Gospodine Aleksiću, izvinjavam se, ja sam 2015. godine dobio za protivgradnu mrežu sa nosačima 440.153 dinara. Ja sam 2016. godine za kupovinu atomizera dobio 88.666 dinara. Ja sam 2017. godine, a ne vi, od države Srbije, od diktatora Aleksandra Vučića, koji sve živo po Srbiji rasprodaje, koji je lobista „Rio Tinta“, i sve daje, tako je, Milenko, samo sve daje SNS i nama koji ga verno sledimo i koji smo krpe, dakle, ja sam dobio 2017. godine za kupovinu novog traktora skoro 900.000 dinara. Ja sam opet dobio u toj 2017. godini za nosače za protivgradnu mrežu 385.451 dinar, pa sam onda 2022. godine, iako sam zadocnio sa podnošenjem zahteva, za protivgradnu mrežu dobio 655.461 dinar. Ja sam, a ne vi, dobio za zasade jabuka 2023. godine 1.121.298 dinara. Ja sam, a ne vi, u 2023. godini dobio subvencije po hektaru u iznosu od 54.000 dinara. Ja sam, a ne vi, za subvencije po hektaru u 2024. godini dobio 80.206 dinara. Dakle, sve sam to dobio ja, a ne vi, i molim vas da primite moje zaista iskreno izvinjenje.

Gospođo Brnabić, dozvolite mi da se izvinim gospodinu Aleksiću. Dakle, ja sam, a ne gospodin Aleksić, podneo zahtev za kupovinu novog traktora preko projekta IPARD 3, koji je potpisan od strane Republike Srbije, a tokom sledeće nedelje biće potpisan i od strane ovlašćenog predstavnika Evropske komisije, tako da, eto, postaću vlasnik novog traktora, a gospodinu Aleksiću se zaista izvinjavam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Aleksiću, kakva je naša poljoprivredna politika, koliko je uspešna, vi to znate bolje od jednog narodnog poslanika, pa znate koliko se novca dobili od ove zle i nesposobne vlasti Aleksandra Vučića, na ime podsticaja. Pa niste vi vašu poljoprivrednu mehanizaciju obnovili kada je ministarka poljoprivrede bila iz vaše partije, Ivana Dulić Marković. Vi ste nove traktore, nove priključne mašine, nove prikolice, potpuno novu mehanizaciju kupili u vreme Aleksandra Vučića, zahvaljujući činjenici da smo od 2012. godine, pa zaključno sa ovim rebalansom budžeta iz godine u godinu povećavali podsticaje, i u oblasti ratarstva i oblasti stočarstva. O tome koliko izdvajamo za kupovinu novih traktora, kombajna, novih priključnih mašina, pa reći ću i za taj kukuruz, samo polako, ali moraju građani da znaju koliko država Srbija izdvaja sada, a koliko je izdvajala u vaše vreme, tako da gospodine Aleksiću ako hoćete da budete potpuno pošteni, ustanite pa recite šta ste to vi kao progonjeni, opozicioni poslanik koga progoni režim Aleksandra Vučića, šta ste vi to sve dobili iz budžeta republike Srbije, zato što imate vi i vaša porodica imate registrovana poljoprivredna gazdinstva, nikoga ne vređam, samo kažem. Ne pravimo nikakvu diskriminaciju, nikada niko nije pitao, bilo koga da li je član ove ili one stranke kada podnosi zahtev za bilo koju vrstu podsticaja, niko nije pitao ni gospodina Aleksića, a on najbolje zna koliko je dobio novca i neka je dobio, i meni je drago što je dobio.
Mi ćemo se potruditi da dobije iz godine u godinu sve više i on i svako drugi ko se bavi poljoprivredom.
Nešto drugo gospodine Aleksiću želim da vam kažem. Skoro svi brojevi koje ste sada pomenuli u vašem izlaganju su apsolutno netačni. Zaboravljate činjenicu, odnosno, vi nećete to da kažete, Srbija danas više izvozi hrane nego što uvozi.
Dakle, nismo ni u kakvom dužničkom ropstvu kada je u pitanju hrana, 70 posto svega što proizvede srpski seljak, gospodine Aleksiću, izvozi se na tržište EU.
Šta vam govori taj podatak? Taj podatak vam govori mnogo toga, govori vam da smo politikom povećanja podsticaja i ulaganja u mehanizaciju i tako dalje, podigli intenzivnost naše poljoprivredne proizvodnje i proizvodimo više, proizvodimo kvalitetnije.
Da li mislite da je jednostavno da poljoprivredni proizvod iz Srbije, ili neka prerađevina koja se napravi u Republici Srbiji, a vidim da pojma nemate da u Srbiji postoji recimo jedan „Karneks“, „Neoplanta“, „Zlatiborac“, „Juhor“ i onda kažete, odakle svinjske glave?
To su vam sve srpske kompanije koje posluju danas sa celim svetom, doduše nisu poslovale u vaše vreme jer su bile uništene, ali danas posluju i mi i te kako imamo šta da izvezemo i izvozimo.
Dakle, hoću da se skoncentrišem na tržište EU. Dakle 70 posto svega što srpski seljak proizvede ide na tržište EU. To znači, Francuske, Nemačke, Italije, Španije, itd. Koliko srpskih poljoprivrednih proizvoda je išlo na tržište EU, kada ste vi bili na vlasti, kada je vaša Ivana Dulić Marković bila ministar poljoprivrede, vodprivrede i šumarstva ?
Mi nismo postojali na poljoprivrednoj mapi Evrope, a vi ste imali ministra poljoprivrede koji vam je govorio da ne treba da sejemo pšenicu i šta će nam pšenica. Imali ste na žalost pokojnog predsednika Vlade koji nije dobro razumeo značaj Železare u Smederevu, mislim na Zorana Đinđića, koji je rekao šta će nam Železara u Smederevu, gajićemo kikiriki.
To je bila vaša poljoprivredna politika, a mi smo sada, vi gospodine Nikeziću jako dobro znate o čemu ja govorim, dakle 70 posto svega što proizvedemo ide na tržište EU. U vaše vreme, mi jedan jedini procenat, ili smo izvozili eventualno one klasične sirovine u oblasti poljoprivede, nešto malo kukuruza, pšenice, suncokreta, a mi danas izvozimo i meso i mesne prerađevine i mleko, mlečne proizvode, voće, povrće, otvoreno nam je tržište Ruske federacije, Kine, Egipta, i to je ogromna razvojna šansa za našu poljoprivrednu proizvodnju.
Evo sada mi kažu kolege, dobro, dobili smo podatak iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, gledaćemo da vam gospodine Aleksiću izađemo u susret.
Gospodin Aleksić je podneo zahtev za kupovinu traktora preko IPARD 3 projekta, svaka čast gospodine Aleksiću, tako da gledaćemo da ispunimo zahteve i vodite računa da vam dokumentacija, dobiće gospodin traktor, kao što je dobio i do sada, pa jeste dobili gospodine Aleksiću. Evo kažite, gleda nas cela Srbija, dobili ste 2012. godine do danas koliko ste dobili podsticaja i koliko ste kupili traktora i nove mehanizacije?
Ustanite, pa kažite ako imate hrabrosti, ako imate malo nekog ljudskog poštenja. Nema problema.
Dakle, ja vam kažem, evo, ovde sedi čovek direktor Uprave za agrarna plaćanja pored mene, ako vam je zahtev uredan, nikakav problem neće biti. Dakle, dobićete od države, odnosno država će vam omogućiti da kupite novi traktor. Potpisan je finansijski sporazum sa Evropskom komisijom od naše strane. Za nekoliko dana, odnosno sledeće nedelje biće potpisan i od strane Evropske komisije. Biće dodatnih miliona i miliona evra za naše poljoprivredne proizvođače, tako da, gospodine Aleksiću, neka je sa srećom. Dobiće te vi novi traktor.
Meni je drago što ćete da dobijete, ali mi je drago i zbog dugih naših poljoprivrednih proizvođača zato što će dobiti ne samo nove traktore, nego ćemo moći da imamo i nove zasade vinove loze, jabuka, maline. Imaćemo nove farme, imaćemo nove prerađivačke kapacitete. Srpska poljoprivreda ide, gura napred. Nije jednostavno. Nosimo se sa veoma ozbiljnom i izazovnom konkurencijom.
Ako mislite da je jednostavno da bijete bitku sa Francuskom, sa Nemačkom, sa Italijom, sa Španijom u oblasti poljoprivredne proizvodnje, verujte mi da nije ni malo jednostavno.
Kažete nama iz Vlade zašto ne izdvajamo za našu poljoprivredu onoliko koliko se izdvaja u Evropskoj Uniji. Pa, Siniša Mali vam danima objašnjava u kakvoj situaciji nam je bila država 2012. godine. Pa, niste vi nama 2012. godine ostavili Holandiju ili Belgiju. Ostavili ste potpuno razoranu zemlju, apsolutno razorenu zemlju u svakom pogledu, pa i u pogledu poljoprivrede.
Mi smo od 2012. godine, pa do danas iz godine u godinu podizali agrarni budžet i on sada iznosi zaista rekordnih preko 100 milijardi dinara. Govorim samo o nacionalnim merama. Ne govorim o ovome za šta ste vi konkurisali, IPARD III program. Dakle, to su posebna sredstva. To su sredstva iz predpristupnih fondova Evropske Unije, ali država Srbija iz svog budžeta izdvaja sa ovim rebalansom preko 100 milijardi dinara. Kažite mi kada se to u istoriji Srbije desilo? Nije se desilo nikad.
Ono na čemu mi moramo da radimo to je da, i to je ono što je jako važno da se kaže, povratimo poverenje između poljoprivrednih proizvođača, države i naših velikih izvoznih kompanija. Ovo ne kažem samo zbog vas, ovo kažem zbog naših poljoprivrednika koji možda gledaju sednicu Narodne skupštine. Ne mogu da postoje velike kompanije koje izvoze poljoprivredne proizvode, a da nemaju dobru saradnju sa primarnim poljoprivrednim proizvođačima. Isto tako, poljoprivredni proizvođači moraju da imaju poverenje i moraju da znaju da bi se njihovi proizvodi našli na policama u Francuskoj, u Nemačkoj, u Italiji, u Belgiji, u Holandiji, a nalaze se i nalaziće se u sve većem broju. Moraju da imaju dobru saradnju i moraju da imaju poverenje u naše velike kompanije koje, kažem, biju tešku bitku na veoma zahtevnom evropskom i svetskom tržištu hrane.
Ono što je takođe bitno, vi kažete da ovo što smo povećali za poljoprivrednike, što smo dali dodatna sredstva to je zbog toga što su poljoprivrednici protestvovali. Pa, kažite mi od kada je formirana ova Vlada, formirana je 2. maja, gde je bio protest poljoprivrednika? Kažite mi jedan protest poljoprivrednika? Nije bio ni jedan. Dakle, izmišljate kao i obično.
Ali, za razliku od vas, koji ni sa kim niste hteli da razgovarate, koji ste na narod slali kordone žandarmerije, koji ste bacali suzavac na ljude, mi sa ljudima razgovaramo i vodimo jedan intenzivan socijalni dijalog.
Kao što razgovaramo sa sindikatima prosvete, tako razgovaramo i sa poljoprivrednim proizvođačima. Nemate nijedno poljoprivrednog proizvođača, nemate nijedno udruženje sa kojim nismo razgovarali ne samo mi iz Ministarstva poljoprivrede, u to je bio uključen i Odbor za poljoprivredu Narodne skupštine, u to je bio uključen i Kabinet predsednika Vlade i kabinet predsednika Republike i svi smo na istom zadatku, a to je da podignemo srpski agrar, da proizvodimo više, da proizvodimo kvalitetnije, da zadržimo ljude na selu i ono što ostaje kao cilj kome težimo to je istaknuto i u ekspozeu premijera Miloša Vučevića, to je više puta ponovljeno i u zaključcima Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Narodne skupštine i oko toga imamo opštu saglasnost. To je da moramo da podignemo naš stočni fond. Dakle, nama definitivno treba više, pre svega, krava i svinja i moramo da unapredimo naše prerađivačke kapacitete. Dosta smo na tome uradili u proteklih desetak godina, ali činjenica je da i te kako ima prostora da se tu uradi još.
