Samo malo, nećemo da dozvolimo da nam lekcije o Evropi, o demokratiji, o ljudskim pravima, o evropskim standardima drže oni koji su progonili narodne poslanike dok su bili vlast i koji misle da to danas isto mogu da rade kada su u opoziciji. Ne mogu i Srpska napredna stranka im to neće dozvoliti.
Ono što mi hoćemo to je da obavestimo građane, da obavestimo medije da se danas desio nezabeležen incident. Jednom profesoru Univerziteta bivši ministar finansija koji je po sopstvenim rečima u Srbiju došao siromašan kao crkveni miš, pa se jednog jutra na tetkinom kauču probudio sa 11 miliona evra, da preti kako on ne sme da ga spominje u Narodnoj skupštini, jer će sa njim biti završeno, ako spomene njegove kriminalne afere.
Ma više se u Srbiji vas niko ne boji. Srbija više nije zemlja straha i sa tom praksom pretnji na ulici ili ovde u parlamentu možete slobodno da prekinete. Vi ste prošlost ove države i ovog naroda. Srpska napredna stranka će učiniti sve da u prošlosti i ostanete.

Dame i gospodo narodni poslanici, moja uvažena koleginica Aleksandra Jerkov je pokušala nevešto da brani praksu Demokratske stranke kojoj tada nije pripadala. Ja sada neću da je pitam kada je ona doživela prosvetljenje, ali, evo 37. sednica Administrativnog odbora, održana 5. marta 2009. godine - novčanom kaznom u iznosu od 3.000 dinara kažnjeni su narodni poslanici, pa se navode – iz Srpske radikalne stranke i među njima Tomislav Nikolić koji nije bio poslanik Srpske radikalne stranke u to vreme, nego šef poslaničke grupe „Napred Srbijo“.
Da li vi sada nama hoćete da kažete da su radikali i naprednjaci zajedno pevali Rusku himnu i da su zbog toga zaradili na primer tog 5. marta 2009. godine kaznu od 3.000 dinara? Ja se zaista ne sećam, da li se vi kolega Babiću sećate, da li se iko seća da se neko valjao u Narodnoj skupštini? Ja se toga ne sećam.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Kako nije?)
Možda ste se vi gospodine Šutanovac valjali, ja nisam.
Što se tiče te famozne cipele, bačena je cipela na gospođu Čomić i to je tačno. Da li je to bilo politički korektno u tom trenutku, sigurno da nije, ali je cipela bačena u toku rasprave o Predlogu statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine za koji je Ustavni sud, vi ste gospodine Šutanovac danas nešto mnogo nervozan.
Polako, stanite da objasnim.
Dakle, u trenutku kada je vođena rasprava o Predlogu statuta AP Vojvodine za koji je Ustavni sud kasnije rekao da je otprilike u 80% svojih odredbi neustavan.

Dakle, sve što ste rekli nije tačno, a izvukli ste iz konteksta mnogo toga što je bitno, da bi se sagledala sva nedemokratičnost bivše vlasti u tom periodu.
Zahvaljujem se gospodine Arsenoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, čuveni politički genijalci Zoran Živković i Vladimir Pavićević podneli su amandman na član 6. Pazite sad…

To je afirmativno.
Evo o čemu se radi. Mi smo ovde potrošili jedno 20-ak minuta pričajući o amandmanu na član 6. koji su podneli Zoran Živković i Vladimir Pavićević. Gospodo narodni poslanici, vi koji imate materijal, evo ga, da ne bi bilo nikakve zabune – Republika Srbija, Narodna skupština, 30. januar 2015. godine, Beograd, Predsedniku Narodne skupštine: „Na osnovu člana 161. Poslovnika Narodne skupštine, na Predlog zakona o osiguranju depozita podnosimo amandmane“, pa amandman 1, amandman 2, itd, itd, do amandmana 25.
