Evo završavam gospodine Bečiću.
(Marko Đurišić, s mesta: Zašto on može još da priča?)
Ne znam čemu ovolika nervoza.

Mnogo su nervozni, ne znam šta im je.

Kada postavljate pitanje šta je Vlada RS uradila i zašto nije uradila više, SNS pita njih - kada ćete prestati da kradete građane Vojvodine i kada ćete prestati da uništavate Republiku Srbiju?

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SNS podržaće u Danu za glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama iz tri osnovna razloga.
Pre svega, ovim predlogom zakona se vrši usklađivanje našeg zakonodavstva u oblasti putnih isprava sa pravnim tekovinama EU. Kao što je rekao i gospodin ministar, kao što su rekle i neke druge kolege, ukida se institut tzv. izlaznih viza i na taj način se naše zakonodavstvo usklađuje sa četiri osnovna principa EU, kada je reč o slobodi kretanja. Reč je o slobodi kretanja ljudi, robe, kapitala i usluga. Mislim da je ovo jedan od važnijih zakona na putu priključivanja Srbije EU.
Drugi razlog zbog kojeg ćemo podržati ovaj predlog zakona leži u činjenici da se njime pooštravaju sankcije. Tačnije, predviđa se novi prekršaj tako što se u članu 23, koji se odnosi na član 50. osnovnog zakona, s jedne strane uvodi novi institut koji je usklađen sa Zakonom o prekršajima, koji je stupio na snagu 1. marta ove godine, a reč je o pokušaju prekršaja, a sa druge strane, propisuje se novi prekršaj koji propisuje da onaj ko preinači, izbriše ili na drugi način falsifikuje lične podatke koji su upisani i elektronski uneti u putnu ispravu, ili preinači, izbriše ili na drugi način falsifikuje beleške i oznake koje su u putnu ispravu naknadno unela službena lica. Dakle, s jedne strane, vrši se pooštravanje sankcija prema onima koji zloupotrebljavaju pravo na posedovanje putnih isprava. To je drugi razlog.
Treći razlog, koji je povezan sa ovim drugim, jeste da se uvode benefiti i koristi za, rekao bih, savesne nosioce putnih isprava, za savesne državljane Republike Srbije koji su nosioci naših putnih isprava, između ostalog i tako što je propisano da se detetu koje je mlađe od 12 godina života ne uzimaju otisci prstiju, odnosno ne traži se potpis na zahtevu za izdavanje putne isprave, kao što se sa druge strane uvode i olakšice za državljane Republike Srbije koji traže putnu ispravu, tačnije putni list od diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije u inostranstvu. Dakle, to su tri osnovna razloga zbog kojih će SNS u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona.
Hteo bih da kažem samo nekoliko rečenica vezano za član 9. Mislim da je ministar to vrlo lepo objasnio. Mislim da ništa nije sporno u odredbi člana 9. kojim se menja član 23. Zakona o putnim ispravama. Radi se o licima koja u periodu od pet godina izgube dva ili više pasoša, pa se onda propisuje da se novi pasoš izdaje sa rokom važenja od godinu dana.
Mislim da nisu u pravu kolege koje u ovoj odredbi vide mogućnost bilo kakvih zloupotreba od strane MUP zato što se ovde ne radi, i ministar je to naglasio, o tome da je neki građanin Republike Srbije koji je nosilac naše putne isprave počinio bilo kakvo krivično delo ili prekršaj. Prosto, ovom odredbom se podstiču državljani Republike Srbije koji su nosioci naših putnih isprava da se sa jednom posebnom pažnjom odnose prema svojim putnim ispravama.
Ako dozvolimo da neko u roku od pet godina 10 puta izgubi putnu ispravu, onda se osnovano može postaviti pitanje da li je takav građanin savestan? Ne radi se o tome da je on počinio krivično delo. Ne radi se o tome da je dao lažni iskaz, da je na bilo koji način zloupotrebio putnu ispravu, ali s druge strane, radi se o tome da nije dovoljno savestan, da nije dovoljno pažljiv, a putne isprave su u svakoj državi, pa i u Republici Srbiji, izuzetno važna vrsta javnih isprava. To je javna isprava koja omogućuje da napustite teritoriju Republike Srbije i da se u nju vratite.