Ali, da mi vi kažete, koji ste davali dinar i po ili dva ili tri dinara za premiju za mleko, nama, koji danas dajemo 19 dinara za premiju za mleko, da ništa nismo uradili za naše poljoprivrednike, to je toliko besmisleno i toliko netačno da tu zdrav razum nema šta više da traži.
Dakle, matematika je vrlo jednostavna. Vama poljoprivreda nije bila prioritet. Dakle, vi ste se oslanjali na uvoz. Vi ste rekli zašto da proizvodimo, zašto da bacamo pare, možemo da uvozimo jeftinu hranu.
Rekao sam neki dan, sada me neko pita kolika je cena kukuruza, kolika je cena pšenice, kolika je cena ovog, koliko je cena onog. Sada ću da vam kažem, gospodine Aleksiću, kako ste vi vodili poljoprivrednu politiku.
Vi i oni koji su bili vaši politički mentori i koji su te 2008. godine bili na vlasti i potpisali SSP sa EU, naše tržište ste ostavili potpuno nezaštićeno. Svaka zemlja koja je pristupala EU je prilikom potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanja ostavljala neki prelazni period kojim je putem carina ili nekih drugih dažbina štitila domaću proizvodnju.
Vaša Vlada, odnosno tačnije druga Vlada Vojislava Koštunice, SSP je potpisao tadašnji potpredsednik Vlade Božidar Đelić, on nije bio iz SNS. Vrlo dobro znate kojoj stranci je pripadao. On je potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, Prelazni trgovinski sporazum, koga sam zaboravio da pomenem pre neki dan, gde je rečeno – danom ratifikacije SSP-a – 0% carine. Dakle, nema carina na poljoprivredne proizvode, na prerađevine koje dolaze iz EU.
Vidim da ste maločas pokazali apsolutno nepoznavanje problematike naše klanične i prerađivačke industrije. Danas „Neoplanta“ radi, „Karneks“ radi, „Juhor“ radi, Klanica mesa Đurđević u Pećincima radi. Vrlo uspešno te kompanije rade, ali sa kojim problemom se suočavaju? Suočavaju se sa problemom da nam sada Hrvati, zahvaljujući Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji je potpisala vaša Vlada 2008. godine i koji ste vi ratifikovali u septembru 2008. godine, recimo „Gavrilović“ prodaje po dampinškim cenama svoje paštete, svoje salame i druge mesne prerađevine na našem tržištu.
Šta mi da uradimo u situaciji kada je 0% carina na proizvode iz EU? Dakle, SSP je potpisan 2008. godine, a Hrvatska je postala član EU 2013. godine i sad nama najbliži sused izvozi na srpsko tržište svoje mesne prerađevine. Sad nam vi kažite, pošto vidim da se mnogo razumete u poljoprivredu i agrarnu politiku, kako mi da zaštitimo naše poljoprivredne proizvođače, kako da zaštitimo naše klaničare kada imamo 0% carine na konkretno mesne prerađevine koje nam dolaze iz Hrvatske? I tako vam je sa svakom zemljom EU.
Zašto to govorim? Zbog onog čuvenog penkala Božidara Đelića, jer ste vi sve gledali kroz izbore i sve ste gledali danas za danas, ne danas za sutra, ne danas za pet ili deset godina, kao što mi radimo. Dvadesetdevetog aprila Božidar Đelić potpisuje SSP, navrat na nos, daj samo da se potpiše. Kakva zaštita domaće poljoprivrede, kakvi prelazni periodi, ne, nema ničega, otvaramo naše tržište, 0% carine, zato što su 11. maja 2008. godine izbori, treba da pobedimo na izborima. Treba da pobedimo na izborima, izbori su za 12 dana, daj da potpišemo taj SSP i potpisali ste. I taj SSP i dan danas važi.
Sad se mi dovijamo na različite načine kako da pomognemo našoj poljoprivredi, kako da pomognemo našim konkretno proizvođačima mesa, našim prerađivačima mesa, ne samo da se odbrane od nelojalne konkurencije, nego da imamo dovoljno mesa i za naše tržite, ali i da imamo dovoljno mesa za izvoz.
Podsmešljivo ste govorili o svinjskim glavama. Da, mi ih danas imamo i možemo da ih izvozimo. U vaše vreme ih nismo imali. Danas ih imamo. Da li ih imamo dovoljno? Nemamo. To je konstatovano više puta i u ekspozeu premijera, to je konstatovano više puta i u zaključcima Odbora za poljoprivredu.
Dakle, moramo da radimo na povećanju stočnog fonda i mi radimo na tome, ali znate, krava ne može da se oteli u jednoj godini deset puta. Obnova stočnog fonda je proces koji će da traje. Zbog toga smo mi predvideli, i to ćete videti za nekoliko dana kada budemo raspravljali o Zakonu o podsticajima, odnosno o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi, ruralnom razvoju, da smo predvideli s jedne strane da svi oni koji su do aprila 2024. godine dobili podsticaj za kvalitetno priplodno grlo, bez obzira da li je u pitanju tovna ili mlečna krava, od 40.000 dinara, da će u ovoj godini dobiti dodatnih 100.000 dinara, a u 2025. godini dobiće umesto 40.000 dinara, kao osnovni podsticaj, 55.000 dinara. Mi na taj način mislimo da možemo da unapredimo naš stočni fond.
Ja bih voleo da od vas čujem šta ste vi to uradili pa da imamo više svinja, više goveda, više živine, da imamo bolju mehanizaciju. Uporedite samo mehanizaciju koju vi imate kao poljoprivredni proizvođač, pošto ste nosilac poljoprivrednog gazdinstva i vaš rođeni brat Ivan, znači, dva brata imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, pogledajte kakva je mehanizacija koju danas imate, a kakva je bila mehanizacija koju ste imali ili koju je imala većina naših seljaka do 2012. godine.
Činjenice su neumoljive. Stanje u poljoprivredi je daleko od idealnog, ali da je mnogo bolje nego što je bilo u vaše vreme, da sad vodimo promišljenu politiku, da vodimo dugoročnu politiku, da je poljoprivreda jedan od strateških prioriteta Vlade Republike Srbije, ja mislim da je to svim građanima Srbije apsolutno jasno.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam već više puta izneo svoj stav da Republika Srbija, kao i svaka druga država na svetu treba da iskoristi svoja rudna bogatstva, treba da iskoristi svoje mineralne sirovine, da to rade sve razvijene države sveta i da nema razloga da to ne radimo i mi.
Sticajem okolnosti na teritoriji Republike Srbije pronađena je jedna mineralna sirovina koja se zove jadarit. Iz tog jadarita može da se ekstrahuje litijum, od litijuma se prave litijumske baterije za mobilne telefone, za električne automobile.
Rekao sam pre neki dan u načelnoj raspravi o rebalansu budžeta, danas postoji na stotine kompanija u svetu koje se bave proizvodnjom mobilnih telefona, koje se bave proizvodnjom električnih automobila, a sa druge strane zasipaju nas svakoga dana neistinama, da ne kažem lažima, kako nigde na kugli zemaljskoj ne postoji rudnik litijuma.
Doduše, čuli smo od narodnog poslanika koji je postavio pitanje da ipak negde postoji rudnik litijuma, ali kaže u Čileu, u pustinji i samo tu postoji. Kada bi to tako bilo onda bi to praktično značilo da je Čile otprilike država čija je površina polovina zemaljske kugle, jer nemoguće da Čile, pošto samo tamo navodno postoji rudnik litijuma, budući da samo tamo postoji rudnik litijuma, sve svetske kompanije koje se bave proizvodnjom mobilnih telefona, električnih automobila, taj litijum dobijaju samo iz Čilea.
Koliko je to besmisleno, mislim da je jasno i deci u osnovnoj školi. Dakle, postoje rudnici litijuma u svetu, ali ovde postoji potreba da se Republika Srbija zaustavi u svom ekonomskom razvoju tako što se građani Srbije konstantno plaše zasipanjem različitih dezinformacija kako će zbog toga što ćemo da eksploatišemo naša rudna bogatstva i naše mineralne sirovine, da uništimo zdravlje ljudi, da će hiljade i hiljade ljudi biti kako oni kažu proterano a svojih ognjišta, kako ćemo da uništimo vazduh, reke, jezera, poljoprivredno zemljište i kako ćemo od cele Srbije da napravimo jednu pustu zemlju samo zbog toga što smo mi navodno, članovi Vlade Republike Srbije plaćenici Rio Tinta. Dakle, oni koji su stvarno plaćenici i koji su plaćeni da plaše građane Srbije potrebom da Republika Srbija iskoristi sve svoje mineralne sirovine kažu za nas da smo plaćenici.
Zašto je važno da Republika Srbija iskoristi sve svoje potencijale, uključujući i mineralne sirovine, uključujući na kraju krajeva i taj litijum? Zato što nijedna ekonomija na svetu ne može da bude snažna, jaka, nema budućnost ako nema snažnu industriju. Snažne industrije između ostalog nema bez razvijenog rudarskog sektora. Srbija se bavila rudarenjem još u srednjem veku. Nemanjići su dovodili nemačke rudare, Sase, između ostalog u rudnik Novo Brdo na KiM i od tih vremena, pa do dan danas srpski narod, Srbija, na kraju krajeva i ona velika Jugoslavija ima zaista dugu, dugu tradiciju rudarenja. Da nije bilo rudnika zamislite šta bi bilo sa, ako govorimo o sadašnjoj Republici Srbiji, sa pojedinim beogradskim opštinama kao što je Lazarevac, Obrenovac, Lajkovac, šta bi bilo sa Borom, sa Majdanpekom, da ne govorimo o rudnicima u BiH koji su takođe intenzivno eksploatisani u bivšoj Jugoslaviji. Šta bi bilo recimo sa jednom Zenicom itd.?
Kada imate jaku industriju, onda imate i snažnu poljoprivredu. Kada imate jaku industriju, onda imate veći budžet. Kada imate veći budžet, onda možete i više novca da izdvajate između ostalog za podsticaje poljoprivrednim proizvođačima. Zato sam se javio za reč. Da ljudi shvate da je sve ovo jako povezano jedno sa drugim. Industrija, rudarstvo, poljoprivreda i da su to i te kako kompementarne delatnosti.
Mi smo ovih dana mogli da čujemo od predstavnika opozicije kako država Srbija ne vodi računa o poljoprivrednim proizvođačima iako smo im više puta pokušavali da objasnimo, ali to su ljudi kojima nije baš jednostavno da se neke stvari objasne, da imamo nikad veći agrarni budžet. Dakle, sa ovim rebalansom budžeta naš agrarni budžet, a kada kažem agrarni budžet, to su samo mere podsticaja za naše poljoprivredne proizvođače, iznosi 100.581.000.000 dinara. Ako krenemo sa eksploatacijom litijuma, a verujem da hoćemo, evo imam pravo da to iznesem kao svoj lični stav, ako se pokaže da je to bezbedno po život i zdravlje ljudi, po životnu sredinu, onda možete da zamislite koliko će da poraste naš BDP, koliko ćemo da imamo veći budžet, a samim tim koliko ćemo novca moći više da izdvajamo i za poljoprivredne proizvođače, i za ratare, i za stočare, i za voćare, i za vinogradare, i za pčelare, i za ljude koji poseduju ribnjake itd.
Gospodin Aleksić, koga ne vidim danas u sali, odnosno ne vidim ga sada u sali kada se postavljaju poslanička pitanja i kada članovi Vlade odgovaraju na poslanička pitanja, rekao mi je pre pauze u 15.00 časova da Srbija ne izdvaja dovoljno za poljoprivredne proizvođače, zašto se ne ugledamo na pojedine zemlje EU koje izdvajaju mnogo više, pominjao je svinjske glave, kako ih mi nemamo, a Vučić ih je navodno izmislio, itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je fer kada neko tako nešto kaže da građani Srbije znaju koliko je taj neko…
(_____________: Sram vas bilo.)
