ovako je definisano kako smo predložili. To suštinski neće ništa da promeni u ovome tekstu zakona, ali smatrali smo da je ovako racionalnije i prihvatljivije.
Naravno, kada je u pitanju izmena i dopuna ovog zakona, on se može posmatrati sa dva aspekta: jedan je usaglašavanje sa Zakonom o računovodstvu i reviziji, a drugi aspekat jeste obaranje poreskih stopa koje bi trebalo da budu u funkciji afirmacije tržišta kapitala u Srbiji.
Po mišljenju Srpske radikalne stranke, subvencije i poreske stimulacije u svakom slučaju jesu prihvatljive i nisu sporne, međutim, smatramo da će ovo o čemu danas govorimo i raspravljamo zaista u neznatnoj meri uticati na afirmaciju tog tržišta kapitala. U suštini, mnogo toga treba da se uredi. Nema zdravog i normalnog tržišta kapitala dok se ne sredi, recimo, kurs, dok se banke ne uvedu u red. To sam spomenuo, niste bili u sali, gospođo Dragutinović. Nemoguće je da država nema mehanizme da utiče na činjenicu da su razlike u kamatama na depozite i kamate na plasmane dinarskih sredstava osamnaest puta, tako da postoji niz drugih stvari koje se objektivno moraju u državi urediti da bi ovakve izmene poreskih zakona dale određene efekte.
Lepo ste rekli malopre da investitori dobro znaju šta su razlozi zbog kojih ne dolaze u jednu državu. Pretpostavljam da rukovođeni takvim saznanjima imamo saldo investicionih ulaganja u prethodnoj godini i u godini pre nje.
Tu se opet vraćamo na one standarde o kojima smo govorili malopre. Mogu da konstatujem da se, kada je u pitanju naš poreski sistem, usklađivanje tog zakonodavstva sa tom vašom vodiljom EU otišlo najdalje, ali ako se u ovoj oblasti otišlo najdalje, a Evropska komisija kaže da ni to nije dovoljno, onda možete da mislite kakva je situacija u ostalim sektorskim politikama.
Da je ovo prihvaćeno, suštinski se ne bi desile neke promene, ali smatramo da je naše rešenje bilo jednostavnije.
Što se tiče ovih izmena i dopuna poreskih zakona, mislim da ste nam u načelnoj raspravi ostali dužni jedan odgovor, gospođo ministre. Zašto ne radi Komisija za kontrolu državne pomoći?
To je pitanje koje je vezano za standard i koje se postavlja kao problem, kao u vezi sa Državnom revizorskom institucijom. Svaka poreska olakšica koja se tretira kao subvencija može da bude predmet kontrole ove komisije. Zato Komisija ne radi. Nije radila svih ovih godina ni Državna revizorska institucija, pa je počelo da se odmotava klupko.
Naše pitanje je – kada će početi da radi, jer je to neophodno za jedan pravičan pristup subvencijama, odnosno poreskim olakšicama za učesnike u tržišnoj utakmici u našoj državi? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS u decembru mesecu prošle godine postavio sam jedno pitanje Vladi i, evo, pre dan ili dva dobio sam odgovor. Naime, odgovor sam dobio pod oznakom „vrlo hitno“. Ako analiziram da su prošla četiri meseca, mogu samo da zamislim kada bih ovaj odgovor dobio da dokument nije označen sa „vrlo hitno“.

Inače, mi smo postavili pitanje povodom nečega što se desilo u opštini Bosilegrad, a to je jedan miting koji je organizovala parlamentarna vladajuća stranka u Bugarskoj na teritoriji naše opštine, gde su doveli 200 ljudi iz Bugarske kako bi taj miting uspeo.

U odgovoru koji sam dobio od ministra Dačića stoji da je miting uredno prijavljen i konstatovano je da je skup protekao bez narušavanja javnog reda. Predmet našeg interesovanja, u svakom slučaju, nije bio javni red i mi nismo u našem izlaganju, odnosno u pitanju doveli u sumnju da je javni red bio na nivou i da je sve bilo u redu. Ono što interesuje SRS jeste urušavanje ustavnog poretka, koji je bio doveden u pitanje kroz izlaganje svih onih koji su učestvovali na tom mitingu.

Ono što je za nas sporno i apsurdno jeste da se organizacija tog mitinga obezbeđuje kroz institucije države Republike Srbije, a oni koji na tom mitingu učestvuju istovremeno urušavaju njen ustavni poredak i njene institucije.

Ono što nas takođe iritira jeste i činjenica da se stvari u međuvremenu nisu zaustavile, nego dobijaju na svom intenzitetu i obimu. U međuvremenu, u Bugarskoj su se održale i neke emisije u kojima su bili predstavnici lokalne samouprave iz Bosilegrada, gde im je rečeno da će biti prvi poslanici zapadnih bugarskih pokrajina u bugarskom parlamentu, što oni, naravno, nisu demantovali.

Ono što se takođe nameće kao problem jeste i činjenica da je ATAKA, parlamentarna grupa koja je organizovala miting, vladajuća stranka u Bugarskoj. Mi ovakve stavove ne možemo da interpretiramo kao stav pojedinca ili opozicione bugarske stranke. Ovo na neki način predstavlja zvaničan stav bugarske države. Jer, ne može zakon koji predloži SPS ili G17 da ne bude stav Vlade, nego njihov lični stav. Pravim paralelu, poredim samo, ništa loše ne mislim.

Sada hoću državu da pitam, odnosno vas koji predstavljate vlast, da li ste upoznati sa činjenicom da je ta ista poslanička grupa podnela i predlog deklaracije bugarskom parlamentu i evropskom parlamentu, na osnovu kog traže preispitivanje granica Republike Srbije na području opština Bosilegrad, Surdulica, Dimitrovgrad i Babušnica? Predmet interesovanja nam nisu opštine koje su u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji.

Od tada naovamo dešavaju se čudne stvari. Dešavaju se stvari na koje država ćuti, zatvara oči, a koje se objektivno postavljaju kao problem u oblasti prosvete, u oblasti funkcionisanja lokalnih organa, što se tiče položaja i statusa onih koji škole završavaju u Republici Srbiji, na našim univerzitetima, koji su diskriminisani u odnosu na one ljude iz te opštine koji završavaju školu na sofijskom univerzitetu, perničkom ili nekom drugom u Republici Bugarskoj.

Srpska radikalna stranka traži odgovor od nadležnih državnih organa da li su nešto preduzeli, u skladu sa svojim zakonskim i ustavnim ovlašćenjima, da zaustave pogubno delovanje Kulturno-informativnog centra u Bosilegradu, nadležnih institucija u Bosilegradu koje su se stavile u funkciju neustavnog, odnosno antiustavnog delovanja u Republici Srbiji? Šta su do sada učinili i šta će učiniti da ne dovedu u pitanje dobrosusedske i kvalitetne međunacionalne odnosne na teritorijama opština Bosilegrad, Dimitrovgrad, Babušnica, Surdulica i svih onih opština gde živi bugarska nacionalna zajednica? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidite, gospođo Kalanović, ne plašimo se mi vode koju bi građani trebalo da piju, a obezbediće se kroz ove kredite, ali se plašimo kredita koji se stavljaju na teret onima koji će ih otplaćivati, kako ovaj kreditni aranžman kaže, 2024. godine.
U prvom delu svoje priče neću govoriti o meritumu ovih kredita, nego o politici zaduživanja koju vodi Vlada Republike Srbije i koja, po mišljenju SRS, zaista nije dobra i u svakom smislu predstavlja dobar preduslov da Srbija uđe u dužničku krizu. Vidite, ono što se kao problem javlja jeste činjenica da i naučna i stručna javnost kaže da Srbija lagano ali sigurno ide u visoko zadužene zemlje. Iz toga proističe zaključak da Srbija ne ume da upravlja svojim dugom, naročito svojim spoljnim dugom.
Da bih to potkrepio činjenicama i brojkama reći ću vam da je u periodu od kada ste došli na vlast, a vi iz G17 plus ste na vlasti svih deset godina otkako je DOS došao na vlast, prosečna zaduženost po glavi stanovnika sa 1.400-1.500 dolara danas porasla na 4.500 dolara. Naše pitanje za vas koji predstavljate ovu vladu jeste – šta je Srbija u reciprocitetu dobila za to?
Kada analizirate ekonomski ambijent u kome mi danas živimo, zaista nemate čime da se pohvalite. Ilustrovaću vam to na vrlo konkretnim primerima, ali ono što moram da kažem jeste – da li ćemo doživeti da se neko od vas, ko predstavlja Vladu, a bavi se ekonomijom na ovaj ili onaj način, na bilo koji zakonski projekat bar u jednom delu osvrne kritički i kaže da nešto tu nije baš kako treba? Za vas je sve dobro. Naročito su vam dobri krediti. Dobri su vam krediti i povoljni, jer ćete vi da trošite pare, a naša deca će da ih vraćaju. To je ono s čime mi ne možemo da se složimo.