Mislim da je dobro što država, odnosno MUP, kroz jednu ovakvu odredbu podstiče građane Republike Srbije da budu savesniji kada je reč o upotrebi njihovih putnih isprava. Mislim da nije na mestu konstatacija pojedinih kolega da se ne zna kakva je dalja procedura kada protekne taj period od godinu dana za lice koje je u periodu od pet godina dva ili više puta izgubilo putnu ispravu. Ministar je objasnio da takva lica, kada istekne period od godinu dana, podvrgavaju se onom režimu koji je važio pre toga, dakle, mogu uredno da podnesu zahtev za izdavanje nove putne isprave i onda im se putna isprava izdaje na onaj period važenja koji i inače važi za sve druge građane Republike Srbije.
Nije tačno i SNS ne vidi da je bilo koji deo procedure oko izdavanja putnih isprava u ovakvim situacija nejasan. Ne vidimo bilo kakvu mogućnost zloupotreba od strane MUP. Naprotiv, mislim da je ovakva odredba bila preko potrebna i ranije da se uvede u naš pravni sistem, jer su putne isprave do te mere važni lični dokumenti da sa njima zaista treba pažljivo i savesno da se postupa, a ako neko u periodu od pet godina dva ili više puta izgubi putnu ispravu, onda se zaista osnovano može postaviti pitanje – da li je takav građanin Republike Srbije dovoljno savestan i pažljiv? Mi u tome ne vidimo ništa loše i podržavamo unošenje ove odredbe u izmene zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama.
Da ponovim još jednom, poslanici SNS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Zaista ne razumem zašto je prethodni govornik toliko nervozan i zašto unosi toliko žuči u jednu raspravu u kojoj apsolutno nije stručan.
Ono što je činjenica, to je da je DS od 2000. godine sistematski uništila mnoge važne institucije u Srbiji, između ostalih i zdravstvo. Argument da ministar zdravlja u Vladi, koju je vodila DS, nije bio iz DS je prilično smešan. To je samo dokaz činjenice da je DS svako ministarstvo doživljavala kao politički feud. Taj nije moj, pa prema tome ja ne snosim odgovornost za to što je on radio.
Imam obavezu da demantujem jednu ne istinu. Dakle, u onoj prvoj Vladi koja je formirana 2012. godine i u ovoj drugoj 2014. godine, URS nisu vodili resor zdravstva. Godine 2012. ministar zdravlja je bio iz reda SPS, a 2014. godine iz redova SNS. Ta aluzija da je neko iz URS vodio zdravstvo, kada je SNS ušla u Vladu, naprosto nije tačna.
Ono što moram da kažem, pošto se poslanici iz DS stalno pozivaju na to kako SNS loše radi, dokazujući to time što su zatvorena pojedina porodilišta.
Jesu zatvorena su zato što ste vi jednostavno narodski rečeno, pokrali pare. Umesto da novac koji ste dobili od Pokrajine, od Republike uložite u …

Evo sada ću da vam objasnim gospođo Gojković šta su radili. Dakle, dobiju pare od Republike …

Objasniću narodu Srbije.
Dakle, dobiju pare od Republike, dobiju pare od Pokrajine i umesto da nabave medicinska sredstva, oni raspišu tender za krečenje zgrade porodilišta, naduvaju cene pet puta, pa malo uzmu sebi, pa malo ode stranci, pa malo ode izvođaču radova, pa onda naravno da porodilište nema uslove za rad. To se dešava u Rumi, to se dešava u Vrbasu, to se dešava u mnogim opštinama u Vojvodini od 2000. godine pa na ovamo. Sada oni koji su krali novac kažu – kriva je SNS, a nismo krivi mi koji smo to radili.

