Zahvaljujem se gospodine Marinkoviću.

Gospodin Mirčić kaže da niko nije procesuiran. Čudi me, gospodine Mirčiću da ne znate da je procesuran Borislav Novaković, zbog malverzacija sa gradskim građevinskim zemljištem i sa nekretninama u Novom Sadu. Dakle, izrečena je pravosnažna presuda.

Što se tiče Božidara Đelića, Mlađana Dinkića i svih ostalih koje ste naveli, koji su upropoštavali državu Srbiju od 2000. do 2012. godine, njih je Aleksandar Vučić pobedio na izborima, on je srušio taj režim, ne vi.

Dakle, Aleksandar Vučić je sprečio da Srbijom i dalje upravljaju ljudi poput Božidara Đelića, svih onih drugih koji su došli na vlast 5. oktobra 2000. godine. To je njegov uspeh.

Aleksandar Vučić je izgurao Mlađana Dinkića iz Vlade Republike Srbije, ne bilo ko drugi i SNS je na to ponosna. Slažem se sa onim što vi i vaše kolege, na kraju krajeva i mi poslanici SNS vrlo često ističemo, policija uradi svoj deo posla, tužilaštvo uradi svoj deo posla, ali zapne u sudu. To je problem.

To je problem, zato što postoje sudije kao što je sudija Majić koji otvoreno opstruiše državu Srbiju, misleći da imaju moćne sponzore i zaštitnike, koji im omogućuju da rade sve ono što hoće. To je dan od razloga.

Drugi razlog je po meni taj što se nezavisnost sudova pogrešno tumači i pogrešno shvata. Sudija je nezavisan samo kada je u pitanju postupanje u konkretnom predmetu, u smislu da niko na njega ne može da vrši pritisak, da donese ovakvu ili onakvu presudu, ali sudija ne može da bude nezavistan od Ustava, zakona.

Sudija ne može da bude nezavisan, na kraju krajeva, formalno pravno može, ali suštinski ne bi trebalo, ni od sudske prakse koja postoji u Republici Srbiji, jer nas ta različita postupanja u suštinski, istovetnim predmetima jako mnogo sprečavaju da dostignemo željeni nivo pravde u našem društvu, tako da tu ima mnogo problema, što se tiče pravosuđa.

Ministarka pravde je toga svesna, i mi smo toga svesni kao i vi.

Što se tiče političkog dela vašeg izlaganja, SNS je ta koja je sprečila da oni koji su pljačkali državu Srbiju do 2012. godine, to i dalje čine i to je istorijski uspeh SNS i Aleksandra Vučića.

Gospodin Mirčić je malo bio anahron jednim delom u svojoj diskusiji, zato što je spominjao društvenu svojinu. Društvena svojina kao pravna i kao ekonomska kategorija kod nas ne postoji već dugi niz godina, ali nije to toliko važno.

Ono što je gospodine Mirčiću važno da se naglasi, Aleksandar Vučić nije taj koji izriče pravnosnažne presude. Vi ste bili svedoci kao što su bili i svedoci svi građani Srbije koliko je ljudi za koje je postojala osnovana sumnja da su izvršili različita krivična dela iz oblasti organizovanog kriminala, uhapšeno, policija dostavila dokaze tužilaštvu, tužilaštvo pokrenulo istragu i na kraju je sud te ljude, u jednom dobrom broju slučajeva oslobodio. Ali, da sada ne bi ispalo da se ja sada mešam u rad sudova i da vršim pritisak na sudije.

Moraju građani Srbije da razumeju da je zadatak policije da pribavlja dokaze, a na sudu je da ceni te dokaze, da ih uzima u obzir ili da zauzme drugo stanovište pa da kaže da oni nisu relevantni. Ali ne može Aleksandar Vučić da bude kriv zato što je po vama ovaj ili onaj kriminalac na slobodi. Prosto ne može. Aleksandar Vučić nije sudija, kao što ni vi ni ja nismo sudije. Izvršna vlast ne sudi. Izvršna vlast, odnosno jedan deo izvršne vlasti, a to je policija, pre svega pribavlja dokaze. Tužilaštvo goni učinioce krivičnih dela, a sud je taj koji na kraju krajeva daje svoju konačnu reč i izriče pravnosnažnu presudu.

Ja mislim, pošto ste spomenuli Tomislava Nikolića, gospodine Mirčiću, da vas u stvari suštinski boli jedna druga stvar, što je Tomislav Nikolić a ne vi ispunio zavet Vojislava Šešelja kada je odlazio u Hag 2003. godine, kada je rekao – ja idem tamo da pobedim Haški tribunal, a vama ostavljam u zadatak da srušite dosovski režim. I eto igrom istorijskih prilika upravo je čovek koga vi očima ne možete da vidite ispunio zavet predsednika vašeg stranke, kao što ste i sami rekli, eto on je srušio taj omraženi dosovski režim, a ne vi.

Moram da kažem da ova argumentacija koja se tiče pobede Tomislava Nikolića, odnosno dovođenja u sumnju pobede Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima 2012. godine, koju smo maločas čuli, mene u mnogome podseća na argumentaciju koju vrlo često iznosi Boško Obradović, Bojan Pajtić itd.

Manje, više svi se oni služe tom istom argumentacijom da je pobeda Tomislava Nikolića pod znakom zato što su mu neki zvaničnici EU greškom čestitali pobedu u 17,00 časova, a izbori su okončani, odnosno glasanje je završeno u 20,00 časova. Ono što je činjenica, to je da je Tomislav Nikolić na tim izborima pobedio, sviđalo se to nekome ili ne.