Pa sram vas bilo. Sada ću da vam kažem i zašto treba da vas bude sramota. Zato što s jedne strane kažete kako ne izdvajamo dovoljno, samo polako, nemojte da budete nervozni. Što bi rekao predsednik Hrvatske Zoran Milanović – hiperventilirate. Polako, smanjite malo taj vaš naboj. Sve ću da vam objasnim.
(_____________: Ko si bre ti da nam objasniš?)
Ja sam ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i pričam o pitanju koje ste postavili, a koje je povezano, između ostalog, i sa resorom koji trenutno vodim.
Dakle, gospodin Aleksić je izrazio svoje nezadovoljstvo agrarnom politikom Republike Srbije i kritikovao je Vladu Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede da ne izdvajamo dovoljno novca za podsticaje za naše seljake, za naše farmere.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam već rekao, pošteno je kada neko tako nešto kaže, da istovremeno kaže koliko je on…
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje.)

Zahvaljujem, gospođo Brnabić.
Mislim da je pošteno kada neko kritikuje Vladu i Ministarstvo da ne vodimo dobro agrarnu politiku, a zna koliko je dobio novca, da to javno i kaže. Pošto gospodin Aleksić neće to da kaže, evo, dozvolite da vam kažem koliko je ta loša, korumpirana Vlada koju je sastavio Aleksandar Vučić od nas krpa, neznalica, ovakvih, onakvih, da, ušatih, ružnih, glupih itd, koliko je ta zla Vlada, odnosno koliko su sve te zle vlade izdvojile novca za poljoprivrednu proizvodnju kojom se bavi gospodin Miroslav Aleksić i njegov brat Ivan Aleksić.
Građani Srbije to treba da znaju. Ne zadirem ni u čiju privatnost. Rekao sam i gospodinu Aleksiću pre pauze – drago mi je što je dobio ovaj novac. Što se mene tiče, neka ga dobije još. I dobiće ga. Samo neka povede računa da mu dokumentacija bude uredna. Dobiće novac, kao što je dobijao svih prethodnih godina. Sada, koliko je dobijao?
(Aleksandar Jovanović: Šta je ovo? O čemu govori? Prekinite ovo.)
Godine 2015. za protivgradnu mrežu sa nosačima dobio je 440.153 dinara. Za poljoprivrednu mašinu, Keno, ti znaš o čemu se radi, „atomizer“, za „atomizer“ je 2016. godine, pazite, 2016. godine predsednik Vlade je bio baš taj Aleksandar Vučić, koga Miroslav Aleksić toliko ne voli, dobio je 88.666 dinara. Godine 2017. za traktor, za novi traktor država Srbija mu je dala 893.833 dinara, skoro pa milion dinara. Za nosače za protivgradnu mrežu 2017. godine, to je bila Vlada gospođe Ane Brnabić koju su napadali i dan-danas je napadaju, vređaju, da je ovakva, da je onakva, da je zastupnik interesa ove ili one kompanije, dakle Vlada gospođe Ane Brnabić gospodinu Miroslavu Aleksiću za nosače za protivgradnu mrežu izdvaja 385.451 dinar. Godine 2022. takođe Vlada gospođe Ane Brnabić za protivgradnu mrežu gospodinu Aleksiću izdvaja 655.461 dinar.
Sad pazite, ima jedan mali detalj. Tadašnja ministarka poljoprivrede je bila toliko korektna, ja sam proverio dokumentaciju, da je zahtev gospodina Miroslava Aleksića za podsticaje ove od 655.000 dinara, 2022. godine, zahtev je prihvaćen, iako je zadocnio sa podnošenjem zahteva, pa mu je upućen dopis da dopuni dokumentaciju, iako to nismo morali da radimo, da dopuni dokumentaciju i da mimo zakonom propisanog roka tu dokumentaciju dostavi. On je to uradio. Ministarstvo mu je isplatilo 2022. godine tih 655.461 dinar. Godine 2023. za zasade jabuka dobio je 1.121.298 dinara. Za podsticaje po hektaru 2023. godine…
(Slavica Radovanović: Jel možete da prekinete ovo? Nema smisla.)
A zašto da građani Srbije ne znaju koliko je jedan narodni poslanik koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom dobio podsticaja od svoje države? Pa meni je drago što je dobio. Meni je drago što je dobio. Objasniću vam zašto je važno da razgovaramo…

Ne pričam ništa ružno.

Dame i gospodo narodni poslanici, sad pazite koliko su ovi koji nam stalno dobacuju licemerni. Juče je lider opozicije i vlasnik mandata svih ovih ljudi Dragan Đilas iznosio koliko koštaju odela, košulje, farmerke, predsednika Republike Aleksandra Vučića. Pa je onda pokazivao - evo, pogledajte, farmerke koštaju 2.000 evra ili 2.000 dolara, evo, pogledajte, patike koštaju toliko i toliko, evo, pogledajte, odelo košta toliko i toliko. E, sad, kad kažete koliko je država Srbija dala iz budžeta para svih građana Srbije jednom narodnom poslaniku iz opozicije koji se bavi poljoprivredom, to je jeres, ne smete o tome da govorite, to je zadiranje u privatnost. Ali, zato Aleksandar Vučić nema pravo na privatnost, on nema pravo da nosi pantalone, nema pravo da nosi odela, nema pravo da nosi košulje, ali zato gospodin Aleksić ima sva prava.
Da ja nastavim dalje, dovoljno sam dugo u ovom parlamentu da znate jako dobro da ne možete da me dekoncentrišete, tako da vi samo nastavite dalje da dobacujete, 2023. godine…
(Ana Jakovljević: To je sramota koliko si u parlamentu.)
Tako je narod hteo, šta ja da vam radim.
Narod koji je glasao za liste na kojima sam bio.
Dakle, 2023. godine gospodin Aleksić je dobio za mere podsticaja u biljnoj proizvodnji 54.000 dinara i u ovoj godini, 2024. godini, 80.206 dinara. Suma sumarum, od 2015. do 2024. godine tri miliona 719 hiljada 158 dinara. Ali nije tu kraj.
Brat Miroslava Aleksića, Ivan Aleksić, samo polako, sad ću da vam objasnim zašto ovo spominjem, kad budemo koristili sve naše mineralne sirovine, Miroslav Aleksić će dobijati dva, tri, pet puta više. To je u njegovom interesu. Ja to pokušavam da vam objasnim, a vi ste toliko nervozni.

Isto je dobio skoro milion dinara od države Srbije, neću da navodim zašto i zbog čega, ima destileriju.
Hoću da vam kažem sledeće. Ljudi koji kritikuju Vladu Srbije i kažu da vodimo lošu agrarnu politiku, koji nam kažu da ne treba da kopamo litijum, koji kažu da treba sve da stane, da ne treba da pravimo auto-puteve, da ne treba da pravimo železnice, da ništa u Srbiji ne treba da se radi, istovremeno od te države Srbije redovno naplaćuju sva prava koja im po zakonu pripadaju.
Ja protiv toga nemam ništa, samo želim da građani Srbije znaju koliko se država Srbija brine o našoj poljoprivrednoj proizvodnji, o našim domaćim proizvođačima i da ne vodimo uopšte računa o tome da li je neko poslanik vlasti, opozicije, da li se bavi politikom ili ne.
Kad budemo još više koristili naše mineralne sirovine, još više koristili naša rudna bogatstva, gospodin Miroslav Aleksić i svi drugi poljoprivredni proizvođači u Republici Srbiji dobijaće još mnogo, mnogo više novca da bi unapredili svoju poljoprivrednu proizvodnju, da bi kupili nove traktore, nove priključne mašine itd.

Zahvaljujem se, gospođo Paunović.
Želeo bi samo da odgovorim na pitanja koja mi je postavio gospodin Jovanović sa malim zakašnjenjem zato što smo potražili određene informacije da bi odgovor bio potpun.
Što se tiče vašeg pitanja, gospodine Jovanoviću, vezano za podsticaje za hektare, kako to kažu naši poljoprivredni proizvođači, javni poziv je trajao od 1. februara do 1. aprila ove godine. Mi smo ga produžili za još mesec dana, a upravo da bismo izašli u susret našim poljoprivrednim proizvođačima, tako da više nemamo osnova da ga produžavamo. Na osnovu ovog javnog poziva, u toku 2024. godine, obradili smo 309.335 zahteva za isplatu podsticaja od 18.000 dinara po hektaru i ukupno smo isplatili u toku ove godine 33.020.752.000 dinara.
Što se tiče vašeg pitanja vezano za atarske puteve, taj posao smo, takođe, završili. Mislim da je opština Topola, takođe, dobila određena sredstva. U pitanju je 270 miliona dinara za tzv. ruralnu infrastrukturu. Tu spadaju, pored atarskih puteva, i osvetljenje, uređenje kanalizacione mreže itd. Taj posao smo završili. Naravno, nadamo se da ćemo u toku sledeće godine sa ovim merama da nastavimo zato što su one zaista važne, posebno za manje razvijene lokalne samouprave.
Što se tiče jednog važnog pitanja koje ste pokrenuli, u pitanju je projekat „Jaseničke kapi“. Upravo smo dobili, da kažem, najsvežije informacije od kolega iz Republičke direkcije za vode. Dakle, u pitanju je veoma važan projekat za opštinu Topola. On se finansira iz Fonda za razvoj Saudijske Arabije. Nacrt ugovora između Republike Srbije i Fonda za razvoj Saudijske Arabije je pripremljen. Čeka se odgovor od strane naših kolega iz Saudijske Arabije i posle toga idemo na predlog zakona o ratifikaciji tog ugovora, ide se na Vladu i nakon toga sledi ratifikacija u Narodnoj skupštini. Vrednost radova je 3,5 miliona evra i planirano je da se ovim radovima obezbedi distributivna mreža, od rezervoara do krajnjih korisnika, na ukupnoj površini od 300 hektara. Dakle, u pitanju je 300 hektara poljoprivrednih površina koje isključivo se koriste za obradu zemljišta.
Dobra vest, i ja vas molim da prenesete poljoprivrednicima iz Topole, da je građevinska dozvola već obezbeđena i vrlo brzo, nakon ratifikacije ugovora, možemo da pristupimo raspisivanju tendera, tako da je realno da u toku sledeće godine započnemo sa ovim radovima.
Inače, pokrenuli ste jednu veoma važnu temu. To je navodnjavanje. To je problem koji postoji, ne samo u opštini Topola, postoji i u mnogim opštinama u Srbiji, a naročito onima koje se, kao što vi kažete, nalaze u brdsko-planinskim krajevima. Tu smo dosta uradili.
Uradili smo dosta i u Vojvodini. Kanalska mreža u Vojvodini je do 2012. godine bila apsolutno zapuštena. Kanali koji su izgrađeni još u 18. veku, u vreme Marije Terezije, decenijama i decenijama nisu čišćeni i umesto da služe svojoj svrsi, a to je, kada naiđu velike kiše, da spreče poplave, a u toku godina kada imamo manjak padavina da služe za navodnjavanje, nažalost, ti kanali su praktično služili, manje-više, kao seoske deponije. Mi smo skoro sve kanale na teritoriji naše severne pokrajine očistili, tako da ćemo već od sledeće godine imati mnogo više sredstava za razvoj naše mreže za navodnjavanje i na teritoriji severne srpske pokrajine, a verujem i za centralnu Srbiju.
Kolege mi sad kažu – da iz Fonda Abu Dabi, dakle, jedan Fond koji je veoma izdašan za našu poljoprivredu, ministarstvo finansira i izgradnju sistema za navodnjavanje na ukupno 122.000 hektara poljoprivrednih površina u Republici Srbiji, pri čemu se najveći deo tih poljoprivrednih površina nalazi upravo u krajevima odakle vi dolazite, dakle, to je centralna i zapadna Srbija.