Ja za ove kvalifikacije, gospođo Gojković, imam dokaze, a nadležni državni organi se već time bave i ne bi me čudilo da neko u skorije vreme bude i procesuiran zbog toga što je nenamenski trošio novac za lečenje bolesnih građana RS.
Dakle, SNS ne snosi bilo kakvu odgovornost za situaciju u kome se srpsko zdravstvo nalazi. Pokušavamo na svaki mogući način da nivo zdravstvene zaštite u RS podignemo na jedan viši stepen u odnosu na stanje u kome se ono sada nalazi. Ali, prosto zbog javnosti želim da naglasim nešto što je ministar Krstić već više puta rekao – ovaj Predlog zakona ne bavi se sistemski zdravstvenom zaštitom. Dakle, mi se suočavamo sa činjenicom da ovim Predlogom zakona moramo neke probleme da rešavamo u hodu. Zato što su problemi tako veliki da prosto život ne može da čeka da vi donesete sistemske zakone. Dakle, danas mora da se rešava problem nedostatka novca u Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja.
Ko je kriv što tih para nema? Hoćete da kažete da je kriva SNS koja zamislite, za dve godine nije uspela da sanira stanje u Srbiji koje je neko 12 godina sistematski uništavao? Pa nažalost, gospodo iz DS do te mere ste upropastili Srbiju, da nema tog čarobnjaka koji za dve godine može da reši sve ono što ste vi lošom politikom u svim segmentima društvenog života, pa i u oblasti zdravstva, uspeli da upropastite.
Nemojte mi reći da je neko iz SNS plašio narod ptičijim gripom. Da je neko iz SNS rekao narodu – ako se ne vakcinišete od ptičijeg gripa, pomrećete, desiće se ne znam ni ja kakva kataklizma itd, da bi se posle ispostavilo da ništa od toga nije tačno. Ne znam gde ste bili vi iz DS kada je ministar zdravlja koga ste vi izabrali, koga ste vi podržavali, koji je bio maltene „sveta krava“, jer je u svakoj vašoj Vladi on morao biti ministar zdravstva, otišao da se leči u Saveznu Republiku Nemačku? Pa izvinite, što ga niste pitali – gospodine ministre, ako tako dobro radite posao i ako je stanje u srpskom zdravstvu zaista tako idealno, zašto se ne lečite u Srbiji, nego ste otišli u Nemačku? Ne, to ga tada niste pitali. Niste ga pitali što nema makaza, što nema gaza, što nema konaca, što nema lekova, što ljudi ne mogu da se leče, nego ste sačekali da vas narod porazi na izborima prvi put 2012. godine, a drugi put, mnogo ubedljivije 2014. godine, pa kad ste jedva prešli cenzus. Onda ste se setili vaših genijalnih ideja šta treba da se uradi u srpskom zdravstvu.
Ono što vas SNS uporno pita je – zašto te genijalne ideje, ako ste zaista genijalne, niste sprovodili od 2000. do 2012. godine? I na kraju krajeva zašto i dan danas ne sprovodite na nivou AP Vojvodine gde i danas vršite vlast, a pri tome u Vojvodini ne uživate bilo kakav stepen političkog legitimiteta? Dakle, evo imate Vojvodinu i dalje pod vašom vlašću pa da vidimo kako funkcioniše zdravstveni sistem, tamo gde ste vi na vlasti?