Šta je Srbija dobila? Srbija je danas država u kojoj dva ključna čoveka koja vode ekonomiju u ovoj državi ne mogu da se usaglase da li ćemo u ovoj državi u ovoj godini da povećavamo platu javnom sektoru ili nećemo. Onda se genijalni potpredsednik Vlade seti da kaže – znate, industrijska proizvodnja je u februaru mesecu porasla za 3,5% i to je dobar indikator da od septembra podignemo platu u javnom sektoru, a prećuti činjenicu da je u januaru industrijska proizvodnja pala za 12,5%, pa kad uzmete to i stavite u odnos, izračunate koliko industrijska proizvodnja mora da poraste do kraja prvog kvartala, sve vam je jasno.
S druge strane, ministar finansija ima potpuno oprečan stav. Vlada koja ne može unutar same sebe da napravi konsenzus oko najvažnijih stvari ne može da stvara zdrav ekonomski ambijent.
Vi ste, gospođo ministre, ministar u Vladi u državi koja u regionu ima najveće plate u javnom sektoru, ali istovremeno ste iza Albanije i Makedonije u procesu kreiranja poslovnog ambijenta. Da li možete da se pohvalite investicijama u poslednjoj godini, u poslednje dve godine? Da li možete da obećate Srbiji investicije u 2010. godini? Možda je bolje da ih ne obećavate, jer kad ih vaša grupa obeća, onda se to završi kao „Zamber“ u Vranju.
Da li možete da se pohvalite stabilnošću kursa? Za svaki pad vrednosti dinara za jedan dinar Srbija je zaduženija skoro trideset milijardi dinara. To su parametri kojima morate da se rukovodite kad donosite odluke da zadužujete ovu državu dodatno.
Zbog činjenice da ste povlačili kredite da biste plaćali plate Bojanu Krištu i sličnima dovodite u pitanje ovakve, možda korektne, projekte. Srbija zaista ima problema i sa vodosnabdevanjem i sa tretiranjem otpadnih voda, i tu ste potpuno u pravu, i sa gubicima i kvalitetom, ali o tome ću nešto kasnije da govorim.
Šta je sa nezaposlenošću? U istoj toj prerađivačkoj industriji za godinu dana otpustili ste 60.000 ljudi. Koliko ljudi danas u Srbiji ne može da ostvari pravo na zdravstveno osiguranje, zato što Vlada, u kojoj i vi sedite gospođo Kalanović, ne može da natera vlasnike da izmire svoje obaveze prema radnicima?
Evo vam primera iz moje opštine: preko 135.000.000 dinara vlasnik fabrike „Mačkatica“ duguje svojim radnicima. Postoje izvršna sudska rešenja da se izmire obaveze prema radnicima. Ne postoji neko ko na to može da ga natera. Znate li šta je on dobio zauzvrat? Dobio je privilegiju da na Ekonomskom forumu na Kopaoniku sedi sa Mirkom Cvetkovićem i zajedno sa ostalima kreira ekonomsku politiku ove države u narednom periodu.
Da li ova država ima stabilno tržište kapitala? Jedino što je stabilno to je da banke trguju hartijama od vrednosti, a mi ga unapređujemo tako što obaramo poreske stope. To je dobro, nije sporno, neka se obaraju, ali niko da reaguje upravo iz ove grupacije ministarstava u Vladi, pošto su se oni deceniju bavili finansijama u ovoj državi, na činjenicu da su u ovoj državi razlike u kamatama na depozite i na dinarske plasmane do osamnaest puta, na to su svi gluvi i nemi, na taj javašluk.
Da li su nam stabilne devizne rezerve, pa ćemo moći tako hrabro da povlačimo milione i milione? Lako im je zato što ih troše. Danas imate deset milijardi deviznih rezervi. Procenjuje se da za očuvanje stabilnosti kursa treba između milijardu i po do dve milijarde. Tri milijarde evra nam treba za redovnu otplatu kamata na godišnjem nivou. Banke nagoveštavaju da će povući skoro četiri milijarde, na ime olabavljenja Bečkog sporazuma. Koliko će nam efektive, te neto efektive ostati u bankama, odnosno koliko će ovde ostati prostora za te rezerve, pa da osećamo ekonomsku stabilnost, odnosno nešto što će da nam pruža garanciju da možemo u ovakve aranžmane da ulazimo? To je ekonomski ambijent koji stvara politika koja nas ubeđuje da su ova kreditna zaduženja dobra.
Ponovo kažem, mi ne osporavamo potrebu da država sređuje svoju komunalnu infrastrukturu, sve ono što komunalna infrastruktura podrazumeva, to je dobro. Na lokalnim nivoima smo kroz primere pokazivali da to treba da se radi, ali ovako paušalno, ovako ležerno prilaziti činjenici da ćemo povlačiti sto, dvesta, ovoliko ili onoliko miliona, tako ležerno i lako govoriti o tome, za to stvarno treba velika hrabrost ili treba nemati nešto drugo. Ne znam, vi procenite.
Imate državu u kojoj ste se kreditno zaduživali kada je kurs dinara bio 80 dinara; danas je on 100 dinara, plate su ostale na 80, ali se kamate obračunavaju na kurs od 100 dinara za jedan evro. Postoji niz drugih stvari na koje niko ne želi da da adekvatan odgovor. Imate državu u kojoj izvoz učestvuje sa svega 20%, a da biste bili stabilni to mora da bude 60%, u BDP.
Onda predstavnici države kažu – znate, u skladu sa evropskim standardima mi nismo prezaduženi, nemamo 70% duga u odnosu na BDP. Znate li šta je evropski standard? Evropski standard je dobra praksa da se sa 60% duga ne pređe BDP, ali ne postoji država u Evropskoj uniji koja to nije prešla. Oni imaju ekonomsku stabilnost, imaju razvijen izvozni sektor, pa takva kreditna zaduženja sebi mogu da priušte, takav luksuz mogu sebi da priušte. Mi to ne možemo, jer nam državu plaćaju oni koji još malo funkcionišu kroz činjenicu da plaćaju PDV u trenutku kad ispostave fakturu, a ne kad naplate posao. To je ekonomski ambijent koji vi stvarate i u kojem želite da nas uverite da će ovo zaduživanje biti isplativo i da je u redu.
Kada govorimo o ovoj komunalnoj infrastrukturi, vi ste, gospođo Kalanović, zaista u pravu, ali analizirajte, recimo, gde se nalazi ovih osam opština. Moram da vam kažem da se i na jugu Srbije pije loša voda, pa da imate na umu u narednoj preraspodeli nekih sredstava. Nagovestili ste Leskovac, ali da li će tu biti ili neće, ne znam. Čini nam se da ste se nekako rukovodili politikom pri odlučivanju, a ne potrebama, ponajmanje ravnomernim regionalnim razvojem ili tom, kako vi volite da kažete, regionalizacijom, odnosno decentralizacijom.
Javna preduzeća na lokalnom nivou su danas zaista na jednom niskom i lošem nivou. Ovo je problem koji nije nastao u poslednjih godinu dana. Postavljam pitanje – kako decenijama unazad ti menadžmenti nisu imali potrebu, nisu imali svest o tome da treba svoju komunalnu infrastrukturu da unapređuju? Kako u tome nisu videli prostor da stvaraju profit, pa kroz naplatu tih usluga da prave pozitivne platne bilanse na kraju godine? Sva preduzeća ili gotovo sva preduzeća su vam u gubicima.
Navešću primer preduzeća iz opštine iz koje dolazim. U gubitku je bilo jedanaest miliona dinara za 2008. godinu. Znate li kako su odgovorili na to? Tako što su nelegalno podigli cene komunalnih usluga, pa im u toku 2009. godine Ministarstvo trgovine i usluga dva puta nalaže da cene vrate. Oni to neće da urade. Ne postoji mehanizam da ih natera da urade, pa donesu odluku na skupštini da retroaktivno podignu cene komunalnih usluga, godinu dana; rešenje ne objave u „Službenom glasniku“, i to tako ide. Dubioze, iz problema u problem.
Kako tražiti od njih da se bave gubicima u vodovodnoj mreži? Kako tražiti od njih da se bave problemima otpadnih voda? Koliko javnih preduzeća u Srbiji danas ima adekvatna postrojenja za tretiranje voda? Kakva je presija na vodotokove, naročito u ruralnim sredinama? Tu problemi postoje objektivno, ali ovakva zaduženja, ovakve avanture, ovakvo povlačenje novca u ekonomski trusnom i rovitom području zaista su, u najblažoj formi, avanture. Zato ovo ne možemo da podržimo, koliko god vi to sa osmehom, ovako ili onako, gledali. Ovo su avanture koje će plaćati generacije koje će radno sposobne biti 2024. godine, a vi dobro razmislite šta preuzimate i kakvu odgovornost preuzimate na sebe. Zahvaljujem.