Mi smo sada na amandmanu broj 6, koji se odnosi na član 6. Amandman na član 6. je napisan tako da se naziv Glave 2 i član 6. brišu, a nema obrazloženja. Nema obrazloženja, osim usmenog obrazloženja gospodina Pavićevića na sednici Narodne skupštine. Ali, u pisanoj formi obrazloženje ne postoji.
Ovo je najbolji dokaz kako poslanici bivšeg režima obmanjuju građane Republike Srbije, ubeđujući ih da podnose neke navodno smislene amandmane koji treba da poprave tekst predloga zakona, a pišu ih tako što obave jednu prilično jednostavnu operaciju u „Vordu“ koja se zove „kopi-pejst“. Ali, izgleda da ste ovde zaboravili ono „pejst“, pa ste obrazloženje izostavili.
Inače, da ne bi bilo nikakve zabune, hoćete da vam čitam vaše obrazloženje? Na amandman 3 – ovaj amandman podnet je kako bi se tekst amandmana na član 1. uskladio u pogledu definisanog cilja. Obrazloženje na amandman 8 – ovaj amandman podnet je kako bi se tekst amandmana na član 1. uskladio u pogledu definisanog cilja. Hoćete na amandman 25? Obrazloženje – ovaj amandman podnet je kako bi se tekst amandmana na član 1. uskladio u pogledu definisanog cilja.

Šta je ovde smisleno? Koja je ovde politička poruka? Politička poruka je – dokon sam, ne znam šta ću od sebe i onda podnosim besmislene amandmane od kojih neki čak i nemaju obrazloženje u pisanoj formi. Toliko o kvalifikovanosti i učenosti narodnih poslanika koji podnose amandmane i koji nam drže lekcije o poštovanju Poslovnika.
Još jednu stvar da kažem, zarad javnosti, a, na kraju krajeva, kao što vi kažete gospodine Arsenoviću, i zbog istorije. Evo, tu je gospodin Petar Petrović, moj kolega iz Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Na jednoj od prethodnih sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo gospodin Pera Petrović je, pomalo isprovociran ovakvim amandmanima koji za svrhu imaju očiglednu političku opstrukciju, tražio da te amandmane na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo odbacimo, da se o njima uopšte ne raspravlja i da se o njima ne glasa. Ja sam kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo se suprotstavio mom uvaženom kolegi Petroviću i rekao da su amandmani suštinski nelogični, da su besmisleni, da imaju opstruktivni karakter, ali da ih iz razloga političke korektnosti ipak treba razmatrati i da o njima treba glasati.
Ono što ću sada da kažem, to je podsećanje šta je radio bivši režim. Ovde je bilo reči o tome da su svojevremeno podnošeni hiljadu i hiljadu amandmana. Šta je radio bivši režim a mi ne radimo? Vi proverite. Nikad glasanje nije trajalo četiri ili pet dana, to ste izmislili. A vi proverite da li je tačno ovo što ću ja sada da kažem. U osmom sazivu Narodne skupštine predsednik Zakonodavnog odbora je bio gospodin Vlatko Ratković. Tad su doneta Jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa. Tad se vlast u Republici Srbiji, odnosno većina u Narodnoj skupštini, dosetila – odbacili su, dakle, ne odbili, odbacili su sve amandmane koji su imali identičan tekst u dispozitivu i identično obrazloženje i o tim amandmanima se nije uopšte raspravljalo, niti se o njima glasalo. I to je istina. A vi proverite u stenografskim beleškama Narodne skupštine da li ja govorim istinu ili ne.
Kad bih ja sad poslušao mog uvaženog kolegu Petrovića i tu praksu primenio na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, i kad bismo tu praksu preneli ovde u Narodnu skupštinu, na plenarno zasedanje, opet bi ustale nevladine organizacije, „Žene u crnom“, fondovi za humanitarno pravo, pitaj boga ko sve ne, da kažu da mrski, despotski, diktatorski režim Aleksandra Vučića guši prava poslanika bivšeg režima i ne da im da podnose amandmane koji imaju identičan tekst, identično obrazloženje, a neki su čak i bez obrazloženja.