Evo završavam. Mogu da nabrajam do sutra nezakonite tendere, naduvane ugovore, silne provizije koje su se uzele u zdravstvenim ustanovama u Vojvodini malo meni, malo stranci, malo izvođaču radova, i to se radi i dan danas. I niko za to neće da kaže – moja stranka je za to kriva, ili sam za to kriv ja. Ne, kriva je SNS, kriv je Aleksandar Vučić, zato što za miloga boga, za dve godine nije uspeo da reši sve one probleme koje smo mi generisali punih 12 godina.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, uz najbolju volju nisam mogao da razumem obrazloženje kolege Veselinovića zato što amandman narodnih poslanika Snežane Malović i Biljane Hasanović Korać na član 130. Predloga zakona glasi, da ne citiram ceo amandman, da žalba na odluku direktora uprave ne odlaže izvršenje rešenja, a kolega je pričao o tome da ministar pravde i direktor uprave za izvršenje zavodskih sankcija trebaju da vode računa da upravnici zatvora, odnosno institucija za izvršenje zavodskih sankcija moraju da budu ljudi od integriteta. Sa tim se slažem, ali ne vidim kakva je veza između obrazloženja amandmana i samog teksta amandmana. To je jedna stvar.
Druga stvar, mislim da su obrazloženja Vlade veoma logična. Čini mi se da su kolege iz opozicije pokušale da pišući amandmane stvore utisak da više vode brigu o uslovima u srpskim zatvorim nego što to čini resorno Ministarstvo i nego što to čini Vlada RS i onda su jednom veštom, više ili manje veštom, tehnikom pisanja amandmana pokušali da stvore utisak kod građana da u Predlogu zakona nešto ne piše, a u stvari piše.
Mislim da je Vlada na veoma precizan način to objasnila. Dakle, nema potrebe da se u članu 130. iza stava 3. dodaje novi član 4. koji glasi: „Žalba na odluku direktora uprave ne odlaže izvršenja rešenja“, kada prethodno u članu 40. stav 3. Predloga zakona se već predviđa da blagovremeno izjavljena žalba na odluku, na odluku u smislu rešenja kao pojedinačnog akta, upravnika zavoda ili direktora uprave ne zadržava izvršenje odluke.
Javio sam se za reč prosto zato da se ne stvori pogrešan utisak u javnosti da kolege iz opozicije više brinu o generalnoj i specijalnoj prevenciji kriminaliteta, da više brinu o uslovima u našim zatvorima, da više brinu o resocijalizaciji učinilaca krivičnih dela, nego što to čini Ministarstvo pravde ili što to čini Vlada RS. Naravno, SNS ni na koji način ne dovodi u pitanje pravo poslanika iz opozicije da pišu amandmane, ali čini mi se da im je obrazloženje suviše nategnuto, suviše veštački, i da sam tekst amandmana suštinski nema veze sa obrazloženjem.
Ja ću iskoristiti ovu priliku da kažem da poslanička grupa SNS smatra da je Predlog zakona o izvršenju krivičnih sankcija zaista pisan veoma kvalitetno, da će njegove odredbe apsolutno da postignu svrhu onoga što ovaj zakon i treba da postigne, a to je prevencija i opšta i pojedinačna…

Pa pričam o amandmanu, gospodine predsedavajući.

Mislim da je Predlog zakona dobro napisan i da se njime postiže ono što ovakvim tipom zakona i treba da se postiže, a to je prevencija izvršenja krivičnih dela uopšte i naravno u pojedinačnim slučajevima, a to znači u krajnjoj liniji sprečavanje povratka u izvršenju krivičnih dela.
Samo još jednu stvar želim da naglasim, da se ne bi stvorio pogrešan utisak u javnosti. Dakle, ovde je danas bilo reči o tome da je predsednik Republike dao amnestiju određenim osuđenicima, odnosno izvršiocima krivičnih dela. Čisto pravnički posmatrano, niste u pravu. Amnestiju daje Narodna skupština putem zakona, predsednik Republike je izvršio pomilovanje određenog broja osuđenika. Ali, SNS ne vidi kakva je veza između toga što je predsednik Republike određeni broj osuđenika pomilovao sa činjenicom da je neko od njih ponovo izvršio krivično delo. Zašto to kažem? Zato što ne postoji apsolutna garancija da kada nekoga pomilujete da on u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti neće ponovo da učini isto ili neko drugo krivično delo. Kada bi takva garancija postojala da će onaj ko je pomilovan ponovo da izvrši krivično delo, onda ja mislim da Ustav i zakoni bilo koje civilizovane i demokratske države ne bi poznavali ni institut amnestije ni institut pomilovanja.