Gospođo Kalanović, mislim da bi Srbija bila najsrećnija da je vi poštedite vašeg političkog znanja i ekspertizma. Znate šta, mi smo vas slušali, evo, ja sam vas sve slušao, ali ne znam da li ste vi sebe čuli? Još koliko godina treba da prođe u Srbiji, posle vašeg dolaska na vlast 2000. godine, pa da nas ubeđujete da mi treba negde da krenemo, pa da nas ubeđujete da ćemo u EU 2006, pa ćemo u EU 2012. godine, pa ćemo u EU 2024. godine?
Mi ni u jednoj svojoj diskusiji danas nismo opravdali potrebu da u Srbiji pravite infrastrukturu, ali smo opravdali način na koji to radite. Jer, da Srbiju niste unakazili sa slučajevima poput onog koji sam malopre spomenuo, sa Aerodroma „Nikola Tesla“, danas biste mnogo lakše realizovali i sprovodili vaše infrastrukturne projekte od Surdulice, svakog sela, pa ne znam ni ja dokle. Ko vam je osporavao, pa deset godina Srbija čeka na Zakon o planiranju i izgradnji, da olakšate investicione cikluse u Srbiji? Ko vam je osporavao da uredite katastar nepokretnosti, pa da nam danas dolaze investicije?
Lepo je što spominjete „Fudlend“. Spomenite „Zamber“ u Vranju, spomenite ove radnike koji ne mogu da naplate svoje obaveze, svoje plate, poreze na zdravstveno i socijalno osiguranje. O tome ne pričate. Gde god ste se pojavili u postupku privatizacije, danas je tu problem. Ne izvodimo mi poslanici te ljude na ulicu, izvodite ih vi kroz slabost državnih organa i pokazujete da niste ni sposobni ni voljni da pomognete.
Mi se nismo isključivo kritizerski odnosili prema ovom, ali smo postavljali kao realan problem da je država ekonomski slomljena. Lako vam je da galantno govorite o zaduživanjima i o sredstvima koja ćete vi da trošite, a drugi da vraćaju. Jako ste malo građanima i Srbiji pružili i ponudili u odnosu na ono što ste povukli iz inostranstva. Srbija je očekivala i morala da dobije mnogo više. Ne moramo mi da vam pričamo, čitajte izveštaj Evropske komisije, pa ćete da vidite koliko ste u kontekstu standarda podigli uslove i prilike u Srbiji otkako ste došli na vlast. Ne znam na koju se vladu ljutite, od 2000. godine nijednu niste zaobišli. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, za SRS svaki zakon, bez obzira na to koliki je po svom obimu, koliko ima stranica ili članova, a odnosi se na uređenje i planiranje prostora, ima veliki značaj. Katastar je nešto što daje ili ne daje, u zavisnosti od toga da li je dobar ili ne, preduslov za adekvatno upravljanje zemljištem.
Smatramo da ono što ste rekli danas na početku ove rasprave nije dovoljno i da je vaše drugo obraćanje danas bilo adekvatnije u kontekstu predstavljanja ovog zakona. Kada bi neko sticao utisak o ovoj državi na osnovu onoga što ste rekli u prvom i drugom obraćanju, smatrao bi da se radi o dvema različitim državama.
SRS poštuje to što, za razliku od mnogih u vašoj vladi, imate hrabrosti da priznate greške i na neki način prihvatite i priznate svoje slabosti. Ponavljam, SRS to poštuje, ali u svemu tome što ste rekli postoje neke stvari za koje ne možemo da vam damo za pravo.
Pre svega, dotakli ste se nasleđa. Čini mi se da ste vi deo politike koja je poprilično svoj politički koncept odnosa prema prostoru ugradila u to nasleđe. Podsetiću vas da ste na vlasti već gotovo deset godina i za svih tih deset godina Srbija je, kada je u pitanju prostor, tek u poslednjih nekoliko meseci napravila određene korake napred.
Prema tome, vi na nasleđe možda nemate pravo da se pozivate, iako svi problemi koji se odnose na prostor, na njegovo uređenje, zaista ne egzistiraju samo od 2000. godine. Oni se vuku poodavno i ono što Srbiji zaista treba jeste taj prostorni plan, koji će predstavljati određenu osnovu da se to u vremenu koje je pred nama drastično promeni.
Takođe ne možemo da prihvatimo to što ste rekli da ste u postupku usvajanja Zakona o državnom premeru i katastru odbijali isključivo amandmane koji su suštinski u koliziji s onim što ste vi predlagali. Niste u pravu, zato što ste tada odbili, sami ste rekli, amandmane koje je na predlog zakona podneo SRS. Te amandmane imam ovde pred sobom. Ovo su originalni prijemni pečati.
Te amandmane su podneli kolege Petar Jojić, Mirko Munjić, Dejan Mirović i Boris Aleksić. Danas se ti amandmani nalaze u predlogu izmena i dopuna ovog zakona i mi ne možemo da kažemo da za nas to nije prihvatljivo. Ali, za nas je neprihvatljiv odnos Vlade i Ministarstva u postupku usvajanja ovog zakona i s tog aspekta vam zameramo što ste možda u tom trenutku mogli da otklonite sve one proceduralne probleme koji su od tada do danas nastali.
Ovi amandmani nisu nastali kao izraz potrebe za političkom opstrukcijom, naročito kada se radi o pitanjima koja uređuju prostor. Nastali su kao izraz iskustva pojedinaca koji su ih pisali, koji su se na različite načine, direktno ili indirektno, susretali s imovinsko-pravnim odnosima ili svim onim što je na ovaj ili onaj način povezano s katastrom, odnosno prostorom.
Kada bismo danas pravili izveštaj o stanju prostora, šest ili sedam meseci neposredno po usvajanju zakona, i o planiranju i izgradnji i o državnom premeru i katastru, čini mi se da ne bi bilo velikih suštinskih razlika, naročito u onom delu koji se odnosi na planiranje i izgradnju. Danas je sve što se odnosi na planiranje i izgradnju i uređenje prostora palo u senku priče o legalizaciji i konverziji. Mi smo pokušali u postupku usvajanja ovog zakona da vam ukažemo na to da je jako bitno da se te dve stvari odvoje.
Bojimo se i ne bismo voleli da je tako, ali je za nas vrlo simptomatično to da se danas u Srbiji o legalizaciji govori i da ste joj posvećeni isključivo radi ostvarivanja prihoda koji će kroz tu legalizaciju da dođu ili da eventualno to bude revizija privatizacije, kako se pojedini pobojavaju. Prostor podrazumeva i nešto drugo. Prostor podrazumeva donošenje održivih, efikasnih i konzistentnih odluka.
Možemo da primetimo da u tom vašem ministarstvu jeste perfekcionisti zbog nekih stvari, ali nam se čini da ste ostali usamljeni na tom putu, odnosno kao perfekcionisti u smislu uređenja prostora danas u Srbiji, i da jedan tromi, nesposobni i vrlo tendenciozni birokratski administrativni aparat ne želi da vas u svemu tome podrži i prati.
Poštujemo to što kažete da ste zašli duboko u lokalne samouprave, ali istovremeno (pozvali ste nas da vam kažemo; evo, govorim vam) postoje lokalne samouprave gde se bespravna gradnja, uprkos činjenici da je usvojen zakon, stimuliše, iz vrlo pokvarenih i jeftinih interesa. Dešava se da se ugrožavaju područja koja su proglašena za predele izuzetnih odlika zato što pojedinci iz lokalnih samouprava imaju lične interese. A znate li kako se brane pojedinci koji to stimulišu? Kažu da u vaše ministarstvo ulaze nogom, a ne rukom, lakše nego vaši poslanici koji ovde sede. Dovode u kontekst sa takvim stvarima garancije vaših pomoćnika i saradnika.
Spreman sam da o tome govorimo, ali, naravno, ne ovako. Hoću da ukažem na sve slabosti, zato što je SRS, kroz primere lokalnih samouprava, u vreme kada je bio na vlasti, pokazao da razume, shvata i potpuno je posvećen pitanju uređenja prostora, jer to je suština i osnova ne vašeg puta u EU, nego održivog ekonomskog razvoja jedne zemlje.
Kada je reč o ovom zakonu, mi smo kroz ove amandmane pokazali da želimo da zakonom budete fleksibilni prema onima koji će biti korisnici svih onih normi koje ovaj zakon predviđa. Produžili ste određene rokove, tretirali ste one koji će izdavati licence (nadamo se da i to nije u funkciji ostvarivanja prihoda onih koji danas rade u katastru), ali se javljaju određene sumnje da su, kroz definisanje katastra, ovih 80%, koliko kažete da je definisano, neke greške u službama tendenciozno ostavljane. Ostavljane su tendenciozno da bi građani u redovnoj proceduri, kroz plaćanje naknada, te greške ispravljali. To se postavlja kao pitanje i o tome treba da se povede računa.