I ono što je takođe činjenica, opet se sviđalo to nekome ili ne, Aleksandar Vučić je prvi političar u Srbiji koji je imao hrabrosti da se zajedno sa svojim saradnicima iz MUP, iz Ministarstva pravde, iz BIA i drugih nadležnih organa i službi uhvati u koštac i u borbu sa ljudima kao što su Kosmajac, kao što je Mišković koji su do 2012. godine bili apsolutno neprikosnovene ličnosti. Ne da neko nije mogao da pokrene postupak protiv njih, nego niste smeli ime da im spomenete.

Mišković je sastavljao Vlade kako je on hteo, pisali su se zakoni kako je on hteo, ministri u Vladi su bili ljudi koje je on direktno postavljao ili kasnije smenjivao.

Svega toga sada nema. Srbija je slobodna država, Srbija je država koja vodi borbu protiv kriminala i korupcije.

Ja ponovo ističem, slažem se sa vama, voleo bih da ima više pravnosnažno rešenih slučajeva iz oblasti korupcije i iz oblasti organizovanog kriminala ali moramo malo pustiti da i vreme odradi svoje. Na pragu smo krupnih reformi. Kada je u pitanju naše pravosuđe, ja se nadam da će i te reforme dati svoga efekta kada je u pitanju procesuiranje onih slučajeva koji dolaze iz oblasti organizovanog kriminala i korupcije.

Što se tiče pobede nad DOS-ovskim režimom, možemo mi sada da pričamo šta hoćemo. Ono što je činjenica da nije bilo promena 2012. godine, pitanje je da li bi Srbija danas, uopšte postojala kao država, jer je situacija, ekonomska, finansijska, politička bila takva da je, praktično, Srbija kao država bila na rubu propasti i da nije bilo tog istog Aleksandra Vučića i njegovih hrabrih reformi koje su započele krajem 2013. i početkom 2014. godine, nikada Srbija ne bi bila ovako ekonomski uspešna kao što je danas, nikada ne bismo imali ovoliko investicija, ovoliko novih radnih mesta, nikada ne bismo imali nove tunele, nove mostove, nove autoputeve kao što je ovaj kroz Grdeličku klisuru.

Ništa od svega toga ne bi bilo, bili bismo jedna mala Balkanska mračna državica u kojoj tajkuni caruju, u kojoj se jedino oni pitaju, ne bi bilo ništa od ovoga čega smo danas svedoci, da smo jedna od ekonomski najnaprednijih država i to je veliki uspeh i Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije. Bilo bi dobro i ja se slažem sa vama u tome i svi se slažemo da je ekonomski napredak Srbije bude praćen i napretkom kada je u pitanju borba protiv kriminala ili korupcije, ali tu je presudna uloga sudova. Ja se nadam da će sudije imati dovoljno društvene svesti i odgovornosti da shvate i da razumeju da su krivična dela iz oblasti organizovanog kriminala, iz oblasti korupcije rak rana srpskog društva i da nam one bukvalno jedu ta krivična dela koja nisu procesuirana, jedu deo rezultata koji postižemo na ekonomskom planu.

Dakle, Srpska napredna stranka želi borbu na dva koloseka. Jedan je borba za ekonomski preobražaj Srbije, to nam je pošlo za rukom, a drugi kolosek je bespoštedna borba protiv kriminala i korupcije i tu ukazujemo na značaj pravosudnog sistema u Republici Srbiji i tu ukazujemo na značaj svakog pojedinačnog sudije koji postupa u predmetima korupcije i u predmetima organizovanog kriminala.

Uprkos toj izbornoj krađi koja se desila te 2012. godine, uprkos tim džakovima o kojima ste govorili, Tomislav Nikolić je opet pobedio. Zamislite koliko bi njegova pobeda bila još ubedljivija da nije bilo izborne krađe koju je organizovao Boris Tadić? To je jedna stvar.

Druga stvar, vi sad kažete ovde i nama prebacujete - a gde je krivična prijava protiv Dinkića, a gde je krivična prijava protiv Đelića, protiv ovog ili onog. Pa, što je niste podneli? Ko vas sprečava da podnesete krivičnu prijavu? Krivična prijava nije optužnica, pošto mi se neki smeju, pošto izgleda da ne prave razliku između krivične prijave i optužnice. Ko vas sprečava? Ako imate dokaze, presavite tabak, što bi rekao naš narod, pa podnesite krivičnu prijavu protiv bilo koga za koga sumnjate da je izvršio bilo koje krivično delo.

Ali, mislim da nema potrebe da se ovde i vi i ja ubeđujemo oko stvari oko kojih se slažemo. Nije problem u izvršnoj vlasti. Nije problem u radu Ministarstva unutrašnjih poslova. Nije problem u radu Bezbednosno-iinformativne agencije. Oni ljudi urade sve što je do njih da pribave relevantne dokaze da bi oni za koje postoji osnovana sumnja bili privedeni pravdi. Postoji problem u jednom delu, da ne ispadne sada da je celo pravosuđe neefikasno i loše, ali postoji problem u jednom delu našeg pravosuđa koje izgleda svesno opstruiše nameru izvršne vlasti da se ova država obračuna sa kriminalom i korupcijom. I to je problem.

(Petar Jojić: Razrešenje.)

Slažem se, razrešenje. Ali, i to je postupak koji traje.

Dakle, ima mnogo problema u našoj državi. Ali, sa druge strane, vi idete u jednu krajnost pa kažete - ništa nije urađeno. Mnogo toga je urađeno. Mnogo toga je urađeno i na političkom i na ekonomskom i na pravnom i na pravosudnom i na svakom drugom planu. Srbija 2019. godine jednostavno ne može da se poredi ni po jednom parametru sa Srbijom iz 2012. godine. To su u suštinskom smislu dve različite države.