Da je to radio bilo ko od nas iz ondašnje opozicije u periodu od 2008. do 2012. godine, bez obzira kojoj poslaničkoj grupi smo pripadali, naša sudbina bi bila vrlo jednostavna. Naša sudbina se znala – o našim amandmanima se uopšte nije raspravljalo, o njima se nije glasalo i nije bilo potrebe da se glasa ni tri, ni četiri, ni pet dana. Apsolutno se ni o jednom amandmanu nije raspravljalo na plenarnom delu sednice Narodne skupštine, niti se o tim amandmanima glasalo.
Sada, kada bi mi uveli ponovo tu praksu koju ste vi, gospodo, ustanovili, ne znam da li bi Srbija bila ponovo izložena neviđenoj hajci kojoj je inače izložena ovih dana i od strane nekih domaćih i od strane nekih međunarodnih političkih faktora? Dakle, molim vas, nemojte samo vi da nam držite lekcije o demokratiji, o poštovanju procedure, o tome kako se pišu amandmani, kako se amandmani obrazlažu, šta Vlada treba, a šta Vlada ne treba da uradi.
Gluplju stvar u životu nisam čuo, da nisam imao vremena da pročitam zakon, ali sam imao vremena da napišem 186 amandmana. Za to zaista treba imati veliki avanturistički duh, pa imati hrabrost za tako nešto da se kaže.
Evo, ovo su vaši amandmani – briše se, identičan tekst, identično obrazloženje, neki i bez obrazloženja. Sada mi ovde treba da potrošimo sate i sate vremena pričajući o nečemu što nema nikakvog smisla. I vi sami gospodine Pavićeviću znate da nema nikakvog smisla, jer se neprestano smejete i mislite da ćete sada ovim da nanesete neku političku štetu nama iz SNS, koji sedimo u poslaničkim klupama ili kolegama iz Vlade, time što ćete da nas naterate da pričamo o amandmanima koji su ne samo u pravnom i u političkom smislu besmisleni, koji su direktno upereni protiv građana Srbije, jer je Vlada Republike Srbije ovaj zakon predložila da nam se više ne bi nikada desila, ma koja vlast da bude u Srbiji, ni „Razvojna banka Vojvodine“, ni „Agrobanka“, niti bilo koja druga finansijska institucija koja je na kraju svih krajeva koštala građane Republike Srbije.
Nisu ti računi došli na naplatu ni DS, ni SDS, kako li se već zovu, ni Borisu Tadiću, ni Bojanu Pajtiću, došli su na naplatu građanima Srbije. To je suština ovog predloga zakona, to je suština politike SNS. Mi hoćemo ovim predlogom zakona da tako nešto sprečimo, da omogućimo NBS, da omogućimo Agenciji za osiguranje depozita, uvid u stvarnu finansijsku situaciju u bankama i drugim finansijskim institucijama, kako bi te institucije na vreme reagovale, upozorile građane, upozorile privredne subjekte, da postoji opasnost po njihove depozite.
Ponavljam još jednom, kamo sreće da je u vreme vašeg režima ovakav zakon važio, ne bi sada Republika Srbija iz budžeta plaćala milione i milione evra, zbog štetočinske politike koju je sprovodio bivši režim.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Replika.)

Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo buke ni oko čega. Gospodine Veselinoviću, vaš amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Dakle, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatra da li su amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom. Vi uporno izbegavate da upotrebite tu sintagmu – i pravnim sistemom. Vi ste doneli gospodine Veselinoviću, dok ste bili vlast u Republici Srbiji i dok ste imali većinu u Narodnoj skupštini tzv. jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa. U tim jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa stoji da kada preuzimate definicije iz viših pravnih akata, konkretno ovde iz Ustava Republike Srbije, onda definiciju preuzimate onako kako je ona data u višem pravnom aktu, odnosno u ovom slučaju u Ustavu Republike Srbije.