Naravno, zakon ste u postupku usvajanja, ne samo vi, nego i predstavnici vašeg ministarstva, predstavili vrlo ''moderno'', kako to danas vi kažete, pa je rečeno da su bile četiri javne rasprave, od Rume, odnosno od Šida, do Niške Banje, Kragujevca, Beograda, 250 učesnika, 60 diskutanata. Sedamdeset pisanih primedbi je dobijeno, a od toga je uvršteno u zakon ono što je prihvatljivo. Ovakve suštinske stvari su tada promakle i, nažalost, sad imamo jedno negativno iskustvo u poslednjih šest meseci i menjamo zakon.
Ali, morate da prihvatite činjenicu, ne omalovažavajući bilo šta, nije isto za tako kratko vreme i zbog banalnih stvari menjati Zakon o katastru ili, recimo, menjati Zakon o PIO. To su dve drastične stvari i ovome treba pristupati s mnogo više pažnje. Računamo da ste ovaj put to uradili. Prihvatili ste dva amandmana SRS, razgovaraćemo i o tom trećem, ali čini mi se da ste shvatili da SRS potpuno razume sve ono što predstavlja uređenje prostora i shvata njegov značaj za razvoj ove države.
Ne možete uvek da se ponašate politički pragmatično, naročito kada su ove stvari u pitanju. Nekada neke stvari moraju da se donesu onako kako će biti efekata i koristi za državu u narednih pet, odnosno deset godina. Danas su svima u Srbiji puna usta ekonomski održivog razvoja, dok s druge strane još uvek imamo zaista velike probleme u prostoru, poštujući napore koje vi ulažete. Ne možemo da kažemo da u katastru nije napravljen određeni iskorak napred. Finansirala je Svetska banka, kažete i sami, 80 i kusur posto katastra je uređeno, ostalo je još to malo da se uradi. Ali, da li to što je sada definisano katastrom odgovara zemljišnim knjigama, to ostaje da se vidi.
Kad je katastar u pitanju, vas posao tek očekuje. Da ga ustrojite do kraja, da ga održavate, da ga revidirate. Ono što će, na osnovu iskustva koje imamo, biti najveći problem, to je da uvedete informacione tehnologije kako bi građanima, korisnicima usluga katastra, sve to bilo na dlanu, odnosno na izvol'te.
SRS je svoj odnos prema ovoj oblasti pokazao i u postupku rasprave o Zakonu o određivanju maksimalnog broja zaposlenih. Tada smo, gospodine ministre, predložili amandman koji smo odvojili i tražili da se zakon ne odnosi na Republički geodetski zavod, ali da se odnosi na Kancelariju za evropske integracije.
I tada smo bili svesni činjenice i značaja posla koji treba da obavi katastar. Ali, to što katastar mora da obavi taj posao, ne daje mu za pravo da oni koji će ostati u katastru budu neodgovorni, da to bude troma, neefikasna i nesposobna administracija, da tu privilegiju zloupotrebe i da građani uglavnom, kada izlaze iz prostorija katastra, gde god da se on nalazi, izlaze nezadovoljni, nervozni ili nezavršenog posla. O tome ćete morati da vodite računa.
Svakako, ovaj posao je vrlo važan za državu i mora da se privede kraju. Zašto? Zato što katastar obezbeđuje adekvatno upravljanje zemljištem. Šta je kruna adekvatnog upravljanja zemljištem? To su investicije. Ne može niko da govori o investicijama, a da suštinski ne stvara podlogu i osnovu da sutra dođu i, kako ste malopre rekli, dobiju sve adekvatne papire da tu investiciju sprovedu. Da li domaći investitori ili strani, za nas je sasvim svejedno. Bitno je da se obezbeđuju radna mesta, da se obezbeđuje održivi ekonomski razvoj.
Šta je suština cele priče? Da se, pre svega, zaštiti privatna svojina. To katastar obezbeđuje. To obezbeđuje adekvatno upravljanje zemljištem. Treba da se zaštiti i državno zemljište, koje je takođe predviđeno Ustavom Republike Srbije, na kome se danas dešava svašta uprkos činjenici da smo doneli Zakon o planiranju i izgradnji.
Treba da se stvori, gospodine ministre, adekvatna poreska osnova. Za SRS, tu je put. Uređene države 20, odnosno 30 posto javnih prihoda ostvaruju na konto činjenice da imaju uređen katastar i adekvatno upravljaju zemljištem. Možemo li time da se pohvalimo? Naravno da ne možemo. Put do toga je zaista dug i nije jednostavan, ali morate da pokažete i čvršće i jače i bolje opredeljenje da na tom putu istrajete i da se sa svim slabostima i problemima suočite. Morate, na kontu toga, da poštedite sudove bespotrebnih parnica. Mora da se omogući efikasna parcelacija, mora da se omogući preparcelacija itd.
Šta je takođe važno? Kakav je hipotekarni kredibilitet svakog od nas kao privatnog, odnosno pravnog lica. Danas imate problem u Srbiji da se realni sektor, da se privreda ne može zadužiti zato što nije hipotekarno kredibilna, nema uređene knjige, ne zna se šta kome pripada i šta je čije, pa onda privreda, nažalost, traži da država interveniše, da joj država pomaže u finansiranju PDV-a ili nekih drugih poreskih zahvatanja, jer nije sposobna da uzme kredite, između ostalog i zbog toga što nije hipotekarno kredibilna.
Šta se dalje dešava? To za sobom povlači činjenicu da banke ovde imaju sredstva koja su neiskorišćena, koja stoje, a zbog te činjenice banke će povući sredstva. Tako se to klupko odvija i tom lancu nema kraja.
Zato SRS smatra da pristup ovoj temi i ovim problemima zaista podrazumevaju i ozbiljnost i odgovornost i posvećenost poslu. Jako je kratak period prošao od usvajanja ovih zakona da bi se neke suštinske i krucijalne još uvek konstatacije ili zaključci doneli, ali nam se čini da smo i ovu raspravu mogli da izbegnemo da je bilo malo više političkog sluha u vreme kada se o ovom zakonu govorilo i kada se ovaj zakon usvajao.
Time ću da završim. SRS smatra da ovo zaista jeste bitno, međutim, država je, činjenicom da o ovome danas raspravljamo, pokazala određene slabosti i nadamo se da ćete, rukovodeći se time u perspektivi, donositi efikasnije, konzistentnije i zdravije odluke i u postupku prihvatanja amandmana, odnosno u postupku pisanja zakona. Hvala.

Zahvaljujem. Imam i vreme ovlašćenog predstavnika. Gospodine ministre, zaista ne možemo da završimo priču s tim da je to ''stvar lokalnih samouprava''. Slažem se, zakon i Ustav su predvideli šta su nadležnosti. Država je donela zakon. Donela je određene uredbe i sada je sve na lokalnim samoupravama.
Ovo nije insistiranje ne znam ni ja zbog čega. Govorim u ime ljudi koji hoće da se zaštite od bahatosti pojedinaca na lokalnom nivou i, objektivno, mi čak i kao političari s tog lokalnog nivoa nemamo mehanizme da to uradimo. Država to mora da predvidi ili je trebalo da predvidite i u razgovoru moramo da prepoznamo mehanizme kojima ćemo na njih delovati.
Mi smo u nekoliko navrata i po drugim osnovama otvarali pitanje da država apsolutno manifestuje svoju slabost i za godinu dana Ministarstvo donosi nekoliko rešenja, kojima, recimo, nalaže jednom javnom preduzeću u opštini Surdulica da vrati cene, da nezakonito ne naplaćuje cene građanima, a ona jednostavno neće. Da bi se godinu dana posle toga ispostavilo da postoji mehanizam i postoji uredba na osnovu koje država može da reaguje i da se s takvim bahatim ponašanjem obračuna. Jer, šta su oni učinili? Podigli su cene za legalizaciju na području Vlasine, ali se istovremeno bespravna gradnja stimuliše.
To je ono o čemu sam malopre govorio. Stimuliše se bespravna gradnja na području koje je zaštićeno. Definisani su svi planski dokumenti za to područje. Na uštrb objekata državnog interesa koji su predviđeni tim planovima i dokumentima prave se objekti koji će biti predmet legalizacije kako bi lokalna samouprava došla do novca. Da li će se urušiti ono što je predviđeno prostornim planovima, odlukom da je područje ramsarsko itd., to dole nikoga nije briga.