Država u kojoj je predsednik Republike Aleksandar Vučić, suštinski, u političkom smislu, u ekonomskom smislu, u finansijskom smislu, nema nikakve veze sa državom u kojoj je predsednik Republike bio Boris Tadić. Boris Tadić nam je ostavio razvaline, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ostaviće budućim generacijama nove investicije, nova radna mesta, nove fabrike, nove auto-puteve, nove mostove, nove tunele. Ostaviće, što je jako važno, nikad bolje, nikad čvršće odnose, i političke i ekonomske i vojne, i sa Ruskom Federacijom, i sa Kinom i sa drugim našim prijateljima u svetu.

Ostaće upamćeno u istoriji da je za vreme mandata Aleksandra Vučića započet jedan obrnut proces kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Za vreme Borisa Tadića države su se utrkivale koja će pre da prizna Kosovo i Metohiju. Sad mnoge države povlače priznanje Kosova i Metohije. To govori o tome da je Srbija postala jaka država, da je Srbija stekla ugled u međunarodnoj zajednici, da smo postali kredibilan partner.

Nemamo mi iluzija da su nam prijatelji svuda u svetu. Ali, pokušavamo da od onih koji su nam iskreni prijatelji učinimo da budu još iskreniji, a oni koji su nam do juče bili manje ili više otvoreni neprijatelji, da nam makar više ne budu neprijatelji i da budemo partneri sa kojima ćemo moći na razuman način da sarađujemo.

To je jedna odgovorna politika. To je jedna racionalna politika. To je jedina moguća politika u ovom teškom vremenu u kome se Srbija i srpski narod nalaze.

Pa, zar vam ništa ne govori činjenica da nema većeg događaja od političkog, od ekonomskog ili nekog drugog značaja koji se dešava u Republici Srbiji, a da, zajedno sa Aleksandrom Vučićem, toj manifestaciji ne prisustvuje i Milorad Dodik, i Milorad Pupovac i politički prvaci Srba iz Crne Gore.

(Vjerica Radeta: Skot.)

Dobro, vi kažete Skot. Da li mi možemo da pobedimo Ameriku? Ne možemo. Znači, ne možemo da pobedimo Ameriku.

Vi se sada smejete. Ne možemo da pobedimo Ameriku. Hajde od onih koje ne možemo da pobedimo, a koji su nam bili neprijatelji i koji su nas bombardovali, da makar pokušamo da napravimo neke partnere.

Vi se sada smejete i ja razumem vašu poziciju. Vi ste opoziciona stranka, ne snosite odgovornost ni za šta, možete da se smejete, možete da se smejete, možete da dobacujete, ali stavite se u ulogu predsednika Republike. Stavite se. Pobedite na izborima, pa ćete vrlo rado da sednete tamo gde on sedi.

Znači, stavite se u ulogu predsednika Republike, pa ćete videti koliko je težak njegov posao. Svakoga dana se suočavate sa bezbrojnim pritiscima, sa velikim teretom i svakoga dana morate da donosite teške odluke. I narod Srbije dobro razume koliko je delikatna i koliko je teška pozicija Aleksandra Vučića, ali istovremeno, narod je dobro razumeo sve poteze koje je povukao. Mnogi su sumnjali i u fiskalnu reformu, mnogi su sumnjali kada je rekao da ćemo da obnovimo i da osnažimo našu vojsku. Mnogi su sumnjali kada je rekao da ćemo da ojačamo naše veze sa Republikom Srpskom. Evo, sad smo svi, i vi iz opozicije i mi i iz vlasti, živi svedoci da je sve to istina.

Dakle, upornost, marljivost, rad, trud, hrabrost, to se isplati, ali je to težak put. Junaci i veliki ljudi uvek izaberu teži put. Oni drugi izaberu lakši.

Evo, sad od svih tih silnih Dinkića, Đelića i ostalih lopuža, vi ste rekli da ste podneli krivičnu prijavu protiv Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića zbog briselskih sporazuma.

(Vjerica Radeta: Ne, Borisa Tadića, Vuka Jeremića…)

Ja sam vas pažljivo slušao, nisam vam dobacivao, pa se nadam da ćete i vi saslušati mene.

Dakle, vi ste od svih tih lopova i bitangi nabrojali Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića u vezi briselskih sporazuma, pri tome, nećete da kažete da se najveći deo Briselskog sporazuma odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština, koju Priština opstruira, uz verovatno jedan deo podrške Međunarodne zajednice.

Ovo što pričate o tzv. lažnim investicijama, o tih famoznih 10.000 evra, to isto priča Boško Obradović, to isto pričaju ovi iz DS, to isto pričaju i ljudi iz partije Vuka Jeremića. Vi jednostavno obmanjujete građane. Građani treba da znaju da u Republici Srbiji postoji Zakon o državnoj pomoći i Zakon o državnoj pomoći, koji može svako da pročita, nije nikakva tajna, ne pravi nikakvu razliku između investitora koji dolazi iz Nemačke i investitora iz Mladenovca, Sokobanje ili Subotice.

Dakle, svako je investitor i svako je pod istim uslovima u mogućnosti da dobije, ono što narod kaže, subvencije, a zakon kaže državnu pomoć. I u tom smislu, pravni sistem Republike Srbije niti koga favorizuje, niti bilo koga oštećuje.

Takođe, niste u pravu kada iznosite takođe nešto što je neistina kojom se služi ovaj drugi deo opozicije koji trenutno nije u sali, koji navodno bojkotuje Skupštinu, kada kažete da investitori odlaze iz Srbije. Navedite mi jednog investitora koji je otišao iz Srbije u poslednjih nekoliko godina. Nema nijednog. Investitori dolaze u Srbiju. Svakog dana otvaramo neke nove fabrike.