Vi to niste poštovali. Vi ste rekli da je Vojska Srbije, odnosno dodali ste reč „organizovana oružana snaga“. Dakle, niste s jedne strane poštovali ono što piše u jedinstvenim metodološkim pravilima koje ste vi doneli. To su pravila za izradu, novo-tehnička pravila za izradu propisa, a na stranu to što je moje lično mišljenje kao narodnog poslanika i kao pravnika da je ovaj prefiks „organizovana“ ovde krajnje nepotreban i nelogičan jer kada se kaže vojska, to već samo po sebi znači organizaciju, i to visok stepen organizacije. Nikada nisam čuo da postoji neka vojska koja predstavlja neorganizovanu oružanu snagu, tako da je vaš amandman sa jedne strane protivan Ustavu i pravnom sistemu, a deo pravnog sistema su jedinstvena metodološka pravila, a lično smatram da je i krajnje nelogičan, jezički loše sastavljen i apsolutno ne odgovara koncepciji predloga zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko je tačno ono što priča gospodin Đurišić o tome najbolje svedoči činjenica da je za danas u 13.00 časova, dakle za sat vremena zakazana sednica Odbora za kontrolu službi i bezbednosti. Mi se toliko plašimo gospodina Đurišića i njegovih argumenata da je gospodin Momir Stojanović na tu sednicu pozvao i, naravno pored ministra odbrane i gospodina Sašu Jankovića, Zaštitnika građana. Pa, evo i ja vas pozivam gospodine Đurišiću, dođite i vi na tu sednicu odbora, iznesite sve svoje argumente, ali dozvolite onda da se na toj sednici iznesu i argumenti koje ima SNS i koju ima ministar odbrane.
Dakle, ničega se ne plašimo, odbor smo zakazali, a u vaše vreme je bila praksa da se ne pozivaju na sednice odbora ni Zaštitnik građana niti bilo koji drugi nezavisni državni organi koje vi danas tako s dušno branite. Gospodin Zoran Babić vam je lepo objasnio da do 2012. godine niste usvojili nijedan jedini izveštaj tog istog Saše Jankovića kao Zaštitnika građana. A ono što pričate da nije dobra praksa da predstavnici vladajućih stranaka budu šefovi Odbora za odbranu i bezbednost, pa moram da vas podsetim, a ko je bio šef Odbora za odbranu i bezbednost u vreme kada ste vi bili vlast u Republici Srbiji?
(Marko Đurišić, s mesta: Dragan Todorović.)
A šta je bilo sa Dušanom Bajatovićem? Šta je on bio?

Pa, hoću samo da kažem gospodinu Đurišiću da izgleda da ima kratko pamćenje, ništa drugo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Đurišić je samo potvrdio ono što sam ja rekao. Dakle, tačno je da je predstavnik vladajuće partije bio predsednik Odbora za odbranu i bezbednost. Ja sam to rekao i to je bio gospodine Dušan Bajatović.
Ono što nije tačno, to je da je prvobitni predsednik Dragan Todorović Odbora za odbranu i bezbednost smenjen zato što je navodno vršio neku opstrukciju. Pa, po logici stvari, pa pripadnik opozicije moli Boga da dođe u poziciju da bude predsednik Odbora za odbranu i bezbednost ne bi li na taj način što bolje kontrolisao izvršnu vlast. Ali, vi ste hteli da sve imate u svojim rukama.
Vi ste gospodine Đurišiću promenili praksu da vas i na to podsetim. Da predsednik Administrativnog odbora bude predstavnik opozicije. Da li je tako? I tu praksu ste izmenili. Pa, ste imali predsednika Administrativnog odbora i predsednika Odbora za odbranu i bezbednost i tako dalje. Tu praksu koju ste vi uveli, sad smo za tu praksu odjedanput odgovorni mi.
Imam utisak da vi mislite ja sada treba da se plašim da kažem da sam te 2010. godine kada ste radili to što ste radili bio poslanike SRS. Naravno da sam bio, kao što ste vi bili poslanik DS, ali to uopšte nije bitno. Bitno je da ste vi uveli praksu da predstavnik vladajuće partije bude predsedik Odbora za odbranu i bezbednost.