Morate da prihvatite da manjina u toj skupštini ne može da se izbori s tim. Zato država i postoji i zbog toga apelujemo da tražite, da li kroz razgovor s nama ili kroz neke druge mehanizme, činjenicu da se i građani i javni interes zaštite od bahatosti pojedinaca. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da možemo da se složimo sa konstatacijom predstavnika Vlade da carinski zakon, po svojoj suštini, jeste tehnički zakon. Međutim, to što je on tehnički zakon, ne znači da ne otvara neka bitna politička pitanja, na koja je, čini mi se, nekako izbegnut odgovor. Mislim da je to bio razlog zbog čega se onako ovlaš prošlo kroz njega.
Na neki način, pitanja političke prirode su i malopre bila ovde otvorena. Istina, za SRS ona treba da imaju potpuno drugačiji smer. Koristeći ovoliko vremena koliko imamo, pokušaću da ih otvorim i eventualno zatražim odgovor od gospođe Diane Dragutinović.
Ali, ono što u vezi s ovim zakonom, pre svega, treba prokomentarisati, jeste činjenica da je on u proceduri od marta prošle godine. Zamislite, u martu 2009. godine je traženo da se usvoji po hitnom postupku, a o njemu raspravljamo godinu dana kasnije.
Zašto na ovome insistiramo? Slažemo se i niko neće dovesti u pitanje izmene u oblasti carina kada je u pitanju tranzit, kada je u pitanju analiza rizika, unapređenje carinske procedure, dovođenje na neke razumne mere ovlašćenja carinskih službenika, jačanje te naknadne carinske kontrole, afirmacija ljudskih resursa u carinama. Ali, postavlja se pitanje da li će ovim zakonom, s obzirom da je napisan pre godinu dana, biti obuhvaćeno i nešto što se u međuvremenu desilo.
Desilo se i u ovoj državi, odmrznut vam je taj prelazni sporazum. Da li će neke definicije biti rešene na adekvatan način? Nameće se zaključak da ćemo vrlo brzo raditi ili izmene i dopune ovog zakona ili ćemo, eventualno, usvajati neki novi zakon.
Sve ovo, kao što ste i vi, gospođo Dragutinović, malopre rekli, što se tiče tehničkog karaktera ovog zakona, da se ispraviti. Nas interesuju neke stvari koje su političke prirode, a otvaraju se u ovom zakonu i voleli bismo da dobijemo odgovor.
Podsetiću vas da u članu 2. stav 1. piše da je cilj ovog zakona zaštita interesa Republike Srbije. U članu 3. ovog zakona se definiše carinsko područje Republike Srbije. Koliko smo mogli da pročitamo, a onda i da čujemo od vas, ovaj zakon se usklađuje s evropskim direktivama, s evropskom carinskom praksom, odnosno sa preporukama Svetske trgovinske organizacije.
Pokušavam da kažem da i ovaj zakon, koliko god apolitično izgledao, može da otvori pitanje o nemogućnosti usklađivanja zvanične politike Republike Srbije, kada je u pitanju teritorijalna celovitost, sa nekim standardima koje nameću Svetska trgovinska organizacija, odnosno Evropska unija.
Vi kažete u članu 3. da će se na neki način štititi carinsko područje Republike Srbije u skladu sa standardima koje nameće STO, a STO je pod svoje okrilje primila tzv. državu Kosovo. Sa druge strane, Evropska komisija vam šalje vrlo jasnu poruku, znate kakve prirode – kontrola granične linije sa Kosovom je slaba, odnosno pokazuje slabosti.
Nas sada interesuje kako ćete odredbe ovog zakona, sa kojima smo mi potpuno saglasni, primeniti na delu teritorije, a opstrukciju za primenu ovog zakona na delu teritorije Republike Srbije upravo inspirišu i STO i EU i njihovi standardi sa kojima usklađujete zakonodavstvo iz oblasti carina u Republici Srbiji.
Mislim da bismo mogli da dobijemo taj odgovor i odgovor da li će ovim zakonom biti obuhvaćena ta dijagonalna akumulacija porekla ili ćemo morati ponovo da se bavimo time kroz neke nove izmene i dopune zakona u nekom bliskom vremenu.
Takođe bismo hteli da zamerimo, znate, mi smo pre nekoliko dana ovde raspravljali o Zakonu o Narodnoj skupštini i SRS je insistirala da će suštinski sve ostati isto. Evo, danas opet imate, neko je to pomenuo malopre, objedinjavanje tačaka u okviru dnevnog reda. Ono što je greška i što je možda trebalo da uradite, jeste i ova konvencija o privremenom uvozu, koja je stigla u skupštinsku proceduru, a nije na dnevnom redu. Čini mi se da smo mogli i time da se pozabavimo i da to, zajedno s ovim novim carinskim zakonom, usvojite.
Što se tiče druge dve tačke dnevnog reda, izmena i dopuna zakona o porezu na dohodak građana i na dobit preduzeća, činjenica jeste da subvencije i poreske olakšice zaista treba da budu u funkciji stvaranja pozitivnog poslovnog ambijenta. Danas u svetu nije samo konkurencija na tržištu. Znate, nismo samo mi pametni. Mnoge države su napravile konkurenciju u stvaranju upravo tog pozitivnog poslovnog ambijenta. U tom smislu ću vas podsetiti da smo mi, iako se deklarišemo kao lider u regionu, država čiji je poslovni ambijent na toj lestvici ispod onog i u Albaniji i u Makedoniji.
Čini nam se da država mora mnogo ozbiljnije da rešava stvari da bi svoju poziciju u tom smislu menjala i unapređivala i da ovo što se predlaže kroz ove zakone po svojoj suštini predstavlja, to ste vi na neki način i rekli, samo kozmetiku. Lepo je stvarati neke pozitivne ambijente u startu kako bi investitori bili zainteresovani, ali je suština stvaranje takvog ambijenta kako bi Srbija kroz adekvatnu poslovnu aktivnost izvlačila benefite ne samo kroz ova dva poreza, nego kroz sve ostale prinadležnosti koje onima koji obavljaju posao stoje kao obaveza.
Naravno, mi živimo u državi u kojoj su vaše službe konstatovale da je poslednjih nekoliko godina utajeno 85 milijardi dinara poreza na dodatu vrednost. Ko zna koliko je ljudi zbog toga procesuirano i koliko njih je dobilo adekvatne kazne, ako mogu tako da kažem, odnosno pozvano na odgovornost na adekvatan način.
Mi se danas bavimo izmenama i dopunama zakona koji se odnose na direktna oporezivanja i to su porezi koji u poreskim prihodima učestvuju sa svega 14 ili 15 procenata. Jedan je 3,3% i to je, nažalost, porez na dobit preduzeća i, naravno, porez na dohodak građana sa svega 11 zarez nešto procenata. Ovo su porezi koji isključivo zavise od aktivnosti i broja zaposlenih, odnosno politike zapošljavanja i stvaranja prostora i mogućnosti da ljudi rade i žive od svog rada.
Koliko neko sada ove kozmetičke promene može da shvati ozbiljno, govori i činjenica da država nema mehanizme da natera 20 ljudi u Srbiji da izmire plate koje godinama ne isplaćuju, poreze, doprinose na zdravstveno i socijalno osiguranje itd. I sada smatramo da ćemo nešto uraditi ovim izmenama i da će to unaprediti naš poslovni ambijent.
Kada je tehnički karakter ovih usaglašavanja u pitanju, ne možemo da vam zamerimo puno. Nije sporno da ste uskladili zakon sa Zakonom o računovodstvu i reviziji, ali Evropska komisija, koja vas ocenjuje kako radite, opet kaže da ni taj zakon nije dovoljno dobar. Ali, izmene koje ovde predviđate ne možemo da osporimo i dovedemo u pitanje u celosti. Postoji nešto što je za nas sporno, dotaći ću se toga kroz svoju priču i vreme koje mi je opredeljeno, ali suštinski, ono što se tehničkog karaktera zakona tiče, tu, objektivno, ne može puno toga da se zameri.
SRS smatra da nije loše uraditi modernizaciju propisa u oblasti oporezivanja. Ali sada, pazite, opet vaša poruka od strane Vlade. Vi na Vladi dogovorite i usvojite preporuku o sveobuhvatnoj reformi propisa, ministri je izglasaju, a onda tu odluku i preporuku neće da sprovode. Zamislite apsurda. Uopšte neću ulaziti u prirodu i suštinu tih reformi propisa koja se propisuje, ali ako se Vlada obaveže kroz preporuku da će je sprovoditi, u čemu je problem da se to onda sprovodi?
Mi danas govorimo o izmenama i dopunama zakona koji će obezbeđivati, na neki način, subvencije, poreske olakšice, ali Vlada nema nameru da stavi u funkciju Komisiju za kontrolu državne pomoći. I kao što je probleme imala Državna revizorska institucija, sada ta komisija ima problem da radi.