Ta priča o tome da ljudi u pojedinim fabrikama rade za 200 evra, da nose pelene, pa to je priča DS, to je priča Kene, to je priča Aleksandre Jerkov, to je priča ovih koji nemaju o čemu drugom da pričaju, pa onda izmišljaju. To je priča Balše Božovića. Kad su Kinezi otvorili fabriku „Meita“ u Obrenovcu, on je ovde pričao kako mi uvodimo robovlasnički sistem u Srbiji. Pazite, dolazi jedna od najvećih svetskih kompanija i odabere Obrenovac, dakle, jednu gradsku opštinu u Beogradu, da investira, i pojavi se čovek koji je u to vreme bio predsednik gradskog odbora DS Balša Božović i kaže – vi dovodite kineske robovlasnike da izrabljuju radnu snagu ovde u Obrenovcu, ljudi nose pelene itd.

Tu priču o pelenama pokrenula je Aleksandra Jerkov. Ja vas molim, vi ste ozbiljan poslanik, dugo godina ste u Narodnoj skupštini, nemojte da se hvatate za te neistine i za te izmišljotine. Ne postoji nijedna fabrika u Srbiji u kojoj radnici nose pelene, u kojoj se ne poštuje Zakon o radu i u kojoj se ne poštuju drugi pozitivni propisi Republike Srbije.

Nisam čuo nijednog radnika u Srbiji koji je zaposlen u bilo kojoj od tih kompanija koji se žalio na uslove rada, ni na platu, ni na uslove rada, niti na bilo koji drugi problem koji, eventualno, ima.

Naravno, možete vi sa strane sve to da posmatrate i da to kritikujete ovaj ili onaj detalj, ali suštinski mi smo izvršili ono, i građani Srbije to razumeju, ono što se zove, nismo završili taj proces do kraja, ali smo ga u velikoj meri započeli, i skoro, da smo na putu da ga okončamo, reindustrijalizacija Srbije. Sve ono što je bilo upropašteno u ratovima tokom devedesetih, sve ono što je bilo upropašćeno za vreme sankcija, sve ono što je bilo upropašćeno za vreme dosovskog režima, Aleksandar Vučić i Vlada Srbije uspeli su da vrate u život. Mi više nismo samo ruralna poljoprivredna zemlja. Mi smo zemlja sa jakom industrijom u oblasti proizvodnje automobila, komponenti za automobile, traktore, priključne mašine itd.

Za vreme Borisa Tadića, za vreme njegove vlasti, znate i sami šta je bila investicija - kad Miroslav Mišković proda „Delta holding“ „Delezeu“. To je DS beležila kao investiciju u budžet Republike Srbije. Mi danas kao investiciju beležimo otvaranje fabrike, svake nove fabrike od Subotice do Vranja, i kao što vidite ne pravimo nikakvu razliku. Mi ne pričamo o decentralizaciji, kao što su oni pričali. Za nas je svaki deo Republike Srbije podjednako važan i Preševo, i Bujanovac, i Vranje, i Beograd i Novi Sad. Nema dela Srbije u koji nismo uložili. Nema skoro opštine u Srbiji u kojoj nešto nismo napravili, negde put, negde novi vodovod, negde novu kanalizacionu mrežu, novu fabriku, nove železničke pruge.

Mi radimo ono što stotinama godina u Srbiji nije rađeno. Mi nastavljamo posao Kranja Milana Obrenovića, nastavljamo posao Nikole Pašića, nastavljamo posao Lazara Pačua. Oni su počeli sa modernizacijom Srbije. Nastavljamo poslao Milana Stojadinovića da imamo jak dinar. Kad je dinar bio jači u proteklih nekoliko decenija.? Kad je inflacija bila niža? Iz udžbenika Milana Stojadinovića, iz udžbenika Lazara Pačua se vodi fiskalna i monetarna politika u Srbiji, a vi kažite da to nije tako. Ja sada ne spominjem namerno ni Svetsku banku, ni MMF, jer znam da ćete vi odmah da skočite i kažete da oni nisu relevantni, ali znam da ste čitali Milana Stojadinovića i kažite mi, koju meru koju je on svojevremeno preduzimao nije preduzeo Aleksandar Vučić da bi ojačao državu Srbiju? Evo, kažite mi koju? Ne postoji nijedna jedina mera.

Sve mere koje je poznavala finansijska nauka njegovog doba, Milana Stojadinovića, koji je doktorirao u Minhenu, primenili smo upravo mi, ne zato što smo jako pametni, nego zato što smo imali dovoljno hrabrosti da primenimo teške mere. Zato što je i Milan Stojadinović znao ono što zna Aleksandar Vučić, teške mere bole momentalno, ali dugoročno daju dobre rezultate.

Boris Tadić, Aleksandra Jerkov, i svi oni kojih sada nema, nikada nisu imali hrabrosti da preduzimaju bolne mere, jer su znali, bolna mera boli, mogu da izgubim izbore. Aleksandar Vučić nikad nije bio pred tom dilemom - neću da preduzimam teške mere da ne bi izgubio izbore. Sto puta je rekao - i ako treba izgubiću izbore, ali hoću Srbiju da izvučem iz živog blata u kome se ona nalazi. E, to je veličina predsednika Republike.

Vi pitate – u čemu se razlikujemo? Narod Srbije je rekao u čemu se razlikujemo. Narod Srbije je i na izborima 2012. i 2014. i 2016. i 2017. godine povukao jasnu razliku između Aleksandra Vučića i SNS na jedno strani i svih onih koji su bili na vlasti do 2012. godine na drugo strani.

Boris Tadić je obećavao da će autoput kroz Grdeličku klisuru završen do 2009. godine. Ko ga je završio? Aleksandar Vučić. Pričali su o Beogradu na vodi. Ko je započeo taj projekat, suštinski – ko ga je započeo? Niču nove kule iz meseca u mesec. Aleksandar Vučić. Oni su pričali, a mi radimo i narod Srbije je dobro razumeo razliku između priče i rada.