A što se tiče Zaštitnika građana, pa taj mučenik nije mogao da kaže jednu jedini reč zato što ste ga apsolutno ignorisali. Znači, kao da nije ni postojao. I u to vreme je Zaštitnik građana ukazivao na neke greške u postupanju vlasti i tako dalje, ali vi ste se pravili da te državne institucije u Srbiji nema.

Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Ono što nam gospodin Đurišić nije rekao, a što je jako važno, izvinite gospodine Đurišiću a ko je vršio kontrolu službi bezbednosti, Vojske i MUP-a u tom periodu od godinu kada je smenjen Dragan Todorović i kada je postavljen Dušan Bajatović? Ko? Niko. Ko je za to odgovoran? Vi koji ste tada bili na vlasti. To je jedna stvar.
Druga stvar, da biste imali predsednike svih tih odbora o kojima vi sada govorite, dozvolite, morate da osvojite malo više glasova na izborima i morate da imate malo više poslanika nego što ih sada imate. Ne možete vi sa 6% osvojenih glasova na izborima da imate predsednike u svim odborima ili u odborima koje vi želite. Ja moram da vas podsetim, taj period o kome mi govorimo, izbori su bili u maju 2008. godine. Tada je jedinstvena SRS osvojila, ako se ne varam 78 mandata. Koliko ste vi osvojili u martu 2014. godine? Dakle, disproporcija je ogromna.
Mislim da treba da znate i ono što piše u Poslovniku. Predsednička mesta u odborima i broj članova u odborima zavisi od broja poslanika koji ima vaša poslanička grupa. To što vam je mala poslanička grupa, to nije kriv ni Bratislav Gašić, ni Aleksandar Martinović, ni Maja Gojković, po vama su verovatno krivi građani. Pokušajte da promenite narod. Narod vas je ocenio kao loše i narod vam je dao toliko glasova koliko vam je dao.
To što biste vi hteli da imate predsednike odbora tih i tih, to je lepo, ali ćete morati da sačekate neke nove izbore, da se pokažete na tim izborima i da onda imate mnogo više poslanika nego što ih sada imate.

Dame i gospodo narodni poslanici…
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ovlašćeni predstavnik sedi u sali.)

Hvala vam, gospodine Bečiću.
Gospodin Šutanovac je po svom dobrom običaju nervozan, govori kafanskim rečnikom, mislim da ste trebali na to da ga upozorite zato što se pre svega krajnje neumesno izražavao o profesoru doktoru Marku Atlagiću, rekavši za njega da je bio nekakav ministar u SAO Krajini. Što se mene lično tiče, ponosan sam što sam kolega sa gospodinom Atlagićem, koji je bio jedan od onih Srba, zahvaljujući čijoj aktivnosti je sprečeno da se u srpskoj Krajini ponovi 1941. godina.
Što se tiče pitanja koja su postavljena danas ministru odbrane, ja ću se osvrnuti samo na neka od njih. Oni koji pitaju koliko košta vojna parada, ne pitaju to zato što njih zaista zanima cifarski koliko to iznosi, oni pitaju koliko košta vojna parada zato što ne smeju javno da kažu da su protiv vojne parade, zato što su bili protiv toga da Vojska Srbije posle dugo godina pokaže stanje svoje borbene gotovosti i zato što ne smeju javno da kažu da su protiv toga da toj vojnoj paradi prisustvuje predsednik Ruske Federacije Vladimir Vladimirović Putin, pa zbog straha od toga, pitaju koliko to košta. Ja mogu odmah da vam kažem da to košta mnogo manje nego sve ove malverzacije i mahinacije na koje su ukazivale moje kolege, a u koje je bio umešan, i to do guše umešan, i gospodin Šutanovac.
Što se tiče Zaštitnika građana i tajnih dokumenata, odnosno dokumenata koji nose oznaku tajnosti, ono što poslanici bivšeg režima uporno pokušavaju da sakriju od građana, to je sledeće: Zaštitnik građana je državni organ kao i svi drugi državni organi; deo je pravnog sistema Republike Srbije; na njega se odnose svi zakoni koji se odnose i na sve druge državne organe, uključujući, kao što je lepo objasnio i ministar Gašić, i Zakonik o krivičnom postupku.