Opet mi se čini, kada govorimo o tom činu predsednika Republike koji se odnosio na pomilovanje, ne na amnestiju, da se na neki način krivica za to što u Srbiji evidentno postoji problem sa visokom stopom kriminaliteta na neki način prebacuje na nekoga ko, praktično, u toj borbi protiv kriminala ima po Ustavu najmanju ulogu, a to je predsednik Republike.
Ponoviću još jedanput i time ću da završavam.

Evo završavam, gospodine predsedavajući, ne morate da budete mnogo ljuti na mene. Neću vam više oduzimati vreme.
Ponavljam još jedanput, Predlog zakona je dobar. Na kraju krajeva i kolege iz poslaničkih grupa koje su deo, da kažem vladajuće koalicije sa SNS. Ako ste malo pratili obrazlaganje njihovih amandmana, između redova može da se pročita da je Vlada bila u pravu kada je odbila njihove amandmane. Suštinski Predlogu zakona nema šta da se prigovori i SNS će u Danu za glasanje ovaj Predlog zakona da podrži.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo nisam se, bar ja tako mislim, podsmešljivo i sa podsmehom odnosio prema bilo kome i prema bilo kom podnosiocu amandmana i trudio sam se, koliko ja umem i znam, da na ozbiljan način pristupim ovoj temi.
Što se tiče resocijalizacije, o kojoj je govorio moj uvaženi kolega Veselinović, ja sam na Pravnom fakultetu u Novom Sadu polagao ispit koji se zvao „Politika suzbijanja kriminaliteta“. Učeći i spremajući ispit iz tog predmeta saznao sam da resocijalizacija ličnosti koja je izvršila krivično delo nije samo problem Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, da to nije samo problem upravnika zatvora, da to nije samo problem, na kraju krajeva, države. U suzbijanju kriminaliteta s jedne strane, a sa druge strane u resocijalizaciji ličnosti svoju ulogu imaju i mnogi drugi društveni činioci. Pre svega, porodica, škola, crkve i verske zajednice, mediji, sve te institucije, svi ti subjekti društvenog života imaju svoju ulogu u resocijalizaciji.
Ne slažem se sa vašim generalnim stavom da resocijalizacija osuđenih ličnosti u Srbiji je apsolutno neuspešna. To ne može da se kaže uopšte. Možemo da govorimo o pojedinačnim situacijama. U nekim slučajevima do resocijalizacije zaista nije došlo, ali u mnogim slučajevima jeste. Ako bismo rekli da apsolutno ni u jednom slučaju nije došlo do resocijalizacije lica koja su izvršila neko krivično delo, to bi onda značilo da naš ne samo sistem izvršenja krivičnih sankcija, ceo krivično-pravni sistem, da ne kažem ceo društveni sistem, apsolutno ne funkcioniše, što je jedna ocena, koja uz svo uvažavanje vašeg prava da budete opoziciono nastrojeni prema Vladi Republike Srbije, naprosto ne može da se da.
Ono što hoću da kažem to je da problemu suzbijanja kriminaliteta, a sa druge strane sprečavanja, odnosno sprečavanja ponavljanja izvršenja krivičnih dela, a to znači u stvari resocijalizacija lica koja su izvršila krivična dela, da toj problematici mora da se pristupi dubinski, sistemski…
(Predsedavajući: Molim vas, isteklo je vreme za repliku.)
… i da to nije samo predmet ovog zakona. Problem je mnogo složeniji nego što sad na prvi pogled izgleda.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, pre svega mislim da je argumentacija kolege Rističevića apsolutno na mestu, kao što je na mestu i obrazloženje Vlade zašto se ne prihvata ovaj amandman.