Što se tiče te krivične prijave, koju ste podneli, između ostalog i protiv Aleksandra Vučića zbog briselskih sporazuma, nije tačno da nije postojala nijedna sudska instanca na kojoj se o tome nije raspravljalo. Ja sam kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo bio na sednici Ustavnog suda Republike Srbije na kojoj se ocenjivala ustavnost briselskih sporazuma.

(Vjerica Radeta dobacuje.)

Pa ima veze, zato što ste rekli – vi se podneli krivičnu prijavu, a nijedna instanca nije reagovala. Reagovao je Ustavni sud koji je rekao …

(Vjerica Radeta dobacuje.)

… tako je, koji je dao za pravo Aleksandru Vučiću jer su njegovi neprijatelji rekli da je zaključio međunarodni sporazum sa lažnom državom KiM, a Ustavni sud je rekao da to nije međunarodni sporazum, da ne podleže ratifikaciji u Narodnoj skupštini nego da je to sporazum političke prirode. To je bila velika pobeda Aleksandra Vučića i SNS jer mi nismo potpisali Briselski sporazum sa predstavnicima neke nezavisne države. Mi smo potpisali sporazum, kad kažem – mi, konkretno Ivica Dačić 2013. godine kao predsednik Vlade Republike Srbije, sa predstavnicima privremenih institucija samouprave u Prištini i tako ih je tretirao i Ustavni sud.

Ustavni sud apropo vaše krivične prijave nije tretirao ni Hašima Tačija, ni Haradinaja, ni Ljimaja, niti bilo koga drugog kao predstavnike nezavisne države, nego kao predstavnike privremenih institucija samouprave u Prištini i u tom smislu je država Srbija i Vlada Srbije izvojevala jednu veliku političku pobedu jer su se utrkivali u napadima na Aleksandra Vučića oni koji su ga optuživali da je najveći mogući izdajnik, pojedini bacali kletve na njega, držali živom čoveku opelo itd, pri tom ne mislim na vas, mislim na neke druge.

Ne zaboravite da je narod na KiM juče rekao sve što treba da se kaže o politici Aleksandra Vučića kada je u pitanju KiM i možemo i vi i ja da se prepiremo do sutra, Srbi u Kosovskoj Mitrovici, u Zubinom Potoku, u Leposaviću, u Zvečanu su rekli kome veruju i koga podržavaju. Podržavaju Aleksandra Vučića, podržavaju SNS i to su dokazali ubedljivom pobedom Srpske liste.

Može da pukne, završavam, i Boris Tadić i Boško Obradović i Sanda Rašković Ivić i Vuk Jeremić i svi drugi veliki Srbi iz kruga dvojke, Srbi na KiM jedino kome veruju – veruju Aleksandru Vučiću.

Maločas ste rekli da niste opterećeni Tomislavom Nikolićem, evo vidim sada da jeste, ali nema veze.

U vreme Milana Stojadinovića, gospodine Mirčiću, nije postojao evro. Dakle, svaka država u Evropi je imala svoju nacionalnu valutu, tako da ne možete da poredite menjanje dinara za nacionalne valute u vreme Milana Stojadinovića sa današnjom situacijom kada postoji evro kao zajednička valuta na nivou EU.

Niste u pravu kada je u pitanju Mišković. Miroslav Mišković je prvostepeno osuđen, a i prvostepeno i drugostečeno je osuđen njegov sin Marko i osuđen je Milo Đurašković. To je puna istina o tom slučaju. Tako da, nemojte da tvrdite da nisu procesuirani. Procesuirani, a možete da budete zadovoljni ili nezadovoljni presudom ili kaznom koja je izrečena.

Što se tiče onoga što ste govorili vezano za Milana Stojadinovića, a to je spomenuo Vladimir Marinković kao potpredsednik Narodne skupštine, Milan Stojadinović svoje reforme nije počeo 1935. godine kao predsednik Vlade, nego kao ministar finansija u Vladi Nikole Pašića 1923. godine. Srpski dinar je tada postao jak, ali nisu bitne godine, bitna je suština. Dinar danas vredi više nego što je ikada vredeo u modernoj ekonomskoj istoriji Srbije. To je uspeh ove Vlade, to je uspeh NBS. Sve ono što smo uradili kada je u pitanju privlačenje investicija, otvaranje novih radnih mesta, kada su u pitanju krupni infrastrukturni projekti, ne bi moglo da se uradi da nismo imali jaku fiskalnu podlogu.

Do pre nekoliko godina, kada biste rekli nekome da Srbija može da se takmiči sa Hrvatskom, da ne idemo dalje u neke mnogo razvijenije zemlje EU, kada je u pitanju dužina auto-puteva po kilometru, ljudi bi vam se smejali. Mi smo danas sustigli Hrvatsku, bez bilo kakvih afera, bez bilo kakvih Sanadera, bez bilo kakvih FIMI medija, bez bilo čega od onoga što je pratilo izgradnju auto-puteva u Hrvatskoj, bez bilo kakve auto-strade dalmatina itd. znate vrlo dobro o čemu govorim. Čisto, pošteno, u skladu sa zakonom i mogli ste da vidite i juče, odnosno prekjuče kada je otvorena nova deonica puta kroz grdeličku klisuru, koliko je ono bio zamašan građevinski projekat.

Svi su pričali o tome, još od vremena Draže Markovića, pa na ovamo, o tome da će taj put biti napravljen. Ko ga je napravio i ko ga je završio? Aleksandar Vučić. Obećao narodu, ispunio svoje obećanje. Tako radi Aleksandar Vučić, tako radi SNS.

Zahvaljujem se, gospodine Marinkoviću.

Evo još jedan dokaz licemerja i beščašća, ovoga puta stranke Vuka Jeremića. Gospođo Kuburović, verovatno znate da je u ime Advokatske komore Beograda saopštenje potpisao Vladimir Gajić, koji je inače predsednik pravnog saveta tzv. Narodne stranke Vuka Jeremića, u kome kaže da se Advokatska komora Beograda protivi predloženim izmenama Krivičnog zakonika Republike Srbije zato što navodno taj predlog zakona nije u skladu sa važećim Ustavom Srbije, Evropske konvencije o ljudskim pravima i Konvencije protiv mučenja.