Tako da smo na dobrom putu da u ovim godinama kao što je ova koja nije bila jednostavna za naše poljoprivrednike pronađemo način da ima pomognemo da navodnjavaju svoje njive.
U svakom slučaju, hvala vam na tome što ćete podržati sve predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu, između ostalog i Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije. Dobro ste primetili, izdvojeno je skoro 18 milijardi dinara za naše poljoprivrednike. Hvala i gospodinu Milojčiću koji je takođe diskutovao tu temu. Sve u svemu država je u ovim teškim vremenima, i želim da se zahvalim i ministru Malom koji je apsolutno imao razumevanja za naše zahteve, želim da se zahvalim i Kabinetu predsednika Vlada, gospodinu Milošu Vučeviću, dakle, svi smo prepoznali potrebu da se dodatno ulože sredstva u našu poljoprivrednu proizvodnju jedan od razloga je i taj da bi naši poljoprivrednici bili osposobljeni da proizvode još više, još kvalitetnije, da bismo mogli više naše hrane da izvozimo i na evropsko i na svetsko tržište.
Želim da vas podsetim da smo upravo zahvaljujući politici predsednika Vučića dobili jedno novo veliko tržište, koje će biti potpuno oslobođeno od carine između ostalog i za naše poljoprivredne proizvode. To je tržište Ujedinjene Arapske Republike Egipat. To je tržište od 110 miliona stanovnika. Njima praktično treba sve od žitarica, mesa, mleka. Tako da, to je velika razvojna šansa za naše poljoprivredne proizvođače. Ovaj novac koji smo dodatno izdvojili kroz rebalans će im sigurno dobro doći da unaprede svoju poljoprivrednu proizvodnju.
Još jednom vam hvala na postavljenim pitanjima zato što su pitanja zaista na mestu i zaista se tiču onoga što čini život naših poljoprivrednika. Hvala vam još jedanput.

Kratak odgovor.
Znam, gospodine Jovanoviću, da taj problem postoji kod određenih naših poljoprivrednika starije dobi.
Želim da vam kažem da poljoprivredne stručne službe apsolutno stoje na raspolaganju za svaki vid pomoći pa i te informatičke našim poljoprivrednicima, naročito onima koji su stariji ili koji se ne snalaze najbolje sa mobilnim telefonima ili računarima.
Mi ćemo im dati dodatne instrukcije da tamo gde je potrebno ljudi iz poljoprivrednih stručnih službi dođu na lice mesta, dakle, kod ljudi u njihova domaćinstva i da im na licu mesta omoguće da podnesu zahtev za dobijanje subvencija preko e-Agrara. To je jedna stvar koju želim da vam kažem.
Druga stvar, uvek možete da ljude koji ne mogu sami da se snađu vezano za podnošenje zahteva u e-Agraru da uputite da dođu direktno u Upravu za agrarna plaćanja. Ljudi koji su zaposleni u Upravi za agrarna plaćanja će im vrlo radi izaći u susret zato što nam je interes da svako ko ima pravo na podsticaje to svoje pravo i ostvari i da nema nikakvih limita što se tiče godina života, znanja ili manjeg znanja kada su u pitanju informatičke veštine, a posebno da nema nikakvih limita kada je u pitanju to ko iz kog dela Srbije dolazi.
Dakle, uključićemo maksimalno za sledeću godinu naše poljoprivredne stručne službe kao jedan vid tehničke pomoći našim poljoprivrednica i ljudi iz Uprave za agrarna plaćanja, evo ovde je direktor, vam apsolutno stoje na raspolaganju da svako onaj ko ne može sam ili ne može na drugi način da se snađe može da dođe u Upravu za agrarna plaćanja i ljudi koji tu rade će mu na licu mesta omogućiti da podnese taj zahtev.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, moram da kažem da je potpredsednik Vlade gospodin Siniša Mali apsolutno u pravu kada kaže da je to bilo u njihovo vreme. Evo i zašto.
Ja sam godinama proveo ovde u klupama Narodne skupštine i jako dobro znam genezu nastanka svih vas. Svi ste vi, svi do jednog, svi vi koji ovde sedite ste derivati ili, kako bi rekao moj pokojni kolega Zoran Krasić, različita agregatna stanja Demokratske stranke, G17 plus i Demokratske stranke Srbije, svi vi Zeleno-levi frontovi, Ekološki ustanci i pitaj Boga kako se sve zovete.
Dakle, svi ste nastali iz Demokratske stranke, iz G17 plus i iz Demokratske stranke Srbije i zbog toga je to vaše vreme zaista postojalo.
Dakle, svi ste vi deo tog vremena i svi ste vi baštinici loše politike koja je vođena u Srbiji od 2000. godine do 2012. godine.
To što su se personalno promenili ljudi, to što su ljudi promenili nazive stranaka, to ne znači da su promenili politiku. Vi vodite istu politiku kakvu su vodili Demokratska stranka, G17 plus, Demokratska stranka Srbije, odnosno DOS od 2000. do 2012. godine, tako da je Siniša potpuno u pravu kada kaže da to zaista jeste bilo vaše vreme.
Hteo sam juče da se javim za reč, međutim bilo je već 18 časova, pa nisam uspeo da stignem i moram da se osvrnem na nekoliko konstatacija koje je izneo gospodin, ne vidim ga tu, Lutovac.
Pričao je o tome koja je njihova politika za Kosovo. Politika za Kosovo je da pobegnete u Rumuniju. To je vaša politika za Kosovo. Tako ste branili Kosovo. Tako vam je predsednik države i predsednik stranke branio Kosovo i Metohiju 17.februara 2008. godine. Pobegao je u Rumuniju čovek i ta politika bežanja je vaša politika i dan danas.
Što se tiče Kancelarije za Kosovo i Metohiju, juče ste krajnje bezobrazno, krajnje licemerno, smejući se u lice Srpskom narodu, pre sveta na Kosovu i Metohiji, pominjali Kancelariju za Kosovo i Metohiju kako je rebalansom budžeta dobila znatno više novca nego inicijalnim budžetom za 2024. godinu, a nećete da kažete ono što verovatno znate, a možda i ne znate, ali siguran sam da znate da preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju idu sva plaćanja Republike Srbije prema, pre svega, Srbima i ostalim građanima Republike Srbije koji žive na teritoriji AP Kosovo i Metohija i koju Republiku Srbiju priznaju kao svoju državu.
Između ostalog, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uoči donošenja rebalansa budžeta prenelo Kancelariji za Kosovo i Metohiju 200 miliona dinara kao vid podrške, odnosno podsticaja našim poljoprivrednim proizvođačima koji žive na Kosovu i Metohiji, koji zbog režima Aljbina Kurtija ne mogu da direktno dobijaju podsticaje iz budžeta Republike Srbije i onda vi juče bezobrazno kažete – pogledajte koliko ste podigli sredstva za Kancelariju za Kosovo i Metohiju, kao da sav taj novac ide u džepove Petra Petkovića i njegovih saradnika. Ne, ide za naš narod na Kosovu i Metohiji, kome mi na svaki mogući način hoćemo da pomognemo.
Mi ne odustajemo od borbe za Kosovo i Metohiju, ako hoćete da vidite, između ostalog, i po rebalansu budžeta. Nismo odustali ni od jednog razvojnog projekta koji se tiče opstanka, pre svega, srpskog naroda i ostalih nealbanaca na Kosovu i Metohiji.
Neki dan ste spominjali na konferenciji za novinare… Žao mi je što nisam mogao da budem na sednici Odbora za poljoprivredu, ali baš u petak je bilo mnogo obaveza. Bili smo u Batajnici. Posle toga je bila sednica Vlade, pa je bila sednica Štaba za vanredne situacije. Nisam mogao da budem na sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i vidim da ste posle tog odbora održali konferenciju za novinare, gde ste rekli da ministar poljoprivrede više brine o litijumu nego o poljoprivredi.
Ja ću vam sada reći moj stav, da ne bude nikakve zabune. Ja sam za to da Republika Srbija iskoristi sve svoje prirodne, odnosno mineralne sirovine i sva svoja prirodna blaga da bi unapredila životni standard svojih građana, da bismo pojačali naš ekonomski razvoj, da bismo unapredili našu industriju, pa samim tim i našu poljoprivedu. Kada bude bilo više radnih mesta, kada budemo imali nove investicije, kada budemo imali veći rast BDP-a biće više novca, između ostalog, i za naše poljoprivredne proizvođače, imaćemo više novca za podsticaje.
Što se tiče kopanja litijuma, povezaću ga sa uvođenjem vojnog roka. Dame i gospodo narodni poslanici, evo u čemu je veza. Ako pažljivo slušate izlaganje ovih različitih agregatnih stanja bivših stranaka DOS-a, nigde u svetu ne postoji rudnik litijuma, apsolutno nigde i sada vas pitam – ako nigde ne postoji rudnik litijuma, pa kako se na godišnjem nivou proizvode milioni i milioni mobilnih telefona? U svakom mobilnom telefonu je litijumska baterija. Kako se proizvode električni automobili koji idu na litijumske baterije? Gde se nalaze ti rudnici litijuma? Da li se nalaze na Marsu ili se nalaze u nekoj konkretnoj zemlji? Pa, nalaze se.
Vi kažete da nema nigde rudnika litijuma, isto kao što ste nas ubeđivali 2009. i 2010. godine da nigde u Evropi ne postoji obavezno služenje vojnog roka. Eto, u tome je veza.
Dakle, 2009. i 2010. godine ubeđivali ste nas… Evo, ja sam sedeo ovde kao narodni poslanik opozicije. Ubeđivali ste narodne poslanike, građane Srbije. Trudili ste se iz petnih žila da nam objasnite šta će nam vojska, Srbija više nema neprijatelja, nema više ratova u svetu, svi sporovi se rešavaju mirnim putem, ne treba nam vojska, vojska je skupa, a na kraju krajeva, nigde u Evropi, kaže, i ne postoji obavezno služenje vojnog roka.
To je bilo vaše obrazloženje odluke da formalno suspendujete, a faktički ukinete obavezno služenje vojnog roka. Šta se onda desilo? Malo po malo mi saznajemo ova zemlja ima obavezu služenja vojnog roka, ona zemlja ima obvezu služenja vojnog roka. Ispada da najveći broj zemalja u Evropi ima obavezno služenje vojnog roka, a da je manji broj onih koji nemaju. E, tako vam je isto i sa litijumom. Nema ga ovde, nema ga onde, niko ne kopa, a svi proizvode mobilne telefone. Niko ne kopa litijum, a svi proizvode električne automobile.
Tako ste nas isto ubeđivali i za vojsku, niko nema vojsku, posle nekoliko godina ispostavilo se, ne da imaju vojske, ljudi, pitanje je samo daj Bože da ne izbije treći svetski rat, besne ratovi svuda u svetu, besne ratovi maltene u našem okruženju. Već dve godine traje rat u Ukrajini. Pitanje je da li će Izrael da zarati da napadne Liban ili da zarati sa Iranom. Gde je sad vaša priča? Gde su sad vaše obaveštajne agencije na koje ste se pozivali te 2009. i 2010. godine, da će biti sveopšti mir, da nema ratova, šta će Srbiji vojska, bolje da mladi rade nešto drugo, a sad se ispostavilo da nam vojska i te kako treba i da svaka država radi na jačanju svoje vojske.
Dakle, kao što ste lagali za litijum danas, tako ste lagali za vojsku da nigde ne postoji obavezno služenje vojnog roka, pa se na kraju ispostavilo da i te kako postoji. I ne da se države ne naoružavaju, nego svaka radi sve ono što može da ima što više naoružanja, neke da bi napadali druge zemlje, a mi da bi odvraćali druge da ne napadnu nas. Eto, u tome je veza između litijuma i vojske.
Dakle, uvek je vaša politika zasnovana na lažima, na govorenju neistine i na plašenju naroda. To je jedino što umete da radite.