Zaštitnik građana nije nepogrešiv. Koliko ja znam, u današnjem svetu postoji samo jedan čovek za koga jedan deo čovečanstva misli da je nepogrešiv, a to je poglavar Rimokatoličke crkve. Ta dogma je ustanovljena 1870. godine, na tzv. Prvom vatikanskom koncilu, kada je usvojena dogma o tome da Papa ne može da pogreši kada govori o verskim pitanjima „eks katedra“. Svi drugi ljudi su, koliko ja znam, u mogućnosti da pogreše, pa i Zaštitnik građana.
Ono što poslanici bivšeg režima takođe pokušavaju da sakriju od građana, to je da Zaštitnik građana ne može da dođe u bilo koji organ uprave, ni u Ministarstvo odbrane, ni u VBA i da kaže – dajte mi sve papire na uvid, ja sam došao u nekakvu preventivnu kontrolu. Postoji Zakon o Zaštitniku građana koji reguliše proceduru po kojoj postupa Zaštitnik građana.
Zaštitnik građana i sam naziv mu kaže – štiti građane od tzv. loše uprave i on postupa po pritužbama građana na rad organa uprave. On nema pravo da vrši generalnu kontrolu svih dokumenata koje poseduje Ministarstvo odbrane i svih dokumenata koje poseduje VBA, a posebno ne onih koje nose oznaku da su poverljiva ili da su strogo poverljivi. Tu je stvar potpuno jasna.
Što se tiče tajnih dokumenata, mene prosto čudi da poslanici bivšeg režima od kojih su neki bili i ministri, od kojih su neki vedrili i oblačili Srbijom godinama unazad, ne znaju da na primer Velika Britanija i dan danas ima tajne dokumente iz Drugog svetskog rata i neće da ih obelodani. Nema tog zaštitnika građana u Velikoj Britaniji ili bilo gde na kugli zemaljskoj koji može da natera Ministarstvo odbrane ili Ministarstvo inostranih poslova Velike Britanije da otkriju određene dokumente iz Drugog svetskog rata.
Vi ste imali jednu britansku tajnu službu Special Operations Executive koja je imala direktnu ulogu u tome da Velika Britanija 1943. godine, njena zvanična spoljna politika umesto da nastavi da podržava pokret Draže Mihajlovića pređe na stranu partizana. Ti dokumenti su tajni i nikome u Velikoj Britaniji ne pada na pamet da o tome priča. Zašto? Zato što se smatra da je to u državnom interesu. Samo je u Srbiji moguće da neko smatra da je u državnom interesu da na izvol'te date sve dokumente koji nose oznaku poverljivo, vojna tajna, vojna tajna interno, ili strogo poverljivo.
Ovde je bivši ministar odbrane pričao onako podrugljivo na sebi svojstven način o tome kako je neko privodio nekog u disciplinskom postupku. Hajde malo da se podsetimo, izvinite, ko je privodio na onako bestijalan način Slobodana Miloševića, bez bilo kakvog pravnog osnova? Kako je general Zdravko Tolimir preko noći iz Srbije završio u Republici Srpskoj, da bi se utvrdilo da nije uhapšen u Srbiji, nego da je navodno uhapšen u Republici Srpskoj? Čovek koji je teško bolestan, koji je čamcem prebačen preko Drine. I ti isti danas… Šta je sa braćom Banović, koja su onako brutalno pretučena? Šta je sa mnogim drugim slučajevima u kojima je učestvovao bivši režim, a da nije imao pravnog osnova za takvo postupanje?
Što se tiče prisluškivanja, meni je drago da je Demokratska stranka i ova Socijaldemokratska stranka, da su se one vratile svojim komunističkim korenima. Komunisti su, znate, jako voleli da jedni druge optužuju za prisluškivanje. Ja sad ne znam da li je Šutanovac ili Marko Đurišić, ko je sad ovde Aleksandar Ranković, a ko Josip Broz Tito?