Pazite ovo, pazite apsurda, pazite nonsensa nekoga ko je advokat i nekoga ko je predsednik Advokatske komore Beograd, mi uvodimo kaznu doživotnog zatvora za mučitelje, a on kaže – to što uvodite kaznu za mučitelje, to nije u skladu sa Konvencijom protiv mučenja i drugih surovih ili ponižavajućih kazni, kao i pravila da je državna osveta zabranjena u svim okolnostima. Zašto ovo hoću da kažem? Vuk Jeremić, Sanda Rašković Ivić, DS udružena ili ne udružena, nije više ni bitno, nemaju hrabrosti da kažu da dok Tijanin zakon nije ušao u skupštinsku proceduru, da su bili za njegovo usvajanje. Sada kada je zakon u proceduri i kada će sutra biti izglasan, oni svi redom ustaju protiv Tijaninog zakona.

Sad više nije bitna ni Tijana Jurić pokojna, ni Igor Jurić, sad više ništa nije bitno, sad su bitni oni i sad je navodno bitna njihova borba za ljudska prava i slobode. Ali, pazite, nemaju hrabrosti da to otvoreno kažu - ne smemo, ne da nam Dragan Đilas da dođemo u Narodnu skupštinu, nego se kriju iza Advokatske komore Beograda, zloupotrebljavaju Advokatsku komoru i onda Vladimir Gajić, kao navodno nezavisni advokat, a u suštini političar, predsednik pravnog saveta stranke Vuka Jeremića, kaže da je on protiv Tijaninog zakona zato što je on suprotan, kaže, Konvenciji koja zabranjuje mučenje.

Inače, najnovija vest je ovaj narodni heroj, kako se ono beše zove, Radoslav Milojičić, partizansko ime Kena. Hvalio se na sav glas, on će da dođe u Narodnu skupštinu zbog njegove dece, zbog tuđe dece, itd. Evo, danas izjava, pazite koliki je strah od Dragana Đilasa, oni pričaju o nekoj diktaturi u Srbiji, a zaveli su diktaturu u sopstvenim redovima, kaže neće doći sutra na sednicu da glasa, a probio nam je mozak iz dana u dan, te preko „tvitera“, te preko „N1“, te preko ove ili one televizije, evo on dolazi u Skupštinu da glasa za Tijanin zakon. Pa, kako ih nije sramota? Time samo pokazuju da njih nije briga ni za pokojnu Tijanu Jurić, ni za onu malu bebu koja je poginula u ono helikopteru i tu su pokušali da uberu politički poen. Gde god se desi neka tragedija u Srbiji, gde god neko ne daj Bože pogine, nastrada, ko je kriv? Kriv je Aleksandar Vučić. Zašto je kriv? Pa, eto zato, mi ga mrzimo. Kriv je zato što nema Tijaninog zakona. Evo vam Tijanin zakon, onako kao što ste ga vi napisali, skoro u slovo, došao u skupštinsku proceduru i mi ćemo sutra za njega da glasamo. Gde su ovi veliki zagovornici ljudskih prava i sloboda, koji kažu da su za prava dece? Gde je ovaj Boško Obradović koji kaže da je za porodicu i porodične vrednosti? Nema ih nigde. Zašto? Zato što profitiraju na ljudskoj tragediji, zato što profitiraju na nečijoj smrti. Takvih poslanika nikad nije bilo u Narodnoj skupštini. Mi smo mogli i da se prepucavamo i da se svađamo, ali nikome nije palo na pamet da profitira na smrti deteta ili na smrti bebe. Sram ih bilo!

Zahvaljujem se, gospodine Marinkoviću.

Poslanik DS narodu poznat kao Kena sada je izmislio opravdanje zašto neće da dođe sutra na sednicu Narodne skupštine i da glasa za Tijanin zakon. Kaže - zato što je pretučen odbornik DS na sednici Skupštine opštine u Knjaževcu Dalibor Stanojević. To je notorna laž. Dalibor Stanojević je mrtav pijan napao odbornika SNS ispred jednog ugostiteljskog objekta u Knjaževcu i naneo mu lake telesne povrede. Dakle, uopšte se nije radilo ni o kakvoj sednici Skupštine opštine i nije niko napao, pogotovo predsednik opštine Knjaževac nije napao Stanojevića, nego je Stanojević napao odbornika SNS.

Ali šta ćemo sa onim drugim delom onoga što je rekao gospodin Milojičić - da će on glasati za Tijanin zakon zbog svoje dece i zbog druge dece u Srbiji? Pa čekaj bre, majstore, šta ti je važnije, Stanojević ili tvoje dete, Stanojević ili druga deca u Srbiji? Kaže - pretučen odbornik DS u Knjaževcu, prebili ga ovi iz SNS, prebio ga predsednik opštine, čovek ne može da hoda. Eno ga čovek, 120 kila žive vage, govorio u subotu na Terazijskoj česmi i poziva na rušenje diktatorskog režima Aleksandra Vučića. Pa koji to pretučen čovek koji ne može da stoji na nogama drži politički govor?

Dakle, to je još jedna brutalna neistina i brutalna laž. Zašto ja na ovome insistiram? Da biste shvatili i da bi građani Srbije shvatili ko se sve ovde udružio i urotio ne protiv vas i mene i ne protiv skupštinske većine, protiv države Srbije. Urotili se Đilas, Jeremić, Obradović, pojedini advokati, pojedine sudije, pojedine nevladine organizacije, ona Dunja Mijatović koja kaže da ovo nije u skladu sa evropskim standardima, a jeste u skladu sa evropskim standardima u Nemačkoj, u Holandiji, u Velikoj Britaniji, u Sloveniji itd, udružili se svi živi protiv države Srbije. Ali sutra ćemo, Marko, sutra ćemo da pokažemo da je država Srbija jača od svih njih zajedno i neka njih svih na gomili.