E, sad, što se tiče poljoprivrede, vidim da ovih dana lijete krokodilske suze, Srbija nedovoljno izdvaja za poljoprivredu, teška je situacija u poljoprivredi, zašto ne izdvajate 10% budžeta, zašto ne preduzmete ovu ili onu meru? Evo, ja ću vam sad izneti vrlo precizne podatke iz vašeg vremena, dakle, vašeg vremena, to jeste bilo vaše vreme, bilo je očajno za Srbiju, ali je za vas bilo super. Sećam se ja vas iz tog perioda, bili ste moćni, bili ste jaki. Dolazili ste u Narodnu skupštinu sa obezbeđenjem, sa besnim automobilima. Sećam se ja malo duže nego što se vi, neki od vas sećaju.
Dakle, 2004. godine, kada je u pitanju premija za mleko, vi koji kažete - zašto ne ulažemo u stočni fond, zašto nemamo više stoke, evo, dame i gospodo narodni poslanici, koliko su oni brinuli o stočnom fondu i o našim poljoprivrednim proizvođačima koji su se bavili i u njihovo vreme proizvodnjom mleka.
Dakle, 2004. godine, to vam je prva Vlada Vojislava Koštunice, premija po litri mleka 4,25 dinara. Zatim, 2005. godine takođe prva Vlada Vojislava Koštunice 4,15 dinara po litri mleka, 2006. godine isto Vlada Vojislava Koštunice 3,5 dinara po litri mleka, 2007. godine, e, 2007. godina, to vam je epohalna godina u političkoj istoriji Srbije, desilo se istorijsko pomirenje dve do tada stranke koje su ratovale na krv i nož, DS i DSS, to je Vlada koja je formirana 15. maja 2007. godine, 15 minuta pred ponoć, tako što je Tomislav Nikolić izašao za govornicu Narodne skupštine i rekao - očigledno je da ste se dogovorili vi iz DS i DSS da napravite Vladu, evo mi radikali se više nećemo javljati za reč, izaberite vi tu vašu Vladu, pa da vidimo šta će ta Vlada da uradi. I šta je uradila ta druga Vlada Vojislava Koštunice 2007. godine? Plaćali su litru mleka 2,5 dinara.
Godine 2008, to je epohalna godina, sećate se penkala Božidara Đelića iz 2008. godine, kaže – ovim penkalom sam potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, 29. aprila 2008. godine, a izbori su bili 11.maja. Znači, daj na vrat na nos samo nešto da potpišem da mi to bude argument za izbore.
Ni na koji način niste zaštitili domaćeg proizvođača, ni na koji način niste zaštitili ljude koji se u Srbiji bave proizvodnjom kukuruza, pšenice, soje, suncokreta, mleka, mesa, itd. Otvorili ste naše tržište za relativno kvalitetnu i relativno jeftinu robu iz EU bez ikakvih barijera, ali važno je bilo da se baš 29. aprila potpiše SSP, jer vam je to bio ključni argument za izbore koji su bili nekoliko dana posle toga. I onda nama danas spočitavate - a zašto ne zaštitite domaće tržište. A kako da ga zaštitimo na način kako bi mi hteli kad nas obavezuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. godine, koji je ratifikovan u svakoj zemlji članici EU?
Dakle, te 2008. godine, kada je Boža Đelić čuvenim penkalom potpisao SSP i praktično dokusurio srpsku poljoprivredu, gospoda koja nas danas kritikuju plaćala su litru mleka 1,9 dinara. Zamislite tu mizeriju. Pa, ljudi nisu hteli da podnose zahteve da im se isplaćuje premija za mleko. Više ih je koštala taksa za podnošenje zahteva nego što je vredela ta litra mleka. I onda vi nama danas držite lekcije o tome zašto ne brinemo o proizvođačima mleka. Kako vas, bre, nije sramota? Jel vi mislite da niko se ničega u Srbiji ne seća?
Godine 2009. Vlada Mirka Cvetkovića, genijalca, „Ces Mekon“, Nikezić, dodatno smanjuju premiju za mleko 1,4 dinara, 2010. godine 1,5 dinara, 2011. godine 5 dinara, 2012. godine 6 dinara, i onda od 2013. godine konstantno povećanje premije za mleko sa 7 dinara, 2021. godine na 10 dinara, 2022. godine na 15 dinara, 2023. godine na 19 dinara.
Sad, pazite, mi danas plaćamo po litru mleka 19 dinara kao premiju, kao vid podsticaja za naše poljoprivrednike koji se bave proizvodnjom mleka. Oni su plaćali četiri dinara, tri dinara, dinar, dinar i po i kažu više su oni brinuli o poljoprivrednim proizvođačima nego mi. Vidim kako ste se brinuli. Brojke su neumoljive.
Da se malo podsetimo njihovih ministara poljoprivrede. Da li se sećate Ivane Dulić Marković? Ne, vi ste sjajni, od vaših ministara niko nije bio bolji. Jel se sećate Saše Dragina? Jel se sećate Dušana Petrovića, ljudi koji su učinili sve da upropaste srpsku poljoprivredu? Imali ste jednog ministra poljoprivrede iz vremena DOS koji je rekao da ne treba da sejemo pšenicu. Kaže – šta će nam pšenica? Ne treba da sejemo pšenicu. Imali ste jednog koji je rekao – u Smederevu ne treba da bude Železara, gajićemo kikiriki i pečurke. Na to vas je podsetio Siniša Mali.
Što se tiče podsticaja za biljnu proizvodnju, vidim da ste ovih dana se razmahali da vi podržavate poljoprivredne proizvođače, da država izdvaja malo za hektare, zašto ne izdvajamo više itd. E, sad da vidite, dame i gospodo, koliko su oni izdvajali. Godina 2007, to je ona čuvena godina pomirenja DS i DSS, dve bratske stranke iz DOS, podsticaji za biljnu proizvodnju, odnosno to je ono što mi kažemo danas mere za jedan hektar su iznosile 8.000 dinara po hektaru, 2008. godine su povećali na 10.000, pa su onda 2012. godine i to smanjili na 8.618 dinara i onda imate u 2013. godini 12.000, pa u 2014. godini 12.000, u 2015. godini 12.000, u 2023. godini 18.000 i sad je 18.000.
Kada na ovih 18.000 dodate novu meru koju ćemo da unesemo u zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, a to je regres u iznosu do 17.000 dinara za sertifikovano seme, to praktično znači da će ljudi već u 2024. godini za hektar zemlje dobijati podsticaj za biljnu proizvodnju u iznosu od 35.000 dinara. Sada uporedite tih naših 35.000 dinara sa vaših 8.000 dinara iz 2007. godine. Ono do 2007. godine neću ni da čitam. Ono su bili toliko mizerni podsticaji da ljudi nisu ni tražili od države te podsticaje, kao da nisu ni postojali, zato što im je skuplje bilo da plate taksu za podnošenje zahteva, nego što je bio iznos podsticaja. Eto tako stoje stvari.
Juče je jedan kolega iz opozicije spominjao koliko država plaća za penale, sudske troškove, kako gubimo sporove, pa zbog toga su oštećeni građani Republike Srbije. Evo ja ću vam sada pokazati na jednom samo primeru koliko je država Srbija milijardi i milijardi dinara morala da plati poljoprivrednim proizvođačima zbog neodgovorne politike tadašnje vlasti, odnosno ljudi koji danas ovde sede, samo su promenili agregatno stanje, nazive stranaka, ali im je u suštini politika ista.
U Službenom glasniku Republike Srbija br. 51 iz 2008. godine, to je dakle vaše vreme, kao što je rekao Siniša Mali i tu ga potpuno podržavam, doneta je Uredba o korišćenju sredstava podrške nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima u 2008. godini. I onda imate član 3. gde se kaže da će nosiocima ovih nekomercijalnih poljoprivrednih gazdinstava biti isplaćeno godišnje po 40.000 dinara. Nikome nije isplaćeno 40.000 dinara. Nekim poljoprivrednim proizvođačima koji su podneli zahtev, i to samo nekima, isplaćena je samo prva rata od 20.000 dinara. Onih preostalih 20.000 dinara, a za mnoge i onih 40.000 dinara, nikada nije isplaćeno. Država Srbija je samo na ime toga morala da plati, čini mi se, između četiri i pet milijardi dinara zbog toga što ste obećali uredbom ovu naknadu za nekomercijalna poljoprivredna gazdinstva, a nikada je niste isplatili.
Toliko o sudskim penalima, o troškovima i o tome kako vi vodite računa, kako vi kažete, o svakom dinaru koji se zaradi u Republici Srbiji.
Još nešto želim da vam kažem. Vidite, u ovo naše vreme, mi smo Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju imali dovoljno hrabrosti, imali smo dovoljno odgovornosti prema našim poljoprivrednim proizvođačima da taksativno navedemo iznose, one minimalne iznose koliko država plaća za različite vrste podsticaja u poljoprivredi. Danas nema, dame i gospodo narodni poslanici i vi građani Srbije koji pratite zasedanje Narodne skupštine, oblasti poljoprivredne proizvodnje koju država Srbija ne subvencioniše: ratarstvo, stočarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, pčelarstvo, ribarstvo, apsolutno sve. Dakle, ne postoji, ne postoji grana poljoprivrede koju država direktno iz budžeta ne pomaže.
Zašto to kažem? To kažem zato što ovde imam vaš Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju koji je donet 2009. godine. To je Vlada Mirka Cvetkovića, ministar poljoprivrede čuveni Dušan Petrović. Oni su doneli Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, ali za razliku od našeg zakona, o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, gde taksativno stoje iznosi, oni su samo naveli vrste podsticaja, ali ne i iznose, što znači da su mogli da odrede iznose kakve su oni hteli, a mi smo se obavezali da ne možemo da isplatimo manje od onog iznosa koji je propisan zakonom. Sada vi meni recite ko se više brine o poljoprivrednim proizvođačima, vi ili ova Vlada?
Što se tiče vašeg plašenja građana Srbije da nam preti glad, nestašica hrane itd, situacija u poljoprivredi ove godine nije bila nimalo jednostavna. Mnoge delove Republike Srbije zadesio je nedostatak padavina, odnosno nedovoljna količina padavina i imamo manje nego što smo planirali – kukuruza, suncokreta, soje. O šećernoj repi još uvek ne mogu definitivno da govorim zato što je berba, odnosno žetva šećerne repe završena na svega 33% zasejanih površina, ali ono što želim da kažem građanima Srbije, vama ne vredi čovek bilo šta ni da govori, jer ste vi do te mere zadojeni mržnjom prema ovoj Vladi, prema predsedniku Republike da tu nikakva argumentacija ne pomaže, ali zbog građana Srbije, zbog narodnih poslanika želim da kažem da bez obzira tešku agroekonomsku godinu koja je iza nas i koja je još uvek u toku imaćemo dovoljno strateških poljoprivrednih proizvoda za domaće tržište i za izvoz. Dakle, neće biti gladi u Republici Srbiji. Imaćemo dovoljno poljoprivrednih proizvoda i za izvoz.
Molim vas samo da prestanete sa tim plašenjem građana Srbije, jer sve što umete da radite to je da plašite građane. Neće se desiti nikakve nestašice. Neće biti nikakve gladi. Nećemo doći u situaciju da moramo da uvozimo pšenicu, kukuruz, suncokret, soju, šećernu repu itd. Imaćemo svega i brašna i ulja. Imaćemo dovoljno i šećera. Imaćemo dovoljno i za domaće tržište. Imaćemo dovoljno i za izvoz.
Sve ovo uspeli smo da ostvarimo zahvaljujući činjenici da se danas država Srbija, kada kažem država Srbija mislim i na Vladu i na predsednika Republike Aleksandra Vučića, i te kako brine za našu poljoprivredu, za naše poljoprivredne proizvođače i želimo da ih ohrabrimo, da im damo svaki mogući vid podsticaja da opstanu na veoma zahtevnom evropskom i svetskom tržištu hrane, što danas, priznaćete, nije nimalo jednostavno, pogotovo ako imate u vidu činjenicu da u ovom trenutku 70% naših poljoprivrednih proizvoda mi izvozimo u EU. To znači da imamo vredne seljake. To znači da imamo pametne ljude koji vode naše kompanije i koji uspevaju naše poljoprivredne proizvode, koji uspevaju našu robu koju naši seljaci proizvedu da plasiraju na evropsko tržište. Dakle, 70% svega što proizvedemo u poljoprivredi ide u EU.