Samo bih dodao ovoj argumentaciji još nekoliko mojih viđenja zašto ovaj amandman ne treba prihvatiti. Prvo, Vlada je potpuno u pravu kada kaže da izraz tela koji se koristi u formulaciji amandmana na član 9. stav 1. nije dovoljno precizan. Nadam se da me niko neće pogrešno razumeti i da ove moje reči neće istrgnuti iz konteksta diskusije o predlogu zakona, ali čini mi se da je upotreba reči „telo“ kada je reč o državnom aparatu jedna ne baš srećno pozajmljena iz državno-pravnog i političkog rečnika Hrvatske. Naime, tamo se od 1990. godine koristi reč „državna tijela“. Ne znam da li vam je Hrvatski pravni sistem bio motiv da i vi unesete ovakvu formulaciju u ovaj vaš amandman, ali Vlada je zaista u pravu kada je rekla da taj izraz nije precizan.
Ako želite da se vratimo malo u istoriju, postoji još jedan razlog zašto vaš amandman ne treba prihvatiti, odnosno još jedan argument u prilog tome da je Vlada pravilno postupila kada je odbila vaš amandman. Reč „telo“ se u pravnom jeziku i to u jeziku javnog prava koristi od 17. veka, tačnije od 1679. godine kada je engleski parlament doneo čuveni „habe askorpus akt“. Habe askorpus na latinskom bukvalno znači – imaš telo, u širem smislu – imaš slobodno telo. Dakle, reč „telo“ u javnom pravu označava fizičko lice čija se sloboda ne može dovesti u pitanje bez odgovarajućeg sudskog naloga. Drugim rečima, habe askorpus akt je u stvari akt koji sadržinski postoji u svim civilizovanim i demokratskim državama, postoji i kod nas, a u stvari znači zabranu da neko bude protiv pravno lišen slobode. I ako posmatramo pravno i istorijski, reč „telo“ može da se odnosi isključivo na fizičko lice, ne može da se odnosi na državni organ, to je jedna stvar.
Druga stvar, što se tiče ovih vaših konstatacija vezano za agencije kao po vama nadležne državne organe. Morate da znate da nemaju sve agencije u Republici Srbiji jednak pravni status. Neke agencije su naprosto javne agencije, shodno Zakonu o javnim agencijama, neke agencije su državni organi. Na primer, Agencija za borbu protiv korupcije je definisana kao državni organ. Neke agencije su organi uprave u sastavu odgovarajućih ministarstava, neke agencije su javne službe. Dakle, imaju raznorodnu pravnu prirodu.
Prosto, ne samo zbog vas i ne samo zbog narodnih poslanika, nego i zbog građana, jer je tema agencija veoma zanimljiva tema i za medije i za građane, važno je znati da nemaju sve agencije u Republici Srbiji istu pravnu prirodu i ne mogu sve da se podvedu u taj korpus državnih organa. Neke agencije jesu državni organi, ali jedan dobar deo agencija nisu državni organi, nego imaju status ili javne agencije ili javne službe.
Ono što je rekao gospodin Rističević je potpuno tačno. Pravno-tehnički, odnosno, bolje rečeno nomotehnički, je mnogo pravilnija formulacija koju je koristila Vlada kada kaže – nadležni organi. Vi insistirate na toj sintagmi „nadležni državni organi“. Državno pravobranilaštvo može da dođe u potrebu da pribavi pismeno od organa koji nisu državni organi. Podsetiću vas, organi autonomne pokrajine nisu državni organi, organi jedinica lokalne samouprave nisu državni organi, ali se u pravnom jeziku za sve te subjekte koristi reč „organ“, pri čemu oni nisu državni organi. Dakle, organi pokrajine su organi teritorijalne autonomije. Teritorijalna autonomija nije država, kao što ni jedinice lokalne samouprave, iako jesu pravna lica, njihovi organi nisu državni organi.
U tom smislu, mislim da je argumentacija Vlade, koju je dodatno potkrepio moj kolega Marijan Rističević, apsolutno na mestu i da zaista ovaj amandman iz svih ovih razloga ne treba prihvatiti.