Ja im savetujem da zamole novu predsednicu Hrvatske, Kolindu Grabar Kitarović da im omogući da na Brionima organizuje novi plenum, pa da se dogovore koje tu koga prisluškivao. Da vas podsetim, Ranković je pao i izgubio sve državne funkcije 1966. godine, na Brionskom plenumu Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, zato što je bio optužen od strane Tita i njegove vrhuške da je navodno prisluškivao Josipa Broza.
To je omiljena tema u ovim strankama komunističke orijentacije, pa bi bilo dobro da se organizuje neki novi plenum i da se dogovore ko je tu koga prisluškivao.
Ministar odbrane je danas na uverljiv način pokazao i to dokumentima da VBA nikoga nije prisluškivala niti ima nameru da bilo koga prisluškuje. Ovde je bivši ministar odbrane rekao – pokažite nam papir.
Ja sada pitam bivšeg ministra odbrane i sve poslanike bivšeg režima, pokažite vi nama papir da je VBA bilo koga prisluškivala, sem što je Bojan Pajtić na sednici glavnog odbora DS u Kruševcu izneo tu neistinu, da VBA navodno prisluškuje sindikalne lidere i lidere opozicije. Čuj, prisluškujemo lidere opozicije koja sve skupa daj bože da sada kada bi se raspisali izbori, bi prebacila 5%. Vi ste tako moćni da, zamislite VBA mora da prisluškuje Dragana Šutanovca, Bojana Pajtića, Ćurišića, Janka Veselinovića, Dušana Petrovića itd. to su besmislice.
Gospodine Gašiću, želim da ponovim da će SNS glasati za oba predloga zakona. Želim da vam se zahvalim i da ponovim ono što je rekao gospodin Marijan Rističević, što ste svojom aktivnošću uspeli da održite visok nivo poverenja u Vojsku Srbije koja ima gotovo isti stepen poverenje u narodu kao i SPC, hvala vam na tome. Nastavite sa daljim reformama u vojsci. Srbija je potrebna snažna i dobro organizovana vojska.

Dame i gospodo narodni poslanici, sada zaista ne bih ulazio u ove ideološke sukobe u DS - da li su oni komunisti ili nisu komunisti? Evo, ja ću vam pročitati današnju izjavu Borka Stefanovića, šefa poslaničke grupe DS, koji kaže – DS treba da ide više ulevo i da bude stranka koja propagira socijalnu pravdu, borbu  malog čoveka protiv krupnog kapitala, nešto poput grčke Sirize. Šta je ovde komunistički, šta je antikomunistički, to prepuštam poslanicima DS da …
(Dragan Šutanovac, s mesta: Dva puta je pomenuta stranka.)
Da, da, dva puta sam pomenuo, gospodine Bečiću, DS i molim vas da to evidentirate. Samo ne znam da li je ona komunistička ili antikomunistička. Bilo bi dobro da to gospodin Šutanovac objasni.
Što se tiče moje političke prošlosti, gospodine Šutanovac, reći ću vam sledeću stvar. Godine 2003. kada je Vojislav Šešelj …
(Dragan Šutanovac, s mesta: Nemojte meni da se obraća, gospodine predsedavajući. Obraća mi se direktno.)

Dakle, pošto je gospodin Šutanovac pominjao moju političku prošlost, 2003. godine, gospodine Šutanovac, nadam se da se vi toga sećate, Vojislav Šešelj je rekao da on odlazi u Hag da pobedi Haški tribunal, a da ostavlja nama da pobedimo dosmanlijski režim. Ispostavilo se da su dosmanlijski režim pobedili Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, a da je SRS, a sada je to pokazala i ova poslednja rekonstrukcija pokrajinske Vlade, postala puko oruđe u rukama DS. To je jedan od razloga zašto sam ja napustio SRS.
To da sam pomenuo DS, gospodine Šutanovac …
(Dragan Šutanovac, s mesta: Vreme!)