To dovoljno govori o tome koliko smo mi podigli nivo kvaliteta poljoprivredne proizvodnje i kada je reč o primeni agrotehničkih mera i kada je reč o nabavci nove mehanizacije i kada je reč o edukaciji naših poljoprivrednih proizvođača itd.
Pominjali ste nekih 900 miliona dinara, kaže, koliko izdvajamo za podsticaje. To je neverovatna laž, i to moram da demantujem. Sad ću vam reći koliko su iznosili u njihovo vreme budžeti Uprave za agrarna plaćanja. Za one koji su možda manje upućeni, Uprava za agrarna plaćanja je praktično srce Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Svi podsticaji, svi regresi, sve refakcije za gorivo se isplaćuju preko Uprave za agrarna plaćanja. Sa rebalansom budžeta, ovim o kome sada govorimo za 2024. godinu, budžet naše Uprave za agrarna plaćanja je više od 100 milijardi dinara. Dakle, ne znam odakle vam taj podatak od 900 miliona dinara. Dakle, 100 milijardi, ili tačnije, 100.581.908.000 dinara.
Toliko vam sada iznosi budžet Uprave za agrarna plaćanja, odnosno prevedeno na jezik običnog čoveka, 100,5 milijardi dinara država Srbija izdvaja kao podsticaj za sve moguće vidove pomoći našim poljoprivrednim proizvođačima.
Kako je to izgledalo u vreme recikliranih stranaka iz DOS-a. Godine 2010. Vlada Mirka Cvetkovića, 14 milijardi je iznosio budžet za agrarna plaćanja, 2011. godine Vlada Mirka Cvetkovića, 16 milijardi. U 2012. godini, to je prva godina vladavine SNS rapidno se povećava budžet Uprave za agrarna plaćanja na preko 25 milijardi dinara, u 2013. godini na preko 31 milijardu dinara, u 2014. godini na preko 33 milijarde dinara.
Onda imate neverovatan skok u 2020. godini, pazite, to je godina korone, da vas podsetim, godina korone, krize kada je država Srbija izdvajala ogromne količine novca, ogromne iznose novca da bi naši preduzetnici, da bi naši privrednici mogli da opstane u to teško vreme 2020, 2021. godine. I u to teško vreme, u to vreme korona krize 2020. godine država Srbija izdvaja skoro 43, tačnije 42 milijarde 787 miliona dinara za podsticaj našim poljoprivrednim proizvođačima.
U 2021. godini, takođe godini korona krize, 44 milijarde 384 miliona dinara. U 2022. godini 60 milijardi 912 miliona dinara. U 2023. godini 93 milijarde 103 miliona dinara i sa ovim rebalansom budžeta 100 milijardi 581 milion 908 hiljada dinara. To su brojke, to su egzaktni pokazatelji ko se brine o poljoprivrednoj proizvodnji, a ko je učinio sve da upropasti našu poljoprivrednu proizvodnju. Da nije bilo pobede 2012. godine, to bi nažalost i pošlo za rukom.

Ne znam da li je gospodin Milivojević novi ili stari? Jel ste vi novi ili stari? Ja se sećam Srđana Milivojevića kada je bio poslanik Demokratske stranke, koja je u to vreme bila na vlasti. Vidim ovde veliki broj ljudi koji je bio, neki su bili poslanici, neki su bili ministri, neki su bili državni sekretari, imamo jednog bivšeg načelnika Generalštaba. LJudi, vi ste bili na vlasti, vaše vreme je postojalo. Ali, to vreme je prošlo, to morate da shvatite. Niste vi novi, vi ste stari i vi ste reciklirani. Vi jeste promenili nazive stranaka, ali ste zadržali istu politiku, a to je da upropastite sve čega se dohvatite.
Kaže, ja sam rekao, kako su oni navodno rekli, da nigde ne postoji rudnik litijuma. Pa, to su vaše reči. Mesecima i godinama ubeđujete ljude u Srbiji kako nigde na svetu ne postoji rudnik litijuma. Kaže sad - postoji rudnik litijuma u Čileu. A jel moguće onda da se svi proizvođači mobilnih telefona snabdevaju litijumom isključivo iz Čilea? Hajde, molim vas, odgovorite mi na to pitanje. Svi oni koji proizvode mobilne telefone, ima stotinu kompanija koje se bave proizvodnjom mobilnih telefona, ljudi! Ko zna koliko ima kompanija koje proizvode električne automobile! Jel tog litijuma u Čileu ima toliko da se svi oni snabdevaju samo iz Čilea? To je jedna stvar.
Gospodin Marsenić se javio da mi objašnjava i tumači zakone fizike o pretvaranju iz jednog agregatnog stanja u drugo. Ja sam, gospodine Marseniću, spominjao Demokratsku stranku Srbije, od koje ste vi kao Pontije Pilat oprali ruke i rekli - e, nemamo mi veze sa Demokratskom strankom Srbije, kakav Koštunica, mi smo Novi DSS. Sad vas isto pitam kao i Srđana Milivojevića - jeste vi stari ili novi? Jel ste muzičar ili niste muzičar? Što ste se javili za repliku ako ste Novi DSS? Šta vas briga šta je radio Predrag Bubalo, šta je radio Vojislav Koštunica, šta su radili ministri iz Demokratske stranke Srbije, vi ste Novi DSS. Vi ste kao Pontije Pilat rekli - evo vam Isusa Hrista, radite s njim šta vam je volja! Oprali ste ruke i rekli - mi smo novi. Što se javljate za repliku? Vi ste novi, šta vi imate sa vladom Vojislava Koštunice? Jel tako? I sa prvom i sa drugom Vladom? Šta vi imate sa ovim mizerijama za podsticaje za mleko, za biljnu proizvodnju? Nemate ništa. Vi uopšte niste bili na vlasti. Vi ste nastali pre dve ili tri godine, jel tako? Tako da ja uopšte ne znam zašto se javljate za reč.
Što se tiče, vi ste to nazvali onako eufemistički kao što vi samo umete, suspenzijom obaveznog služenja vojnog roka, ali to je bilo, da se ne lažemo, ukidanje vojnog roka sa ciljem da se potpuno onesposobi za odbranu Republika Srbija i da se unište svi naši odbrambeni kapaciteti. Ovde vam sedi čovek koji je bio načelnik Generalštaba Vojske Srbije, pa možete njega da pitate ko je doneo tu odluku.
Kažete da je tu odluku donela Slavica Đukić Dejanović. Potpisala je odluku koju je donela Narodna skupština, na predlog, sad ću da vam kažem koga - Borisa Tadića, predsednika Republike Srbije i predsednika Demokratske stranke, ministra odbrane Dragana Šutanovca, iz Demokratske stranke i načelnika Generalštaba Vojske Srbije, takođe iz Demokratske stranke. I sad se vi, u 2024. godini, usuđujete da nekome spočitavate, konkretno gospođi Slavici Đukić Dejanović, kaže - sad je Slavica Đukić Dejanović ukinula obavezno služenje vojnog roka.
Ljudi, ja imam mnogo mana. Evo, kaže Ćuta da imam velike uši. Glup sam, ne razumem se u poljoprivredu. Ljudi, sve je to tačno. Sedeo sam, ljudi, ovde, u ovim klupama, kada je Dragan Šutanovac ovde nama govorio - vi, koji ste za obavezno služenje vojnog roka, vi ste ratni huškači, vi ste izazvali ratove u bivšoj Jugoslaviji, vi ste odgovorni za pokolje koji su se desili u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini, priča ovo isto što priča Srđan Milivojević, to oni pričaju u Demokratskoj stranci od kad postoje, vi ste počinili neke zločine na Kosovu i Metohiji, otkud vama pravo da vi pričate o vojsci Srbije? To je nama, jel tako, Nataša, pričao Dragan Šutanovac 2009. godine kao ministar odbrane, kad nas je ubeđivao da nemamo potrebu da imamo vojsku. Kaže - šta će nam, ljudi, vojska, vojska je skupa, morate da hranite vojnika, morate da održavate kasarne, morate da nabavljate naoružanje, zašto mi to da radimo, vidite da je svuda u svetu mir, niko nikoga ne napada, ko će Srbiju da napadne, mi sad imamo prijatelje, nije to kao u vaše vreme, vi ste zaratili sa celim svetom, vi niste imali prijatelja u svetu, nama su sad svi prijatelji, i onda hajde da ukinemo vojsku.
Onda su se pri tome pozivali, između ostalog, ja se sećam tog vremena, jeste da imam velike uši i da sam glup, ali još uvek imam dobru memoriju, sećam se da ste se tad pozivali na izveštaje vaših obaveštajnih agencija iz kojih proističe da u narednih sto godina, ne u Srbiji, nego u Evropi neće izbiti rat! Ne da je izbio rat, nego, kažem, daj bože da zbog tog rata ne izbije Treći svetski rat.
Ljudi, 2022. godine izbija rat u Ukrajini, pogledajte šta se dešava na Bliskom istoku, ceo svet gori. Pa, gde su te vaše procene? Gde su sad ti vaši eksperti? Gde su vaši obaveštajci koji su nas ubeđivali iz petnih žila, nema rata, mir, zavladao je večiti mir, imamo prijatelje. Ljudi, ukidaju obavezu služenja vojnog roka u situaciji kada imamo albanski separatizam na Kosovu i Metohiji, kada obaveštajne agencije Bosne i Hercegovine, ne Republike Srbije, obaveštajne agencije Bosne i Hercegovine, da ne kažem muslimanske obaveštajne agencije izveštavaju centralnu vladu u Sarajevu da se u tim i tim mestima u Bosni i Hercegovini nalaze džihadisti. U situaciji kada imate nerešeno pitanje Makedonije, pa im jedan dan identitet osporavaju Grci, pa im sledeći dan identitet osporavaju Bugari. U situaciji kada imate konstantne izlive različitih vidova neprijateljstva iz Hrvatske prema Republici Srbiji. To je sve bilo 2009. godine i 2010. godine i kasnije, i pre i posle toga. I, u takvoj situaciji, dakle da ne idemo sada u Ukrajinu, da ne idemo sada na Bliski istok, Kosovo i Metohija, Bosna i Hercegovina, teško pitanje Makedonije, veliki problemi koji nam dolaze iz Hrvatske i u takvoj situaciji vi ukidate obavezno služenje vojnog roka i kažete, nema potrebe Srbija da ima vojsku.
Dakle, vi ste bili i ostali dokazani neprijatelji države Srbije, srpskog naroda i građana Srbije i kakvi ste bili onda ni za jotu se niste promenili ni danas, samo što vam je sad druga tema. Sad više tema nije vojska, koju ste maltene pa upropastili, sad je tema litijum. Zašto Srbija da kopa litujum i zašto Srbija da se razvija, pa nek se razvijaju neke druge zemlje. Nek se razvija Finska, nek se razvija Nemačka, nek se razvija Francuska, samo Srbija da se ne razvija, samo Srbija da ne kopa svoje rudno blago, samo Srbija da ne proizvodi litijumske baterije, samo Srbija da ne proizvodi električne automobile.
Dakle, to je ono što vi radite sve vreme i to treba građani Srbije da znaju. Kad god treba da se stane na stranu Srbije vi ste protiv Srbije. Spočitavate meni, vi Srđane Milovojeviću, šta ste zatekli 2000. godine. E, da. Kažite mi, molim vas, čiji su kadrovi bili u raznim vladama, saveznim i republičkim, Milan Beko. Šta je bio Miodrag Perišić? Iz koje stranke je bio Momčilo Grubač? Hoćete dalje da vam ređam? Pa, to su sve vaši kadrovi.