Ovo je vezano čak i za druge dve tačke dnevnog reda. Danas treba da se izjasnimo o porezima, kojima ćemo dodatno opteretiti državu. Nije pitanje da li su krediti uzeti po povoljnim cenama, nego u šta će ti krediti suštinski biti ''upumpani''. Zbog činjenice da vam ne radi Komisija za kontrolu državne pomoći, na raspolaganju u EU vam stoji 50 miliona evra koje ne možete da povučete. To su apsurdi na koje želimo da ukažemo i koji zaista, po mišljenju SRS, obesmisle svaki vaš možda pozitivan napor da se nečim bavite.
Ono što nam je promaklo, što kroz amandman nismo uspeli, nismo videli ili nismo uradili, jeste da reagujemo na taj član 36, gde ste promenili stav i rekli da ćete se pozivati na propise o regionalnom razvoju kada su u pitanju poreske olakšice za preduzeća.
Pre nekoliko meseci smo usvajali Zakon o regionalnom razvoju. Kada je SRS pokušao da ukaže na to kakvu Pandorinu kutiju u političkom smislu taj zakon otvara, ovde su nam se podsmevali. Zamislite apsurd, ponovo apsurd, ljudi koji su glasali za taj zakon, ubeđivali nas da je u skladu s evropskim standardima - statistički regioni, ekonomski regioni - danas otvoreno šalju poruke da Srbiji takvi regioni ne trebaju, da su Srbiji potrebni politički regioni, nažalost - nacionalni regioni.
Hoću da vam kažem kakvi će instituti kroz zakon biti povereni nekim ljudima koji, nažalost, danas definišu naš politički i svaki drugi vid života. To će otvoriti mogućnost za zloupotrebe. Zašto bi neko, zbog političkog položaja koji ima, bio u prilici i stvarao sebi prostor da koristi beneficije, odnosno subvencije koje država želi, hajde da kažem, da omogući onima koji su zainteresovani da investiraju?
Gospođo Dragutinović, ja dolazim s juga Srbije, iz Pčinjskog okruga. Podsetiću vas samo da su (to je vaš podatak) u 2008. godini u budžetu subvencije na konto ulaganja sredstava po osnovu nerazvijenih područja – nula. Pogledajte u budžetu koji ste nam dali i usvajali za 2010. godinu, to tamo piše. Znači, subvencije u 2008. godini su nula, za 2009. nismo..., ali mislim da može da bude negativnije, jer je 2009. u poslovnom smislu bila gora nego 2008. Možete misliti kakvi su podaci tu.
Kada sam se toga dotakao, znate li šta nas interesuje kada su ovi zakoni u pitanju? Svaka subvencija i poreska olakšica predviđa, po svojoj suštini, određeno odricanje. Kada ste projektovali budžet za 2010. godinu, na jednom mestu ste rekli da ste uzeli u obzir činjenicu da ćete izmenama i dopunama zakona povećati poresku osnovicu. Mene sad interesuje da li ste u projekciji budžeta uzimali samo činjenicu da ćete povećati poresku osnovicu ili i činjenicu da ćete poreske stope oboriti kroz ove izmene i dopune zakona i kako će se to reflektovati na budžet za 2010. godinu.
Možete vi da se hvalite da zakon usklađujete sa direktivama EU. Porez na dobit preduzeća definiše se, rekli ste lepo malopre - kapitalni dobitak, kapitalni gubitak, dobro je što ste izbacuje dvostruko oporezivanje, predviđa takva mogućnost itd. Vidite sada, u zakonu razvijate poreski tretman pravnih lica u stečaju likvidacije. I sad mi to usklađujemo sa zakonodavstvom EU, u kojoj je prosek sprovođenja postupka stečaja svega 12 meseci. U Srbiji je taj prosek tri godine, i to za stečaje koji se privedu kraju. A kakva su nam iskustva sa stečajima, postupcima privatizacije i svega ostalog što je povezano na direktan ili indirektan način, to vi znate mnogo bolje nego mi ovde.
Znači, neki poreski tretman vi možete da podignete na nivo savršenstva, ali ambijent u kome treba da ga primenjujete je poražavajući i činjenica je da se postavlja pitanje da li će i pozitivne izmene i dopune zakona, ukoliko ih ima, naći prostor za primenu u praksi, odnosno u našoj ekonomskoj stvarnosti.
Ono što postavljamo kao pitanje možda nije toliko problematično, ali, eto, pokušali smo svojim amandmanom da intervenišemo. Znate, sad je mart, a mi usvajamo zakon koji će se primenjivati od 1. januara. Tako piše u zakonu - primenjivaće se od 1. januara 2010. godine.
Čak ni to nije sporno, s obzirom na to da ćete obračunavati poreze na kraju godine, ali ste takođe sebi dali zakonom za pravo da podzakonske akte donesete u roku od 12 meseci. Može se desiti slučajno da neki podzakonski akt, koji bi trebalo da reguliše neke stvari koje ovde predviđate, donesete u martu 2011. godine (ajde da ne bude u martu, neka bude u februaru), što će eventualno obesmisliti vaše napore da ovo stavite u funkciju i primenu.
Zato smo amandmanom predložili da to bude 180 dana. Smatramo da je to racionalno i da nije nešto što vi objektivno ne možete da prihvatite. Evo, samo ću još malo prokomentarisati, kada je ovaj dohodak građana u pitanju. Znate, lepo je to što obarate poreske stope, ali tržište kapitala je, nažalost, u Srbiji na jako niskom nivou i ova država ili vlast u poslednjih deset godina ništa nije uradila da to promeni.
U ovoj državi, najozbiljnije, hartijama od vrednosti, nažalost, trguju banke. Umesto da stimulišu, sa državom zajedno, uz državne garancije, privredu, naš realni izvozni sektor, što nam daje garanciju da sva kreditna zaduženja koja povlačite i vraćamo, trguju hartijama od vrednosti, zato što im se to više isplati nego da plasiraju kredite, zbog povoljnih kamata koje banka daje.
Da ne otvaramo pitanja, nemamo vremena, recimo, šta je i kakav je odnos... Evo, pogledajte banalnu stvar, kakav je odnos i koliko je podignuta svest građana Srbije u vezi s privatnim penzionim fondovima, tim trećim stubom penzionog sistema. I to je na neki način nešto što se tiče tržišta kapitala. Tako da su ovo neke kozmetičke stvari koje suštinske efekte zaista neće doneti.
Na samom kraju dotakao bih se i ova dva kredita. Malopre ste obrazložili sve aspekte ugovora, kamatnu stopu itd. Sprovedena je javna nabavka, tender, izabrani su najbolji ponuđači... Da, nećemo to sporiti, ali osporavamo suštinu, za šta će se trošiti ovi krediti. Možemo da prihvatimo ambiciju države da se zadužuje i da svi zajedno to vraćamo, ali da novac koji se povlači ide u realni sektor, u stimulisanje našeg izvoza, da bi ova država mogla početi da diše. Naš izvoz mora da učestvuje u BDP sa skoro 60%. Danas je to na nivou od svega 20%.
Dajemo garanciju JP ''Srbijagas''. Nije za nas problem da i njima date kredit i novac, garanciju, ali znamo na šta se novac troši. Između ostalog, smeta nam što će se ovim novcem pokrivati troškovi te firme na izborima u Vrbasu, na izborima u Odžacima, jer je bilo angažovano više vozila tog javnog preduzeća, osnovanog od strane Republike Srbije, nego svih ostalih političkih stranaka koje su učestvovale na tim izborima.
To su apsurdi, za koje zaista verujemo da Vlada Republike Srbije više nema snage niti volje niti opredeljenja da ih se otarasi ili da svoje sklonosti i manire promeni. Zato smatramo da ovo suštinski neće doneti, u ekonomskom smislu, ništa novo, ništa bolje i ništa drugačije od onoga što smo imali do sada. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, predvideli smo da u članu 27. bude na sednicama odbora obavezno prisustvo članova Vlade, odnosno ovlašćenih predstavnika. Smatramo da je ovaj predlog u suštini nešto što bi dalo na značaju odborima, sa jedne strane, direktno, za razliku od vas koji smatrate da je to uvođenje zamenika člana odbora, a indirektno, čini mi se da bi se prihvatanjem ovog amandmana pojačala ili unapredila kontrolna funkcija parlamenta.
Ovo je pre svega zasnovano na činjenici, odnosno na iskustvu kakvo ovaj parlament i ovaj saziv ima sa predstavnicima izvršne vlasti od njegovog konstituisanja. Svi smo kao narodni poslanici, bez obzira kojoj poslaničkoj grupi pripadamo, svedoci jednog neodgovornog i uglavnom indolentnog odnosa predstavnika izvršne vlasti prema ovom domu. To ne možete da osporite ni vi, gospođo Kolundžija, niti bilo koji drugi poslanik.