Svi su pokazali svoja prava lica. Ovo je pravo lice svih njih. Svi su stali u jedan džak i Đilas, i Obradović, i Jeremić i DS i pojedine nevladine organizacije i pojedini ambasadori i pojedini predstavnici, samozvani, ili slavni, pojedinih evropskih institucija. Svi su stali u jedan džak. Sutra ćemo pocepati taj džak i pokazati građanima Srbije da su u pitanju licemeri, da su u pitanju kukavice, da su u pitanju lopovi, da su u pitanju ljudi kojima niša nije sveto, pa ni život ubijene dece.

Zahvaljujem se gospodine Marinkoviću.

Moram samo da ispravim i malo dopunim mog uvaženog kolegu Rističevića. Tačno je da Skupština plaća Bošku Obradoviću stan u Beogradu, ali, gospodine Rističeviću, Boško Obradović ne stanuje na Zemun Polju, on ne staju u Borči i u Krnjači, on stanuje na Dedinju. To građani Srbije treba da znaju.

Dakle, Boško Obradović stanuje na Dedinju i to u stanu čoveka koji je vlasnik tog stana koji je iz jednog grada u jugozapadnoj Srbiji koji je od države Srbije, Ivanjice grada u dolini, koji je od države Srbije dobio subvencije da napravi hladnjaču da bi malinari iz njegovog kraja imali gde da odlažu maline, da im razno razni nakupci i preprodavci ne bi spuštali cenu. On čovek uzme pare od države, napravi hladnjaču, proda tu istu hladnjaču i za taj novac kupi stan u Beogradu. U tom stanu, gospodine Rističeviću danas živi veliki branilac srpskog naroda, Kosova i Metohije, SPC, porodice i tako dalje, Boško Obradović. To građani Srbije treba da znaju.

Koji je još sledeći primer korupcije. Pomenuli ste Vuka Jeremića. E, Vuk Jeremić je u jednoj televizijskoj emisiji rekao na pitanje svog političkog neistomišljenika da mu sad ne spominjem ime, od čega živi. Pa, kaže, živim od plate. Od koje plate? Pa, kaže, dobijam platu kao savetnik u bordu direktora jednog investicionog fonda, neću čak da navedem ni naziv tog investicionog fonda da me ne bi neko prozvao da sam protiv neke strane kompanije. I sutra dan se oglasi taj investicioni fond i kaže, da Vuk Jeremić ni kao savetnik, ni kao član borda direktora tog investicionog fonda nije dobio nijedan jedini dolar.

I, sad ja pitam, da li je to korupcija kada živite na visokoj nozi, kada na dnevnom nivou trošite na hiljade i desetine hiljade evra? Kada rasipate pare kao da ste vlasnik naftne bušotine u Ujedinjenim Arapskim Emiratima ili u Saudijskoj Arabiji, a niko živi ne zna gde radite. Gde ti je majstore radno mesto? Evo, sad da pitate Vuka Jeremića koje ti je radno mesto, na kom to radnom mestu u Srbiji, u inostranstvu mogu da se steknu tolike pare? Ne može da kaže jer on je jedan dan na jednom radnom mestu, drugi dan je na drugom, treći dan je na trećem, a u stvari jedine pare, čiste pare koje je primao, primao je od države Srbije i to na mesečnom nivou od 8.500 evra dok je bio predsedavajući Generalne skupštine UN.

I, tamo umesto da radi za državu Srbiju, da ubedi makar jednu državu članicu UN da povuče priznanje Kosova i Metohije, on učestvuje u najvećim kriminalnim i korupcionaškim aferama sa ljudima Honkonga, iz nekih drugih država u svetu i blati ime Srbije. Onda se i vraća i to građani Srbije treba da znaju, vraća se u Srbiju, pokušava da ubedi Aleksandra Vučića da ga kandiduje za predsednika Republike na predsedničkim izborima 2017. godine. Pa, kad Aleksandru Vučiću to nije palo na pamet tek od 2017. godine, građani Srbije da znate, tek od 2017. godine za Vuka Jeremića i njegovu stranku, Aleksandar Vučić postaje crni đavo zato što je rekao – neću bre da imam ikakvog posla sa tobom hohštapleru, bitango koji se zloupotrebio poziciju Srbije u UN.

Član 107. gospodine Marinkoviću.

Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine. Mislim da nije korektno da se u Narodnoj skupštini govori jezikom ucena – mi ćemo da odemo, ako vi ne pristanete da se ponašate onako kako mi to želimo.

Mislim da svi oni koji prate direktan televizijski prenos sednica Narodne skupštine, ne samo danas, nego svih ovih dana, mogu da primete da ma ko da predsedava sednicom Narodne skupštine, vašim poslanicima, dakle poslanicima SRS, toleriše i nemamo ništa protiv toga, nismo reč rekli, i da govore tri, četiri minuta, i o temi dnevnog reda, i o onome što nije tema dnevnog reda i da govorite o Srebrenici, i o advokatima iz Pančeva, i o sudijama. Dakle, sve je to uredu. Nismo reč rekli.

Ali, to da vi sada nas ucenjujete, vi ćete da izađete? Pa izađite. Ja vam sada kažem – izađite, nemam ništa protiv.

(Predsedavajući: Kolega Martinoviću, nema potrebe. Imali smo dobru raspravu i u tom tonu ćemo i da nastavimo.)

Izađite, evo onaj šator je tamo prazan, stanite pod taj šator i gotovo, ali nemojte da nas ucenjujte.