Sedeli ste u istim vladama sa socijalistima i julovcima. Sedeli ste. Vi ste donosili odluke. I, nije tačno da je DS došla na vlast tek 2000. godine, nego ste vi hteli da izvršite kolektivnu amneziju srpskog naroda i da kažete – nulta godina, kao godina rođenja Isusa Hrista, to je 2000. godina i sve se računa posle toga.
Pre toga, vi ste kao ovaj Marsenić. Oprali ste ruke.
Kakav Radulović, nemamo vi veze sa njim. To vam je onaj bivši direktor „C marketa“.
Miodrag Perišić, bio čovek ministar u saveznoj Vladi. Oprali ruke. Bio čovek u DS, šta mi imamo sa njim.
Momčilo Grubač, bio savezni ministar pravde. Savezni ministar pravde, iz koje stranke? Iz SRS, iz SNS ili iz vaše?
Dakle, bili ste na vlasti i do 2000. godine, bili ste na vlasti i posle 2000. godine, menjali ste nazive stranaka, menjali ste lideri, posebno vi iz DS, vi iz DS ste čak promenili vlasnika. Vi ste otišli toliko daleko. Vlasnika ste promenili. Mislim da je nezabeleženo u političkoj istoriji ne Srbije, Evrope da jedna stranka ima vlasnika koji je predsednik jedne druge stranke. Ljudi, vi niste vlasnici svoje sopstvene stranke, vi nemate vlasništvo nad vašom imovinom, vas je kupio Dragan Đilas. Otkupio je vaše dugove.
Otkupio je vaše dugove i on je sad vlasnik DS. Možete vi sad da se zovete Ekološki ustanci, Zeleno-levi frontovi, nikad niste bili na vlasti, Novi DSS, Janko, Marko, ljudi, vi ste vlasništvo čoveka koji je predsednik druge stranke i svi vi ovde sada govorite, sedite, kritikujete, itd., vi ste glasnogovornici jednog jedinog čoveka koji se zove Dragan Đilas. To kako se formalno zovu vaše stranke, kad su nastale, ko su predsednici, itd., to je sve nebitno, vi ste u građansko-pravnom, u obligaciono-pravnom smislu vlasništvo jednog čoveka. Dakle, on je vlasnik i vas i vaših stranaka i vaših mandata.
(Aleksandar Jovanović: Što dozvoljavate ovo, sram vas bilo, kako vas nije sramote, što to radite?)

Dame i gospodo narodni poslanici, manje, više sve što je gospodin Aleksić rekao vezano za srpsku poljoprivredu, apsolutno nije tačno.
Danas Republika Srbija izdvaja više od 900 miliona evra za subvencije poljoprivrednim proizvođačima i to u svim oblastima poljoprivredne proizvodnje. Nema grane poljoprivrede koju Republika Srbija danas ne subvencioniše. Subvencije u vreme kada su vaši bili na vlasti su bile toliko mizerne i toliko jadne da poljoprivredni proizvođačima se nije isplatilo da uopšte traže te subvencije.
To su nam rekli sada kada smo imali razgovore sa njima. Sada ljudi traže, iako su subvencije velike da budu još veće i to je legitimno, ali u njihovo vreme, ja ih pitam, pa, dobro ljudi kako ste vi funkcionisali u periodu između 2000. godine i 2012. godine? Pa, kaže, gospodine ministre, subvencije su bile toliko male, da apsolutno nije nam se uopšte isplatilo da podnosimo zahteve za te subvencije. Tako ste se vi brinuli o srpskoj poljoprivredi.
Netačni su vam podaci vezani za poljoprivredno zemljište koje kako vi kažete zaparloženo i koje nije u funkciji. Netačni su vam podaci koji se tiču broja navodno ugašenih poljoprivrednih gazdinstava. Naprotiv, mi iz dana u dan, iz meseca u mesec beležimo rast broja poljoprivrednih gazdinstava zato što je danas isplativo baviti se poljoprivrednom u Srbiji, u jednoj godini više, u jednoj godini manje. To je takva grana privrede da profit varira iz godine u godinu i zavisi od mnogo toga. Nažalost, klimatske promene nisu obišle ni Srbiju, kao što nisu zaobišle ni ceo svet, ali generalno danas u Srbiji ljudi koji se bave, koji se ozbiljno bave poljoprivrednom proizvodnjom i ratarstvom, i stočarstvom, i voćarstvom, i vinogradarstvom, i pčelarstvom, i ribarstvom, dakle, to su sve grane poljoprivrede koje mi subvencionišemo, i te kako mogu da žive i da prehrane svoje porodice od poljoprivredne proizvodnje.
Što se tiče rudarenja, ja sam već rekao, na delu je hibridni rat, jedna vrsta specijalnog rata protiv Srbije. Hibridni rat 2020. godine ste vodili na temi korone, pa ste onda rekli Aleksandar Vučić hoće da nas vakciniše vakcinama protiv korone kako bi u nas ubacio čip i kako bi u svakom trenutku znao gde se ko od nas nalazi. Pa, ste onda vodili hibridni rat protiv Srbije 2023. godine kada su se desile dve nezabeležene tragedije, jedna u OŠ „Vladislav Ribnikar“, druga u selima kod Mladenovca. Pa, ste tražili smenu i Aleksandra Vučića i svih ministara u Vladi Republike Srbije i do te mere ste bili bezočni da su na kraju i roditelji te ubijene dece morali da vam kažu – e, ljudi, hajde više prekinite sa tom pričom, odustanite od toga vašeg anketnog odbora, pustite nas da odbolujemo našu bol i našu tugu i nemojte našu bol i našu tugu da koristite u političke svrhe. To su vam rekli roditelji ubijene dece.
Pa, ste onda vi gospodine Aleksiću poveli novi hibridni rat, vi i Dragan Đilas, Marinika Tepić, svi redom, krajem prošle godine kako Aleksandar Vučić i svi mi zajedno sa njim krademo izbore. Pa, ste pokazivali, to sam rekao više puta, u ovoj trafo-stanici živi 50 birača, u kućici za ptice žive birači, u stanu rukometaša živi sto birača, pa preseljavamo birače iz Republike Srpske, pa iz Užica selimo za Beograd i tako dalje.
Pa, je jedan gospodin koji ne vidim ga sada ovde, sedi obično u žutoj košulji, u poslednjem redu, rekao, a to je rekao valjda prekjuče kada sam ja bio u Narodnoj skupštini, juče nisam mogao pošto sam imao jedan dobar sastanak sa jednim udruženjem odgajivača svinja iz Mačve, pa zbog toga nisam mogao da budem u Narodnoj skupštini, ali samo da vam kažem, taj gospodin u žutoj košulji nam je pre dva dana rekao kako mi svi iz SNS između ostalog treba da idemo na obuku kada je u pitanju profesionalno novinarstvo kod Žakline Tatalović. E, ta Žaklina Tatalović je mene kao ministra za državu upravu i lokalnu samoupravu negde u februaru, martu ove godine kada sam bio u Šidu da posetim obnovljenu kuću u kojoj je živeo Sava Šumanović, koja je obnovljena sredstvima Pokrajinske vlade, na izlasku sa tog događaja, Žaklina Tatalović sa onim, a ovi sa N1 imaju onaj pendrek od mikrofona, plavi na kome piše N1 i onda je trčala za mnom i gurala mi taj mikrofon ispred mene, da mi kaže, da li vas je gospodine ministre strah zbog toga što ćete da završite u zatvoru zbog izborne krađe? Ja sam rekao, nije me strah, ja se nisam plašio Dragana Đilasa ni ovih njegovih ni 2000. godine kada su bili mnogo jači nego što su sada. Što bih se ja plašio Dragana Đilasa u 2023. godini ili 2024. godini, ali dobro Dragan Đilas 2000. godine nije imao veze sa dosom, on nije bio čak ni u DS, ali hoću da vam kažem te vrste političara se nisam plašio ni 2000. godine kada su na primer ošišali do glave ćerku Milovana Bojića. Kada su isto tako pretili, kao što danas prete vešanjima Aleksandru Vučiću, to isto ste radili i 2000. godine. Dakle, je isti vaš obrazac ponašanja.
Samo ste sad u stepenu agresije otišli korak dalje. Sad vi pozivate da se smanji agresija u društvu, a vaš dežurni politički analitičar Srđan Škoro, ako se ne varam, mislim da se tako zove, pre neki dan, na vašoj omiljenoj, objektivnoj i profesionalnoj televiziji N1 kaže - Danila Vučića, sina Aleksandra Vučića, treba okupati uranijumom. Pa, jel to smanjivanje agresije? Jel to demokratski dijalog? Jel to pozivanje na smirivanje tenzija u društvu?
Pošto ste iskoristili sve teme, ja vas pozivam da podnesete tu famoznu krivičnu prijavu protiv mene, protiv Aleksandra Vučića, protiv Ane Brnabić, protiv svih nas koji smo pokrali izbore, a posle kojih vi, kao što vidim, vrlo udobno sedite u tim poslaničkim foteljama.
Dakle, sad ste pokrenuli novi hibridni rat. Sad je tema litijum. Ljudi, pa Nemanjići su se bavili rudarenjem u Srbiji. Evo, tu je Nikola Selaković, čovek poznaje srednjovekovnu istoriju, tu je Marko Atlagić. Marko, jel sam u pravu? Nemanjići su dovodili sase, nemačke rudare, između ostalog, da kopaju rudu u rudniku Novo Brdo na Kosovu i Metohiji. Josip Brzo Tito je maltene… Pazite, imate jedan neverovatan podatak. Ma kakav da je bio taj Josip Broz Tito, neko ga danas voli, neko ga ne voli, itd. Ali statistički podaci govore da je Jugoslavija uspela za 15 godina da podigne stepen industrijalizacije svoje zemlje za ono vreme koje je Švedskoj, dakle, da podignemo stepen industrijalizacije za 15 godina a Švedskoj je za taj stepen industrijalizacije bilo potrebno 175 godina. Mi smo u tome uspeli upravo zahvaljujući otvaranju rudnika i zahvaljujući činjenici da rudnici koji su pre Drugog svetskog rata obično bili u stranim rukama, engleskim francuskim itd, nacionalizacijom su postali državni. I sad su naši.
Zahvaljujući rudarenju, mi smo obnovili Bor, Majdanpek, celu istočnu Srbiju. Da nije bilo Kolubare, ne bi bilo uspešnog Lazarevca, Uba, Lajkovca, itd, itd. Dakle, rudarenje je nešto čime se Srbi, čime se Srbija, čime se bivša Jugoslavija uvek bavila. Na tome smo temeljili razvoj naše privrede.
Sad, u 21. veku, u 2024. godini postavlja se pitanje - e, ljudi, a ko rudari u svetu? A ja vas pitam - ko ne rudari? Jedino onaj ko nema rudu. Ko god ima rudu, rudari. Ko iskopava naftu? Onaj ko je ima. Sad zamislite da kažete jednim Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Iranu, Libiji - ej, ljudi, zaustavite iskopavanje nafte, to ugrožava životnu sredinu, nije to baš pametno što radite. A ljudi podigli imperije na bušotinama nafte.
Ja razumem zašto vi to radite. Ja se na vas ne ljutim. Sad ću da vam objasnim ukratko, nadam se da mi gospođa predsedavajuća neće da zameri. Vi ste plaćeni da vodite hibridni rat protiv Srbije, kao što ste bili plaćeni i 2000. godine. E, sad, u čemu je razlika? Naime, 2000. godine, kada su plaćali lidere DOS-a, a to je priznao Velimir Ilić, da su u zimskim jaknama iz Budimpešte donosili u kešu milione i milione dolara, nemačkih maraka itd, tad su oni koji su ih plaćali morali malo više da odreše kesu.
Zašto? Pa, ipak su plaćali, ja ne mogu da kažem, ti ljudi nisu baš doneli dobro Srbiji, ali bili su obrazovani ljudi, znate. Vojislav Koštunica je bio doktor nauka. Mićunović je bio doktor nauka, profesor univerzitet. St. Protić je bio doktor nauka. Morali su malo više da odreše kesu da bi te ljude platili.