Sada ću navesti jedan primer koji će biti dokaz da, ako čak i ugradite ovu odredbu u zakon, ako nema političke volje nećete postići kontrolnu funkciju u onom obimu i onom intenzitetu koju bi ovaj parlament trebalo da ima. Ovde se dešavalo da vodimo rasprave bez predstavnika Vlade, dešavalo se za isti primer da predstavništvo prekida sednice i to je dokaz da nijedan dokument koji se usvoji, čini nam se, većinu ne obavezuje.
Događalo nam se da se u raspravi objedini 15 tačaka koje nemaju gotovo veze jedna sa drugom ili se odnose na zakone iz oblasti ekonomije i zakona iz oblasti finansija, a onda ovde dođe ministar sporta i omladine i predstavlja te zakone. Događalo nam se, svedoci ste i vi i mi, da vam 20 metara odavde sede ministri i piju kafu, ne žele da učestvuju u raspravi sa poslanicima, da brane zakon ili da nam osporavaju amandmane. E, to je suštinski degradiralo i derogiralo kontrolnu funkciju ovog doma.
Ovim amandmanom bila je naša namera i želja da stvorite uslove ne samo kroz zakon, nego i da stvorite uslove da u Poslovniku o radu ugradite obavezu onima koji predstavljaju izvršnu vlast da na neki način polažu račune nama poslanicima u ovom domu. Sve drugo, sve ostalo, suštinski neće unaprediti, neće afirmisati i podići ugled i dostojanstvo ovog doma.
Ovim ću završiti. Znate, ako je jedini razlog zbog kojeg donosite ovaj zakon – to što vas Ustav na to obavezuje, onda bolje da ga niste iznosili pred narodne poslanike. Mogli ste to da rešite kao i neke druge moderne države u Evropi, koje ovaj problem ili ovo pitanje rešavaju isključivo Poslovnikom, ali su ozbiljne države, napredne države, demokratske države. Znači, ukoliko je to bio jedini razlog, zaista niste morali.
Smatramo da ovo možete da prihvatite da naterate predstavnike izvršne vlasti da uvažavaju ovaj dom i da time unapredite ono što bar deklarativno pričate – da hoćete da podignete kontrolnu funkciju ovog tela. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, činjenica da ste odbili sve amandmane koji su podneti na ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2009. godinu, da budemo iskreni, nije nešto što je bilo koga iznenadilo i u SRS, ali uopšte i u opoziciji, u stvari one koji su bili spremni da podnose amandmane.
Mi smo to rekli i u načelnoj raspravi, rebalans je nužda i vi tu ne možete da budete ni kreativni ni pametni, ali onda oni koji pišu ovo što pišu i u ime Vlade obrazlažu kako su odbili amandmane, treba da pokažu bar malo korektnosti. Evo zašto.
Kako je moguće da dođemo u situaciju da radimo rebalans budžeta, da korigujemo planirane prihode, odnosno rashode, naročito kad su u pitanju rashodi i da to govorimo sa aspekta Zakona o budžetskom sistemu u kome se govori o principima efikasnosti, ekonomičnosti, racionalnosti itd? Mi smo ovde predložili ovim amandmanom smanjenje izdataka. Naravno, vi kažete, u odnosu na izvršenje izdataka u proteklom delu godine i potrebe budžetskih korisnika, to je neprihvatljivo. Znači, Vlada očigledno nije dobro projektovala ovaj budžet.
Činjenica je, najveći dokaz i potvrda svih kritika i sumnji SRS-a u odnosu na ekonomsku politiku Vlade zaista dokaz i potvrda za to jeste ovaj rebalans budžeta. Možda ne bi imali prava da kažemo nešto ovako, da je ovo prvi rebalans u toku ove godine, ali ovo je drugi rebalans. Vi ste lošu projekciju budžeta mogli i trebalo je da ispravite prvim rebalansom, a par meseci posle toga radimo drugi i ponovo neke korekcije.
Možemo da razumemo da su došli neki vanredni prihodi. Tada ne samo da ne bismo podnosili amandmane, možda bi, ali ti amandmani bi bili potpuno drugačiji po svojoj suštini i karakteru, kako da se rasporedi taj višak sredstava, ali mi ovde govorimo, pre svega, o smanjenju prihoda, a Vlada bogami nije štedela, nego su rashodi išli onako kako to nije bilo planirano.
Neprijatno je što se pozivate na Zakon o budžetskom sistemu kad nam odbijate amandmane. Nije korektno, u najmanju ruku. Rasprava o ovom rebalansu, rasprava o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu vodi se u potpunoj suprotnosti sa budžetskim kalendarom.
Čak kad kažemo to – budžetski kalendar, nekako pretpostavljam da je to za Vladu sumornije, ali u javnosti reći da je budžetski kalendar deo Zakona o budžetskom sistemu i Vlada nije spremna da poštuje Zakon o budžetskom sistemu i kroz njega budžetski kalendar, ali se poziva na Zakon o budžetskom sistemu kada treba da nam odbija amandmane. Zbog toga ne možemo da prihvatimo ovo, zbog toga ne možemo da prihvatimo nijedan argument koji ste izneli za projekciju budžeta za 2010. godinu.
Mnogo je razloga, a među njima i ovaj rebalans o kome sada govorimo, zbog kojih zaista pada senka i sumnja na sve ono što predstavljate svojom ekonomskom politikom. Kad kažem vašom, ne mislim na vas lično. Vašu opredeljenost, metodologiju i poznavanje svega ovoga čime se bavite niko ne može da ospori, ali vi ste žrtva činjenice da se ovim postupcima ne vodite ekonomskom logikom, naukom, teorijom, nego nuždom koja proizilazi, ponovićemo po stoti put, iz bolesnih političkih ambicija pojedinaca koji krčme državni novac kroz ministarstva. Može DS da pristane da bude žrtva tih ucena, ali ne moramo svi mi da budemo žrtve tih i takvih ucena i nerazumnih zahteva.
Mi smo ovde bili svedoci pre nekoliko dana, govorili smo o jednom sporazumu koji se odnosi na jedno novo zaduživanje Republike Srbije i taj sporazum je u Vladi predstavljala ministar sporta. Znate li kako je taj sporazum sa 30 miliona evra predstavljen? Sporazum je dobar, 30 miliona evra dobijamo od Vlade Republike Italije. S obzirom da smo jedan isti ovakav kredit realizovali u proteklom periodu, grejs period je šest godina, rok otplate ukupno 13, kamata je 1%, novac će se ulagati u mala i srednja preduzeća.
Onda zađete u sporazum i u suštinu, šta piše u onom delu teksta koji ne možete u Skupštini da promenite. Onda naiđete da je svega 40% celokupnog iznosa kredita po tom koncesionom elementu, modelu i da ovi uslovi koje su nam iz Vlade promovisali u Skupštini važe na svega 40% tih sredstava, a da će se ostalo ugovoriti u postupku potpisivanja koji će u ime Srbije potpisati Narodna banka.
Odete korak dalje, pa tamo vidite da je uslov kredita do 70% sredstava koje nam Republika Italija daje treba da se upotrebi u nabavku robe, tehnike i tehnologije upravo iz Republike Italije. Čija vlada neće takav sporazum sa nama da sklopi? Onda dalje piše, kako će se sve odluke donositi, odnosno praćenje programa iz kredita će se pratiti konsenzusom, odnosno odborom koji će to da prati. Ali, bez obzira što je konsenzus, Italijani su dobili većinu u tom odboru. Reviziju određuju oni, na sve oni daju saglasnost.
Ovde se to predstavlja trijumfom i uspesima Vlade. Javnost to mora da čuje. Zato kritikujemo, zato osporavamo ekonomsku politiku koju predstavljate, vodite, koju namećete kao nešto dobro i kao nešto pozitivno. Čini nam se da u ekonomskom smislu u 2010. godini ne možemo ništa da očekujemo bolje, ako ne bude isto, sasvim sigurno, u sferi trošenja javnih sredstava, odnosno javnih finansija, neće doći do bilo kakvih promena u odnosu na 2009. godinu.

Mislim da je bilo smisla da diskutujemo o ovom amandmanu dok je ministar Diana Dragutinović tu zato što je ovo bio amandman tehničke prirode, a Vlada je slična dva amandmana na ovaj član i član 20. drugih mojih kolega, Lidije Dimitrijević i Borisa Aleksića, prihvatila.
Mi smo predložili u ovom članu 18. da se ovo "do kraja februara" zameni sa "28. februara". Ne možemo da kažemo da ni ovo što u obrazloženju piše nije u redu, odnosno da ne stoji. Zaista je tačno da u prestupnoj godini februar ima 29 dana, kako stoji ovde u obrazloženju, ali ono što ste vi iz Vlade napisali da je razlog za neprihvatanje ovog amandman trebalo je da bude uključeno i ugrađeno u ovaj zakon, pa da Vlada nađe načina da prihvati i ovo što smo predložili, odnosno da se do umesto kraja februara napiše 28. februara, odnosno 29. februara u prestupnoj godini.