Ne može stranka koja ima 5% ili manje od toga da ucenjuje stranku koja ima 105% mandata. Ja neću pod šator. Neki među vama su bili u koaliciji sa tima koji su pod šatorom i od njih primali pare, ali da ne ulazim sada u to.

Dakle, gospođo Radeta, ako vam se sedi u Narodnoj skupštini – sedite, ako vam se ne sedi – izađite. A vi gospodine Marinkoviću, pošto ćemo sada da vodimo sednicu „lege artis“, ja vas molim, striktno poštujte vreme, pa ma ko da se javi za reč, poslanik iz SRS, SNS, više nema tri, četiri, pet minuta itd. striktno po Poslovniku merite vreme, pa ma ko da je u pitanju.

Pa evo, zahvaljujem se i ja vama gospodine Čanak, što ste mi omogućili da nastavimo diskusiju od juče. Sada je potpuno jasno ustvari da se vi zapravo zalažete za to da se promeni državno uređenje Republike Srbije, da Srbija prestane da bude unitarna država, i da postane federalna. To onda znači da vi ustvari ne želite da Vojvodina bude autonomna pokrajina, nego da bude federalna jedinica, odnosno da bude Republika.

U tom smislu je vaš onda koncept Predloga zakona i vaš koncept rezolucije o Vojvodini, potpuno deplasiran, jer vi ne idete za tim da proširite stepen autonomije, vi hoćete da promenite ustavni sistem Srbije i da Srbiju od unitarne države pretvorite u federalnu.

To je ideja koja nije naravno izvorno vaša. Ta ideja traje prilično dugo. Ona je bila ugrađena i u Ustav iz 1974. godine, ona je bila ugrađena i u tu odluku na koju se vi pozivate iz 1945. godine. Međutim, ono što SNS misli o vašoj ideji je sledeće.

Prvo, Srbija je suviše mala da bismo je delili na federalne jedinice, suviše dugo je Srbija bila podeljena, SNS hoće da Srbija bude matica svih Srba. Nama je potrebno da se mi Srbi složimo i prikupimo, jer su vremena izuzetno teška, a nije vreme da se delimo.

Što se tiče, i naravno, ubeđen sam da ogromna većina građana koji žive na teritoriji AP Vojvodine, ne dele vašu ideju, da Srbija treba da bude federalno uređena država, a da Vojvodina treba da dobije status federalne jedinice.

Što se tiče Jaše Tomića…

Dobro, zahvaljujem se.

Slažem se ja sa vama, gospodine Čanak. Vi ste tu potpuno u pravu.

Dakle, Narodna skupština je jedino mesto na kome politički predstavnici različitih političkih stranaka treba da diskutuju i da debatuju o temama koje su društveno aktuelne.

Želim da primetim da ste vi i juče i danas pokazali visok nivo političke odgovornosti i političke svesti, jer ne pripadate onima koji misle da se vlast menja na ulici i da se politika sastoji u tome što upadate motornim testerama u RTS ili što pretite silovanjem predsednici Vlade.

Dakle, drago mi je što se razlikujete od takvih i time pokazujete da u Srbiji postoje ljudi koji mogu razumno da razgovaraju iako ne misle isto o svemu.

Ono što želim da kažem je da isto kao i vi razgovaramo svaki dan sa građanima i ja nisam stekao utisak da građani u Vojvodini, ili da građani u bilo kom delu Srbije žele promenu državnog uređenja Republike Srbije.

Ono što je građanima u Subotici, Novom Sadu, Beogradu, Nišu, Kragujevcu, i u Kosovskoj Mitrovici potrebno to je da imamo više fabrika, da imamo više investicija, da imamo više radnih mesta, da imamo kvalitetnije bolnice, kvalitetnije škole, da možemo da više zaradimo, da imamo bolje puteve, bolje železnice. To je koncepcija Srbije za koju se zalaže SNS i to je koncepcija koju dosledno zastupa i predsednik republike Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije.

Vaša ideja o tome da Srbiju treba federalizovati me samo uverava da sam u pravu kada sam juče rekao da vi, u stvari, u ovoj sadašnjoj Srbiji gledate ostatak SFRJ.

Dakle, gospodine Čanak, jasno je da se mi suštinski razlikujemo oko, ne samo o koncepciji Vojvodine, nego sad je potpuno jasno i oko koncepcije državnog uređenja Srbije.

Mi smatramo da Srbija treba da bude jedinstvena država, vi smatrate da treba da bude federalna.

Ideja sama po sebi je legitimna. Međutim, ja sam ubeđen da građani Srbije, tu vašu ideju neće prihvatiti jer srpsko iskustvo sa federalnim državnim uređenjem nije baš istorijski bilo prijatno za naš narod. Ispostavilo se da je federalno državno uređenje posle ratne socijalističke Jugoslavije, zapravo omogućilo da državu dobiju i oni koji je u modernoj istoriji nisu dobili i koji su tu istu Jugoslaviju posmatrali samo kao tranzitnu tvorevinu, kao jednu usputnu stanicu dok se ne dođe do njihovih nezavisnih država.

To je bila koncepcija Hrvatskih komunista, Slovenačkih komunista, Makedonskih, Crnogorskih, pa i jednog dela Vojvođanskih. Dakle, svi su oni, gledali u Jugoslaviji samo privremenu državu koja će im omogućiti da jednog dana stvore svoju sopstvenu državu.

Nemojte zaboraviti, samostalnu Sloveniju su napravili slovenački komunisti, Milan Kučan. Samostalnu Hrvatsku je napravio Titov general, Franjo Tuđman. Samostalnu Makedoniju je napravio Kiro Gligorov, visoki komunistički funkcioner i savezni i Makedonski. Nisu Jugoslaviju razbili. kako vi kažete nacionalisti, Jugoslaviju su razbili komunisti, ma koliko sad to vama delovalo čudno.

(Nenad Čanak: Samo da odgovorim.)