Danas verovatno plaćaju malo manje. Plaćaju ljude koji su u poznim 50.tim godinama studenti, Čeda Jovanović kaže za ovog Aleksića da je za godinu dana su Kosovskoj Mitrovici završio Ekonomski fakultet koji traje četiri godine, tako kaže Čedomir Jovanović.
Bio vam je lider DOS, bio je vođa evropske opozicije, kleli ste se u njega i nemojte sada da vas podsećam na to u kakvim ste sve političkim relacijama bili sa njim.
Dakle, i danas vas plaćaju kao što su plaćali 2000. godine, e sad kad vas stranci plaćaju, oni teško dreše kesu i vi morate da odradite novac koji ste dobili. Pogotovo kada imate direktan TV prenos, a sada nema direktnog TV prenosa, vi biste mogli malo i da zabušite, pa da kažete, jeste mi smo njima tamo nešto rekli, rekli smo Vučiću da je diktator i da ga treba obesiti, ali pošto ima TV prenosa, a oni koji vas plaćaju, redovno gledaju sednice Narodne Skupštine, oni strogo vode računa da li vi odrađujete apanažu koju od njih dobijate i zato se vi iz petnih žila svojski trudite iz dana u dan da plašite građane Srbije. Juče Koronom, prekjuče koronom, juče izbornom krađom, danas litijumom, sutra pitaj boga nekom novom temom, zato što morate da odradite nadnicu. Ljudi vas plaćaju i sad vi morate to da odradite. Zato se ja na vas ne ljutim.
I vi dragi prijatelji i kolege iz SNS, nemojte da se ljutite na njih, moraju ljudi da odrade novac koji su dobili da bi rušili sopstvenu državu i sopstveni narod. To su radili i 2000. godine, samo što su tada verovatno neki drugi bili više plaćeni, bili su školovaniji, bili su pametniji, imali su više političkog iskustva, imali su jače političke stranke itd. Sada verovatno moraju da plaćaju malo manje, ali opet oni kada odreše kesu, a oni su teški na drešenju kese, svaki dolar, svaki evro oni mere, i zato ovi ljudi svaki taj dolar i svaki taj evro moraju da odrade.
Moram da vam priznam, s obzirom na to koliko malo znanja imate, koliko malo političkog iskustva imate, koliko ništa ne znate za novac koji dobijate, ja mogu da vam kažem sa dosta političkog staža, pristojno vi radite taj posao. Nesreća je samo u tome što taj posao radite protiv interesa sopstvene države i sopstvenog naroda. Hvala.

Zahvaljujem se gospođo predsednice, neću dugo, znam da imate dogovor i to je potpuno okej da se danas ova sednica završi i da se donese jedan važan dokument, odnosno da se usvoji ovde u Narodnoj Skupštini, pored niza drugih odluka koje ćete doneti danas.
Želim samo ukratko da se nadovežem na ono što je rekao moj uvaženi kolega i prijatelje, Milenko Jovanov. Dakle, žao mi je što nije prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija ovde Siniša Mali, on vam je mnogo puta objašnjavao isto kao i predsednik Republike, da kada govorite o javnom dugu, onda ne možete da govorite, ako hoćete da imate realnu sliku o javnom dugu, ne možete da govorite o apsolutnim brojevima, nego morate da govorite u procentima, u odnosu na BDP.
Bruto društveni proizvod danas i BDP u vaše vreme je, to su dve potpuno neuporedive kategorije i u vaše vreme gotovo da ga nismo imali. Dakle, Srbija je u finansijskom smislu apsolutno stabilna, jer smo daleko, daleko ispod nivoa mastrihta, kada je u pitanju nivo javnog duga, zato što nam je BDP, mnogo veći nego što je bio u vaše vreme.
Neću više o tome, doći će Siniša vrlo brzo, i uskoro nam sledi rebalans budžeta, pa će on to potanko da vam objasni.
Što se tiče nacionalnih stadiona, Milenko je dobro rekao. To su stadioni, odnosno to su objekti koji će biti multifunkcionalni, pored toga što će na njima moći da se odigravaju fudbalske utakmice, pošto na međunarodnom nivou, pošto su u pitanju stadioni koji ispunjavaju sve kriterijume UEF i FIFA, i tu mogu da se održavaju i vrhunska sportska takmičenja u oblasti fudbala i mogu da se održavaju komotno evropska i svetska prvenstva, mogu da se održavaju i drugi događaji, komercijalnog karaktera koji će da donose prihode i lokalnim samoupravama u kojima se nalaze i državi Srbiji.
Ali samo jednu stvar bih želeo da naglasim, a to je ono što se primećuje u svim vašim govorima. Zašto gradite nacionalne stadione, šta će nacionalni stadion u Leskovcu, Zaječaru, Loznici, mogli ste da izgradite toliko i toliko vrtića, koleginica je govorila o plastenicima u Mačvi, mogli ste da izgradite toliko i toliko kilometara auto-puteva, pa ste mogli da napravite toliko i toliko škola, bolnica, novih fabrika? Okej, ja prihvatam to kao argument. Ali, u vaše vreme vi niste gradili nacionalne stadione, jel tako? Ali, ja nisam primetio ni da ste gradili škole, ni da ste gradili bolnice, ni da ste pravili auto-puteve, niti bilo šta.
Koleginica koja je pričala o tome kako treba da ulažemo u plastenike u Mačvi ima za predsednika stranke čoveka koji je napredovao u vojsci tako što je za račun NATO pakta sekao i topio naše tenkove, topove, strele, sve ono što smo imali od naoružanja i sve ono što smo vrlo efikasno koristili u odbrani od NATO agresije 1999. godine.
Kao što vidite, mi danas imamo toliko ekonomske i finansijske snage da možemo da gradimo i nacionalne stadione i odbojkaške trenažne centre i atletske centre u Obrenovcu i mnoge druge sportske objekte, ali, isto tako, da gradimo i nove kliničke centre, nove bolnice, nove škole, nove vrtiće i stotine i stotine kilometara novih auto-puteva, koridora, brzih saobraćajnica i da više ulažemo i u nauku i u tehnologiju i u studente i u poljoprivredu.
Već sam vam rekao, 900 miliona evra ulažemo u subvencije našim poljoprivrednim proizvođačima, a vi pitajte ove vaše koliko su ulagali oni kad su bili na vlasti? Dakle, stanje u državi Srbiji je mnogo, mnogo bolje nego što vi želite da ga prikažete.
Pošto ste govorili o jugu Srbije, ja sam ga dosta obilazio i kao ministar za lokalnu samoupravu, a i u izbornoj kampanji takođe. U svim opštinama i gradovima na jugu Srbije gde ste stanje prikazivali najcrnjim mogućim bojama, SNS je osvojila od 60 do 90% glasova na izborima. Dakle, ubedljivo smo pobedili u svim opštinama i gradovima na jugu Srbije. Ja mislim da je to u jednom demokratskom društvu jedina prava mera ko koliko vredi.

Zahvaljujem se, gospođo Raguš.
Samo da ne bi bilo nikakvih dilema i da se u javnosti ne bi stvorio utisak kako se Vlada Srbije nepotrebno i prekomerno zadužuje. Mi se zadužujemo po kamatnoj stopi od 4%. To je jeftin novac. Jeftiniji novac danas na svetskom tržištu kapitala ne možete da obezbedite. U ekonomskoj teoriji, a i u praksi svake razvijene države, kapitalni projekti se uvek finansiraju, ne iz tekućeg budžeta, ne iz tekuće likvidnosti, nego iz dugoročnih izvora finansiranja.
Dakle, ovo što radi Republika Srbija, ovo za šta ćete vi danas da glasate, to se radi u svim razvijenim državama sveta. Ni jedna država na svetu ne gradi auto-put iz budžeta.
Mi danas možemo da se zadužimo po kamatnoj stopi od 4%, koja nije nikakva lihvarska ili zelenaška kamata, kao što kažu pojedine kolege iz opozicije, to je vrlo povoljna kamatna stopa koju mi apsolutno finansijski možemo da servisiramo i ovo za šta ćete vi danas da glasate je nešto što je ekonomski potpuno opravdano.
Bilo je reči o tome da gospođa Ana Brnabić ne poznaje geografiju i da ne zna šta je Jadar. Ja mislim da i neke kolege iz opozicije se baš ne razumeju najbolje u geografiju. Stalno se priča o Mačvi. Znate, Loznica nije u Mačvi. To biste trebali da znate, kad već pričate o brzoj saobraćajnici Šabac-Loznica. Šabac je u Mačvi, ali Loznica nije u Mačvi. A taj loznički kraj nije baš tako ravan kao što vi kažete. Odmah posle Šapca, jel tako, Đorđe Komlenski, vi to dobro znate, malo su brdsko-planinski krajevi, nije to baš tako ravno kao što oni predstavljaju, nije to baš ravna ploča, iako neki od njih veruju da zemlja tako izgleda.
Hteo sam da kažem nešto gospodinu Filipoviću iz Jedinstvene Srbije. Želim da mu se zahvalim, pre svega, na tome što je izrazio razumevanje i što podržava politiku Vlade Republike Srbije, njemu i njegovoj poslaničkoj grupi Jedinstvene Srbije i pošto znam da dolazi iz kraja u kome je razvijeno stočarstvo, a pošto smo danas mogli da čujemo kako će projekat iskopavanja litijuma da uništi poljoprivredu u Mačvi, Podrinju, Jadru, želim da kažem pre svega gospodinu Filipoviću, žao mi je što nije sada u sali ali neka prenese svojim sugrađanima, ljudima iz njegovog kraja, a ja želim da poručim svim poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji, pa i onima iz Mačve, pa i onima iz Jadra i iz Podrinja, da je uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede danas, 31. jula 2024. godine, raspisala javni poziv za subvencije za krave, za uzgoj teladi za tov i da će ovaj javni poziv trajati do 30. avgusta 2024. godine.
Takođe, želim da zamolim gospodina Filipovića, a želim da zamolim i kolege iz opozicije da prenesu ljudima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, da treba obnove registracije za gazdinstva za tekuću godinu, kako bi mogli da ostvaruju pravo na subvencije koje daje država Srbija.
Jedno takođe veoma važno obaveštenje i za gospodina Filipovića i za kolege iz opozicije koji se veoma brinu za poljoprivredu, naročito u zapadnoj Srbiji. Produžen je rok za podnošenje zahteva za prvi IPARD 3 javni poziv do 12. avgusta 2024. godine. Mislim da je to veoma važna vest. Naime, radi se o podsticajima iz IPARD 3 programa za izgradnju i podizanje proizvodnih i matičnih zasada.
Kao što vidite, Vlada Republike Srbije vrlo temeljno radi na pomoći našim poljoprivrednim proizvođačima, pomažemo ratare, pomažemo stočare, pomažemo poljoprivredne proizvođače koji su zainteresovani za kapitalne investicije u našoj poljoprivrednoj proizvodnji i to ćemo da činimo na teritoriji cele Republike Srbije, uključujući Mačvu, Podrinje i celu zapadnu Srbiju i neće ni jedan hektar zemljišta biti uništen u slučaju da se Vlada Republike Srbije opredeli za iskopavanje jadarita.
Još jedanput da se zahvalim gospodinu Filipoviću na njegovoj konstruktivnoj diskusiji i molim njega i kolege iz opozicije, naravno i moje prijatelje i kolege iz SNS, da prenesu poljoprivrednim proizvođačima da se jave na ove javne pozive, da obnove registraciju svojih poljoprivrednih gazdinstava, idu važne mere iz IPARD 3 programa. Produžen je javni poziv do 12. avgusta 2024. godine, iskoristite ova značajna sredstva koja vam stoje na raspolaganju iz budžeta Republike Srbije, kao i iz predpristupnih fondova EU, da imamo još razvijeniju i još uspešniju srpsku poljoprivredu.