Ali, to je za Vladu verovatno bilo otežavajuće, s obzirom da Vlada nije u stanju da predloži, niti ova skupština da izglasa, neki zakon koji je konzistentan i koji se ne bi menjao skoro svake godine, nego skoro svakih dva, odnosno tri meseca.
Znači, naša namera ovim amandmanom bila je da se onima koji će biti u situaciji da lakše primenjuju ovaj zakon, naročito u onom segmentu koji se odnosi na kaznene odredbe, ali Vlada je ipak ostala kod nekog svog nedorečenog rešenja i čini mi se da ovo može da proizvede neke probleme, naročito u onom delu i segmentu i ako eventualno zbog ovih kazni i kaznenih odredbi uđu stranke, odnosno država i pravna lica, odnosno privredna društva, u određene sudske postupke i rasprave.
Ono što treba reći za ovaj zakon jeste da on ne odskače od onoga što smo mi do sada imali u Skupštini. Recimo, prvo, u obrazloženju ono što se navodi kao razlog za donošenje ovog zakona stoji opet usaglašavanje sa direktivama EU. Gospođo Dragutinović, morate da priznate činjenicu – ova država mnogo manji problem ima sa usaglašavanjem zakonodavstva sa direktivama, odnosno sa tom pravnom praksom EU, u odnosu na činjenicu da se u ovoj državi ne poštuju ne direktive EU, u ovoj državi se ne poštuju zakoni koje Vlada predlaže, a Skupština Republike Srbije usvaja.
Meni se nekako čini da smo svi u Srbiji umorni od ovih obrazloženje koja kažu da se ovi zakoni usvajaju zbog uslova za snižavanje troškova poslovanja privrednih subjekata u Srbiji, pa onda opet kažete da se povećava transparentnost, pravna sigurnost i opet smanjuju troškovi, kako poslovnih subjekata, tako i države.
Mi to ponavljamo u Srbiji, odnosno vlast to ponavlja u Srbiji već devet godina kao mantre i mi nikako da dođemo u poziciju da u ovoj državi stvari, kada su javne finansije u pitanju, funkcionisanje svih onih koji su na direktan ili indirektan način vezani za javne finansije, budu transparentne.
Pazite ironiju. Država se hvali da će ove izmene i dopune zakona obezbediti uštedu od negde 90 miliona dinara na godišnjem nivou, a u Izveštaju DRI samo je toliko sporno u Ministarstvu zdravlja na uslugama po ugovoru. Znači, mi nemamo problem toliki sa onim što piše na papiru koliki su nam problem maniri i principi onih koji te zakone primenjuju. Taj deo koji se tiče savesti pojedinaca koji troše novac iz budžeta ne možete niti izmeniti niti unaprediti bilo kakvim zakonima.
Naravno, ovde takođe treba reći, hajde čak i da prihvatimo da će se deo te procedure, odnosno onoga na šta se odnosi ovaj zakon, možda ovim i unaprediti, ali suštinski, to što hoćete da postignete ne možete da postignete samo sa ovim, da izolujem ovo što sam rekao malopre kada su u pitanju maniri, navike i model ponašanja i postupanja vaših kolega iz Vlade.
Tu imate problem što i Zakon o DRI morate da menjate, treba da ga unapređujete, treba da se menja Zakon o budžetskom sistemu, koji je zaista nedorečen, o čemu je gospodin Buha malopre govorio. Opet kažem, sve to kada se ukomponuje, sve to kada se dovede u saglasje, opet ostaje ono nešto što je stvar savesti, manira pojedinaca koji treba da se rukovode tim zakonima.
Mi smatramo, SRS smatra, da jednostavno sve ovo što se usvaja zaista neće doprineti svemu onome što želite i što pišete u obrazloženjima, ne zato što možda nije do kraja dobro ili je potpuno loše, pre svega zato što će pojedinci koji rukovode ovom državom već devet godina i ove zakone da obesmisle i svaku drugu odluku da obesmisle, da dovedu u pitanje, a Srbija će u agoniji i dalje da kaska, da ide na sve strane kao guska u magli.
I svake godine ćemo da slušamo – mi konačno činimo prvi korak, mi dobijamo istorijski izveštaj Revizorske agencije itd. Dok neko drugi ne preuzme sve ovo u svoje ruke i dok država i javni interes ne budu u rukama onih koji zaista hoće javnim interesom da se bave, Srbija neće moći da dočeka, kako ste rekli malopre, ono normalno vreme.
Moje pitanje za vas – do kada ćemo živeti u vremenu koje nije normalno? Ne mogu svetska kriza, grip itd. da budu izgovori i opravdanje za nedaće u kojima se nalazimo. Odgovornost je pre svega na onima koji vode i sprovode politiku Republike Srbije, a čini nam se da kada se dođe do problema, ti nisu spremni da one koji su krivi pozivaju na odgovornost. U takvoj državi nema sreće, u takvoj državi nema oporavka i nema perspektive.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je isključivo tehničke prirode. Čini nam se da ste potpuno bespotrebno ovu reč „samostalno“ stavili u tačku 5. člana 2. stava 2. i zato smo predložili njeno brisanje. Mislimo da povodom ovoga što ste napisali u obrazloženju svojim amandmanom zaista nismo nijednog trenutka osporili ovo što piše ovde. Nismo doveli u pitanje izvršavanje obaveze ili, da kažem, kompleksnih poslova koje ima agencija, niti smo svojim amandmanom hteli da dovedemo samostalnost agencije u pitanje.
S obzirom da je amandman tehničke prirode, jedno prosto pitanje. Rukovodeći se ovim što ste napisali u obrazloženju i ovim što ovde stoji, vi ste i u tački 1. mogli da kažete: samostalno vodi zakonom i drugim propisima utvrđene evidencije i druge elektronske baze podataka. Ovo je čisto tehničkog karaktera. Mislimo da je ovo „samostalno“ višak. Bespotrebno ste ovu tačku time opteretili.
Samostalnost u radu agencije ovim amandmanom zaista nismo želeli da dovedemo u pitanje i mislim da ste ovo mogli da prihvatite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moja koleginica Marina Raguš je htela da se u tački 13) ovog člana 11. stava 2. dodaju reči "ostvaruju međunarodnu saradnju u oblasti NUS".
Tačka 13) ovog člana kaže da se obrazuju nacionalni i regionalni trening centri za zaštitu i spasavanje u Republici Srbiji i dodajemo – da se ostvaruje međunarodna saradnja u oblasti uklanjanja NUS.
U obrazloženju koje ste dali, zbog čega ne prihvatate amandman, stoji da u tački 17. predviđate da se ostvaruje međunarodna saradnja. Međutim, šta je bila naša namera? Naša namera je bila da na neki način obavežemo Vladu da uspostavlja međunarodnu saradnju u otklanjanju neeksplodiranih ubojnih sredstava.
Ovih poslednjih dana naša Vlada i naša administracija se hvale diplomatskom inicijativom i uspesima od belog šengena do podnošenja kandidature i naša namera je bila upravo da ih obavežemo, one koji čine tu Vladu, da kroz međunarodnu saradnju nateraju upravo onaj deo međunarodne zajednice, koji je u najvećoj meri posejao po Srbi ta neeksplodirana ubojna sredstva, da kroz različite programe i projekte odvoje i u svojim budžetima predvide novac da to daju Republici Srbiji, kako bi Republika Srbija na adekvatan način otklanjala ova neeksplodirana sredstva.
Namera nam je bila potpuno pozitivna, da naterate vaše prijatelje sa čijom saradnjom i inicijativom se hvalite da vam daju novac, da sklonimo neeksplodirana ubojna sredstva koja su, ponavljam, kroz vreme i decenije unazad oni ponajviše posejali po Srbiji.

Iskreno, očekivali smo da Vlada prihvati ovaj amandman, s obzirom da je, moramo priznati, ovo jedan od zakona koji je u skupštinsku proceduru ušao u poslednjih godinu dana i u kome je taj princip neobaveznosti gotovo u celosti izbegnut.
Ovo je, mislim, jedini član u kome se predvidelo ono čuveno – može da, treba da nastoji itd, a iskustva nam govore da se vrlo često u nacrtima, odnosno u predlozima to pojavljuje, jer s obzirom da Vlada ovde predviđa načelo odgovornosti i solidarnosti, mislim da je bilo izlišno da se stavlja i u članu 19. da visokoškolske ustanove i druge organizacije mogu da obaveštavaju itd, da ne čitam.
Ovo je dobro. Prihvatanjem ovog predloga SRS unapređen je svakako i ovaj član i zakon u celosti.